JOŠ NEKO KOPA 4DSCN0362

Već godinama u Loznici niču imperije zasnovane na eksploataciji šljunka i peska iz korita Drine bez adekvatne kontrole državnih organa. U protekloj deceniji na nelegalnoj eksploataciji šljunka i peska na području grada Loznica izgubilo se na desetine miliona dinara. Iz republičke Direkcije za vode navode da nemaju dovoljno raspoloživih inspekcijskih kapaciteta za adekvatnu kontrolu, kao i da eksploatatori uglavnom uredno prijavljuju iskopane količine. A da li je sve zaista tako?

Od 2010. godine na području Grada Loznica izdato je 11 rešenja o izdavanju vodnih saglasnost za eksploataciju šljunka i peska. Na spisku eksploatatora nalaze se sledeće firme : Stobex doo iz Loznice (od 2016. god. x2), MN doo iz Loznice (od 2011.,2012. i 2015. god), Đorđić iskop iz Lipničkog Šora (od 2015.) , KATKOP sistem iz Loznice (od 2013. i 2015), Munja kop iz Grnčare kod Loznice (od 2012. i 2014.) i SZR Acika Mrgud iz Osečine (od 2014.).

Kao što se vidi sa spiska korisnika eksploatacija u lozničkom kraju, sve do 2014. godine izdate su svega četiri saglasnosti. Pre dve godine ova tema nekako dospeva u žižu javnosti i  od tog perioda primetno je da se eksploatatori češće odlučuju da pribavljaju saglasnost o eksploataciji. Međutim, lokalni poznavaoci prilika, pretežno ribolovci tvrde da se šljunak uveliko kopao još od kraja devedesetih. Javnosti je poznat slučaj građanske pobune prilikom pokušaja firme „Stobex“ da prekopava „Žićinu plažu“ u Banji Koviljači. Poznato je i da je delegacija ministarstva inostranih poslova dolazila u Loznicu kada se osim razgraničenja sa Bosnom razgovaralo i o ugroženosti mosta tj, graničnog prelaza na Šepku.

DSCN0301

* Granični prelaz "Šepak" - zabranjena zona eksploatacije prema "Preliminarnoj analizi bagerovanja na Drini" (sveska 1) - Institut Jaroslav Černi

Od 2010. godine za 11 izdatih vodnih saglasnosti odobren je iskop 523.918,88 kubnih metara šljunka. Na ovu odobrenu količinu šljunka, a prema važećim Uredbama o visini nakanada za vode za posmatrane godine u republičku kasu je trebalo da se slije 37.656.859,313 rsd, na osnovu nakande u oblasti voda. Međutim, nemamo tačnih podataka koliko je novca zaista pripalo državi, jer nam Direkcija za vode do momenta objavljivanja teksta nije dostavila tražene podatke. Prema količini odobrenih zahvata prednjači firma „Stobex“ sa odobrenih 279.920 kubnih metara, potom sledi firma „Munja kop“ sa 70.741,98, „Katkop sistem“ sa 65.200, „MN“ sa 64.688, „Đorđić iskop“ sa 25.388,9 i „Acika Mrgud“ sa 18.000 kubnih metara šljunka. Neadekvatna kontrola i gotovo nepostojeća kaznena politika za one koji se ne pridržavaju pravila, navodi javnost da sumnja da su iskopane količine šljunka mnogo veće od onih koje se određuju i da eventualno postoji nelegalna eksplatacija.

STobex i MUNJA HAOS na JARCANU

* Potez "Jarcan" i seperacije firmi "Munja kop" (levo)  i "Stobex" (desno)

Formalne procedure

Da bi se pribavila jedna Vodna saglasnost koju izdaje Republička direkcija za vode u sklopu Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, potrebno je da izvođač radova/eksploatator pored Zahteva za eksploataciju podnose na uvid i Vodne uslove dobijene od Republičke direkcije za vode, projekat za eksploataciju, mišljenje JVP „Srbijavode“, kopiju plana iz nadležne Službe za katastar nepokretnosti i dokaz o vlasništvu ili Ugovor o korišćenju nepokretnosti sa pravom eksploatacije i Rešenje da nije potrebna izrada Studije o proceni uticaja na životnu sredinu koje izdaje Ministarstvo. Ukoliko se radi o eksploataciji poljoprivrednog zemljišta, potrebno je pribaviti i Saglasnost za promenu namene korišćenja poljoprivrednog zemljišta koju izdaje Uprava za poljoprivredno zemljište. Uz odobrenu prenamenu zemljišta, izvođač radova je dužan da se potom obrati nadležnom organu lokalne samouprave radi određivanja takse za prenamenu.

U poslednjih šest godina, koje su bile predmet monitoringa nije se desilo da je neki zahtev za Vodnu saglasnost odbijen, ali beležimo primer da je Rešenje o vodnoj saglasnosti ukinuto, odnosno da je izvođaču radova ukinuto pravo na eksploataciju.

Tamni vilajet uslova – kontrole nema!

U svakoj izdatoj vodnoj saglasnosti mogu se pročitati i uslovi koje je izvođač radova dužan da poštuje. Eksploatator je dužan da radove izvodi u svemu prema tehničkoj dokumentaciji, da se na obalama reke Drine obeleže projektovani poprečni profili iz Projekta, tako da budu jasno vidljivi za potrebe kontrole izvršenja radova. Međutim, prilikom obilaska terena za eksploataciju koje smo radili početkom jula i krajem novembra, ustanovili smo da se niti jedan izvođač ne pridržava ovog uslova, odnosno da niti jedno mesto gde se eksploatiše šljunak nije jasno obeleženo.

DSCN0340

* Eskploatacija firme "Munja kop" na potezu "Jarcan" - bez jasno obeležene parcele poprečnim profilima

Ovakvu situaciju izvođači radova obilato koriste. U rešenju o izdavanju vodne saglasnosti stoji i paragraf koji eksplicitno govori o tome da će ukoliko se investitor ne pridržava navedenih uslova iz rešenja biti preduzete propisane mere. Ovakve mere Republička direkcija za vode niti u jednom od navedenih slučajeva nije primenila. Investitor je dalje dužan da, o početku radova, pisanim putem obavesti JVP „Srbijavode“, koje bi u praksi trebalo da prati da li se izvođenje vrši na način koji ne ugrožava vodni režim.

Iz Direkcije za vode su nam rekli da oni upravljaju sa 23 područne jedinice koje pokriva 15 vodoprivrednih inspektora i da je jako teško kontrolisati sa tako malim brojem inspektora svako iskopavanje, pa se oni pretežno oslanjaju na izveštaje koje im investitori/izvođači radova dostavljaju za svaki mesec. Kada smo postavili pitanje – „Koji vodoprivredni inspektor je nadležan za Loznicu?“ – dobili smo sledeći odgovor :

 Područno sedište inspekcijski službi pod čijom ingerencijom je i loznički kraj nalazi se u Kraljevu, a inspektori se na teren upućuju shodno trenutnoj zauzetosti i obimu poslova. Kako nam je rečeno, vodoprivredni inspektor koji je najčešće u Loznici, upućuje se iz Užica. 

Postoje i slučajevi koji su maltene potpuno van kontrole organa vlasti Republike Srbije, a za koje se republička Direkcija za vode ipak oglašava kao nadležna. Zanatska radnja „Đorđić iskop“ Radivoja Đorđića iz Lipničkog Šora dobila je vodnu saglasnost za parcelu 14544/2 koja se nalazi na teritoriji Bosne i Hercegovine i potpuno je nedostupna kontrolnim organima. Iz ortofoto snimka se vidi da se parcela nalazi duboko u teritoriji Bosne.

Ђорђић коп у БОСНИ

* Đorđić kop eksploatiše šljunak na levoj obali Drine duboko u teritoriji Republike Srpske (snimak GeoSrbija)

U novijoj istoriji Grad Loznica nije imao svog vodoprivrednog inspektora. Međutim, beležimo  da je  u jednom periodu područje Mačvanskog okruga imalo dva vodoprivredna inspektora. Jedna od njih Marica Maksimović prelazi da radi u firmu "Stobex", a drugi inspektor odlazi u penziju, pa tako Mačvanski okrug ostaje bez i jednog inspektora. Nije mnogo prošlo, a vodoprivredni inspektor za loznički kraj izmešten je iz Šapca na Ub. Po obimu eksploatacije i Šabac i Loznica „zaslužuju“ da imaju svog vodoprivrednog inspektora, što sada nije slučaj, pa je stanje maltene prepušteno stihiji i blagoj anarhiji u oblasti eksploatacije.

U uslovima o iskopavanju stoji i da se izvađeni materijal deponuje izvan domašaja velikih voda. Prilikom obilaska terena utvrdili smo da se ovog uslova pridržava manji deo eksploatatora među kojima i preduzeće KATKOP Sistem koji svoj materijal skladišti na stovarištu tik pored magistralnog puta Loznica-Šabac u Lešnici. U uslovima dalje stoji,  da iskop materijala mora biti u funkciji zaštite životne sredine. Međutim, niti od jednog preduzeća koje je dobilo vodnu saglasnost nije traženo da dokazuje kako eksploatacije šljunka doprinose zaštiti životne sredine, čak šta više, Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine za svih 11 saglasnosti izdalo je Rešenje da nije potrebna izrada Studije o proceni uticaja na životnu sredinu.

Iz Opštinske organizacije sportskih ribilovaca „Drina“ – Loznica navode da se značajna šteta nanosi ribljem fondu :

-          "Ovakvim kopanjem isplićuje se tok Drine i degradira se stanište ribe. To svi ribolovci vide i primećuju u poslednjih par godina. Posebno je ugrožen mrest mladice i škobalja koji traže kamenito tlo. Međutim, iako riba uspe da se izmestri velika većina mlađi završava u barama koje su nastale na iskopima šljunka, kada voda u leto opadne ta mlađ je osuđena na uginuće. Štete su ogromne."

Uslov da investitor sam vodi evidenciju o eksploataciji rečnih nanosa i podatke dostavlja Ministarstvu i JVP „Srbijavode“ najkasnije do 5-og u mesecu za predhodni period, jeste jedan od najproblematičnijih i rizično je mesto eventualne korupcije. Dakle, u nedostatku novca, volje, kadrova i sl. država pribegava u najmanju ruku solomonskom rešenju, da obaveže investitore/eksploatatore da za svaki mesec sami prijave količinu iskopanog šljunka. Ovakvo rešenje i stanje na terenu svakako odgovara onima koji imaju nameru da „kopaju u mutnom“, građanima i državi sigurno ne, pojedincima možda.

DSCN0318

* Zgrada republičke Direkcije za vode - Beograd

Kada smo u Direkciji za vode pitali na koji način se kontroliše količina iskopane rude, odgovor je glasio da je izvođač radova/korisnik u obavezi da pre isteka saglasnosti izvrši geodetsko snimanje izvedenih radova i podatke o tome dostavi ministarstvu i JVP „Srbijavode“, ali ostaje nejasno ko na osnovu geodetskog snimka može da utvrdi tačnu količinu iskopanog šljunka i na koji način. Jedno od ponuđenih alternativnih rešenja kontrole bile su otpremnice. Naime, polazi se od pretpostavke da eksploatatori kada iskopaju i natovare šljunak na kamion, u svakom kamionu moraju imati prateću dokumentaciju tj. otpremnice. Međutim i taj sistem ima svoje mane, jer dva najveća preduzeća koja se bave iskopom, maltene imaju pored iskopa i proizvodne pogone. Firma „MN“ samo stotinak metara od eksploatacionog mesta poseduje i proizvodni pogon betonske galanterije, dok firma „Stobex“ takođe pored iskopa ima asfaltnu bazu, što joj je i primarni posao.

Tokovi novca

Gotovo je nemoguće prošetati se Drinom u lozničkom kraju, a ne primetiti makar jednu eksploatacionu zonu u kojoj se kopa šljunak, pa se postavlja logično pitanje, kako je moguće da Grad Loznica ne ubira nikakve prihode od ove vrste eksploatacije rudnih bogatstava. Iz republičke Direkcije za vode tvrde da se sav novac prikupljen od naknada za vodne saglasnosti vraća u lokalnu zajednicu odakle se šljunak vadi, ali nikakve pismene dokaze za ovakve tvrdnje nismo dobili. Oni tvrde da se novac vraća kroz vodovodne infrastrukturne projekte, međutim Grad Loznica od 2006. godine svoju vodovodnu mrežu rekonstruiše i obnavlja iz kredita Nemačke KFW banke.

Iz Gradske uprave grada Loznice, na naš zahtev da nam dostave strukturu transfernih sredstava odnosno podatak o iznosu prihoda ostvarenih od eksploatacije šljunka i peska na teritoriji Grada, nismo dobili nikakav odgovor tj. naišli smo na klasično „ćutanje administracije“.

Primer nepoštovanja procedura i nepostojanja kontrole

Preduzeće „Katkop sistem“ iz Loznice dva puta je u toku monitorisanog perioda dobijalo vodne saglasnosti 2013. i 2015. godine zavedene pod rednim brojevima 325-04-00567/2012-07 i 325-04-00311/2015-07. Obe saglasnosti su se odnosile na katastarsku parcelu 1197/10 u katastarskoj opštini Lešnica, Grad Loznica.

Parcela KapkopDSCN0354

*Parcela 1197/10 na kojoj šljunak eksploatiše firma "Katkop" bez saglasnosti grada Loznice za prenamenu zemljišta

 

U obe saglasnosti stoji da su izdate nakon Saglasnosti o prenameni poljoprivrednog zemljišta br 320-11-02132/2013-14 od 17.12.2012. i 08.04.2013. godine, koje je izdato od strane Uprave za poljoprivredno zemljište Ministarstva poljoprivrede. Međutim, shodno članu 25. Zakona o poljoprivrednom zemljištu „Katkop sistem“ je nakon ove Saglasnosti bio dužan da se obrati nadležnim organima Grada Loznice u cilju dobijanja rešenja o plaćanju naknade, radi promene načina korišćenja navedene parcele po navedenoj kulturi. Aktuelne vodne saglasnosti preduzeća „Katkop sistem“ važe do 31.12.2016. godine i oni se nisu obraćali Odeljenju za privredu Grada Loznice što se potvrđuje dokumentom koji smo dobili od Grada Loznice br. 790/2016-06 od 13.12.2016. godine. Na ovaj način oštećeni su i budžeti Republike Srbije i Grada Loznice.

Da bi došli do tačnog iznosa za koji su oštećenji republički i gradski budžet kontaktirali smo nadležne u Republičkoj upravi za javne prihode u Loznici. Na naše neprijatno iznenađenje, dobili smo odgovor da se oni obračunom ovakvih naknada bave samo u predmetu koji je u postupku. Zamolili smo ih potom, makar za približan iznos, ali smo dobili odgovor da Poreska uprava takve odgovore ne daje čak ni Sudu i da se za takve stvari angažuju sudski veštaci.

 

Interesatno je da „Katkop sistem“ od 2013. godine, dakle već pune tri godine eksploatiše šljunak, a da za taj period nisu izvršili prenamenu zemljišta koju su po Zakonu o poljoprivrednom zemljištu bili dužni da urade. Ostaje da se vidi, da li će preduzeće „Katkop sistem“ prema zakonskoj obavezi na kraju eksploatacije izvršiti rekultivaciju poljoprivrednog zemljišta u skladu sa predviđenim uslovima. U nekoliko navrata pokušali smo kontaktirati nekog iz firme „Katkop sistem“ ali nismo uspeli doći do adekvatnog kontakta. Naime, nikakvi zvanični kontakti nisu navedeni u APR-u,  a internet pretragom smo uspeli doći do telefona na kojem su nam rekli da se radi i privatnom stanu i uputili nas na drugi. Međutim i sa tog broja smo dobili isti odgovor kao i sa prvog.

„Katkop sistem“ eksploatiše parcelu 1197/10 na katastarskoj opštini Lešnica površine 15023 m2 u vlasništvu Milorada Lukića čije se ime nalazi i na kamionima parkiranim na placu gde se skladišti iskopani šljunak, ali bez ikakavog kontakt telefona. Parcela je zavedena u katastru nepokretnosti kao njiva 4. klase i nalazi se na poljoprivrednom zemljištu. Vlasnik firme naveden u APR-u je Ranko Đukić, a prema podacima Agencije za privredne registre, firma „Katkop sistem“ prikazala je dobit u 2013. god. – 152.00,00 rsd, 2014. godini od 277.023,73 rsd,a u 2015. godini od 167.394,00 rsd. Poslovni prihodi u 2013. godini iznosili su 8.171.000 rsd, u 2014. – 14.703.000 rsd, dok u 2015. god. prihodi padaju na skromnih 6.709.000 rsd. Prema dostupnim podacima iz Trezora RS ova firma je u monitorisanom periodu prihodovala i 1.078.237,39 rsd od saradnje sa budžetskim korisnicima. Svoje usluge firma „Katkop sistem“ pružala je Mesnoj zajednici Novo Selo, MZ Lešnica i MZ Prnjavor. U 2010. godini imali su saradnju i sa Nacionalnom službom za zapošljavanje u Loznici vrednu 130.000 rsd.

Ovo je presek stanja u kome loznički kraj svedoči usponu čitavih imperija nastalih na poslovima eksploatacije peska i šljunka, koji prolazi mimo adekvatne kontrole i nanosi ozbiljne štete kako budžetima Republike i Grada Loznice, tako i kompletnom biodiverzitetu lozničkog kraja i reke Drine.

Još neko kopa!

Nastaviće se...

 

ISTRAŽIVAČI : Ana Milanović i Ksenija Bošković

AUTOR : Miroslav Mijatović 

DISKLEJMER 2

 

ПОСТАВИ КОМEНТАР

ПОСТАВИ КОМEНТАР КАО ГОСТ

0
  • ТРЕНУТНО НЕМА КОМEНТАРА