Zajednička spoljna i bezbednosna politika EU teži da govori jednim glasom kada se radi o spoljnoj politici i uglavnom je zasnovana na jednoglasnosti država članica, što je mehanizam za usvajanje zajedničkih deklaracija i smernica za politička i bezbednosna pitanja koja vode zajedničkoj diplomatskoj akciji. Usvajaju se odluke kojima se definiše odnos EU prema određenim pitanjima i mere za sprovođenje Zajedničke spoljne i bezbednosne politike, uključujući i sankcije.
Spoljna, bezbednosna i odbrambena politika temelje se na pravnim aktima, uključujući pravno obavezujuće međunarodne sporazume, te na političkim dokumentima. Pravnu tekovinu sačinjavaju političke deklaracije, aktivnosti i sporazumi. Države članice moraju biti u mogućnosti sprovoditi politički dijalog unutar okvira CFSP-a (Common Foreign and Security Policy), uskladiti se s izjavama EU i učestvovati u aktivnostima EU iz ove oblasti. Pravna tekovina za poglavlje 31 može se podeliti u dve klasifikacije: Evropska politička saradnja i Zajednička spoljna i bezbednosna politika (ZSBP).
ZSBP je organizovana i dogovorena spoljna politika EU koja se odnosi na bezbednost i odbranu. Bavi se određenim delom spoljnih odnosa EU, u čijem domenu se uglavnom uključuju trgovinska i komercijalna politika, ali i druge oblasti, kao što su obezbeđivanje novčanih sredstava za treće zemlje, i ostalo. Spoljnom politikom predsedava i predstavlja je Visoki predstavnik EU Ketrin Ešton (Catherine Ashton).
Zajednička bezbednosna i odbrambena politika (ZBOP) je glavni element ZSBP EU, i pokriva oblasti odbrane i vojnog aspekta. ZBOP je u nadležnosti Evropskog saveta, ali, takođe, i VP EU koji na Savetu za spoljne poslove, kojim predsedava, priprema odluke koje će kasnije biti predložene Savetu. Evropska unija učestvuje u misijama i operacijama u celom svetu. One su podeljene na civilne i vojne misije.
IZVEŠTAJ EVROPSKE KOMISIJE 2017
Srbija je umereno pripremljena u ovoj oblasti. Izvestan napredak je postignut od kada je otpočela sa evaluacijom svojih bezbednosnih i odbrambenih strategija i primenom Zakona o međunarodnim restriktivnim merama. U narednoj godini, Srbija treba da završi evaluaciju svojih bezbednosnih i odbrambenih strategija koje će u potpunosti odslikavati evropsku orijentaciju Srbije u ovim oblastima, da nastavi sa primenom zakona tako što će usvojiti međunarodne sankcije, uključujući i restriktivne mere Evropske unije i nadgledati njihovu primenu, kao i da unapredi usklađenost da deklaracijama Evropske unije i odlukama Saveta o zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici.
U okviru ove oblasti obrađuju se pitanja odnosa države kandidata sa Evropskom unijom i njenim institucijama. Obrađuje se takođe pitanje zajedničkih tela drževe kandidata i EU, kao i pristupanje deklaracijama i konvencijama EU. U ovoj oblasti obrađuje se pitanje saradnje države kandidata sa Međunarodnim organizacijama, pri čemu primat ima saradnja sa Ujedinjenim nacijama i Savetom Evrope.
Ukoliko neka država krši međunarodno pravo ili ljudska prava, ili ne poštuje osnovne demokratske vrednosti i vladavinu prava, Evropska unija ima sistem restriktivnih mera, koje se kreću u rasponu od diplomatskih do ekonomskih mera. Oblast kontrole naoružanja se odnosi na suzbijanje ilegalne trgovine svim tipovima oružja i prihvatanje svih međunarodnih standarda u ovoj oblasti.
Cilj ove oblasti politika EU je obezbeđivanje veće bezbednosti građana, upravljanje krizama i sprečavanje konflikata, kao i sprečavanje ilegalne trgovine oružjem.
Redakcija PAKT Info
* Projekat "Evropa u praksi na lokalnom nivou" sufinansiran je sredstvima Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
ПОСТАВИ КОМEНТАР
ПОСТАВИ КОМEНТАР КАО ГОСТ