Tweet

Republika Srbija se obavezala i zvanično-pravno da do 2020. godine uskladi svoj celokupni bezbednosni sistem sa Evropskom Unijom, prostorom na kojem funkcioniše i slobodno se kreće 500 miliona ljudi. Poglavlje 24 u praksi pored pravnog usklađivanja, podrazumeva policijsku, carinsku i pravosudnu saradnju svih država članica Evropske Unije, ali i usaglašavanje politika vezano za politiku migracija, viza i viznog režima, bezbednosti spoljnih granica EU, azila, borbe protiv organizovanog kriminala, droge, terorizma, trgovine ljudima, visokotehnološkog kriminala i pravosudnu saradnju u građanskim i krivičnim stvarima.

PREPORUKOM ĆU TE…AKTIVNOŠĆU SAM SE

18. jula u Briselu su na Trećoj međuvladinoj konferenciji otvorena Poglavlja 23 (pravosuđe i osnovna prava) i 24 ( pravda, sloboda, bezbednost). Javnost ipak malo toga zna o tome šta sadrži dokument nazvan „Zajednička Pregovaračka pozicija o poglavlju 24“, kao i šta to u praksi donosi  građanima Srbije. Dokument na više stotina strana između ostalog, sadrži prelazna merila tj. preporuke EU i u skladu sa njima aktivnosti koje se Srbija obavezala da će sprovesti  da bi obezbedila delotvorno, detaljno i stalno praćenje sprovođenja svog Akcionog plana u ovoj oblasti. 

Nosilac najvećeg dela posla je MUP Srbije i policija koji kordiniraju sva druga tela u procesu sprovođenja reformskih koraka. Procena je da će primena Akcionog plana za poglavlje 24 koštati u početnoj fazi preko 27 miliona eura, sa gotovo izvesnom tendencijom rasta troškova. Po prvi put ove godine, realizuje se i sektorska budžetska podrška MUP-u iz IPA fonda u iznosu od 27,4 miliona eura, koja će prevashodno biti iskorišćena za integrisano upravljanje granicama. Iz pređašnjih iskustava, izvesno je da će najskuplja pojedinačna reforma biti usklađivanje sa Šengenskom konvencijom, a procene idu da bi ovaj posao mogao Srbiju koštati i nekoliko stotina miliona eura, pa je gotovo izvesno da Srbija sama teško sebi bez pomoći EU može priuštiti reformu potrebnu za pristupanje Šengenu.

Iz dokumenta koji definiše prelazna merila u procesu pregovora za poglavlje 24, gde EU preporukama definiše opšte obaveze kandidata, a Srbija planom aktivnosti razrađuje korake reformi, može se zaključiti da i jedna i druga strana neke oblasti prepoznaju kao ključne i više bitne od ostalih. Na putu do evropske bezbednosne zajednice kroz poglavlje 24. Srbiju najviše posla čeka u oblastima : borbe protiv organizovanog kriminala, borbe protiv droga, migracije i zaštite spoljnih granica. Sveobuhvatna reforma MUP-a i policije pratiće pomake u svim oblastima poglavlja 24.

Direktorica Beogradskog centra za bezbednosnu politiku – Sonja Stojanović Gajić u izjavi za Tanjug naglašava i sledeće :

„ EU je jasno stavila kao merilo da je potrebno da se policija profesionalizuje, da bude efikasna i operativno nezavisna – da u istragama ne odlučuju političari nego profesionalci na osnovu prikupljenih saznanja i da, kako su definisali – policijske istrage budu slobodne od uticaja poltike i upliva kriminala“.

POGLAVLJE 24 – NARODNIM JEZIKOM

U procesu realizacije Akcionog plana i reformi, građani Srbije stvarne benefite uočiće kroz korenite promene u radu policije. Naime, potencira se promeni koncepta policijskog rada koji se do sad uglavnom zasnivao na reaktivnom odnosno represivnom delovanju, dok bi se fokus u budućem periodu stavio na upotrebu kriminalističko-obaveštajnih podataka, što bi trebalo da omogući bolju prevenciju i efikasniju upotrebu ograničenih resursa koja su na raspolaganju MUP-u Srbije. Pristup Evropolovom ciklusu politika za teški i organizovani kriminal, naša policija će svoj rad u budućnosti zasnivati na analitičkom radu i ranom identifikovanju problema. Dodatni benefit, srpska policija ostvarivaće kroz mnogo veći obim saradnje sa policijama država članica, što znači bolju dostupnost i razmenu informacija, što opet znači bolji pristup savremenim tehnologijama. Ključni segment iz ove oblasti biće razvoj centralno-kriminalističko obaveštajnog sistema i uvezivanje svih baza podataka unutar policije, kao i policije, carine i tužilaštva.

U oblasti borbe protiv organizovanog kriminala u fokusu je podizanje kapaciteta organa reda za sprovođenje kompleksnih istraga, uključujući i finansijske istrage, kojima će biti omogućeno da se uđe u trag  sumnjivim tokovima novca te da se spreči finasijski kriminal uz dodatno uvođenje efikasnijeg mehanizma za oduzimanje imovine stečene krivičnim delom, dok bi oblast pravosudne saradnje u krivičnim i građanskim stvarima trebalo da omogući građanima Srbije uživanje punopravne zaštite u svim zemljama članicama EU, tako što bi se garantovalo međusobno priznavanje i izvršenje sudskih presuda. Ovaj deo posebno je važan u slučajevima nasleđivanja, razvoda i starateljstva kada su strane u parnici iz različitih država članica. Ovakav sistem međusobnog priznavanja dokaza i presuda daje i pravne garancije stranim firmama da će biti pravno zaštićeni u Srbiji u skladu sa pravima koja su nalik onima iz EU.

 KAD JE DARA SRELA MERU

Funkcionisanje prostora Evropske zajednice na kojoj se slobodno kreće preko 500 miliona ljudi kao i njihove robe i usluge izgrađeno je na uštrb dela suveriniteta svake članice ponaosob. Nije trebalo puno vremena, da sve države članice shvate da kriminal u svom pojavnom obliku ne mari puno za granice, pa se tako javila i neophodnost bliske saradnje i komunikacije policija svih država članica. Na taj način svaka država se odricala jednog dela suvereniteta u korist višeg stepena bezbednosti koji se pokazao kao preko potreban i neophodan za dalji ekonomski razvoj.

Hit the road Jack...

* Ovaj tekst je nastao u sklopu projekta "Podrška organizacijama civilnog društva u monitoringu reforme policije u Srbiji"

autor : Miroslav Mijatović