Na području Grada Loznice od 2010. godine Republička Direkcija za vode izdala je 11 rešenja o izdavanju vodne saglasnosti, za ukupno šest preduzeća iz Lozničkog kraja. Prema istraživanju PAKT-a, gotovo niti jedna izdata saglasnost nije poštovana od strane eksploatatora. Republički organi na postavljena pitanja odgovaraju „nemuštim jezikom“ i izgovore traže u nedostatku kadrova kada su inspekcijske službe u pitanju. A da li je sve baš tako ?

Eksploatatorima šljunka i peska iz rečnih korita važeći Zakon o vodama u članu 89. dozvoljava („obavezuje ih“!?) da svakog 5-og u mesecu prijave količinu iskopa za predhodni mesec, što je nesvojstven i retko viđen oblik poverenja države prema onima koji eksploatišu prirodna bogatstva koja pripadaju svim građanima Srbije. Nalazi do kojih su realizujući projekat „Prirodni resursi i koruptivne prakse“ došli programski partneri PAKT i „Rzav-God save Rzav“ mogu se svrstati u domen „Verovali ili ne“, a jedan takav predstavljamo i u tekstu koji sledi, a koji na adekvatan način oslikava stanje u kojem se trenutno nalazi eksploatacija prirodni resursa u Srbiji.

Republička Direkcija za vode 18.08.2015. godine pod rednim brojem 317 izdala je Rešenje o izdavanju vodne saglasnosti Zanatskoj radnji „Đorđić iskop“ vlasnika Radivoja Đorđića iz Lipničkog Šora kod Loznice. Rešenjem, Direkcija utvrđuje da je Projekat eksploatacije rečnih nanosa iz inundacije reke Drine na lokaciji „Ada“ kod Loznice na katastarskim parcelama 14547/2 i 14544/2, urađen u skladu sa Rešenjem o izdavanju vodnih uslova ovog organa broj 325-05-707/2014-7 od 13.11.2014. godine. I sve navedeno ne bi predstavljalo nikakvu značajnu informaciju da se u pomenutom Rešenju ne navodi da će se eksploatacija vršiti na levoj obali reke Drine u količini od 25.388,90 m3. Ovo je inače jedino, od jedanaest izdatih rešenja, gde se količina iskopa navodi u decimalu, ali je na projektne istraživače poseban utisak ostavila informacija da će se eksploatacija obavaljati na levoj obali Drine, dakle u drugoj državi !!!

Drina 1 OBELEŽENA

U pomenutom Rešenju, između ostalog stoji i da se ono izdaje na osnovu „Informacije o lokaciji“ koju je na zahtev Radivoja Đorđića izdalo Odeljenje za planiranje i izgradnju Gradske uprave grada Loznice. Istraživački tim PAKT-a došao je do pomenutog dokumenta u kojem se između ostalog navodi da su katastarske parcele 14544/2 i 14547/2 u sastavu Katastarske opštine Loznica i da se nalaze na potesu „Turski lokanj“, a ne „Ada“ kako se navodi u Rešenju Direkcije za vode. Dalje se u Informaciji navodi da su u pitanju parcele „ratarsko-stočarskog“ zemljišta, a između ostalog da je na tim parcelama „Predviđena izgradnja objekata kompatibilnih osnovnoj nameni za razvoj intenzivne ili ekološke poljoprivredne proizvodnje i to u okviru poljoprivrednog zemljišta“.

Skandalozno je da je Republička direkcija za vode i pored ovakve konstatacije u Informaciji o lokaciji izdala Đorđiću vodnu saglasnost bez predhodne saglasnosti Ministarstva poljoprivrede o prenameni poljoprivrednog zemljišta, čime je direktno oštećen u budžet Grada Loznice. Međutim, istražujući dalje projektni istraživači su otkrili da nije samo oštećen budžet lokalne samouprave u Loznici, već da se od ove Vodne saglasnosti ni u Republički budžet nije slio niti jedan dinar. U dokumentu koji smo dobili od Republičke direkcije za vode, vidi se spisak prihoda sa teritorije Grada Loznice, u kojem od svih eksploatatora jedino „Đorđić iskop“ nije prijavljivao nikakve iskope, pa se postavlja logično pitanje : „Zašto je tražena vodna saglasnost kada za više od godinu dana nije iskopan ni kubik šljunka i peska“.

PLAĆENI ISKOPI 2010 2016

Prostom pretragom preko portala GeoSrbija jasno se mogu uočiti pomenute parcele i krateri kao sa Meseca (vidi slike), a slučaj verovatno ne bi ni ugledao svetlost dana, da se na pomenutoj lokaciji „Turski lokanj“ nisu pojavili naslednici pojedinih parcela koji su bili šokirani stanjem čitavog terena od nekoliko desetina hektara.

Drina3 OBELEŽENA

Pošto iz Republičke direkcije za vode tvrde da su sputani Vladinom Uredbom o zabrani zapošljavanja i da i sami prepoznaju kadrovske nedostatke u inspekcijskoj službi, ostaje nejasno gde je iskopani, a ne prijavljeni šljunak završio. Ako je firma „Đorđić iskop“ iskopani šljunak vraćala u Srbiju (što je manje verovatna opcija) za to morala da postoji evidencija na obližnjem carinskom prelazu „Šepak“ i inspekcijske službe bi lako mogle da dođu do stvarne količine iskopanog šljunka. Ipak, veća je verovatnoća da je iskopani šljunak završio na tržištu Bosne i Hercogovine, a „srećni“ eskploatator svestan činjenice da je van domašaja inspekcijskog nadzora u Srbiji nije prijavljivao iskope, a pri tom nije plaćao ni carinu na uvoz robe u drugu državu, jer je faktički rudu i iskopavao u istoj.

Pitanja granica i razgraničenja, nisu pitanja kojima se bavi i jedno pregovaračko Poglavlje za pristupanje Srbije Evropskoj Uniji.

Istraživači : Ksenija Bošković i Nataša Milivojević

Autor : Miroslav Mijatović

*Svi navodi iz texta ne predstavljaju stavove donatora Švedske Vlade i programskog partnera BOŠ, već su isključivo odgovornost istraživača PAKT-a i Ekološkog Udruženja "Rzav-God save Rzav"

PAKT LOGOLogo projekat

ПОСТАВИ КОМEНТАР

ПОСТАВИ КОМEНТАР КАО ГОСТ

0
  • ТРЕНУТНО НЕМА КОМEНТАРА