Prvi savremeni vodovod grad Užice dobija davne 1938. godine. 48 godina kasnije (1986) iznad Užica na prostoru nekadašnjeg sela Vrutci, izgrađena je grandiozna akumulacija za to vreme, sa kapacitetom od 54 miliona kubnih metara vode. Tada niko nije mogao ni sanjati da će građani Užica početkom 21. veka imati ogromnih problema sa pitkom vodom...

Brana vodoakumulacije Vrutci 2

* Akumulacija Vrutci

  Kad sa brda nad Đetinjom pogled krene preko visoke brane vodoakumulacije Vrutci na ovoj reci, sa koje se Užice tri decenije pijaćom vodom snabdevalo, prizor dovolјno govori o vrednostima i značaju tog impozantnog objekta. Moćno izgledaju ove betonske zidine koje su reku pregradile, snagom očarava veliko akumulaciono jezero ovde nastalo.Sa Vrutaka je nekada bilo čiste vode za dva grada poput Užica, ponosili su se Užičani tim svojim biserom. Ali od takvog ponosa Vrutci su neočekivano postali nevolјa i briga, stecište algi i primer nemara.  Danas, treću godinu od tog preokreta, ova vodoakumulacija čami neiskorišćena, čekajući bolјe dane.

   Prethodnice vrutačkoj brani u vodosnabdevanju Užica, grada neretko žednog, bila su uglavnom iznuđena skromna izvorišta u okolini užičke kotline. Istorijat gradskog JKP ''Vodovod'' beleži da je prvi savremeni vodovod u Užicu izgrađen davne 1938. godine, kada je kao izvorište kaptirano Živkovića vrelo u naselјu Vrela nizvodno uz Đetinju. Tada je u ovom gradu živelo oko 7.500 stanovnika, pa je izdašnost Živkovića vrela od 23 litra  u sekundi zadovolјavala osnovne potrebe, budući da su se mnogi domovi snabdevali i sa kućnih bunara.

   Poslerata krenuo je nagli razvoj Užica: gradile su se kuće i višespratnice, osnivana preduzeća, mnogi su sa okolnih sela silazili da žive u gradu i broj stanovnika se višestruko uvećavao. Tako su i potrebe za pijaćom vodom rasle. Zato je najpre pedesetih godina u vodosistem ušlo novo izvorište zvano Ćebića vrelo, a šezdesetih, kad je u Užicu već živelo preko 20.000 lјudi, priklјučuje se i izvorište u Turici, sa izgradnjom bunara i crpne stanice.

No grad i dalјe raste i industrija se zahuktava, pa kvalitetne pijaće vode nikad dovolјno. Nadležni sredinom sedamdesetih odlučuju da modernizuju izvorište u Turici izgradnjom infiltracionih bazena i novih bunara sa kaptažnim drenažnim galerijama, a zatim u sistem ulazi i izvorište Potočanje.

Ali sve je to opet manje od potreba sve razvijenijeg grada i prigradskih naselјa. Zato se početkom osamdesetih, u bolјa vremena sa mogućnošću velikih ulaganja države u Titov grad-milјenik tadašnjeg sistema, ovde ozbilјno razmatra pitanje dugoročnog rešenja vodosnabdevanja. Usvaja se koncepcija stvaranja velike vodoakumulacije na ulazu u klisuru Đetinje12 kilometara uzvodno od grada, u nezagađenom području sela Vrutci.  Celo to selo na uskoj ''ćirinoj'' pruzi je osamdesetih potoplјeno gradnjom  brane i stvaranjem akumulacionog jezera, a stanovništvo se odatle iselilo u Užice. Milioni iz državne kase slivali su se za gradnju vodoakumulacije Vrutci i užičko vodosnabdevanje.

  Posle nekoliko godina zahtevne gradnje, brana s jezerom Vrutci završena je 1986. godine. Napravlјena je betonska lučna brana kupolastog tipa, građevinske visine 77 metara. U nju je ukupno ugrađeno 83.200 metara kubnih betona, a zapremina vodoakumulacije iznosi 54 miliona metara kubnih vode. Time je Užice rešilo problem snabdevanja kvalitetnom vodom, ali i značajnu zaštitu grada od poplava.

  Ceo ovaj novi složeni vodosistem dugim cevovodom je kroz selo Stapare tada povezan sa gradom, pri čemu klјučnu kariku čini fabrika vode, postrojenje za njeno prečišćavanje napravlјeno na Cerovića brdu kod ulaza u Užice.Kad voda stigne sa Vrutaka ovde se tretira i tek onda šalјe potrošačima. Kapacitet postrojenja je 400 litara vode u sekundi, sa mogućnošću  proširenja do 800 litara. Decenijama  su u ''Vodovodu'' isticali da je laboratorijska kontrola procesa tu neprekidna, da se redovno rade hemijske i bakteriološke analize, te da se iz postrojenja na Cerovića brdu kvalitetnom, hemijski i bakteriološki ispravnom vodom snabdeva 91 odsto potrošača u Užicu, dok ih devet odsto dobija vodu iz izvorišta Živkovića vrelo i Potočanje. A konfiguracija gradskog terena i širenje po okolnim brdima uslovili su izgradnju brojnih rezervoara, pumpnih stanica, hidro- stanica i razgranate mreže cevovoda.

I krenule su onda decenije mirnog i pouzdanog vodosnabdevanja Užica. Gradu sa oko 60.000 žitelјa bilo je dovolјno i 250 litara vode u sekundi, iako je vodosistem sa Vrutaka omogućavao i znatno više. Izobilјe kvalitetne pijaće vode u drugoj polovini osamdesetih, tokom teških devedesetih i u prvoj deceniji ovog milenijuma stizalo je u slavine Užičana, koji su takvu blagodet, retku za savremeni svet, doživlјavali kao nešto normalno i prirodno, što im sleduje i pripada.

Vodoakumulacija Vrutci kod Uzica

* Pogled sa brane akumulacije Vrutci

  U takvom razmišlјanju ulјulјkivale su se generacije predstavnika državne i lokalne vlasti, političara, rukovodilaca fondova i agencija za vode, ''Vodovoda'' i drugih nadležnih. Smatrali su da će to tako večno trajati, da su Užičanisvoje vodosnabdevanje jednom za svagda rešili i da blago koje imaju nikad ne može izgubiti vrednost. Ko ima snage da ugrozi onoliku branu i onakvo jezero nalik moru, šta tu treba da se ulaže kad ima prečih potreba i rupa za popunjavanje, kao da su se svi zajedno pitali. Ali decenijski nemar uskoro je počeo da plaća skupu cenu.

   Godinama ovde, naime, nije bilo dovolјno aktivnosti na zaštiti jezera Vrutci od erozije. Četinarske šume sađene su kad je brana građena, ali se posle na to nekako zaboravilo.  Pojedini vlasnici okolnih njiva nisu se ustručavali da ih hemijom tretiraju zarad bolјeg roda, ne misleći da li te štetne materije možda mogu i u jezero da se sliju.  Ljudi su više razmišlјali kako da nekakav objekat za odmor podignu u blizini jezera, što se prećutno dozvolјavalo iako je zvanično bilo zabranjeno, nego da čuvaju ovu vodoakumulaciju. Ljubitelјe odmora u prirodi privlačili  su odlični uslovi za letnje uživanje, sunčanje na obalama pa i kupanje u vodi koja se koristi za piće – kao da su na moru, a ne na glavnom gradskom izvorištu.

  Ribolov je bio posebna priča: u jezeru bogatom raznim vrstama ribe mnogi su je lovili, čak i kamp kućice postavlјali kraj obale da dane i sedmice provode u tom svom hobiju. Gazdovanje vodom i riblјim fondom išlo je u razne ruke, pričalo se da je bilo i neograničenog izlovlјavanja koje je kasnije poremetilo živi svet u Vrutcima, te da ove poslove valјa ozbilјnije preispitati i istražiti, što ni dan danas nije urađeno.

Jezero Vrutci i ribolov je ucionio svoje

* Ribolov na akumulaciji Vrutci

   Političari, predstavnici državne i lokalne vlasti čija je vodeća uloga bila da brinu o sudbini najvažnijih resursa, nose posebnu odgovornost za nebrigu o važnoj vodoakumulaciji. I dok su se vlastodršci tokom devedesetih bavili ratovima, raspadom zemlјe, ostankom svojim na vlasti i pukim preživlјavanjem građana u vremenu sankcija, a tada su Vrutci bili još ''u snazi'', iskorak u svakom pogledu očekivao se od onih što su došli posle petooktobarskih promena.  Pre svega da bude više brige o budućnosti, zaštiti vrednosti, povećanom inspekcijskom nadzoru, ulaganjima u resurse i domaćinsko gazdovanje. No većini onih što su u ovom milenijumu vladali Srbijom bila su puna usta praznih reči. Borba za vlast i stranačko nadmetanje, trka za novcem i korupcija, partijska pripadnost i izborni rezultat zasenili su ozbilјne životneteme i vrednosti. Ko bi se usudio da javno ukaže na propuste vlasti prozivan je kao njen protivnik i neistomišlјenik, svaka kritika nemara i nebrige svodila se na ličnu ravan i netrpelјivost. Novac je postao mera svih vrednosti, pa kome je bilo do ulaganja u Vrutke, vodoakumulaciju koja je uvek stabilna, kad ima ''prečih potreba'' i ''pametnijeg investiranja''.

A Vrutci su se polako približavali trećoj deceniji korišćenja, koliko, govorili su stručnjaci, obično traje radni vek jedne vodoakumulacije. No ti glasovi nisu dopirali do nadležnih.Tek kasnije saznalo se da ova vodoakumulacija ni posle toliko duge upotrebe nije imala upotrebnu dozvolu, nadležni kao da su se pribojavali da bi se tim neophodnim postupkom ozvaničili propusti u gazdovanju ovim resursom.

  Takvu sliku nemarnog odnosa prema vodoakumulaciji s početka druge decenije ovog milenijuma upotpunila je i iznenadna gradnja jedne privatne mini hidrocentrale u podnožju brane Vrutci. Iznad je vodoakumulacija kao važan strateški gradski objekat koga uvek obezbeđuje čuvar zaposlen u ''Vodovodu'', a pod branom nečije privatno ulaganje za zaradu od proizvodnje struje. Investitor je bio DV TECHNOLOGIES d.o.o. iz Beograda.Malo se o tome znalo i pričalo, s tim što je bilo jasno da bez znanja i saglasnosti nadležnih iz užičkog ''Vodovoda'',  i drugih institucija hidrocentrala ne bi bila tu gde jeste. Ona je jedno vreme proizvodila struju, koristila vodu iz jezera, pa i uticala na nivo u njemu. U kojoj meri je doprinela kasnijim problemima koji su se s kraja 2013. godine na Vrutcima javili, nije pouzdano utvrđeno. Zna se da je prilikom nevolјe za grad u vodosnabdevanju njen rad odmah zaustavlјen, ali se o toj hidrocentrali potom zaćutalo.Nadležni iz firme „DV Technologies „ nisu bili dostupni za razgovor po ovom pitanju, a u međuvremenu firma je izgubila i licencu rad.

   Zbivanja koja su poslednjih dana 2013.godine potresla svakodnevicu Užičana i čitavu javnost mnogima su dobro poznata.Tada se, u sezoni slabijeg dotoka Đetinje, celo jezero u Vrutcima zacrvenelo od mnoštva algi, koje su tu počele da''cvetaju''. Građani su danima pili vodu iz jezera sa algama, no srećom nisu se pojavila nikakva stomačna obolјenja. Veća ''fleka'' od algi pojavila se u vodoakumulaciji Vrutci sredinom decembra, voda na analizu odatle je poslata tek devet dana kasnije, a zabrana korišćenja za piće, nakon utvrđivanja neispravnosti, proglašena je pet dana uoči Nove godine.Cijanobakterije u vodosistemu su zabrinule Užičane – voda sa gradskog vodovoda je tekla slavinama, ali neispravna za piće i pripremu hrane. Gradsko postrojenje za prečišćavanje vode, već tehnološki dotrajalo zbog neulaganja u modernizaciju, nije bilo u stanju da prečisti i preradi ozbilјno zagađenu sirovu vodu koja je stizala sa zagađenih Vrutaka.

 Strah za zdravlјe se opravdano uselio među lјude, a snabdevanje pijaćom vodom je prvih dana 2014. godine krenulo  sa cisterni svuda postavlјenih po gradu.  Da bi se užička nevolјa olakšala, desetine kamiona cisterni s čistom vodom, pristiglih u pomoć Užičanima iz okolnih gradova i od Vojske Srbije, bilo je raspoređeno po gradskim kvartovima. U kante, flaše, balone točili su je usred januara građani katkad strplјivo čekajući. Pobolјšano je i snabdevanje trgovina flaširanom vodom. Ona neispravna, iz slavina, koristila se samo za sanitarno-tehničke potrebe. Gradske vlasti su uvele vanrednu situaciju, gaseći požar čijem izbijanju su, dugogodišnjim nemarom, i same doprinele.

Cela Srbija nedelјama je muke Užica bez vode stavlјala u prvi plan dešavanja. Bilo je i onih koji su hteli da otvore ''Pandorinu kutiju'', da utvrde ko je kriv – da li državni organi u čijim rukama je gazdovanje svim vodoakumulacijama pai ovom, ili lokalni ''Vodovod'' kao korisnik? Dvadesetog dana bez vode za piće u vodosistemu Užica organi gonjenja preduzeli su svoje aktivnosti. Mediji su tada pisali da je užičko Osnovno tužilaštvo formiralo predmet o odgovornosti za zagađenu vodu, te da se mnoge provere u vezi sa ovim predmetom obavlјaju. Radile su ih, po nalogu tužilaštva, ne samo Policijska uprava Užice, već i druge odgovarajuće službe i  inspekcije.

Iz pouzdanih izvora doznavale su se i neke pojedinosti ovog preddokaznog postupka, koji je bio usmeren prema odgovornosti pojedinaca iz institucija i službi ne samo iz Užica, već i iz Čačka i Beograda.Proveravale su se informacije o nelegalnoj gradnji oko vodoakumulacije Vrutci, utvrđivalo koliko je objekata sagrađeno, u kojoj meri je ta gradnja uticala na zagađenje jezera i ko je odgovoran za to.  Užičko tužilaštvo se, takođe, bavilo i prikuplјanjem činjenica o gradnji male hidrocentrale podno vodoakumulacije Vrutci. Od važnosti za ovdašnje organe gonjenja bilo  je i ''riblјe pitanje'' u Vrutcima. S obzirom da su postojali stavovi da bi pojava bujanja algi u jezeru mogla da zavisi i od načina poriblјavanja i vađenja ribe iz ove akumulacije, tužilaštvo je proveravalo da li je bilo propusta u poriblјavanju i ulovu, te kako je korišćenja voda Vrutaka. Tada je korisnik riblјeg fonda na jezerima u užičkom kraju bila firma iz Čačka SPDA Ekologic d.o.o., sa kojim je Ministarsvo polјoprivrede i zaštite životne sredine potpisalo ugovor 12. Januara 2014 i isti raskinulo 15. Januara 2015.Do nadležnih iz firme „SPDA Ekologic“ gotovo je nemoguće doći, jer se firma u međuvremenu ugasila.

No ništa na kraju nije bilo od svega toga, krivični postupak ni protiv koga nije pokrenut. Jedino su kasnije smenjeni tadašnji užički gradonačelnik i direktor ''Vodovoda'', dok niko iz državnih javnih preduzeća i ustanova, republičke Agencije za zaštitu životne sredine niti od predstavnika državne vlasti nije pretrpeo nikakve sankcije.

  Ipak, država je presudno pomogla da se za vodosnabdevanje Užičana brzo nađe privremeno rešenje. Tokom januara 2014.godine ulaganjima Vlade Srbije i aktivnošću Vojske Srbije za samo 18 dana sagrađen je cevovod dug oko dva kilometra u bespuću, do novog izvorišta Sušičko vrelo u selu Tripkova. Time je grad priklјučen na izdašni izvor odlične planinske vode.  Već drugi dan po završetku tog cevovoda, ova čista voda sa Sušičkog vrela stigla je najpre u užičko postrojenje za preradu vode, a potom puštena gradskim vodosistemom. Glavna ovdašnja vodoakumulacija Vrutci, zagađena algama, ostala je isklјučena s gradskog vodosistema i predstoji joj dugoročna i skupa sanacija. Istina, Sušičko vrelo ne može da zadovolјi potpune užičke potrebe, a nalazi se i na teritoriji opštine Čajetina koja hoće da ga koristi za dugoročno vodosnabdevanje Zlatibora, ali za sanaciju znatno izdašnijih Vrutaka ni sada nema dovolјno para.

U to vreme jedna vanredna sednica užičke skupštine, sa učešćem odgovornih iz gradskih i državnih institucija za vodosnabdevanje, zaintrigirala je javnost. Tu se neočekivano razvila polemika o odgovornosti republičke Agencije za zaštitu životne sredine i lokalnog ''Vodovoda''. I mada je državni sekretar Ministarstva pravde Neđo Jovanović na početku sednice podsetio da tužilaštvo vodi predistražni postupak oko odgovornosti za zagađenje vodoakumulacije Vrutci te stoga apelovao da se bitne činjenice ''ne eksploatišu i ne iznose u javnost, već dostave tužilaštvu'', nije se ovom prilikom ćutalo o toj odgovornosti. Polemika se razvila pošto je Filip Radović, direktor republičke Agencije za zaštitu životne sredine, govorio o monitoringu vodozahvata u Srbiji, istakavši da agencija uradi 250.000 parametara i 10.000 uzoraka godišnje, posle čega izveštaje o tome dostavlјa Vladi.

Postavilo se odmah i pitanjezašto oni nisu obavlјali monitoring jezera Vrutci u 2013. godini kad je ta agencija 2012. pronašla teške metale u ovoj vodoakumulaciji. Onaj čija je dužnost da građane snabdeva vodom za piće, lokalni vodovod, po članu 74 Zakona o vodama obavezan je da postavi uređaje i stalno kontroliše kvalitet i kvantitet vode na vodozahvatima, te preduzima mere za obezbeđenje zdravstvene ispravnosti vode za piće.

  Dragan Simić, tadašnji direktor užičkog JKP ''Vodovod''. –Pomenuti član 74 se odnosi na merenje protoka vode na vodozahvatu i mi imamo merače na Vrutcima, pa smo za vodu zahvaćenu na toj akumulaciji u prošloj godini platili 2,4 miliona dinara ''Srbijavodama''. Kvalitet vode ispitujemo osam puta dnevno, dok to šest puta mesečno radi užički Zavod za javno zdravlјe. Ali više treba govoriti o članu 78 tog zakona, prema kome je za ispitivanje vode nadležna republička organizacija. Već godinu dana sam na čelu ''Vodovoda'', a za to vreme nijednom agencija taj monitoring nije obavila – kazao jeDraganSimićtadašnji direktor Vodovoda, koji mesec kasnije, bio smenjen sa te direktorske dužnosti.

   U to vreme nastaje ipeticija grupe građana ''Borba za život Užica'' koji su tražili hitan početak sanacije jezera Vrutci. O tome se izjasnio i Goran Puzović, direktor JP ''Srbijavode'', najavivši da će se preduzeti sve za povratak ove vodoakumulacije u život, te da će stručnjaci uskoro utvrditi kako će se Vrutci sanirati, kao i kojom tehnologijom će ubuduće raditi užičko postrojenje za preradu vode.

   A da će vodoakumulacija Vrutci, zagađena algama, biti dugoročno sanirana najavlјeno je tada i na prvom sastanku stručnog tima osnovanog za preduzimanje aktivnosti oko sanacije Vrutaka kao i za unapređenje rada užičkog postrojenja za preradu vode. Ovaj stručni tim činilo je 25 članova: predstavnika Instituta za vodoprivredu ''Jaroslav Černi'', univerziteta iz Beograda, Kragujevca i Novog Sada, Instituta za javno zdravlјe Srbije, Direkcije za vode, JP ''Srbijavode'', državnih službi i drugih ustanova.

   Profesor Prvoslav Marjanović, savetnik u Institutu ''Jaroslav Černi'' koji predvodi ovaj stručni tim, istakao je cilј da za godinu dana, čak i pre, imaju definisane sve elemente za preduzimanje prvih koraka. ''Ne zavisi to samo od projektnog zadatka, već od obezbeđivanja i drugih neophodnih preduslova. Sanacija gradskog postrojenja može da se završi relativno brzo, od šest meseci do godinu dana, a sanacija jezera je dugoročni projekat koji zahteva preduzimanje opsežnih mera na slivu. Ali to ne znači da jezero u međuvremenu neće moći da se koristi'', rekao je tada Marjanović.

  Delovao je potom taj stručni tim i niz mera utvrdio, ali sanacija vodoakumulacije Vrutci nije ni započeta. Jezero i dalјe čami neiskorišćeno i van gradskog vodosistema. Država, istina, i sada nastoji da pomogne Užicu u dugoročnom rešavanju problema vodosnabdevanja pa je nedavno otpočeta modernizacija i dogradnja gradskog postrojenja za prečišćavanje vode, u šta se iz državnog budžeta ulaže oko tri miliona evra. Sa obe završene faze tih radova možda bi i voda sa Vrutaka savremenim metodama filtracije i prečišćavanja mogla da se koristi u gradskom vodosistemu.

Ipak, slučaj Vrutci i dalјe stoji kao ozbilјna opomena generacijama kaoneslavan primer da se nemarom i nedomaćinskim gazdovanjem najvredniji resursi mogu obezvrediti.  

ISTRAŽIVAČI : Ana Milanović i Ksenija Bošković

AUTOR : Miroslav Mijatović

 

 

DISKLEJMER 2

ПОСТАВИ КОМEНТАР

ПОСТАВИ КОМEНТАР КАО ГОСТ

0
  • ТРЕНУТНО НЕМА КОМEНТАРА