Sloboda kretanja kapitala predstavlja jednu od četiri slobode na kojima se temelji unutrašnje tržište Evropske unije. Ovo poglavlje pre svega se odnosi na usklađivanje propisa iz oblasti kretanja kapitala i tekućih plaćanja, kao i na borbu protiv pranja novca i finansiranje terorizma.

EU zastave

KORIST ZA SRBIJU :

  • Liberalizovano tržište kapitala
  • Liberalizovano tržište nekretnina
  • Prekogranična plaćanja u okviru EU izjednačena sa plaćanjima unutar matične države
  • Suzbijanje pranja novca i finansiranje terorizma

U oblasti slobodnog kretanja kapitala, države članice imaju obavezu da, uz neke izuzetke, uklone sva ograničenja kretanja kapitala i unutar EU i između država članica i ostalih država. Kretanja kapitala klasifikovana su prema ekonomskoj prirodi aktive i pasive na koje se odnose i obuhvataju: direktna ulaganja; ulaganja u nekretnine (kupovina zgrada i zemljišta i izgradnja zgrada od strane privatnih lica za stvaranje dobiti ili lično korišćenje; ova kategorija takođe obuhvata pravo na plodouživanje, olakšice i pravo na gradnju); transakcije hartijama od vrednosti kojima se uobičajeno trguje na tržištu kapitala; transakcije udelima društava za zajednička ulaganja; transakcije hartijama od vrednosti kojima se uobičajeno trguje na tržištu novca; transakcije po tekućim i depozitnim računima kod finansijskih institucija; kredite koji se odnose na komercijalne transakcije ili na pružanje usluga u kojima učestvuje rezident; finansijske zajmove i kredite; jamstva, ostale garancije i pravo zaloge; transfere za izvršenje ugovora o osiguranju; kretanje ličnog kapitala (npr. zajmovi, pokloni, nasledstvo); fizički uvoz i izvoz finansijske imovine (npr. hartije od vrednosti, sredstva plaćanja bilo koje vrste); ostala kretanja kapitala (npr. autorske naknade, odštete u slučajevima kada se mogu smatrati kapitalom).

Pravnim tekovinama EU uređena su i pitanja u vezi sa uslugama plaćanja na unutrašnjem tržištu, a na taj način uspostavljena je osnova za stvaranje jednog šireg evropskog tržišta za plaćanje. Definisana su pravila povezana sa svim uslugama nacionalnih i prekograničnih plaćanja u EU. Cilj je da prekogranična plaćanja postanu laka, efikasna i sigurna kao nacionalna unutar država članica, dok se istovremeno poboljšavaju prava korisnika na korišćenje usluga plaćanja. Takođe, nastoji se da se poboljša konkurencija, otvaranjem tržišta plaćanja ka novim učesnicima, tako da se podstiče povećanje efikasnosti i smanjenje troškova, i uspostavlja neophodna platforma za jedinstvenu zonu za plaćanje u evrima. Osim toga, otklanjaju se razlike u naplatama za prekogranična i nacionalna plaćanja u evrima do određenog iznosa. Primenom ovih pravila, postiže se da potrošača, koji obavlja prekogranično elektronsko plaćanje u evrima, ta operacija košta isto kao kada obavlja odgovarajuće plaćanje u evrima u svojoj državi članici. Istovremeno, pravnim aktima EU uređena su i pitanja o osnivanju, obavljanju delatnosti i nadzoru poslovanja institucija za elektronski novac.

IZVEŠTAJ EVROPSKE KOMISIJE 2017

Srbija je umereno pripremljena za slobodno kretanje kapitala. Nema napretka u ispunjavanju preporuka iz 2016. U narednom periodu Srbija naročito treba da izvrši dalju liberalizaciju kretanja kapitala u skladu sa obavezama preuzetim Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju, uskladi zakonodavstvo sa novim uredbama o sprečavanju upotrebe finansijskih sistema za pranje novca i finansiranje terorizma, poveća postojeće kapacitete Uprave za sprečavanje pranja novca i proširi saradnju svih zainteresovanih strana radi poboljšanja istrage i izveštavanja.

Kada je reč o kretanju kapitala i plaćanjima, države članice moraju da eliminišu, sa određenim izuzecima, sva ograničenja u pogledu kretanja kapitala, kako u okviru EU, tako i između država članica i trećih zemalјa. Relevantne odredbe Ugovora koje regulišu slobodno kretanje kapitala sadržane su u članovima 63. do 66. Ugovora o funkcionisanju Evropske unije. Definicija različitih tipova kretanja kapitala oslanja se na Aneks I Direktive 88/361/EEZ. Relevantna sudska praksa Evropskog suda pravde i saopštenje Komisije 97/C220/06 i 2005/C293/02 pruža dodatna tumačenja gore navedenih članova. Liberalizacija plaćanja je takođe bitan uslov za slobodno kretanje kapitala. Uredba EZ (br.) 924/2009 o prekograničnom plaćanju reguliše tarife koje nameće institucija za transakcije elektronskog plaćanja u evrima i drugim valutama prijavlјenih država članica (npr. kreditni transferi, direktna zaduženja, plaćanja karticom, povlačenje sredstava na bankomatu). Direktiva 2007/64/EZ o uslugama plaćanja ima za cilј da olakša platne transakcije u okviru EU stvaranjem pravnog okvira za jedinstveno tržište „domaćih” plaćanja. Direktiva o elektronskom novcu 2009/110/EZ, kojom se menjaju Direktive 2005/60/EZ i 2006/48/EZ i ukida Direktiva 2000/46/EZ, daje pravni okvir za osnivanje, primenu i prudencijalni nadzor poslovanja sa elektronskim novcem i stvara jedinstveno tržište za usluge e-novca. Klјučni deo zakonodavstva u oblasti sprečavanja pranja novca je Direktiva 2005/60/EZ o sprečavanju korišćenja finansijskog sistema u svrhe pranja novca i finansiranja terorizma (izmenjena direktivama 2007/64/EZ, 2008/20/EZ i 2009/110/EZ), zajedno sa svojim sprovedbenim merama navedenim u Direktivi 2006/70/EZ. Ovaj propis se zamenjuje novom Direktivom o sprečavanju pranja novca (Direktiva (EU) 2015/849) koja će biti sprovedena do 26. juna 2017. godine. To zahteva od subjekata na koje se ta direktiva primenjuje da primenjuju detalјnu analizu klijenta i da prijave sumnjive transakcije, kao i da preduzmu odgovarajuće prateće mere, kao što su vođenje evidencije, obuke i uspostavlјanje internih procedura. Osim toga, Uredba (EZ) br. 1889/2005 reguliše gotovinu koja ulazi u ili izlazi iz EU, a Uredba (EZ) br. 1781/2006 (koju će zameniti Uredba (EU) 2015/847) predviđa da prenosi sredstava moraju biti praćeni značajnim informacijama o platiocu kako bi se obezbedila potpuna sledlјivost sredstava.

Potpuna liberalizacija tržišta kapitala omogućava građanima otvaranje računa u inostranstvu, odobravanje kredita nerezidentima, unošenje i iznošenje gotovog novca bez ograničenja. Istovremeno, državljani država članica EU imaju isti tretman kao i domaći državljani u pogledu sticanja prava svojine na nepokretnostima.

Članstvo u EU imaće efekte za sve učesnike finansijskih tržišta, kao i za građane, preduzetnike, investitore, odnosno korisnike finansijskih usluga. U skladu sa ukidanjem ograničenja kretanja kapitala, građani Srbije imaće veće mogućnosti izbora finansijskih institucija sa kojima žele da posluju, na primer u pogledu objavljivanja platnog prometa. U oblasti borbe protiv pranja novca i finansiranje terorizma, kroz usklađivanje sa pravnim tekovinama EU, uspostavlja se efikasan sistem koji podrazumeva uključenost i saradnju većeg broja institucija sa ciljem borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma.

Redakcija PAKT Info

LOGO Ministarstvo kulture i informisanja

* Projekat "Evropa u praksi na lokalnom nivou" sufinansiran je sredstvima Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

ПОСТАВИ КОМEНТАР

ПОСТАВИ КОМEНТАР КАО ГОСТ

0
  • ТРЕНУТНО НЕМА КОМEНТАРА

prijaviproblem

cs4eu lat

Rad PAKT-a podržava Švedska u okviru programa Beogradske otvorene škole „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji"

 

                     

PUBLIKACIJA

publikacija

PUBLIKACIJA

anketa1

PUBLIKACIJA

anketa2

PUBLIKACIJA

anketa3