Podrinjski antikorupcijski tim PAKT i ekološko udruženje RZAV podneli su Ministarstvu finansija primedbe i predloge na Nacrt Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara. Novim zakonom koji je do 05. marta u procesu javne rasprave, zakonodavac želi da na jednom mestu grupiše sve naknade za korišćenje javnih dobara, među kojima su i naknade za prenamenu poljoprivrednog i šumskog zemljišta, naknade za eksploataciju prirodnih resursa i naknade za štetu nanetu životnoj sredini.

DSCN0346

Načelne primedbe podnosioca Podrinjskog antikorupcijskog tima odnose se na visinu pojedinih naknada za eksploataciju prirodnih resursa, kao i na visinu naknada za prenamene poljoprivrednog i šumskog zemljišta.

Građani Srbije trpe veliku štetu nerešavanjem pitanja životne sredine. Loše ekološke politike direktno utiču i na loš kvalitet života građana. Poslednje procene govore da će Srbiji u procesu ispunjenja standarda za Poglavlje 27 biti potrebno oko 15 milijardi evra. Iz fondova EU u najoptimističnijim prognozama, Srbija može očekivati pomoć od 3-5 milijardi evra, dok se ostatak novca za prilagođavanje evropskim standardima mora pronaći iz drugih izvora. Radi se o iznosu koji predstavlja skoro trećinu ukupnog godišnjeg bruto društvenog proizvoda Srbije. S' tim u vezi, podnosioci primedbi smatraju da država Srbija nema taj „komoditet“ da dozvoli jeftinu eksploataciju prirodnih resursa i još jeftiniju prenamenu poljoprivrednog i šumskog zemljišta, što predstavlja značajan izvor prihoda iz kojih bi se finansiralo dostizanje standarda iz Poglavlja 27.

Organizacija PAKT u predhodnom periodu je istraživala kroz primere iz prakse u eksploataciji šljunka i peska i slučajeve prenamene poljoprivrednog zemljišta za potrebe eksploatacije. Gotovo u svim primerima koje smo istraživali, saglasnost Uprave za poljoprivredno zemljište o prenameni poljoprivrednog zemljišta u nadležnim odeljenjima lokalne samouprave nije sprovedeno. Pored hroničnog nedostatka kadrova u inspekcijskim službama, konstatovali smo i nedostatak motiva u JLS da sprovode do kraja ovaj vid procedura, jer su naknade izuzetno niske. Sa druge strane, situacija na terenu govori o ekstremnom bogaćenju eksploatatora koji kopaju pesak i šljunak sa poljoprivrednog zemljišta, pa je procena, da ovako predloženo povećanje neće predstavljati problem eventualnim investitorima. Predlagaču posebno skrećemo pažnju na IPARD program Evropske Unije koji u našoj zemlji sprovodi Ministarstvo poljoprivrede, odnosno Uprava za agrarna plaćanja, gde se kao jedan od uslova navodi ukrupnjavanje poljoprivrednog zemljišta, pa je sa tim u vezi neophodno i da predložene izmene na neki način deluju demotivišuće.

Država Srbija daleko zaostaje za prosekom Evropske Unije po pošumljenosti svoje teritorije (25-27% u odnosu na evropski prosek 47%). Sa druge strane, izvorne prihode JP „Srbijašume“ 97% čine prihodi od prodaje drvnog materijala. Ideja PAKT-a je da se kroz povećanje visine naknada za korišćenje šuma ostvareni prihod usmeri na proizvodnju sadnog materijala i pošumljavanje. Na ovaj način potrebno je izmeniti strukturu prihoda JP „Srbijašume“, smanjiti pritisak na seču i korišćenje šuma i na taj način povećavati i šumski fond.

Država Srbija ima jednu od najnižih rudnih renti u Evropi. U svetlu nedostajućih oko 10 miliona evra za prilagođavanje standardima EU, predlagač izmena predlaže povećanje naknada za korišćenje podataka i dokumentacije osnovnih geoloških istraživanja i primenjenih istraživanja. Na ovaj način obezbeđuje se deo nedostajućih sredstava za zaštitu životne sredine, koji između ostalog treba i da kompenzuje narušavanje okoline od strane eksploatatora nikla, olova i litijuma (Jaradita),koji se najavljuju u Srbiji.

PAKT i RZAV kao predlagači izmena žele da ukažu i na sveprisutnu tendenciju prenosa nadležnosti sa nacionalnog na lokalni nivo, nasuprot sve većem trendu centralizovanja javnih prihoda. U takvoj konstalaciji stvari, jedinice lokalne samouprave nisu u stanju da nove dodeljene nadležnosti sprovedu na pravi nači u delo. Pravednijom redistribucijom javnih prihoda, pruža se šansa JLS da u punom kapacitetu realizuju i sprovedu poverene nadležnosti.

Predlog izmena Nacrta zakona za korišćenje javnih dobara (koji možete u kompletu pogledati na LINKu) sačinjen je u okviru projekta „Razvoj antikorupcijskih mehanizama u oblasti zaštite životne sredine“. Projekat koji u partnerstvu realizuju Pakt iz Loznice i Rzav iz Arilja podržava Švedska u okviru programa Beogradske otvorene škole „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji“.

KOMPLET LOGO BOŠ

ПОСТАВИ КОМEНТАР

ПОСТАВИ КОМEНТАР КАО ГОСТ

0
  • ТРЕНУТНО НЕМА КОМEНТАРА

prijaviproblem

                     

PUBLIKACIJA

anketa1

PUBLIKACIJA

anketa2

PUBLIKACIJA

anketa3