Osnovni cilj realizacije svih aktivnosti prepoznatih u okviru Poglavlja 24 – Pravda, sloboda i bezbednost jeste da se omogući slobodno kretanje ljudi, uz garantovanje njihove bezbednosti. Tako široko postavljen okvir obuhvata spektar većeg broja pitanja – od upravljanja vanjskim granicama EU, preko pravosudne saradnje u građanskim i krivičnim stvarima, zatim pitanja i oblasti u okviru borbe protiv organizovanog kriminala, preko pitanja vizne politike, migracija i azila. Konkretno, Poglavlje 24, podeljeno je na 12 podoblasti: azil, migracije, vize, spoljne granice i šengenska pravna tekovina, suzbijanje organizovanog kriminala, suzbijanje zloupotrebe droga, suzbijanje trgovine ljudima, suzbijanje terorizma, pravosudna saradnja u građanskim i privrednim stvarima, pravosudna saradnja u krivičnim stvarima, policijska saradnja i carinska saradnja.

24. Pravda sloboda markice EU

Koja je korist za Srbiju?

  • Veća bezbednost građana Srbije
  • Mogućnost slobodnog kretanja kroz EU
  • Smanjenje stope prekograničnog kriminala, trgovine drogom, oružjem i ljudima
  • Borba protiv terorizma

Azil predstavlja jednu od ključnih oblasti kojoj EU posvećuje visok stepen pažnje. U periodu koji sledi, ključni izazovi za će se ogledati u pripremi kapaciteta za adekvatno servisiranje tražilaca azila i njihovo zbrinjavanje. Migracije su, uz oblast azila, u posebnom fokusu EU. Iz tog razloga, ali i u cilju čuvanja sopstvenog javnog poretka, svaka država kandidat za članstvo mora obezbediti usklađenost svog normativnog okvira sa komunitarnim pravom u ovoj oblasti, ali i njegovu punu implementaciju. Oblast migracija podrazumeva širok dijapazon podoblasti, kao što su: legalne migracije, sprečavanje ilegalnih migracija, readmisija, postupanje sa strancima itd. Politika viza je sastavni deo spoljne i bezbednosne politike. Vizna politika podrazumeva mehanizme zaštite interesa države, zaštitu sigurnosti javnog poretka i sprečavanje nezakonitih migracija.

Jedno od osnovnih načela Evropske unije ogleda se u pravu na slobodno kretanje ljudi i slobodan prometa kapitala i usluga. Šengenski sporazum je osnovni akt u oblasti izgradnje i očuvanja spoljnih granica EU. Cilj je ukidanje kontrole na unutrašnjim granicama i obezbeđenje slobode kretanja građana EU. Nakon Šengenskog sporazuma, potpisana je i Šengenska konvencija. Navedena dva dokumenta čine osnovu tzv. Šengenske pravne tekovine. Oblast borbe protiv organizovanog kriminala na nivou EU baziran je, prije svega, na Okvirnoj odluci Saveta o borbi protiv organizovanog kriminala, ali i na Konvenciji Ujedinjenih nacija protiv transnacionalnog organizovanog kriminala, tzv. Palermo konvenciji, s pratećim protokolima. Saradnja u oblasti borbe protiv droga podrazumeva strateško i normativno planiranje i razvoj, kako u delu preventivnih, i terapeutskih, tako i u delu represivnih aktivnosti i sankcionisanja svih oblika protivzakonitog delovanja. Ovo je, takođe, još jedna oblast u fokusu interesovanja Evropske unije i njenih institucija.

Trgovina ljudima predstavlja jedan od problema u svetu, kojem i EU posvećuje visok stepen pažnje. Ljudska sloboda je segment korpusa ljudskih prava koja je zaštićena većim brojem međunarodnih ugovora, a posebno konvencija Ujedinjenih nacija i Saveta Evrope. Evropska bezbednosna i odbrambena politika predstavlja oblast u okviru koje se razvija i zajednička politika Evropske unije u oblasti borbe protiv terorizma. Razvoj sistema pravosudne saradnje u građanskim i privrednim stvarima pokrenut je s osnovnim ciljem radi olakšavanja sudske saradnje u građanskoj i privrednoj materiji. U daljem periodu pristupilo se unifikaciji međunarodnog privatnog prava, što je dovedeno u usku vezu s jednim od ključnih principa postojanja EU – slobodom kretanja ljudi. Danas je osnovi cilj pravosudne saradnje u ovim oblastima stvaranje jedinstvenog sistema za prekograničnu implementaciju građanskog prava u okviru čitave Unije.

EUROJUST i Evropska pravosudna mreža su neki od ključnih instrumenata pomoću kojih se razvija pravosudna saradnja u krivičnim stvarima u okviru država članica EU, kao i s trećim državama. Razlog za visok stepen razvoja sistema u ovoj oblasti jeste težnja ka zajedničkoj borbi protiv kriminala, koja je među prioritetima delovanja EU. Pravosudna saradnja u krivičnim stvarima počiva na principu uzajamnog priznanja presuda i drugih sudskih odluka jedne države članice u drugim državama EU, kao i na uzajamnoj pravnoj pomoći. Takođe, počiva i na približavanju nacionalnog zakonodavstva i usvajanju niza minimalnih standarda. Šengenski pravni okvir i EUROPOL su baza na kojoj počiva pitanje policijske saradnje. Značajna podrška razvoju i funkcionisanju ogleda se i kroz delovanje Evropskoj policijskog koledža – CEPOL-a. U ovom segmentu posebno se ističu Šengenska konvencija, čijom sadržinom je propisana obaveza policijskih organa da pomažu jedni drugima u cilju prevencije i otkrivanja kriminala. Takođe, važan je i tzv. Ugovor iz Prima, koji se odnosi na intenziviranje prekogranične saradnje, posebno po pitanju borbe protiv terorizma, prekograničnog kriminala i ilegalnih migracija, a ne manja važna je i Bečka konvencija, te niz bilateralnih međunarodnih ugovora kojima se prepoznaju i afirmišu različiti oblici policijske saradnje (npr. zajedničke patrole, zajednički granični prelazi, zajedničke operacije, rad u zajedničkim centrima i dr.). U oblasti carinske saradnje ističe se Konvencija o uzajamnoj pomoći i saradnji carinskih službi, koja za cilj ima olakšanje carinske saradnje radi sprečavanja i otkrivanja krivičnih dela i prekršaja iz oblasti carine na štetu nacionalnog zakonodavstva država članica i komunitarnog prava.

IZVEŠTAJ EVROPSKE KOMISIJE 2017

Srbija je dosegla izvestan nivo pripremljenosti za primenu pravnih tekovina Evropske unije o pravdi, slobodi i bezbednosti. Izvestan napredak je postignut u oblastima kao što su upravljanje ljudskim resursima u Ministarstvu unutrašnjih poslova i policiji, a unapređeni su kapaciteti kako Republičkog javnog tužilaštva za organizovani kriminal, tako i Republičkog javnog tužilaštva za sajberkriminal. Usvojeni su nova strategija i akcioni plan za sprečavanje i borbu protiv trgovine ljudima, Nacionalni koordinator za borbu protiv trgovine ljudima imenovan je u oktobru 2017. godine, a donet je i novi Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma.

Uprkos značajnom padu priliva migranata u poređenju sa 2015. godinom, Srbija je i dalje jedna od država na koje najviše utiču kretanja duž zapadnobalkanske rute. Kroz preuzimanje aktivne i konstruktivne uloge i efektivnu saradnju sa susednim zemljama i zemljama članicama EU, značajno je doprinela upravljanju tokovima mešovitih migracija. Srbija je donela novi Zakon o azilu i privremnoj zaštiti, Zakon o strancima i Zakon o graničnoj kontroli, kao i amandmane na Zakon o policiji i Zakon o nacionalnim DNK registru.

Srbija mora da kontinuirano postiže ubedljive rezultate, posebno u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala na visokom nivou, uključujući i pranje novca. Kasni se u usvajanju strategije i akcionog plana za borbu protiv neregularnih migracija.

U narednoj godini, Srbija treba naročito da razvije strateški pristup finansijskim istragama, uključujući usvajanje koncepta Financial Action Task Force (FATF) (ne znam ovo), automatsku primenu finansijskih istraga prilikom obračunavanja sa organizovanim kriminalom, terorizmom, pranjem novca i ozbiljnim slučajevima korupcije, započinjanje finansijskih istraga na samom početku kriminalnih istraga, i primenu multidisciplinarnog i proaktivnog pristupa finansijskim istragama, da primenjuje svoju strategiju i akcioni plan integrisanog upravljanja granicama, da primenjuje novi Zakon o azilu i privremenoj zaštiti, Zakon o strancima i Zakon o graničnoj kontroli, da usvoji i primenjuje strategiju i akcioni plan za borbu protiv neregularnih migracija.

Jedno od najvećih dostignuća zajedničkih politika EU je ukidanje unutrašnjih granica između država članica. To je dovelo do potrebe za većom unutrašnjom bezbednošću svih građana, koja je neraskidivo povezana sa saradnjom sa drugim državama radi sprečavanja spoljnih pretnji. U svakom slučaju, i u procesu pristupanja i kada Srbija postane članica, uvođenjem standarda i usklađivanjem sa pravnim tekovinama u ovoj oblasti bezbednost građana Srbije će biti veća, pravna država i vladavina prava će biti zaštićene, a Srbija će postati deo jednog velikog sistema koji sve izazove kada je reč o bezbednosti građana rešava razmenom informacija i bliskom saradnjom.

Redakcija PAKT Info

LOGO Ministarstvo kulture i informisanja

* Projekat "Evropa u praksi na lokalnom nivou" sufinansiran je sredstvima Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

ПОСТАВИ КОМEНТАР

ПОСТАВИ КОМEНТАР КАО ГОСТ

0
  • ТРЕНУТНО НЕМА КОМEНТАРА

prijaviproblem

cs4eu lat

Rad PAKT-a podržava Švedska u okviru programa Beogradske otvorene škole „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji"

 

                     

PUBLIKACIJA

publikacija

PUBLIKACIJA

anketa1

PUBLIKACIJA

anketa2

PUBLIKACIJA

anketa3