Nakon saopštenja za javnost Fiskalnog saveta u kojem se očekuju veća izdvajanja države i lokalnih samouprava u zaštitu životne sredine, odnosno povećanje ulaganja sa 0,7% na 1,3% BDP-a, Podrinjski anti korupcijski tim pozdravlja ovakav stav Fiskalnog saveta, ali i podseća da su očekivanja predsednika saveta o učešću lokalnih samouprava u ovom procesu nerealna, bez istinske fiskalne decentralizacije i ozbiljne analize prihoda i rashoda pojedinih republičkih javnih preduzeća čiji je rad vezan za zaštitu životne sredine.

EKO SAVET ZA FISKALNI SAVET 1

Odlazeći sa funkcije ministra finansija, Dušan Vujović je izjavio da je kroz fiskalnu stabilnost moguće obezbediti izuzetno povoljne kredite Svetske banke koje bi lokalne samouprave u Srbiji mogle da koriste za razvoj komunalne infrastrukture. Međutim, javnosti je ostalo nepoznato ko bi bio garant za pomenute kredite, s’ obzirom da je opšte poznato u kakvom su stanju finansije na lokalu i da su retke lokalne samouprave koje već nisu enormno zadužene.

Iz Podrinjskog antikorupcijskog tima koji je članica Koalicije za nadzor javnih finansija izražavaju sumnju u iskrenost ovakvih preporuka Fiskalnog saveta, s’ obzirom da su se republičke vlasti opredelile za fiskalnu centralizaciju nasuprot prenosa (decentralizacije) ingerencija na lokalne samouprave, koje uz to prati i aktuelna zabrana zapošljavanja što samo dodatno opterećuje rad i funkcionsanje lokalnih organa vlasti, pa je apsolutno nerealno očekivati njihov značajniji doprinos u prevazilaženju infrastrukturnog jaza sa EU kada su u pitanju ekološki standardi.

Lepo zvuči kada se čuje podatak da su se smanjenjem deficita od 2,2 milijarde evra stvorili uslovi da država iz budžeta godišnje izdvoji od 350 do 400 miliona evra za zaštitu životne sredine, dok se izdvajanje dodatnih 100 miliona očekuje da obezbede lokalne samouprave, javna i državna preduzeća. Iz Fiskalnog saveta podsećaju da su ovakve mere neophodne i iz razloga obaveza koje će biti preuzete iz Poglavlja 27 i eventualnih „penala“ za zagađenje životne sredine sa kojima se Srbija može u budućnosti susresti.

EKO SAVETZA FISKALNI SAVET 2

Iz lozničkog PAKT-a pak podsećaju da donosioci odluka u Republici Srbiji prevashodno imaju obavezu prema građanima Srbije, pa tek onda prema institucijama Evropske Unije. PAKT podseća da je u publikaciji „Prirodni resursi i koruptivne prakse“ ukazao na loš odnos nadležnih institucija prema zaštiti životne sredine, kroz pojavne oblike korupcije u oblasti eksploatacije prirodnih resursa, zaštite voda i eksploatacije šuma. Ukazano je i na hitnu neophodnost izmene strukture prihoda JP „Srbijašume“, nesvrsishodnost velikog broja javnih nabavki JP „Srbijavode“ i hronično-nedostajućeg kapaciteta u inspekcijskim službama republičkih organa. Iz PAKT-a smatraju da se većom disciplinom, pojačanim inspekcijskim nadzorom i suzbijanjem koruptivnih dela u oblasti zaštite životne sredine može na godišnjem nivou uštedeti nedostajućih 100 miliona evra, ali takvu projekciju i to usmerenje nismo imali priliku da čujemo od Fiskalnog saveta.

Potreban novac za infrastrukturne projekte koji se navodi u saopštenju Saveta i šteta koja nastaje zbog nedostatka istog, uvećavaće se rapidno u godinama koje predstoje, a podaci su više nego porazni, kada je Srbija u pitanju.

Uporedno stanje Srbija EU
Pokrivenost stanovništva snabdevanjem pijaćom vodom 77% 93%
Pokrivenost stanovništva čistom pijaćom vodom 80% 100%
Prikupljanje komunalnih otpadnih voda 62% 93%
Tretman komunalnih otpadnih voda 10% 87%
Pokrivenost stanovništva prikupljanjem čvrstog otpada 70% 99%
Pokrivenost stanovništva usaglašenim deponijama / postrojenjima za tretman 12,45% 99%
Emisija Nox Kg/Capita 27,73 20,59
Emisija SO2 kg/Capita 65,33 11,62
Emisija CO2 tona/Capita 5,13 9,90

Srbija trenutno u ekologiju ulaže 0,3% BDP-a, a 27 zemalja članica Evropske Unije u proseku 1,76% BDP-a. Srbija trenutno poseduje svega 7 usaglašenih regionalnih deponija, 95 lokacija sa opasnim otpadom, 3500 smetlišta, 140 neuslovnih deponija – smetlišta koja predstavljaju ozbiljan ekološki rizik, a svega 4% otpada se reciklira. Svega 21 lokalna samouprava ima postrojenje za tretman otpadnih voda, a svega 5% industrijskih otpadnih voda prolazi kroz tercijalni tretman.

Zapostavljanje problema zaštite životne sredine koštalo je Srbiju u poslednjih osam godina preko 5 milijardi evra. Naime, procena troškova aproksimacije iz 2010. godine iznosila je prema sektorima i ukupno do 2030 godine - 10,584,000,000 evra, dok poslednje procene govore da je cena prilagođavanja evropskim standardima za Srbiju porasla na preko 15 milijardi evra.

EKO SAVET ZA FISKALNI SAVET 3

Da sve nije tako crno, govore računice da bi Srbija ulaganjem u zaštitu životne sredine na svaki uloženi evro zaradila tri. Dobiti implementacije evropskih standarda mogli bi se „unovčiti“ kroz prodaju preferencijala članicama EU na industrijsko i zagađenje vazduha, pošto je jasno da Srbija nije u stanju trčati tehnološku trku sa razvijenim zemljama Zapada.

Koliki je stvarni budžetski gubitak Srbije na polju zaštite životne sredine teško je odrediti, ali primer suseda Bugarske dovoljno govori sam za sebe. Bugarskoj je u finansijskom periodu 2007-2013 iz budžeta EU alocirano 6,9 milijardi evra iz fondova regionalne i kohezione politike, a za period 2014-2020 7,6 milijardi.

Troškovi koji ne mogu biti pokriveni iz fondova, moraju biti finansirani od strane države (primena načela „Zagađivač plaća“) i korisnika infrastrukture tj. građana Srbije. Da bi se u ovakvoj konstalaciji stvari smanjio pritisak na i ovako „iscrpljene“ kapacitete lokalnih samouprava, PAKT predlaže Fiskalnom savetu da donosiocima odluka preporuči budnu pažnju kada su u pitanju : svrsishodno trošenje sredstava namenjenih zaštiti životne sredine, pojavne oblike korupcije u oblasti eksploatacije prirodnih resursa i značajne uštede u transparetnim procesima javnih nabavki u oblasti zaštite životne sredine.

 

REDAKCIJA

ПОСТАВИ КОМEНТАР

ПОСТАВИ КОМEНТАР КАО ГОСТ

0
  • ТРЕНУТНО НЕМА КОМEНТАРА

prijaviproblem

                     

PUBLIKACIJA

anketa1

PUBLIKACIJA

anketa2

PUBLIKACIJA

anketa3