Građani Srbije trpe veliku štetu nerešavanjem pitanja životne sredine. Loše ekološke politike direktno utiču i na loš kvalitet života građana, a jedan od načina da se stanje u ovoj oblasti popravi je usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa standardima EU. Poslednje procene govore da će Srbiji u procesu ispunjenja standarda za Poglavlje 27 biti potrebno oko 15 milijardi evra. Iz fondova EU u najoptimističnijim prognozama, Srbija može očekivati pomoć od 3-5 milijardi evra, dok se ostatak novca za prilagođavanje evropskim standardima mora pronaći iz drugih izvora. Radi se o iznosu koji predstavlja skoro trećinu ukupnog godišnjeg bruto društvenog proizvoda Srbije.

Na području Grada Loznice od 2010. godine Republička Direkcija za vode izdala je 11 rešenja o izdavanju vodne saglasnosti, za ukupno šest preduzeća iz lozničkog kraja. Prema istraživanju PAKT-a, gotovo niti jedna izdata saglasnost nije poštovana od strane eksploatatora. Republički organi na postavljena pitanja odgovaraju „nemuštim jezikom“ i izgovore traže u nedostatku kadrova kada su inspekcijske službe u pitanju. A da li je sve baš tako ? 

_____________

Iz Republičke direkcije za vode navode da je vodoprivrednih inspektora do 2006. godine bilo između 50 i 60. Od pomenute godine broj inspektora se do današnjih dana rapidno smanjivao, i sada ih za celu teritoriju Srbije ima svega 17 ( 1 načelnik, 3 šefa odseka i 13 inspektora).

_____________ 

Nažalost, razlozi političke prirode kao što su sporna podela sektora voda između ministarstva nadležnog za poslove poljoprivrede i ministarstva nadležnog za zaštitu životne sredine koja je posledica pretenzija na ovako bitan resurs, a suštinski su ekonomske prirode (finansijski kolač od ubiranja fiskalnih i parafiskalnih prihoda u ovoj oblasti) godinama unazad su uslovljavali kašnjenje u izradi najbitnijih zakonskih akata, kakav je sigurno Zakon o vodama, koji je godinama, gotovo deceniju, stajao u fazi nacrta. Današnja podela sektora voda samo je kompromis, a ne suštinsko i održivo rešenje. Ovi razlozi utiču i na rešenja koja na neodgovarajući način uređuju određena pitanja ekploatacije prirodnih resursa.

Eksploatatorima šljunka i peska iz rečnih korita važeći Zakon o vodama u članu 90. tački 2. dozvoljava („obavezuje ih“!?) da svakog 5-og u mesecu prijave količinu iskopa za predhodni mesec, što je nesvojstven i retko viđen oblik poverenja države prema onima koji eksploatišu prirodna bogatstva koja pripadaju svim građanima Srbije. Nalazi do kojih je istraživački tim došao mogu se svrstati u domen „verovali ili ne“, a kroz ovo istraživanje oslikavamo stanje u kojem se trenutno nalazi eksploatacija prirodnih resursa u Srbiji.

Enormne finansijske koristi od ove vrste eksploatacije, i uočene sumnje u nezakonitosti u radu organa državne uprave, stručnih organizacija i inspekcijskih organa, neobrazložena centralizacija ovlašćenja u oblasti eksploatacije mineralnih sirovina itd. mogu biti neograničeni izvor korupcije po vertikali - od nadležnog ministarstva, preko stručne ustanove, organa lokalne samouprave sve do inspekcijskih organa. Profiti koji se potencijalno nezakonito stiču na ovaj način imaju potencijal da zadovolje sve učesnike u ovom koruptivnom lancu i za investitora obezbede i dalje enorman profit, sa posledicom uništavanja prirodnih resursa i životne sredine.

Republička Direkcija za vode 18.08.2015. godine pod rednim brojem 317 izdala je Rešenje o izdavanju vodne saglasnosti Zanatskoj radnji „Đorđić iskop“ vlasnika Radivoja Đorđića iz Lipničkog Šora kod Loznice. Rešenjem, Direkcija utvrđuje da je Projekat eksploatacije rečnih nanosa iz inundacije reke Drine na lokaciji „Ada“ kod Loznice na katastarskim parcelama 14547/2 i 14544/2, urađen u skladu sa Rešenjem o izdavanju vodnih uslova ovog organa broj 325-05-707/2014-7 od 13.11.2014. godine. I sve navedeno ne bi predstavljalo nikakvu značajnu informaciju da se u pomenutom Rešenju ne navodi da će se eksploatacija vršiti na levoj obali reke Drine u količini od 25.388,90 m3. Ovo je inače jedino, od jedanaest izdatih rešenja, gde se količina iskopa navodi u decimalu, ali je na istraživače poseban utisak ostavila informacija da će se eksploatacija obavaljati na levoj obali Drine, dakle u drugoj državi !!!

Drina 1 OBELEŽENA

*Snimak sa sajta GeoSrbija na kome se nalaze sporne katastarske parcele 

U pomenutom Rešenju, između ostalog stoji i da se ono izdaje na osnovu „Informacije o lokaciji“ koju je na zahtev Radivoja Đorđića izdalo Odeljenje za planiranje i izgradnju Gradske uprave grada Loznice. Istraživački tim PAKT-a došao je do pomenutog dokumenta u kojem se između ostalog navodi da su katastarske parcele 14544/2 i 14547/2 u sastavu Katastarske opštine Loznica i da se nalaze na potesu „Turski lokanj“, a ne „Ada“ kako se navodi u Rešenju Direkcije za vode. Dalje se u Informaciji navodi da su u pitanju parcele „ratarsko-stočarskog“ zemljišta, a između ostalog da je na tim parcelama „Predviđena izgradnja objekata kompatibilnih osnovnoj nameni za razvoj intenzivne ili ekološke poljoprivredne proizvodnje i to u okviru poljoprivrednog zemljišta“.

Skandalozno je da je Republička direkcija za vode i pored ovakve konstatacije u Informaciji o lokaciji izdala Đorđiću vodnu saglasnost bez predhodne saglasnosti Ministarstva poljoprivrede o prenameni poljoprivrednog zemljišta, čime je direktno oštećen budžet Grada Loznice. Međutim, istražujući dalje projektni istraživači su otkrili da nije samo oštećen budžet lokalne samouprave u Loznici, već da se od ove Vodne saglasnosti ni u Republički budžet nije slio niti jedan dinar. U dokumentu koji smo dobili od Republičke direkcije za vode, vidi se spisak prihoda sa teritorije Grada Loznice, u kojem od svih eksploatatora jedino „Đorđić iskop“ nije prijavljivao nikakve iskope, pa se postavlja logično pitanje : „Zašto je tražena vodna saglasnost kada za više od godinu dana nije iskopan ni kubik šljunka i peska“. Još više zbunjuje nereagovanje nadležnih inspekcijskih službi i institucija, koje su se morale zapitati kako ne postoje prihodi od izdate predmetne vodne saglasnosti ?

PLAĆENI ISKOPI 2010 2016

______________

Republička direkcija za vode navodi za portal PAKT Info da je u 2017. godini izvršeno 827 inspekcijskih nadzora u oblasti eksploatacije rečnih nanosa, doneto 96 rešenja,  podneto 42 prijave za kažnjiva dela, od toga 35 zahteva za prekršajni postupak, 2 prijave za privredni prestup i 5 krivičnih prijava. Međutim, nije moguće dalje od ovoga saznati, odnosno istraživačima su ostali nedostupni podaci po regionima i imenima firmi protiv kojih je pokrenut postupak.

_____________ 

Daljom pretragom istraživači PAKT-a su utvrdili niz anomalija i nelogičnosti. Naime, u najmanju ruku je čudno i što nadležne institucije u ovom slučaju nisu uzimali u obzir činjenicu da preduzetnik "Đorđić iskop" prema podacima iz APR-a do 31.12.2016. godine nema objavljen niti jedan finansijski izveštaj, iako se iz dostupnih podataka može utvrditi da ova Zanatska radnja posluje još od 10.10.2008. godine. U APR-u se kao lični podaci preduzetnika navodi samo broj pasoša vlasnika - Radivoja Đokića izdatog od strane Bosne i Hercegovine.

ĐORĐIĆ završni račun

Prostom pretragom preko portala GeoSrbija jasno se mogu uočiti pomenute parcele i krateri kao sa Meseca (vidi slike), a slučaj verovatno ne bi ni ugledao svetlost dana, da se na pomenutoj lokaciji „Turski lokanj“ nisu pojavili naslednici pojedinih parcela koji su bili šokirani stanjem čitavog terena od nekoliko desetina hektara. Drugim rečima, snimak GeoSrbije potvrđuje da se na pomenutim lokacijama itekako kopalo, ali najmanje na parcelama za koje je izdata vodna saglasnost.

Drina3 OBELEŽENA

Pošto iz Republičke direkcije za vode tvrde da su sputani Vladinom Uredbom o zabrani zapošljavanja i da i sami prepoznaju kadrovske nedostatke u inspekcijskoj službi, ostaje nejasno gde je iskopani, a neprijavljeni šljunak završio. Ako je firma „Đorđić iskop“ iskopani šljunak vraćala u Srbiju (što je manje verovatna opcija) za to je morala da postoji evidencija na obližnjem carinskom prelazu „Šepak“ i inspekcijske službe bi lako mogle da dođu do stvarne količine iskopanog šljunka.

Međutim,ostaje nejasno na koji način su inspekcijske službe ( i da li su opšte) kontrolisale ovog eksploatatora, jer je evidentno da bi u slučaju terenske kontrole morale preći državnu granicu na reci Drini. Iz Republičke direkcije za vode tvrde da je sve urađeno po propisima i da u ovom slučaju nema nikakvog prekršaja :

"Navodi da je izdata saglasnost Đorđić iskopu za lokaciju koja se nalazi u drugoj državi nisu tačni. Ovakva tvrdnja ne odgovara stvarnim činjenicama jer se predmetna lokacija nalazi na teritoriji Republike Srbije, tj. vodna saglasnost je izdata na Projekat eksploatacije rečnih nanosa iz inundacije reke Drine na lokaciji "Ada" kod Loznice, od km 51+300 do 51+500, k.p. br.14544/2, KO Loznica, grad Loznica. Vodna saglasnost je izdata na osnovu Kopije plana i Prepisa lista nepokretnosti br. 4270 KO Loznica, izdati od Službe za katastar nepokretnosti Loznica, prema kojima se predmetne parcele vode kao ostalo veštačko stvoreno neplodno zemljište i iz tog razloga nije tražena saglasnost za prenamenu poljoprivrednog zemljišta."

U vezi pitanja izdavanja "predhodnih saglasnosti" organa za vodoprivredu Republike Srpske i Republike Srbije, iz Republičke direkcije za vode navode (iako to nisu bili ni pitani) da se od prošle godine vrlo intenzivno radi na uspostavljanju pomenutih saglasnosti, uz izražavanje nade da će model predhodne saglasnosti biti uspostavljen u 2018. godini. 

 

Ipak, veća je verovatnoća da je iskopani šljunak završio na tržištu Bosne i Hercogovine, a „srećni“ eskploatator svestan činjenice da je van domašaja inspekcijskog nadzora u Srbiji nije prijavljivao iskope, a pri tom nije plaćao ni carinu na uvoz robe u drugu državu, jer je faktički rudu i iskopavao u istoj.

Pitanja granica i razgraničenja, nisu pitanja kojima se bavi neko pregovaračko Poglavlje za pristupanje Srbije Evropskoj Uniji.

Dosadašnja Nacionalna strategija za borbu protiv korupcije za period 2013-2018 godina koja u svojoj sadržini ima sektorski pristup, ne prepoznaje rizike od korupcije kada je u pitanju zaštita životne sredine. Zadatak svih zainteresovanih strana je da u narednom periodu potenciraju na sektorskom pristupu korupciji u oblasti zaštite životne sredine kada je u pitanju izrada nove Nacionalne strategije i pratećeg Akcionog plana. Važno je potencirati i na reviziji Akcionog plana na godišnjem nivou, kako bi se dala mogućnost zainteresovanim organizacijama civilnog društva i javnosti da na godišnjem nivou procenjuju ostvarenja u primeni, ali i predlažu korektivne mere.

Istraživači : Ksenija Bošković i Nataša Milivojević

Autor : Miroslav Mijatović

*Svi navodi iz texta ne predstavljaju stavove donatora Švedske Vlade i programskog partnera BOŠ, već su isključivo odgovornost istraživača PAKT-a i Ekološkog Udruženja "Rzav-God save Rzav"

PAKT LOGOLogo projekat

ПОСТАВИ КОМEНТАР

ПОСТАВИ КОМEНТАР КАО ГОСТ

0
  • ТРЕНУТНО НЕМА КОМEНТАРА

prijaviproblem

                     

anketa