Najznačajniji ciljevi socijalne politike EU jesu: postizanje jedinstvenog i pravednog pristupa osnovnim socijalnim uslugama, unapređenje sistema socijalne zaštite, visokobrazovni stepen radne snage, visoka stopa zaposlenosti uz posebnu brigu za grupe koje su manje prisutne na tržištu rada, postizanje sigurnih i održivih prihoda, kao i dostojnih uslova rada za žene i muškarce.

19. Socijalna politika i zapošljavanje

Koja je korist za Srbiju?

  • Poboljšanje sistema socijalne zaštite
  • Povećanje obrazovnog nivoa radne snage
  • Postizanje visoke stope zaposlenosti
  • Zabrana diskriminacije pri zapošljavanju

_____________________________________________________

Danilo Milić - Međunarodni centar Olaf Palme

DANILO

Jako kompleksan problem. Mnogo toga se promenilo, promenilo se vreme. Sindikati su nekad bili u svim socijalističkim državama – jedan sindikat blizak državi i nije se previše brinuo o radničkim pravima, čak i nije bilo za tim potrebe jer su prava radnika bila relativno dobro zaštićena i Ustavom i samim zakonima. Danas je situacija drugačija, kako kod nas tako i u svetu, pa je tako masovna pojava i trend gubljenja članstva u sindikatima, promenjeni su i tipovi posla, pogotovu u razvijenim državama, više nije toliko industrija zasnovana na proizvodnji već na uslugama, mnogo je ljudi koji više nisu zaposleni svaki dan od 7 do 3 ili od 9 do 5, već rade od kuće, rade preko interneta, pa je i organizovanje mnogo teže. Uostalom i ceo svet se promenio, od nekih kolektivnih ideja, svet danas teži ka individualizmu. Što se tiče Srbije, tu je situacija dodatno usložena. U Srbiji su sindikati diverzifikovani, da kaem eufemistički, odnosno bolje reći podeljen, nekoliko je konfederacija, nekoliko njih je reprezentativno, a opet nema solidarnosti, jer ovi reprezentativni ove manje ne žele da uključe u rad tela u kojima oni učestvuju, u opšte nema osećaja da se deli zajednička muka. Od toga da Samostalni sindikat kao naslednik onog starog sindikata i Nezavisnost, 18 godina nakon 5. oktobra i dalje ne mogu da nađu zajednički jezik niti na jednu temu, počevši od pitanja imovine koja je i dalje u vlasništvu Samostalnog sindikata, pa do toga da svi oni gube članstvo, svi oni imaju velih problema da opstanu finansijski, i naravno to nepostojanje bliskih odnosa sindikata i političkih partija, jeste jedan od bitnih problema zato što u razvijenim zemljama imamo primer da su sindikati bliski stranka koje su manje ili više levo orjentisane. Naše političke partije ne prepoznaju sindikate kao značajne činioce društvenog života, sete ih se tu i tamo pred izbore i sindikata i radnika, a sutradan ih zaborave. Zakon o radu koji je usvojen 2014. godine i koji je značajno umanjio radnička prava za vreme mandata ministra koji bar formalno dolazi iz partije socijalista, samo govori koliko je kod nas ideologija jedna stvar na papiru, a potpuno druga u praksi.

___________________________________________________

Evropsko radno zakonodavstvo štiti prava radnika u slučaju: kolektivnog viška, stečajeva, preseljenja poslovanja, prava radnika da budu informisani i konsultovani o pitanjima koja se odnose na njihov rad, pravilima koja se odnose na radno vreme i sigurnost na radu, pitanjima zaštite zdravlja. EU podstiče moderne radne odnose i socijalni dijalog između predstavnika radnika i poslodavaca u svrhu zaštite radnika, ali i povećanja konkurentnosti. Pod okriljem ove politike je i: obezbeđivanje pristojnog radnog okruženja širom EU, zaštita prava radnika putem zajedničkih minimalnih pravila o uslovima rada, zdravlje i sigurnost na radu. EU kažnjava diskriminaciju po osnovu: pola, rase, etničkog porekla, invaliditeta, seksualne orijentacije, starosti, vere ili uverenja.

_____________________________________________

Dejan Škorić - Resurs centar Majdanpek:

ŠKORO

Ono što pokazuju zadnja istraživanja je da nivo dostojanstvenog rada u Srbiji opada. A pada iz nekoliko razloga : svi smo svedoci sve češće pojave povreda na radu, dolazi nam neki kapitalizam koga su razvijene države imale u nekoj prošlosti gde je najbitnije sticanje što veće dobiti i kapitala, dok su prava radnika potpuno zanemarena. Prekovremeni rad se vrlo često ne plaća, rad na crno je i dalje sveprisutan, dosta zaposlenih minimalnu zaradu prima na „belo“ dok drugi deo prima u nekim kovertama da bi se izbegli porezi, što se radnicima kasnije oslikava na penziji. Očekivalo se da će sa povećanjem zaposlenosti da će se povećavati i prava zaposleni. Međutim, svedocismo da su radnička prava od usvajanja Zakona iz 2014. godine u stalnom padu, nažalost. Fakat na terenu je da sindikati samo deluju u javnom sektoru i u privatnom sektoru odnosno tamo gde su nasleđeni kroz privatizaciju bivših velikih društvenih i državnih kompanija. Međutim,izlaz je da nadležne institucije počnu konačno da rade. Imam utisak da je inspekcija rada u poslednje vreme poboljšala kvalitet svog rada, nažalost ne iz motiva zaštite radnih prava, već zbog suzbijanja rada na crno i povećanja fiskalnih prihoda države. Sa druge strane, imamo i iskustvo da vrlo često po prijava inspekcije rada, prekršajni sudovi ne postupaju tako da prijave zastare, ili kad i kažnjavaju preduzetnike i privredna društva, kažnjavaju ih kaznama koje su ispod propisanih. To je ono što mora da se promeni. Sa druge strane, sindikatima mora da se obezbedi i garantuje neki nivo zaštite možda čak i donošem zakona o sindikatu, to je nešto što je jedno vreme bilo zagovarano, u zadnje vreme ne čujemo te glasove jer mi se čini da su se i sindikati utopili u to neko sivilo radnih prava u Srbiji i da se njihovi glasovi čuju jedinokada su lično negde oštećeni. Vi vidite da se i u slučajevima nekih manjih kršenja zakona u evropskoj Uniji sindikati vrlo brzo ujedine i cela zemlja stane, a kod nas imam utisak da su sindikati izmešu sebe veći neprijatelji, nego što su poslodavci, da ne pričam da isti ti sindikati i organizacije civilnog društva koje nešto i progovore o radnim pravima shvataju kao konkurenciju,a ne partnere. Nažalost, mi u Srbiji nemamo ni kulturu socioekonomskog dijaloga. Ovakva vrsta dijaloga je u razvijenim zemljama maltene spuštena na nivo mesnih zajednica, a kod nas Socio-ekonomski savet ne funkcioniše ni na nivou države. Ja se ne sećam da je SES Srbije, iako mu je to u delokrugu posla, određivao minimalnu cenu rada, već je to umesto njega radila Vlada. Ukoliko se međutim sindikati uozbilje i ujedine, utoliko će pre i radnicima biti bolje.

____________________________________________

Na području socijalne uključenosti svih segmenata društva, EU nastoji novim ekonomskim i socijalnim rešenjima da pronađe puteve izlaska iz ekonomske i finansijske krize. U tom pogledu, strategija Unije Evropa 2020 predviđa različite inovativne mere i politike radi postizanja socijalne kohezije. Cilj ove strategije jeste: ekonomski razvoj zasnovan na znanju (uz očuvanje životne sredine), visok nivo zaposlenosti, produktivnosti i socijalne kohezije.

Uveden je i pojam fleksigurnost, koji označava kombinaciju sigurnosti zapošljavanja i socijalne sigurnosti za potrebom za celoživotnim učenjem.

Dakle, evropsko zakonodavstvo u oblasti socijalne politike i zapošljavanja usmereno je ka stvaranju jednakih mogućnosti za sve, zabrani diskriminacije po bilo kom osnovu i jačanju socijalnog dijaloga. Takođe, EU se nizom efikasnih mera bori protiv neprijavljenog rada (tzv. rad na crno), kako bi omogućili da sva radna snaga na teritoriji EU uživa jednaka prava i slobode.

____________________________________________

Dragomir Pop Mitić - Užički centar za demokratiju i ljudska prava

POP

Poglavlje 19 nije otvoreno nažalost. Kompletna situacija oko ovog poglavlja je nejasna. Imamo situaciju da izveštaj Komisije o stanju u Srbiji konstatno pominje rečenicu „da pomaka nema“ što se prevashodno odnosi na socijalni dijalog kako na nacionalnom, ali pre svega na lokalnom nivou i to je ono što treba da brine ljude pre svega u lokalnim zajednicama. Kroz socijalni dijalog mnoge stvari mogu da se reše. Uostalom, ne postoji bolji mehanizam da se stvori širok konsenzus javnosti o određenim socijalnim temama kroz socijalni dijalog, međutim to je tema koja u ovom trenutku nije bitna za našu vlast, ali isto tako i za lokalne samouprave. Moram priznati da određenih pomaka po pitanju socijalnih dijaloga ima u Zapadnoj Srbiji u Užicu, Čačku, Ivanjici, Loznici i postoji nada da će se nešto desiti, ali je to i dalje na jako niskom nivou.

______________________________________________________

Pravne tekovine EU u oblasti socijalne politike i zapošljavanja tiču se: područja radnog prava, zdravlja, sigurnosti na radu, jednakog tretiranja muškaraca i žena po pitanjima zapošljavanja i socijalne sigurnosti, politike zapošljavanja, socijalnog dijaloga. Osim toga, postoje posebna obavezujuća pravila za sve države članice EU u pogledu zabrane diskriminacije po osnovu: rasne i etničke pripadnosti, religije i vere, invaliditeta, starosne dobi i seksualne orijentacije.

IZVEŠTAJ EVROPSKE KOMISIJE 2017

Srbija je umereno pripremljena u oblasti socijalne politike i zapošljavanja. Određeni napredak je učinjen u daljem usklađivanju relevantnog zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU, uglavnom u oblasti zdravlja i bezbednosti na poslu, i funkcionisanja socijalnog dijaloga. U narednom periodu Srbija bi trebalo posebno da poveća finansijske i institucionalne resurse za zapošljavanje. Trebalo bi i poboljšati adekvatnost sistema socijalnih davanja za pružanje efikasnije podrške onim delovima populacije kojima je najviše potrebna. Takođe važno je značajno ojačati dvostranački i tripartitni socijalni dijalog na svim nivoima.

Pristupanjem EU, usvajaju se standardi na kojima se zasniva politika EU u ovoj oblasti koja promoviše savremene radne odnose i socijalni dijalog između predstavnika radnika i poslodavaca. Cilj je zaštita radnika, ali i povećanje konkurentnosti. Posebno se insistira na socijalnoj odgovornosti preduzeća, kroz uključivanje socijalnih i ekoloških problema u poslovne strategije. Najvažniji benefiti tiču se mogućnosti jednostavnijeg zapošljavanja na evropskom tržištu rada, bolji izgledi za zapošljavanje za sve nezaposlene građane, bolji pristup mlađe populacije tržištu rada, bolji vidovi zaštite na radu. Takođe, sve države članice imaju pristup znatno većim sredstvima iz budžeta EU za finansiranje projekata vezanih za socijalnu politiku i zapošljavanje.

Redakcija PAKT Info

LOGO Ministarstvo kulture i informisanja

* Projekat "Evropa u praksi na lokalnom nivou" sufinansiran je sredstvima Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

ПОСТАВИ КОМEНТАР

ПОСТАВИ КОМEНТАР КАО ГОСТ

0
  • ТРЕНУТНО НЕМА КОМEНТАРА

prijaviproblem

cs4eu lat

Rad PAKT-a podržava Švedska u okviru programa Beogradske otvorene škole „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji"

 

                     

PUBLIKACIJA

publikacija

PUBLIKACIJA

anketa1

PUBLIKACIJA

anketa2

PUBLIKACIJA

anketa3