Godinama unazad pored ostalih, dve poznate lozničke kompanije eksploatišu šljunak sa priobalja Drine. I dok firma „Stobex“ svoj razvoj duguje isključivo eksploataciji i prevozu šljunka, firma „MN“ uspon beleži još  devedesetih godina zahvaljujući trgovini naftnim derivatima. Tek kasnije  „MN“ otvara fabriku za proizvodnju betonske galanterije odnosno vibropresovanih betonskih elemenata i u tom periodu kreće sa eksploatacijom šljunka iz Drine, nedaleko od mesta gde je firma sa svojim središtem od ’95-te godine – na adresi u ulici Republike Srpske bb, nedaleko od graničnog prelaza „Šepak“.

DSCN0346

DRINA KRIVA - RAZVOJNI PUTEVI PRAVI

Dve velike privatne kompanije „MN“ doo Loznica i „Stobex“ doo Loznica, više od deceniju unazad vade šljunak iz priobalja Drine i koriste ga kao repromaterijal u daljoj proizvodnji. Godinama se ova eksploatacija odvijala daleko od očiju javnosti, ali i adekvatnih Zakonskih odredbi i kontrole. Godine su prolazile, a dva regionalno poznata loznička preduzeća razvijala su svoje imperije, širile biznis, a sa njim i politički uticaj.

Za nepune dve decenije preduzeće „MN“ od prodaje naftnih derivata, ulja i maziva i prodavnica robe široke potrošnje prerasta u jednog od najvećih privrednih subjekata u regionu čiji su poslovni kapaciteti smešteni na teritorijama opština Loznica, Krupanj, Mali Zvornik, Beograd i Novi Sad, baveći se otkupom, proizvodnjom i preradom voća, proizvodnjom i ugradnjom vibropresovanih betonskih elemenata, eksploatacijom šljunka, turizmom i ugostiteljstvom, ali i carinsko-špediterskim i transportnim uslugama sa 146 zaposlenih, kako se navodi u finansijskom izveštaju za 2015. godinu.

DSCN0331

 * Iskop preduzeća "MN" na katastarskim parcelama 4553 i 4554

Prema podacima Uprave za Trezor RS, a na osnovu dostupnih  20-tak aktivnih računa firme „MN“-Loznica, ustanovili smo da ovo preduzeće u periodu 2010-2016 god. sarađujući sa budžetskim korisnicima ostvarilo prihode u iznosu od 953.116.276,31 rsd. Prema ovim izvodima, kao najuspešnija godina u poslovima sa državom bila je 2011. u kojoj je prihodovano skoro 475 miliona dinara, dok je u 2015. preduzeće „MN“ od korisnika budžetskih sredstava inkasiralo „tek“ 1.014.322,05 rsd. Spisak državnih firmi i ustanova je jako širok : JKP „Zelenilo“-Beograd, JP „Grad“-Loznica, JKP „1.Maj“-Krupanj, Javna preduzeća za upravljanje građevinskim zemljištem Šapca, Novog Pazara, Pećinaca, budžeti gradova Loznica, Mali Zvornik, Krupanj, Zemun, Novi Beograd i Beograd, kao i Ministarstvo rada i socijalne politike ali Fond za razvoj RS. Ove podatke ipak treba posmatrati sa rezervom i u eventualno minimalnom iznosu, jer je monitorisano tek nešto više od polovine aktivnih računa koje firma poseduje kod poslovnih banaka u Srbiji. Međutim, u revizorskom izveštaju za 2015. godinu navodi se da su kratkoročne obaveze firme iskazane u iznosu od 1.007.270.000 rsd veće za 384.543.000,00 rsd od obrtne imovine, što ukazuje na nepovoljnu strukturu izvora finansiranja i eventualne probleme sa solventnošću i likvidnošću preduzeća.

Sa druge strane, preduzeće „Stobex“ u početku se bavilo uslugama prevoza robe u drumskom saobraćaju, a ubrzo svoju delatnost sele na oblast eksploatacije i proizvodnje separisanih granulacija i drobljenih agregata (čitaj šljunka). Preduzeće sa dve seperacije i tri drobilice i respektabilnom građevinskom mehanizacijom u potpunosti zaokružuje proces od proizvodnje do završnih radova u građevinarstvu poput: usluga radova građevinske mehanizacije, automatizovane proizvodnje asfalta, sirovog betona, betonskih cevi i ivičnjaka. Sopstveni pogon nalazi se u Lipničkom Šoru na potezu „Jarcan“ tik pored mesta sa koga se i eksploatiše šljunak. Prema izveštaju iz 2015. godine u preduzeću je zaposleno 67 radnika. Stobex poseduje i 83 ara placa u Staroj Pazovi sa kompletno uređenom fabrikom za proizvodnju sirovog betona, kamenolom od hektar i 63 ara u Amajiću kod Malog Zvornika, kao i zemljište od oko 20 hektara u priobalju Drine koje se i koristi za eksploataciju šljunka i peska. Od pre par godina preduzeće  postaje vlasnik poslovne zgrade od 2500 m2 na ulasku u Loznicu u kojoj prostor iznajmljuju javna preduzeća Grada Loznice – JP „Grad“ i JP „Urboplan“. Preduzeće polaže i pravo na upravljanje fudbalskim klubom Radnički – Stobex iz lozničkog predgrađa Klupci. Krajem 2007. godine vlasnik firme „Stobex“ – Dobrivoje Stojnić na licitaciji kupuje i JP „RTV Podrinje“ za tadašnjih 53 miliona dinara, a već naredne godine sa svojom grupom privrednika i poljoprivrednika ulazi i u lokalni parlament.

 DSCN0350

* Središte firme "Stobex" na potesu "Jarcan"

Prema podacima Uprave za trezor RS za 2014. i 2015. god. preduzeće „Stobex“ je prihodovalo 360.115.126,02 rsd javnih sredstava, uglavnom sarađujući sa javnim preduzećima i opštinskim upravama iz Krupnja, Loznice, Malog Zvornika, Bajine Bašte i Bogatića. Za to vreme i RTV Podrinje prihoduje 17.163.476,3 rsd iz budžeta Grada Loznice. Preduzeće u poslovnim knjigama prikazuje poslovne prihode za 2013. god. – 420.902.000 rsd, 2014. – 386.017.000 rsd i 2015. – 538.593.000 rsd. Firma „Stobex“ kreditirana je od strane Fonda za razvoj Republike Srbije od 04.02.2011. godine u iznosu od 40.000.000 dinara.

LEGALNI TOKOVI I DRINSKI VIROVI

Prva vodna saglasnost počevši od 2010. godine izdata je od strane Direkcije za vode preduzeću „MN“ 26. septembra 2011. godine sa rokom važnosti do 31.12.2011. Projekat eksploatacije odnosio se na rečne nanose sa desne obale reke Drine na katastarskim parcelama 4553, 4554 u vlasništvu Marka Nešića direktora firme „MN“ i parcele 4555 koja je u tom trenutku u državini Mesne zajednice Trbušnica. Uz projekat i saglasnost br. 325-04-00351/2011-07 koja predviđa iskop 20.668 m3 šljunka, priložen je i protokol o saradnji sa MZ Trbušnica broj 302-3 od 01.06.2009. godine, bez jasno utvrđene dužine trajanja ugovora.

МН ископ

* Snimak iskopa preduzeća "MN" - GeoSrbija

Preduzeću „MN“ naredna vodna saglasnost izdata je 03.oktobra 2012. sa rokom važnosti do 03.10.2014. godine uz dozvoljenu količinu iskopa od 30.000 m3, ali ovaj put samo za katastarske parcele 4553 i 4554. Naime, u podacima katastra nepokretnosti stoji službena ispravka od 04.03.2014. godine po nalogu drugostepenog organa, a po zahtevu Koste Kurtovića iz Beograda za ispravku upisa vlasnika na katastarsku parcelu 4555, koja je svojevremeno bila predmet nacionalizacije. Iako se u Rešenjima o vodnoj saglasnosti od 03. oktobra 2012. i 02. juna 2015. nigde ne pominje katastarska parcela 4555, u dopisu Direkcije od 04. januara 2017. godine o zbirnoj količini iskopanog šljunka uredno se vodi i parcela 4555. Treća vodna saglasnost izdata je ovom preduzeću 02.06.2015. sa rokom važnosti do 31.12.2016. sa dozvoljenom količinom iskopa od 14.000 m3 na istoj lokaciji odnosno katastarskim parcelama. Kako se navodi u dopisu Republičke direkcije za vode, Grad Loznica je ovo područje eksploatacije proglasio erozivnim područjem („Sl. list Grada Loznice“, br. 15/2016). Pregledom ortofoto snimka, jasno se može videti da eksploatacija na ovom potezu daleko premašuje granice parcela za koje je dobijena vodna saglasnost. Iz Republičke direkcije su nam dostavili dokument na osnovu kojeg se vidi da je preduzeće „MN“ u posmatranim godinama prijavilo sledeće količine iskopanog šljunka : 2011. – 650 m3, 2012. – 950 m3, 2013. - 4070 m3, 2014. – 3780 m3, 2015. – 2110 m3 i 2016. – 2820 m3. Kako se navodi u dopisu, preduzeće „MN“ DOO – Loznica izmiruje svoje obaveze koje prijavljuje.

MN gugl 2

* Snimak Google earth-a iskopa preduzeća "MN" oivičen crvenim tačkama

Preduzeću „MN“ uputili smo sledeća pitanja :

- Da li ste učestvovali u razgovorima sa lokalnom samoupravom i Ministarstvom inostranih poslova oko 2008. godine kada se diskutovalo o granici na Drini i eventualne ugroženosti  mosta-graničnog prelaza Šepak zbog eksploatacije šljunka i kakvi su zaključci sa tih sastanaka bili?

-  Zašto ste samo u Vodnoj dozvoli od 26.septembra 2011. godine tražili saglasnost i za kat.parcelu 4555 i zašto je nema u dozvolama koje su vam izdate 03.10.2012. i 02.06.2105. godine ?

- Da li ste primetili pored vaših katastarskih parcela 4553 i 4554 mašine neke druge firme koja se bavi iskopom šljunka?

- Zašto vaše parcele za koje je izdata Vodna saglasnot 4553 i 4554 nisu jasno i vidno obeležene poprečnim profilima kako to nalaže Vodna saglasnost?

Iz preduzeća „MN“ nisu želeli da odgovore na postavljena pitanja.

Zanimljivo je da se krajem prošle decenije i Ministarstvo inostranih poslova Republike Srbije zainteresovalo za problem na stacionaži zbog blizine mosta koji predstavlja ujedno i granični prelaz „Šepak“. Dalje od sastanaka u prostorijama Gradske uprave u Loznici se nije otišlo. Uočili smo i da se prilikom razmatranja zahteva u Direkciji za vode koristi tehnička dokumentacija Instituta za vodoprivredu „Jaroslav Černi“ – „Preliminarna analiza mogućnosti bagerovanja na Drini za potrebe izdavanja vodnih akata – sveska 1“ iz 2012. godine, u koju smo imali uvid. Iako se u analizi skreće pažnja da eksploatacija nije dozvoljena u zoni od 500 metara od mostova, odnosno 1000 m od gasovoda, indikativno je da se na mapi ucrtava zabranjena zona tik do parcele na kojoj je preduzeće „MN“ eksploatisalo šljunak i pre 2012. godine, kada je analiza i urađena.

DSCN0301

* Izvod iz Osnove Instituta "Jaroslav Černi" - potes Granični prelaz "Šepak"

Obratili smo se i Institutu „Jaroslav Černi“ i postavili sledeća pitanja :

- Zbog čega "Preliminarna analiza" u Svesci 1. mnogo više pažnje posvećuje situaciji oko Pavlovića mosta u odnosu na drugi most koji je takođe granični prelaz "Šepak" i iznad koga se odvija eksploatacija šljunka?

- U preliminarnoj analizi se navodi da je eksploatacija zabranjena 500m iznad mosta. Kako je u Svesci 1. zabrana na mostu Šepak ucrtana tačno do parcela na kojoj firma MN eksploatiše šljunak i ima li u ucrtanoj zabrani 500 metara od mosta?

Od Instituta „Jaroslav Černi“ nismo dobili nikakav odgovor.

ŠKORO

Dejan Škorić iz Koalicije za nadzor javnih finansija o problemima eksploatacije šljunka i peska za portal PAKT INFO kaže :

-          Eksploatacija šljunka i peska u našoj zemlji, pravi je primer toga kako se zemlja Srbija odnosi prema svojim prirodnim dobrima. Šuma propisa koja se odnosi na ovu oblast i podeljene nadležnosti između Republike, opština, vodoprivrednih preduzeća i inspektora prosto podstiču nelegalnu ekploataciju ovih sirovina. Demagoška zabrana zapošljavanja i smanjenje plata u javnom sektoru doveli su do devastacije i ono malo kvalitetnih kadrova u nadležnim inspekcijskim službama. Ovo direktno dovodi do nepostojanja kontrole nad eksploatacijom šljunka i peska. Pored ovoga, blaga kaznena politika, tj. odsustvo izvesnosti kažnjavanja dodatno podstiču nelegalno „šljunkarenje“. Potrebno je hitno sistemski urediti ovu oblast, ojačati inspekcijske službe i povećati kazne za one koji bez dozvola ili preko dozvoljenih količina vrše eksploataciju šljunka i peska. Na taj način sprečiće se višemilionske štete po budžete Republike i opština, ali i zaustaviti dalje uništavanje ovog prirodnog dobra.

Preduzeće „Stobex“ u monitorisanom periodu funkcionisalo je bez vodnih saglasnosti sve do 2016. godine kada im Direkcija za vode izdaje dva Rešenja o izdavanju vodnih saglasnosti br.325-04-54/2016-07 od 19.04.2016. godine i br. 325-04-00837/2016-07 od 13.07.2016 godine. Po odobrenoj količini šljunka za eksploataciju ovo preduzeće prednjači u lozničkom kraju sa 279.920 m3. Po prvom rešenju sa rokom važnosti do 19.04.2018. godine, eksploatacija je odobrena na lokalitetu „Jarcan“ na katastarskim parcelama 3004, 3005, 3006, 3007/1, 3007/2, 3007/3, 3008, 3009 i 3010, sve u vlasništvu ovog preduzeća, a u količini od 79.920 m3 šljunka.

СТОБЕКС Јарцан 2

 * Snimak GeoSrbije katastarskih parcela odobrenih za eksploataciju preduzeća "Stobex" na potezu "Jarcan"

Uz projektnu dokumentaciju priloženo je i odobrenje Uprave za poljoprivredno zemljište u kojem se daje saglasnost za promenu namene korišćenja poljoprivrednog zemljišta na pet katastarskih parcela 3006, 3007/1, 3007/2, 3007/3 i 3008 u ukupnoj površini od 17.605 m2. Preduzeće Stobex podnelo je Gradskoj upravi grada Loznica – Odeljenju za privredu dana 22.04.2016. godine Zahteve za utvrđivanje visine naknade za promenu namene obradivog poljoprivrednog zemljišta i korišćenja u nepoljoprivredne svrhe za parcele : 3006, 3007/1, 3007/3 i 3008 ( u Zahtevu fali parcela 3007/2 ?). Obzirom da su navedeni zahtevi imali nedostatke, pa se po njima nije moglo postupati, podnosilac je pozvan od strane Odeljenja za privredu grada Loznice da iste upotpuni i otkloni nedostatke. Međutim, preduzeće Stobex u navedenom roku nije upotpunilo dokumentaciju, pa je Odeljenje za privredu odbacilo zahteve kao nepotpune na osnovu člana 58. stav 2 Zakona o opštem upravnom postupku. Na akta kojim su predmetni zahtevi odbačeni, preduzeće Stobex nije uložilo blagovremene žalbe. Upravo na ovom primeru vidimo apsurdnost izdavanja Vodnih saglasnosti od strane Direkcije za vode bez predhodno pribavljene dokumentacije, bar kad je prenamena zemljišta u pitanju.

Preduzeću „Stobex“ uputili smo sledeća pitanja :

- Zbog čega parcele od 3004 do 3010 u katastarskoj opštini Šor, za koje ste dobili vodnu saglasnost 19.04.2016. nisu vidno i jasno obeležene kako se to predviđa i nalaže u Vodnoj saglasnosti ?

- Da li ste platili naknadu za prenamenu poljoprivrednog zemljišta na osnovu Saglasnosti koje ste dobili od Uprave za poljoprivredno zemljište  24.12.2015. za katastarske parcele 3006, 3007/1, 3007/2, 3007/3 i 3008 ?

- Da li ste na potezu "Jarcan" primetili da šljunak eksploatišu i građevinske mašine neke druge firme i koje?

- Gde je nastao spor oko Vodne saglasnosti koja vam je izdata 13.07.2016. za potes "Kurtovića ada" na katastarskim parcelama 2478 i 2480 i zbog čega vam je Direkcija za vode poništila Rešenje o vodnoj saglasnosti 30.11.2016. godine?

Na upućena pitanja iz preduzeća „Stobex“ nisu želeli da odgovore.

 STOBEX I KURTA

* Snimak GeoSrbija - crvenim tačkama oivičine parcele Miroljuba Kurtovića za koje je preduzeće "Stobex" dobilo Vodnu saglasnost. Žutim tačkama oivičena k.p. 128 u vlasništvu Miroljuba Kurtovića na kome se obavljao iskop

Drugo Rešenje o vodnoj saglasnosti izdato od strane Direkcije za vode preduzeću Stobex 13.07.2016. godine sa rokom važnosti do 13.07.2018. godine, donosi nam još frapantniji primer. Naime, Rešenjem se odobrava preduzeću Stobex iskop 200.000 m3 na katastarskim parcelama 2478 i 2480 na potesu „Kurtovića ada“ vlasnika Miroljuba Kurtovića. Saglasnost je izdata na osnovu projektne dokumentacije i predugovora o korišćenju potpisanom između Dobrivoja Stojnića - vlasnika firme Stobex i Miroljuba Kurtovića - vlasnika predmetnih parcela, uz obavezu da će se pristupiti zaključenju glavnog ugovora o korišćenju u roku od četiri meseca od dana zaključenja predugovora. Predugovor nije overavan u Sudu ili kod notara. Prosto je neverovatno da je nakon isteka roka od četiri meseca Direkcija za vode preduzeću „Stobex“ izdala vodnu saglasnost 13.07.2016. br.325-04-00837/2016-07 samo na osnovu predugovora potpisanog u februaru sa klauzulom da se Ugovor mora potpisati u predviđenom roku. Još čudnije je  što se u rešenju Direkcije nalaže da se Vodna saglasnost pored preduzeća Stobex, dostavi Gradu Loznica, JVP „Srbijavode“- Beograd, Vodnoj inspekciji, vodnoj knjizi i arhivi, bez pominjanja i obaveštenja vlasnika parcela za koje se i izdaje saglasnot trećem licu. Kada je vlasnik predmetnih parcela saznao za izdatu Vodnu saglasnost, kao i da se radovi uveliko izvode na terenu, usledila je i reakcija, odnosno zabrana preduzeću „Stobex“ da ulazi na parcele Miroljuba Kurtovića. Saznajemo i da su veštaci građevinske struke utvrdili da je bez saglasnosti vlasnika parcela u kratkom roku izvađeno više od 12.000 m3 peska i šljunka i to sa parcele br. 128 k.o. Šor, koja se nalazi tik pored predmetnih parcela.

Miroljub Kurtović je potvrdio nalaze portala PAKT info, ali nas je zamolio da ne komentariše situaciju jer veruje da će nadležni organi Republike Srbije raditi svoj posao.

 28.11.2016. godine preduzeće Stobex obavestilo je elektronskim putem Ministarstvo poljoprivrede – Direkciju za vode, da glavni ugovor nije zaključen jer je došlo do spora između investitora i vlasnika predmetnih parcela. U Rešenju o poništavanju vodne saglasnosti od 30.11.2016. Direkcija za vode zaključuje da se ne može vršiti eksploatacija šljunka ukoliko nisu trajno rešeni imovinsko pravni odnosi sa vlasnikom parcela, pa se postavlja logično pitanje, kako je kao takva Saglasnost i mogla biti izdata samo na osnovu uslovnog predugovora bez jasno izvesnog krajnjeg ishoda.

Nakon naših nalaza i prikupljene dokumentacije obratili smo se i Opštinskom javnom tužilaštvu u Loznici. U odgovoru od 10.01.2017. godine iz OJT u Loznici između ostalog kažu :

„Na dan 10.01.2017. kada su izvršene provere u pisarnici OJT u Loznici, protiv odgovornog lica u preduzeću Stobex u Loznici ne vodi krivični postupak, ali da je u toku prikupljanje potrebnih obaveštenja u vezi iskopavanja šljunka i peska na lokaciji „Kurtovića ada“, odnosno da se trenutno vrše provere da li u postupanju odgovrnih lica postoje elementi nekog krivičnog dela za koje se goni po službenoj dužnosti“.

U Dopisu Republičke direkcije za vode, navodi se da je : „preduzeće „Stobex“ u procesu kontrole poslovanja od strane inspektora MUP-a Srbije i u interesu krivičnog postupka nisu u mogućnosti da daju tražene podatke, ali da preduzeće „Stobex“ na dan 04.01.2017. godine ima dug prema Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine.“

Prilikom monitoringa pomenutih lokacija za eksploataciju šljunka na terenu smo utvrdili mnoge nepravilnosti koje se jednostavno mogu utvrditi golim okom. Eksploatacioni zahvat preduzeća „MN“ proteže se i na parcele za koje preduzeće nema saglasnost, dok ostaje nejasno sa kojih lokacija preduzeće “Stobex“ eksploatiše šljunak, jer su u monitorisanom periodu obe dobijene Saglasnosti sporne. Prva jer nije pribavljena sva potrebna dokumentacija oko prenamene poljoprivrednog zemljišta, a druga jer je saglasnost prvo dobijena na osnovu neoverenog predugovora kojem je istekao rok važnosti, a potom jednostavno ukinuta od strane Direkcije. Kada se dođe na potez „Jarcan“ gde preduzeće „Stobex“ iskopava šljunak, stiče se utisak kao da ste na mesecu jer se krateri i iskopi nalaze kilometrima na pomenutom potesu. Ostaje nada da će država kao i lokalna samouprava uvideti koje štete budžeti trpe od loše primene zakona u ovoj oblasti i nepostojanja adekvatne kontrole.

Još neko kopa !

Istraživači : Ana Milanović i Ksenija Bošković

Autor : Miroslav Mijatović

DISKLEJMER 2

ПОСТАВИ КОМEНТАР

ПОСТАВИ КОМEНТАР КАО ГОСТ

0
  • ТРЕНУТНО НЕМА КОМEНТАРА