Osnovna tema ovog poglavlja – o kome se razgovora na kraju pregovaračkog procesa, kada je već izvesno da će država kandidat postati država koja pristupa EU – je učešće buduće države članice u radu institucija Evropske unije. To podrazumeva da se odredi koliko predstavnika i u kojoj instituciji će imati država koja pristupa EU, ali i na koji način će glasati u određenim telima i kako se računa broj glasova koje će imati ta država.

Evropska unija i srbija zastava

Najvažnije je odrediti broj glasova koje će država imati u Evropskom savetu i Savetu ministara Evropske unije. Princip računanja glasova u Evropskoj komisiji određen je pravilom da je broj komesara srazmeran broju država članica. Dakle svaka država pristupanjem ima mogućnost da dobije jednog komesara.

Evropski parlament čine poslanici, koji se biraju na neposrednim izborima. Država po stupanju u članstvo stiče pravo da njeni državljani budu birani za članove Evropskog parlamenta, kao što njeni građani dobijaju pravo da glasaju. Koliko će svaka država članica imati poslanika u kom sazivu, određuje Savet EU pre svakih izbora. Izbori se održavaju na svakih pet godina.

IZVEŠTAJ EVROPSKE KOMISIJE 2017.

Ovo poglavlje nije obuhvaćeno izveštajem Evropske komisije.

Osnovno što se određuje je broj glasova u Evropskom savetu i Savetu ministara EU. Precizno se utvrđuje koji broj glasova će buduća država članica imati kada se odlučuje u okviru Saveta u slučajevima kada se odluke donose kvalifikovanom većinom. Evropski savet je telo koje čine šefovi država i vlada država članica EU. Savet ministara EU ima više formata, u zavisnosti od teme, ali ovo telo uvek čine ministri država članica, s tim što mogu biti iz različitih resora. Evropska komisija je sada sastavljena od onoliko komesara koliko ima država članica Evropske unije, tako da je svaka država pristupanjem dobila mogućnost da dobije i jednog komesara koji će biti državljanin te države. Evropski parlament je institucija za koju se poslanici koji ga čine biraju na neposrednim izborima. Država stupanjem u članstvo ima pravo da njeni državljani budu birani za članove Evropskog parlamenta, kao i da njeni građani glasaju. Lisabonski ugovor je odredio ukupan broj poslanika Evropskog parlamenta. Koliko će svaka država članica imati poslanika u kom sazivu, određuje Savet EU – pre svakih izbora, koji se održavaju svakih sedam godina.

Nove države članice stiču i pravo da imenuju sudiju u Sudu Evropske unije, kao što će guverner njihove Narodne banke takođe učestvovati u radu Evropske centralne banke. U Evropskom revizorskom sudu svaka država članica ima člana, kao i u Evropskom ekonomskom i socijalnom komitetu, Komitetu regiona, a svaka država članica dobija i mesto za člana Saveta guvernera Evropske investicione banke, kao i člana u naučno-tehničkom odboru Evroatoma.

Redakcija PAKT Info

LOGO Ministarstvo kulture i informisanja

* Projekat "Evropa u praksi na lokalnom nivou" sufinansiran je sredstvima Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

ПОСТАВИ КОМEНТАР

ПОСТАВИ КОМEНТАР КАО ГОСТ

0
  • ТРЕНУТНО НЕМА КОМEНТАРА

prijaviproblem

cs4eu lat

Rad PAKT-a podržava Švedska u okviru programa Beogradske otvorene škole „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji"

 

                     

PUBLIKACIJA

publikacija

PUBLIKACIJA

anketa1

PUBLIKACIJA

anketa2

PUBLIKACIJA

anketa3