I dok u dolini Jadra sve „gori“, a lokalne televizije RTV Lotel i RTV Podrinje se prave „mrtvi“, kao da se ništa ne dešava, dok temu pobune naroda protiv otvaranja rudnika litijuma obrađuje samo loznički nedeljnik - Lozničke novosti i portal PAKT Info, Ministarstvo kulture i informisanja na javnom konkursu dodeljuje sredstva fantomskom portalu „Vidik sa Cera“ za projekat – „Kopajte Jadarit – na površini sve mora ostati čisto“.

*foto - Sremskomitrovački portal - https://mitrovica.info/

Svojevrsno kukavičje jaje dobilo je od Komisije ministarstva kulture i informisanja 400.000 rsd za projekat koji će se baviti temama otvaranja rudnika litijuma. Posebno čudi što je novac dat firmi Vidik sa Cera doo Loznica, koja je prijavljena u ulici Gimnazijska 4, tik pored Informativnog centra Rio Tinta. Ne postojeći portal u nepostojećim prostorijama sa nepostojećim sadržajima, planira da se u narednom periodu potpomognut parama građana Srbije bavi rudnikom litijuma u dolini Jadra, sa „oštrom“ porukom, da se litijum može kopati, ali da na površini sve mora ostati čisto!?!? I sve bi možda moglo da prođe, da već nije poznato da će se za potrebe rudnika formirati dve deponije, jedna u dolini Jadra, a druga na području opštine Krupanj u mestu Štavice, na kojoj će za prvih 40 godina rada biti odloženo 47.000 tona arsena!!!

Skandalozan je i podatak da je navodni portal „Vidik sa Cera“ osnovan i registrovan 01.12.2020. godine, a da se u APR-u kao zakonski zastupnik vodi Slavko Stijaković. A ko je Slavko Stijaković?

Prema pisanju VOICE-a, Slavko Stijaković je vlasnik Televizije M, zatim Radio Srema, portala RTV Centar Srem, Radio Fruške Gore, kao i istoimene televizije. Stijaković je i jedan od vlasnika Radio Brega iz Titela kao i RTV Produkcije S.I.S d.o.o iz Rume. U avgustu 2020. godine, sa uloženih hiljadu dinara, nekadašnji oficir JNA osnovao je i SS Turistička Televizija 1961 D.O.O u Beogradu. Potom je usledilo osnivanje “Peto-tri 1941”u Kragujevcu, kao i “Vidik sa Cera” u Loznici, čija je pretežna delatnost “izrada web portala”. U obe firme, Slavko Stijaković je direktor, dok stvarni vlasnik nije prijavljen.

Stijaković je inače bio oficir JNA i komandant Prvog motorizovanog bataljona u Beogradu, a učestvovao je i u ratnim dejstvima u Vukovaru, a potom je bio svedok na suđenju Veselinu Šljivančaninu u Hagu.

Kako otkriva VOICE, Slavko Stijaković se još jednom našao kao svedok saslušan u Višem sudu u Beogradu jer je u to vreme bio zastupnik firme “Fer napredak” iz Rume i poslovni partner Dragana Vulina, jednog od vlasnika firmi koje su bile obuhvaćene istragom u aferi “Azotara” osumnjičenih da su, u periodu od 2009. do 2010. godine, oštetili budžet Srbije za više od 430 miliona dinara.

Slavko Stijaković povezuje se indirektno i sa kontraverznim medijskim mogulom Radoicom Milosavljevićem, tako što je otkriveno da Milosavljević preko svog čoveka (Aleksandra Milutinovića) u nekoliko Stijakovićevih medija ima većinsko vlasništvo kao član.

Građani Loznice, doline Jadra i Rađevine, spremite se polećemo!

Ovih dana u javnosti su se pojavile, krajnje neosnovne, kritike upućene Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, odnosno na naučni skup "Projekat Jadar - šta je poznato?" i stavove koji su tom prilikom izneseni. Iako se lako moglo zaključiti nakon održanog skupa, da je većina naučnika i akademika koji su dobili priliku da govore na skupu jasno iznela svoj negativan stav o otvaranju rudnika litijuma, sve više je onih koji i iznesene argumente na skupu smatraju nedovoljnim.

SANU je na kraju dvodnevnog naučnog skupa najavio objavljivanje zbornika, koji bi javnosti trebao da bude dostupan u septembru, ali pre toga PAKT je došao do dokumenta kojim se Akademski odbor "Čovek i životna sredina" obraća resornoj ministarki Zorani Mihailović. U dokumentu se eksplicitno navodi da su opšti zaključci naučnog skupa da je projekat "Jadar" nedovoljno osvetljen i netransparentan, kao i dać e osim ugrožavanja životne sredine imati i značajne socijalne, ekonomske i demografske implikacije, i mnoge druge ireverzibilne procese. 

Podsećamo, pored mnogih naučnika, PAKT je bio prva organizacija koja se 10. novembra2020. Dopisom obratila Srpskoj akademiji nauka i umetnosti i inicirala naučni skup koji je trebalo da odgovori na mnoge nepoznanice u vezi projekta "Jadar". Skup je održan 6 i 7 maja, a pored brojnih akademika i naučnika, na skupu su dobili priliku da govore i Miroslav Mijatović ispred PAKT-a i Zlatko Kokanović ispred udruženja meštana NE DAMO JADAR.

Nakon sinoćnjeg nastupa predsednika Republike Srbije na TV Happy i izjava vezanih za aktivnosti kompanije Rio Tinto u dolini Jadra, Podrinjski anti korupcijski tim, udruženje NE DAMO JADAR i Koalicija organizacija protiv korupcije u životnoj sredini ističu da je predsednik države govoreći o projektu Jadar izneo niz neistina i poluistina u cilju obmanjivanja javnosti. Građani Srbije su sinoć po prvi put čuli da bi ukoliko kompanija Rio Tinto napusti dolinu Jadra država morala da obešteti firmu u iznosu od 100 milijardi, ali nismo čuli čega.

Aleksandar Vučić je gostujući u emisiji TV Happy naveo da proteste protiv rudnika litijuma organizuju Mlađan Đorđević i Dragan Đilas, što apsolutno ne odgovara istini. Proteste organizuju meštani doline Jadra i dotični gospodin Đorđević pokušava konstatno da iskazano nezadovoljstvo meštana prisvoji svojoj organizaciji ne bi li ubrao neki jeftin politički poen, što mu svakako neće biti dozvoljeno.

Predsednik Srbije je dalje samouvereno naveo da neće biti nikakve katastrofe u dolini Jadra. Interesuje nas kako je Vučić došao do ovog smelog zaključka? Uvidom u dokumentaciju ili? Ako se zna da će kompanija Rio Tinto godišnje u dolini Jadra proizvoditi i ostavljati od 1,5 do 2 miliona tona jalovine (kako oni vole da kažu „industrijskog otpada“), pitamo se o čemu predsednik priča? I da se u jalovini nalazi sama glina ili zemlja, mnogo je, a kamoli arsen, živa, olovo, kadmijum itd.

Tačno je da su sve Vlade počev od 2004. godine davale saglasnost kompaniji za istraživanja, ali je isto tako tačno da su njegove Vlade od 2012. godine zdušno nastavile taj kontinuitet i ne samo to, već je ministar Antić u ime Vlade 24. jula 2017. godine potpisao Memorandum o saradnji sa Rio Tintom čime se faktički i ozvaničio klijentelistički pristup naših vlasti prema ovom rudarskom hegemonu, čija je lista ekoloških i svih drugih nepočinstava po celom svetu poprilično duga i bogata.

PAKT, udruženje meštana „NE DAMO JADAR“ i Koalicija organizacija protiv korupcije pozivaju ovom prilikom Aleksandra Vučića da obelodani dokument po kome je država Srbija dužna da obešteti Rio Tinto u slučaju da mu se ne dozvoli da kopa u dolini Jadra. Ko je potpisao takav dokument ako postoji, zašto taj već nije u zatvoru? Udruženja pozivaju i Republičkog javnog tužioca Zagorku Dolovac da ispita navode Aleksandra Vučića iz sinoćne emisije da je neko iz kompanije Rio Tinto nosio koverte bivšoj garnituri vlasti, i pita ako predsednik zaista poseduje takva saznanja zašto ti ljudi već nisu uhapšeni i šta kompanija Rio Tinto još uvek radi u Srbiji?

Udruženja PAKT, „NE DAMO JADAR“ i Koalicija organizacija protiv korupcije u zaštiti životne sredine ističu da navodi predsednika da Srbija nije od 2004. godine ništa prihodovala od Rio Tinta, jednostavno nisu tačni. Istina, oni jesu mizerni shodno katastrofi koja se sprema, ali ipak postoje. Rio Tinto je državi prema obavezi plaćanja naknade za primenjena geološka istraživanja mineralnih i drugih geoloških resursa i naknade za zadržavanje istražnog prostora do sada uplatio 13.044.493,60 rsd. Ovo jeste mizeran iznos novca, ali eto zgodne prilike za predsednika da inicira izmenu Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara gde bi se renta za istraživanja podigla. Podsećamo, PAKT je krajem prošle godine uputio Skupštini inicijativu o izmenama Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara gde se predlaže podizanje rudne renta za litijum na 25% neto prihoda kompanije.

Udruženja podsećaju predsednika da prihod države neće biti samo od rudne renti koja trenutno iznosi 5%, već i od poreza na dobit, koju Vučić sinoć u svom govoru nije spomenuo. Izračunato je da će Rio Tinto prema važećim cenama litijuma (a ona će sigurno samo rasti) za prvih deset godina eksploatacije iz zemlje izneti 4 milijarde evra, a da bi Srbiji uslovno moglo da ostane 300 miliona. Kažemo uslovno, jer postoji realna mogućnost da kompanija na kraju godine prijavljuje pozitivnu nulu u dobiti, a opravdano se sumnja da domaće institucije ne bi to bile u stanju da iskontrolišu.

Poštovani predsedniče, meštane doline Jadra niste pitali da li su za rudnik, ni Vi ni drugi pre vas. Rudnik litijuma nikako ne može biti razvojna šansa zapadne Srbije kojoj se od potencijalnih rudarskih aktivnosti smeši 2 miliona tona jalovine godišnje na 336 hektara, 300.000 tona koncentrovane kiseline, 942.000 tona slane vode i 28.488 tona soli godišnje. Umesto ovakve perspektive zapadne Srbije, obezbedite i podržite građane da se bave organskom proizvodnjom, jer će u 21. veku osim vode najznačajni resurs biti i poljoprivredno zemljište. Ovo je poslednje naše upozorenje, vratite svojim uticajem proces oko formiranja rudnika u legalne tokove, poništite nelagalno doneti Prostorni plan posebne namene za rudnik litijuma i prestanite jednom za svagda da se ponašate klijentelistički prema kompaniji Rio Tinto, jer vas nisu birali oni već građani Srbije.

Ovoga puta u centru pažnje je nova predstavnica Rio Tinta Marijanti Babić.

PAKT i KOALICIJA protiv korupcije u zaštiti životne sredine obaveštavaju javnost da je zastupnica Rio Tinta u Srbiji Marijanti Babić sinoć gostujući na TV Nova S obmanula javnost kada je izjavila da Rio Tinto ispitivajući zemljište nije zagadio životnu sredinu. Ne samo da je kompanija zagadila životnu sredinu već je to i priznala u Ugovorima o naknadi štete koje je sklapala sa meštanima i uslovljavala ih da oni ostanu anonimni.

Upravo na osnovu tih odštetnih Ugovora kojima se nezna broj , Podrinjski anti korupcijski tim je podneo krivičnu prijavu protiv kompanije pred Opštinskim javnim tužilaštvom u Loznici.

U odštetnim Ugovorima (koje prilažemo uz Krivičnu prijavu – a koje smo predali u tužilaštvu) kompanija priznaje da je prilikom ispitivanja došlo do oštećenja zasada.

Upravo Anex Ugovora od 06.12.2018. godine koji prilažemo, sama kompanija demantuje Marijanti Babić jer priznaje da se usled zagađenja kompanija obavezuje na rekultivaciju 8 ari zagađenog zemljišta.

Ako je na ovaj način Marijanti Babić (nova predstavnica Rio Tinta) spremna da obmanjuje javnost, ne čudi i nipodaštavanje zaključaka domaćih akademika, ali je upitno i sve ostalo izneseno sinoć u Dnevniku TV Nova S.

U Loznici 02.04.2024.                                                          

SAOPŠTENJE ZA JAVNOST POVODOM POSETE ZORANE MIHAILOVIĆ LOZNICI

Na Svetski dan voda 22. mart, potpredsednica Vlade i ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihailović posetila je Gradsku upravu u Loznici i tu priliku iskoristila da iznese veliku količinu neistina, na koju nismo mogli da ostanemo nemi. Poseta ministarke nama je rekla puno o njenim iskrenim namerama, jer smo je pre više od dva meseca pozvali da dođe u dolinu Jadra i razgovara sa građanima, što joj kako vidimo, ne pada na pamet, a opet dovoljno govori javnosti kako se aktuelna vlast odnosi prema svojim građanima i kolika je njihova „ekološka briga“ za zdravlje ljudi u odnosu na potencijalni „profit“.

U čemu je zapravo problem ministarke rudarstva Zorane Mihailović? U lošim savetnicima i kabinetu, slaboj informisanosti, premoru, pobunjenim meštanima doline Jadra i zapadne Srbije, strahu ?

Nije nam jasno iz kojih motiva je ministarka u Loznici iznela niz netačnih informacija i obećanja, čime je samo dokazala klijentelistički pristup srpskih institucija sistema prema kompaniji Rio Tinto. Naime i pored pisanog poziva upućenog ministarki od strane naših udruženja, ona se nije odlučila da dođe među meštane doline Jadra i čuje sve probleme iz prve ruke, već je u prostorijama Gradske uprave odlučila da u prisustvu direktora svih preduzeća i institucija pošalje poruku da se dokumenta izdaju po ubrzanoj proceduri. Sa druge strane, briga ministarke Mihailović za životnu sredinu je samo deklerativna i rekli bi smo, vrlo opasna po čitavu zapadnu Srbiju i zdravlje njenih stanovnika. Ministarka je u Loznici ponovo upotrebila narativ kompanije Rio Tinto, da Srbija poseduje 10% svetskih rezervi litijuma, što je netačan i zlonameran podatak. Za ovu priliku javnosti pružamo na uvid zvaničan dokument Američke vlade iz ove godine o potvrđenim svetskim rezervama litijuma koje se nalaze van okeana, pa se uverite i sami.

Da li je verovati ministarki, ostavljamo da procene građani. Što se nas tiče, mi ni danas nismo dobili odgovor na pitanje gde i kako će Rio Tinto evakuisati podzemnu vodu za koju je sama kompanija u Elaboratu o rezervama priznala da sadrži povećane količine arsena, nitrata i sulfida. Gle čuda, upravo je ta podzemna voda u ingerenciji ministarstva rudarstva na čijem čelu je potpredsednica Vlade. Može li se ministarki verovati u lepa obećanja, nakon što je Vlada posebnom Uredbom usvojila Prostorni plan posebne namene za projekat „Jadar“ bez predhodne usklađenosti sa Prostornim planom Republike Srbije i Prostornim planom Grada Loznica, što je bila zakonska obaveza, a ministarka sve to dobro zna jer je u tom trenutku sedela na čelu ministarstva građevinarstva. Može li se verovati ministarki koja izbegava svoj narod, i koja u Loznici sa direktorima dogovara ubrzane procedure, a za javnost govori da projekta neće biti ukoliko se ne ispoštuju sve predviđene procedure, koje ni do sada nisu poštovane.

Građani doline Jadra, Loznice i čitave zapadne Srbije treba da znaju da je projekat Jadar neizvodljiv sa stanovišta zaštite životne sredine i zdravlja građana i nikakvi fabrikovani podaci to neće promeniti. Postupanje države prema Biološkom fakultetu koji je ostao bez novih prostorija iz razloga izrade studije o proceni uticaja na životnu sredinu koja se nije svidela kompaniji Rio Tinto, dovoljno govori o iskrenosti slatkih reči koji dolaze od nadležnih po onoj staroj „Čuvaj se Danajaca i kad darove nose“!

*Da li Srbija postaje novi rudarski El Dorado?

*Ko je u ime građana Srbije potpisao Memorandum o saradnji sa Rio Tintom?

*Da li je neko proveravao „ličnu kartu“ Rio Tinta?

*Ko brine o interesu građana?

Pravo na pragu Australije, Bougainville - najveće od Solomonskih Ostrva, u kojoj  kompanija Rio Tinto započinje sa aktivnostima 1960. godine... Između 1969. i 1972. kolonijalna australijska administracija zakupila je zemlјište na ostrvu australijskoj kompaniji Bougainville Copper Limited (BCL), podružnici konzorcijuma Rio Tinto of Australia Ltd koju u tom trenutku kontroliše britanska kompanija Rio Tinto Zinc, kasnije preimenovana u Rio Tinto Limited. Iz jednog od najvećih rudnika bakra i zlata na svetu – Panguna, između 1972. i 1989. minirano je oko 3 miliona tona bakra i 9,3 miliona unci zlata. Lokalno stanovništvo podiglo je pobunu protiv kompanije Rio Tinto, žaleći se na rasne diskriminatorske radne prakse u rudniku gde su  crnim radnicima davane niže plate u odnosu na bele, kao i ekološke štete koju je izazvao rudnik. Na kraju su ovi protesti eskalirali, a neki postali i nasilni. U epilogu, Vlada Papue Nove Gvineje (PNG) je odgovorila na ovaj ustanak napadom na civile. Nakon desetogodišnjeg građanskog rata (1989-1999), u kojem je Bougainville tražio nezavisnost od PNG, kompanija se optužuje kao saučesnik u ratnim zločinima i zločinima protiv čovečnosti od strane vojske PNG...

___________________________________________________________________

Rudarski gigant Rio Tinto, koji je bio istorijski najveći akcionar kompanije Bougainville Copper Limited, napustio je zvanično Pangunu 30. juna 2016. godine kada je preneo svoj vlasnički udeo u kompaniji od 53,8 odsto autonomnoj vladi Bougainvillea i nezavisnoj državi Papua Nova Gvineja.

___________________________________________________________________

DOBRO DOŠLI U SRBIJU...

Kompanija Rio Tinto ima bogatu istoriju konflikata vezanih za kršenje lјudskih prava  i štete po životnu sredinu, a tokom narednih godina pogođene su i brojne druge zemlјe. Jedan od medijski publikovanih problema nastao je na vratima Australije, što zabrinjava građane Gornjeg Jadra koji se s’ pravom pitaju „ako su se ovako ponašali na kućnom pragu, kako će se ponašati kod nas?“

Velika rupa urezana u planine bila je u jednom trenutku najveći svetski otvoreni rudnik bakra. Sam rudarski kop prostirao se 1 km u dubinu zemlje sa prečnikom od pet kilometra . Ova kontraverzna jama postala je tačka za gorući građanski rat u Papui Novoj Gvineji devedesetih godina prošlog veka, koji je koštao života oko 15.000 ljudi, odnosno 10% ukupnog stanovništva ostrva Bougainvilla. Rudarske operacije zvanično su zaustavlјene 15. maja 1989. godine zbog militantne aktivnosti, a rudnik je i dalјe zatvoren.

U izjavama lokalnog stanovništva se opisuju uticaji rudarstva na životnu sredinu na sledeći način:

"Za izgradnju rudnika, Rio Tinto je hemijski obrađivao, kopao i spustio celu planinu kišne šume. Tokom godina rada rudnika proizvedeno je milijarde tona toksičnog rudarskog otpada i odvezeno na zemlјu i u čiste vode, popunjavajući glavne rečne tokove sa jalovinom, zagađivanjem velikog zaliva na desetine kilometara, kao i Pacifičkog okeana.“ Kao rezultat flagrantnog zanemarivanja životne sredine i građana Bougainvilla, Rio Tinto je faktički oterao većinu građana Bougainvilla sa svoje zemlјe, uništio lokalnu kulturu i zagadio njihovu životnu sredinu i uništio živote. Rio Tinto je uništio ranije čiste reke i zemlјu koji su pružali supstancu lokalnom načinu života. Selјani su na taj način izgubili pravo na korišćenje svoje zemlјe zbog zagađenja životne sredine i vode koja je postala neupotrebljiva, prisilјavajući se da traže druge resurse za preživlјavanje.

_____________________________________________________

Rudnik je bio od vitalnog značaja za privredu Papua Nove Gvineje. Nacionalna vlada PNG dobila je 20% učešća u dobiti od rudnika, od čega je lokalno stanovništvo dobilo 5% - 1,25% učešća u ukupnoj dobiti. U ovom trenutku i prema važećim Zakonima Srbije, Rio Tinto bi pri eventualnoj eksploataciji litijuma plaćao svega 5% od ukupnih godišnjih prihoda ostvarenih od rudarenja litijuma u Srbiji, pod uslovom kada bi postojao neko ko bi im uredno kontrolisao poslovne knjige.

______________________________________________

Papua Nova Gvineja stekla je svoju nezavisnost od Australije 16. septembra 1975. godine, a kasnije će se od tužbi lokalnog stanovništva za nadoknadu štete, kompanija Rio Tinto braniti argumentima da je poštovala sve propise PNG koja nije bila u stanju da garantuje iste ekološke standarde koji su bili primenjivani u kontinentalnom delu Australije.

„Potrebna je velika količina novca kojom bi bilo rekultivisano oštećeno okruženje i preselјena sela",rekao je za "Fairfak Media" predsednik autonomne vlade Bougainvilla John Momis. "Verovatno milijardu dolara. Niko stvarno ne zna, ali to bi trebalo da bude oko potrebne količine novca".

Rio Tinto je odbio sve zahteve lokalnog stanovništva za nadoknadu štete uz insistiranje da nema nikakvu odgovornost za životnu sredinu ili druge posledice od rudnika.

Nakon pobune lokalnog stanovništva i secesionističkih ideja, Vlada Papua Nove Gvineje odgovorila je na ovaj proces napadom protiv civilnog stanovništva, ali nije uspela da zauzme teritoriju ostrva Bougainville. Situacija je prešla u građanski rat koji je trajao deset godina (1989-1999), dok je Bougainville proglašavao svoju nezavisnost od Papua Nove Gvineje. Lokalno stanovništvo tvrdi da je tokom tog perioda Rio Tinto bio saučesnik u ratnim zločinima i zločinima protiv čovečnosti koje je počinila vojska Papue Nove Gvineje. Prema tvrdnjama, Rio Tinto je olakšao prevoz trupa iz Papua Nove Gvineje i odigrao klјučnu ulogu u uspostavlјanju stroge vojne blokade ostrva, što je trajalo skoro 10 godina. Blokada je ometala pristup medicini pobunjenom stanovništvu, odeći i drugim neophodnim potrebama, kao i pristup električnoj energiji. Mnoge žene umrle su tokom porođaja zbog nedostatka medicinske pomoći i pristupa osnovnim medicinskim materijalima, a mnoga deca su umrla od bolesti koje se lako mogu lečiti. Prema Crvenom krstu, blokada je dovela do smrti više od 2.000 dece tokom prve dve godine godine života. Do završetka rata 1999. godine, oko 15.000 civila, ili 10% populacije Bougainvilla je umrlo. U januaru je potpisan mirovni sporazum 2001. godine, uz podršku Australije, a privremeni zakon kojim se odobrava autonomija za Bougainville je usvojen 27. marta 2002. godine. Odmah su održani izbori, a Vlada autonomne Buigenville je osnovana u junu 2005. godine.

Vladi SAD-a 6. septembra 2000. godine, tokom mirovnih pregovora, stanovnici ostrva Bougainville podneli su potraživanja potkreplјena Zakonom o stranim potraživanjima za tužbe (ATCA) protiv kompanije U.K. Rio Tinto plc i australijske kompanije Rio Tinto Ltd - slučaj  „Sarei protiv Rio Tinto“. Podnosioci zahteva navode ozbilјna, višestruka kršenja lјudskih prava i štete prouzrokovane rudarenjem zlata i bakra operacijama u regionu, počev od 1972. godine, a naročito tokom oružanog konflikta koji je besneo na ostrvu između 1990. i 2000. godine. Navodi se, između ostalog, saučesništvo Rio Tinta u ratnom postupku za zločine i zločine protiv čovečnosti koje je izvršila vojska Papue Nove Gvineje; rasna diskriminacija crnih radnika u praksi rada kompanije; povreda prava na lični život i zdravlјe kao posledica uticaja rudarskih aktivnosti u Pangunu na životnu sredinu; i kršenje principa održivog razvoja i Konvencije Ujedinjenih nacija o pomorskom pravu iz 1982. godine, velikim zagađenjem okeanskih voda.

U odgovoru na ovu tužbu, Stejt department je zauzeo stav koji se suprotstavlјa nastavku procesa, u kojem se između ostalog tvrdi da: "Uspeh mirovnog procesa Bougainville predstavlјa važan spolјnopolitički cilј Sjedinjenih Država kao dela napora u promovisanju regionalnog mira i sigurnosti. U stavu o presudi, nastavlјanjem rešavanja po zahtevu građana rizikovao bi se potencijalno ozbilјan negativan uticaj na mirovni proces, a time i na ponašanje u spolјnim diplomatskim odnosima.

Izvori - "Friends of the earth"

priredio : Miroslav Mijatović

I pored jasno iskazanog nezadovoljstva većine meštana doline Jadra, nekoliko održanih protesta, upućene inicijative Ustavnom sudu za ocenu ustavnosti Uredbe Vlade kojom se proglašava Prostorni plan posebne namene za rudnik jadarita, kompanija Rio Tinto i klijentelistički nastrojena Vlada Republike Srbije nastavljaju užurbanim koracima da rade na otvaranju rudnika. Na terenu podizvođači Rio Tinta ispituju novu lokaciju za deponiju jalovine narušavajući grubo zakone RS uništavajući nekategorisane seoske puteve i ošteećujući vodne objekte, poput kanala za odvodnjavanje. I dok se pojedina udruženja bave ničim drugim do samim sobom i kolaboracijom sa pojedinim političkim organizacijama minornog uticaja u narodu, ali zato sa ogromnim uticajem na opoziciono nastrojene medije (što dovoljno govori o namerama i jednih i drugih), projekat napreduje krupnim koracima. Udruženja NE DAMO JADAR i PAKT došli su do dokumenata koji govore da je Ministarstvo građevinarstva izdalo kompaniji Lokacijske uslove za faznu izgradnu procesnog postrojenja za preradu minerala jadarit.

Nakon ovih alarmantnih saznanja, udruženja su došla i do dokumentacije tačnije, idejnog rešenja rudnika litijuma, kojim se u osnovi potvrđuju već iznete sumnje da će Rio Tinto u dolini Jadra proizvoditi godišnje oko 2.000.000 tona jalovine, koju će prema svemu sudeći odlagati na lokaciji udaljenoj svega 100 metara od reke Jadar. Naravno, ukoliko to mi dozvolimo, a Loznica i dalje "spava"!!! Gotovo je neverovatno da građani Loznice gaje bilo kakvu nadu da će na ovim prostorima biti normalnog života pored topionice olova u Zajači (čije otvaranje se ponovo i uveliko planira) i rudnika litijuma, i to sve u krugu od 15 kilometara. PAKT ovom prilikom stavlja na uvid segment izvoda iz Idejnog rešenja, podsećajući javnost da je u pitanju "idejno" (čitaj našminkano) rešenje i da ono u stvarnosti može samo biti još gore i opasnije.

PAKT i NE DAMO JADAR će svim dobronamernim, stručnim i zainteresovanim građanima staviti na uvid kompletno idejno rešenje u cilju dalje analize, a udruženja zajednički pozivaju građane Loznice i upozoravaju da se bliže zadnji momenti masovnog otpora izgradnji rudnika, ukoliko planiraju i žele i dalje živeti u Loznici i svojim potomcima ostaviti zdravu životnu sredinu. Udruženja podsećaju i meštane koji prodaju svoju imovinu kompaniji, da kupovinom stana u Loznici neće izbeći ekološku katastrofu i uticaj zagađenja.

Podrinjski anti korupcijski tim došao je i do insajderske informacije, da je kompanija u ministarstvu građevine pokrenula proces izmene PPPN kako bi prvobitno planiranu deponiju izmestila u samu dolinu Jadra, kao i da će ministarstvo pristati na izmene bez ponovnog procesa javne rasprave i nove Studije procene uticaja na životnu sredine, a sve pod izgovorom da promena lokacije deponije/jalovišta na kome će godišnje biti odlagano 2 MILIONA TONA JALOVINE neće bitno izmeniti suštinu projekta !!!

LOZNIČANI BUDITE SE...DOK NE BUDE KASNO !!! 

Iako se od strane vodećih ljudi kompanije tvrdilo da Rio Tinto nema nikakve veze sa istraživanjima u ostatku Srbije, Podrinjski anti korupcijski tim je došao do dokaza da vodeći ljudi kompanije i po ovom naizgled banalnom pitanju obmanjuju javnost. Naime, kako je pokazalo istraživanje PAKT-a, Rio Tinto je pune tri godine od 2012 do 2015. godine istraživao litijum na upravnim područjima gradova Valjevo, Čačak i Požega.

Tragom izjave predsednika Aleksandra Vučića da su sve potpisali „oni predhodni“ i da država od potpisanih saglasnosti na istražne radnje nije dobila ni dinara, PAKT je istraživao koliko je kompanija Rio Tinto plaćala državi za istraživanja. Potpuno nenadano, pojavio se i podatak da je Rio Tinto u tom periodu, baš nekako sa dolaskom SNS-a na vlast počeo da istražuje litijum i na oblasnim područjima gradova Čačka i Valjeva, kao i opštine Požega. U pitanju nisu insinuacije, kako bi to ’ladno pred kamerama rekli predstavnici Rio Tinta, da u ovom slučaju ipak postoje „kartice naknada za primenjena geološka istraživanja“ za obveznika Rio Sava Exploration DOO :

Prema karticama naknada za primenjena geološka istraživanja može se jasno zaključiti da je Rio Tinto litijum tražio u predelu Ježevica na području grada Čačak, u mestu Osladić na području grada Valjevo i mestu Dobrinja u Opštini Požega. Iprema prikazanim uplatama, može se zaljučiti da je intenzitet istražnjih radova i bušenja bio intenzivan u 2013. i 2014. godini :

PAKT je u predhodnom periodu, osim što je demantovao predsednika da Srbija od istraživanja nije imali ni dinara, donosiocima odluka ukazivao i na problem minornih naknada za istraživačke radove, kao i da se na taj način na „izvol’te“ nudi degradacija prirode u Srbiji raznim mešetarima. Upravo se tako nešto i desilo u raznim krajevima Srbije gde narod trenutno diže glas protiv „fantomskih firmi“ koje su nakon odlaska Rio Tinta pribavile dozvolu od ministarstva za istraživačke radove. Neke od njih se i brzom pretragom po internetu mogu posredno ili neposredno povezati sa Rio Tintom, ali u javnosti ostaje nepoznanica da li ove firme u ime Rio Tinta „zadržavaju“ istražne radnje i na taj način čuvaju rudarskom mastodontu „odstupnicu“ ili su stvarno zainteresovaani za nastavak istraživanja?

redakcija - PAKT Info

Skupština Grada Loznica planira da na 11. sednici Skupštine, zakazanoj za 29. jul 2021. godine (četvrtak), legalizuje nezakonito doneti Prostorni plan područja posebne namene za projekat "Jadar", usvajanjem novog Prostornog plana grada.

O čemu se ovde zapravo radi? Jedan od glavnih prigovora udruženja PAKT i NE DAMO JADAR na PPPPN "Jadar" bio je da ovaj planski akt nije, kako to Zakon o planiranju i izgradnji predviđa, usklađen sa višim planskim aktima : Prostornim planom grada Loznica i Prostornim planom Republike Srbije. Ustavni sud se još nije izjasnio o ovoj inicijativi koju je za četiri dana podržalo i potpisalo 1600 građana Loznice i Šapca.

Usvajanjem ove Odluke Gradska uprava Grada Loznica i faktički priznaje da usklađuje viši planski akt sa nižim, što će poslužiti kao još jedan neoborivi dokaz i argument Ustavnom sudu da odluči po Inicijativi građana.

Ovim putem udruženja NE DAMO JADAR, PAKT i Koalicija organizacija protiv korupcije u životnoj sredini, poziva Skupštinu grada i nadležne organe da povuku Predlog odluke o usvajanju Prostornog plana grada Loznice iz Skupštinske procedure, jer je više nego jasno da se predlog Prostornog plana usklađuje protivzakonito sa nižim planskim aktom, pa udruženja upozoravaju da kada bude "pala" Uredba Vlade o PPPPN "Jadar" automatski će nevažeći postati i Prostorni plan grada Loznice.

Organizacije izražavaju čuđenje jer su sa najodgovornijih mesta u gradu pre samo par meseci dobili uveravanja da se ništa neće raditi na štetu građana. Međutim, u međuvremenu je Rio Tinto promenio iz svojih ličnih ekonomskih interesa lokaciju deponije i odlučio da se ona postavi u dolinu Jadra na samo 100 metara od reke, a nadležni i dalje ćute! Ćute iako je i SANU (Srpska akademija nauka i umetnosti) jasno rekla da je projekat "Jadar" štetan po građane Loznice i Srbije!!!

Organizacije u zajedničkom saopštenju ističu da je ovo poslednja prilika da rukovodeći ljudi Grada stanu uz svoj narod i povuku predlog Odluke o Prostornom planu grada Loznice i na taj način pokažu da poštuju mišljenja akademika i svog naroda, a ne multinacionalne kompanije koja je u prošlosti činila razna zlodela prema ljudima i životnoj sredini. 

Građani Srbije ne veruju lepim obećanjima kompanije Rio Tinto oko formiranja rudnika litijuma. Anketirani podržavaju meštane u dolini Jadra oko referenduma za rudnik i smatraju da pokušaj učešća opozicionih političkih stranaka u protestima neće doprineti rešavanju ovog ekološkog problema.

U sklopu borbe protiv otvaranja rudnika litijuma u dolini reke Jadar, PAKT je u saradnji sa BIRODI-em (Biro za društvena istraživanja) pokrenuo anketu o nivou obaveštenosti građana o ovom projektu. Do sada je anketu popunilo preko 200 građana iz raznih delova Srbije, najviše iz Beograda, Loznice, Šapca i mesta Zapadne Srbije.

Za kompaniju Rio Tinto nije čulo 10,22% anketiranih, njih 56,45% čulo je samo negativne stvari, a 22,04% većinom negativne stvari. 30,11% ispitanika detaljno je upoznato sa projektom rudnika litijuma u dolini reke Jadar, a 44,62% je upoznato ali ne detaljno. Samo 5,38% građana nije čulo za projekat. Da je litijum ekološki mineral i da ga treba rudariti misli svega 5,91% ispitanika, 22,58% nema dovoljno informacija o projektu, a čak 71,51% građana ubeđeno je da litijum treba da ostane na svom mestu. Da je moguće izgraditi rudnik bez ekoloških posledica misli njih 3,76%, nije sigurno 21,51%, 35,48% misli da je to nemoguće, a 39,25% potpuno je sigurno da je to nemoguće. Ispitanici u 88,71% slučajeva ne veruju obećanjima kompanije da će se rudnik oformiti po najvišim ekološkim standardima, 7,53% ne zna, a svega 3,76% veruje Rio Tintu. Čak 44,62% posto građana veruje da će se u slučaju ekološkog akcidenta posledice osetiti do Crnog mora, 28,49% ne bi moglo da oceni, 18,28% smatra da će posledice osetiti i građani Beograda, 2,69% do Šapca, 2,15% do Loznice, 1,08% do S.Mitrovice i 1,08% u radijusu 100m od rudnika. Građani u velikom procentu podržavaju nameru meštana o sprovođenju referenduma (88,71%), protiv referenduma je 5,38%, a nema stav o tome 5,91% njih.

Anketirani građani su u većini da uplitanje politike u proteste građana neće pomoći rešavanju situacije (50,88%), 10,62% smatra da može pomoći nadležno ministarstvo, 8,85% Vlada Srbije, 7,08% predsednik Republike, 6,64% opozicione stranke, a 4,87% Grad Loznica.

Na pitanje da li znaju neki rudnik u svetu koji je lokalnoj zajednici i državi doneo blagostanje i ekološke standarde 61,83% njih je odgovorilo da ne zna, 24,73% ispitanika se ne seća, a tek 8,6% njih veruje da postoje takvi primeri.

PAKT i BIRODI pozivaju zainteresovane građane da u narednih sedam dana popune anketu na sajtu TVOJ STAV ili putem direktnog linka :https://www.tvojstav.com/input/ztBrK3JyGQ3HiwtQxXfY?fbclid=IwAR3l7e0Q6RvpTT2kOu5AOgB8qyUk_gHGcZfXeQ7Ts1EcY4Emb-nAX54N0Sg

Početni rezultati ankete govore da su građani u velikoj meri nezadovoljni odlukama svih bivših Vlada da se u dolini reke Jadar formira ovakvo rudrsko postrojenje, a bez predhodne konsultacije sa meštanima i zainteresovanom javnošću.

redakcija PAKT Info

Koi zbog čega pogrešno „čita“ rezultate minulih izbora u dolini Jadra? Zašto se zloupotrebljavaju ti podaci i u koju svrhu? Zašto se borba protiv rudnika litijuma ne može poistovećivati sa izbornim rezultatima? Šta kaže statistika, a šta realno stanje na terenu? Zašto je narod u Srbiji toliko naivan i ko takvu situaciju najbolje koristi? Ko je kriv za rezultate izbora u dolini Jadra, a ko je „zaslužan“ što Rio Tinto ne odlazi?

Izborni je dan, dolazim nešto posle 06⁰⁰h na malo biračko mesto ispred CRTA kao posmatrač, u selo koje bi trebalo da se naslanja na planiranu deponiju Rio Tinta. Zatičem tridesetak ljudi na biračkom mestu, par njih mlađih i sredovečnih, sposobnih komunikativnih ljudi. Preostali sastav biračkog odbora u stalnom i proširenom sastavu su bake i deke, koji iskreno, „ne znaju ni gde su pošli ni gde su došli“, tu su radi broja. U nekom trenutku, prilazi mi jedna žena i pita me kako to ona posmatra izbore ispred Dveri, kad je ona ispred Suverenista. Imam utisak da se nezna ni krsni kraj na biračkom mestu, ali brzo stiže Rešenje iz GIK-a u kome se navodi da se gospođa ispred Suverenista raspoređuje u prošireni birački odbor. Nakon sat vremena na biračkom mestu ostao je minimalan broj članova dovoljan za „biračku jednosmernu ulicu“, cenim da su to predstavnici SNS, SPS-a i radikala, dok u uglu usamljena sedi gospođa u 40-tim godinama. Pitam je ispred koje je stranke u odboru, kaže „opozicija“. Dobro – rekoh, koja opozicija? Zavetnici, kao iz topa će ona. Biračko mesto je malo (185 glasača), atmosfera je prijatna, nema napetosti, gužve i svađe. Razmišljam koliko je naša draga opozicija miljama daleko od situacije kada će na svakom biračkom mestu imati makar JEDNOG pristojnog posmatrača. A tek koliko su daleko od obučenog JEDNOG posmatrača od autoriteta u tom mestu, koji bi bio sposoban da savetima i autoritetom utiče na pravilno sprovođenje izbornih radnji. Tek onda sledi rad sa glasačima na terenu...Postavljam sebi logično pitanje, koliko je opozicija „dubinski“ ušla u biračko telo kad nema ni adekvatnih posmatrača? U tim trenutcima zove me drugar/kolega iz Krupnja i svedoči o potpunom haosu na mnogim biračkim mestima u opštini, gde kako je ustanovio nema predstavnika opozicije, strašno! Sve mi jasno i pre završetka glasanja, a da pri tom ne mislim na brutalne krađe i kršenja zakona za vreme izbornog dana. Postizborni epilog svega je da se neko ingeniozno setio da za izborni poraz okrivi narod u dolini Jadra, da ga optuži, ponizi, olajava, vređa i sl. Samo kukavice i karakterni slabići uvek krivca traže u drugom. Oni koji bi da čitaju poruke iz izbornih rezultata u Loznici (koji uzgred nemaju nikakave, ali ama baš nikakve veze sa podrškom projektu rudnika litijuma) evo i nekoliko tačnih podataka i tumačenja, šta je narod doline Jadra poručio...

STATISTIKA JE KAO BIKINI...

Pre nego kamenje poleti, pre nego otrov nađe metu...prelistaj svoju knjigu makar još jednom – kaže mudri Cane Partibrejker. Letelo je ovih dana kamenje, sipalo je sa svih strana, otrov je gađao metu, a oni koji stoje na braniku svog kućnog praga, ničim izazvani krenuli su da se brane, rekao bih nevešto i nespretno. U galimatijasu kukavičkih optužbi, lažnih analiza i zaključaka, dezinformacija, nisam smatrao da treba da reagujem dok se linču nisu pridružili i mediji koji bi trebalo da su nam „prirodni saveznici“ i opoziciono nastrojeni. Razlog ne znam, motiv još manje. U narodu postoji jedna izreka – „primio se kao saučešće“, pa je tako valjda i javnost na društvenim mrežama i medijima „primila“ informaciju da od bunta protiv rudnika litijuma nema ništa, na osnovu rezultata glasanja u Nedeljicama. Istina je međutim, malo drugačija. Podsećam da su ovi rezultati epilog neviđene višemesečne kampanje koja je vođena od strane republičkih vlasti u mesnim zajednicama Gornje i Donje Nedeljice, Brezjak i Slatina. Gotovo da nema radne nedelje u kojoj u ovim mesnim zajednicama nisu bili ministri i direktori velih javnih preduzeća : Zorana Mihailović, Nedimović, Drobnjak, Grčić itd...itd...Spisak je dugačak, a kad se njemu dodaju i tumačenja tzv „prijatelja“ pobune da je uspeh ukidanje Uredbe o PPPPN Jadar, rezultati u Nedeljicama su po meni herojski. Naime, od 90 biračkih mesta u Loznici Vučić i njegova lista najlošije rezultate postigli su upravo na ovim izbornim mestima. Prosek za predsedničke izbore u Loznici je bio 66.36% (za Vučića) dok je na biračkim mestima u Nedeljicama i Brezjaku bio : br.mesto 8 (G.Nedeljice) – 54.41%, br.mesto 10 (Brezjak) – 57,52% i br.mesto 21 (D.Nedeljice) – 57,52%. Na samo dva biračka mesta u Loznici su ostvareni „bolji“ rezultati i to u dve gradske jedinice : 53. (Gimnazija) – 49,43% i 58. (Jovan Cvijić) – 50,49%. Osam procenata Vučić je kao predsednički kandidat izgubio na biračkom mestu br.8 - (G.Nedeljice), u odnosu na 2017. godinu! Zaključak je da je narod Nedeljica odgovornije glasao od mnogo svojih komšija iz gradske sredine. Kada su u pitanju parlamentarni izbori, poruka je tu još jasnija. Lista SNS-a je u Loznici ukupno dobila 50,67%, a sva četiri biračka mesta u Nedeljicama, Brezjaku i Slatini, znatno su ispod gradskog proseka. Na biračkom mestu br.8 u G.Nedeljicama Vučićeva lista izgubila je u odnosu na 2020. godinu gotovo 50% ili 102 birača! (207 – 2020 g. do 105 -2022 g.) uz rekordno mali procenat od 40,23%, kojim se retko koje biračko mesto u Srbiji može pohvaliti. Biračka mesta u D.Nedeljicama i Brezjaku beleže takođe osetan pad podrške Vučićevoj listi u odnosu na 2020. godinu sa 43,85% i 43,14% čime se može pohvaliti retko koja izborna jedinica u centru grada.

Ja sam siguran da će, bez obzira šta priča u javnosti, Vučić analizirati ove rezultate i izvući pouke za dalje, ali nisam siguran da će to raditi oni od kojih se to zapravo očekuje, nažalost.

KREŠENDO

Prošli su još jedni izbori, a javnost je još jednom poverovala vrhovnom vođi da neće biti rudnika ni u dolini Jadra, niti u Pranjanima, Levču, Jagodini, Požegi i na još skoro 60-70 mesta širom Srbije. Eto im ga, neka mu veruju, a mi se još nismo počeli kopčati od pozadi! Uredba je ukinuta 20. januara 2022. godine i ništa nakon nje, mada je prvenstveno bilo traženo da se zemljište iz građevinskog vrati u poljoprivredno i šumsko. To bi bio neki korak, ali ga nije bilo. Kompanija je od tad uložila preko 1,5 miliona evra u otkup parcela i nastavlja dalje. Kad negde kupuješ zemlju, raspitaš se kakve su ti komšije, a ovaj prljavi Rio Tinto je od nas napravio zajebane komšije koji hoće i da ujedu ako treba. Ne znam kako oni misle dalje i zašto ne idu. Šta im nije jasno?

Ne želim nikom da „solim pamet“, ali kao organizacija PAKT odavno smo upozoravali na posledice ako se dozvoli da se problem rudnika politizuje u dnevno političke svrhe. Nažalost, svi zajedno nismo imali dovoljno snage da se sa tim izborimo, ali i dalje postoji jako veliki broj ljudi koji su glasali za Vučića (a to je njihovo suvereno pravo), a protiv su rudnika litijuma. Ne mogu se ti ljudi vređati i omalovažavati zbog svojih političkih opredeljenja, već se sa njima mora razgovarati, kao sa svojim komšijama, kao sa ljudima sa kojima delimo istu muku i iste strepnje, moramo dalje i moramo složnije.

I dalje mislim da je pitanje rudnika litijuma NADSTRANAČKO pitanje tj. NACIONALNO PITANJE i da stranačka dnevna politika nema nikakve veze sa njom!!! Dovoditi ta dva segmenta u korelaciju je opasno, kontraproduktivno i takoreći znači KAPITULACIJU, ali dok postoji i jedan čovek koji je protiv i jedan čovek koji neće da proda zemlju trovačima, tinja i plamen slobode i bunta!

*Ovaj tekst nastao je u okviru projekta "Izgradnja integriteta na lokalnom nivou kroz procenu rizika od korupcije u propisima" koji finansira European Endowment for Democracy. Izneseni stavovi autora nisu nužno i stavovi donatora.

PAKT i Koalicija organizacija protiv korupcije u životnoj sredini ovim putem žele da čestitaju Agenciji za zaštitu životne sredine (SEPA) na uspešno obavljenom poslu prilikom uzorkovanja vode iz crvene bare u mestu Slatina u dolini Jadra. U saopštenju organizacije ističu da nisu ni sumnjali da će na kraju krivica biti pripisana meštanima i zemljoradnicima. Gotovo pre Agencije oglasila se i kompanija Rio Tinto, što svakom razmišljajućem čoveku dovoljno govori kako stoje stvari u ovoj, nažalost nekada slavnoj a sada jadnoj državi.

Naime, jadna je država u kojoj se nakon uznemirenja javnosti zbog pojave crvene vode prva u medijima pojavljuje Vesna Prodanović. Jadna je država u kojoj nakon uznemirenja javnosti Agenciji za zaštitu životne sredine treba 10 dana da bi samo izašla na teren i uzorkovala vodu. Podsećamo da prema Arunskoj konvenciji i Zakonu o pristupu informacijama od javnog značaja, rok za obaveštavanje javnosti usled ekoloških akcidenata i uznemirene javnosti je 48 časova!!! Čak i nakon uzorkovanja vode Agenciji je trebalo gotovo dve nedelje da saopšti rezultate, u koje nema razloga da neverujemo. Međutim, Agencija je otišla i dalje pa je zaključila da su uzročnici "cvetanja algi" u predmetnoj bari zemljoradnici, eksplicitno to tvrdeći, gotovo smo sigurni bez da su pre toga analizirali makar najbliže bušotine kompanije Rio Tinto. Sve je sada kristalno jasno i ogoljeno do srži. Građani doline Jadra nemaju ni jednu instituciju sistema koja bi štitila njihov i uostalom javni interes.

Iz svega proističe jedna konstatacija i jedno pitanje za institucije Srbije! Bilo je bara u dolini Jadra i pre Rio Tinta, bilo je đubrenja azotnim i fosfornim đubrivima i pre Rio Tinta, ali nije bilo "cvetanja algi" i crvene vode. Pitanje koje PAKT i Koalicija organizacija protiv korupcije postavljaju nadležnim institucijama glasi :

- Da li je protiv Rio Tintovog podizvođača MAK gradnja iz Prokuplja i vlasnika parcele 264/1 Marka Veličkovića podnešena prijava za neispunjavanje zakonske obaveze rekultivacije poljoprivredne parcele na kojoj se trenutno nalazi bara, a koja je korišćenja za iskopavanje i rekultivaciju Rio Tintovih bušotina?

Mi odgovor znamo unapred, jer su sve državne institucije koje plaća narod ove zamlje podređene multinacionalnoj kompaniji Rio Tinto, koja je bez ikakvog predhodnog iskustva u rudarenju litijuma, došla u Srbiju i dolinu Jadra da se na nama vežba i od nas pravi eksperimentalne zamorčiće.

NEĆE MOĆI - UPAMTITE TO !!!

Povodom nedavnih istupa u Skupštini Srbije uvaženog poslanika Vladete Jankovića PAKT podseća javnost da je još sredinom 2021, godine upozoravao da se Srbija na londonskoj berzi zadužila za novu milijardu evra, ovoga puta „zelenih“ obveznica i da je nemoguće sa tačnošću utvrditi ko su vlasnici štampanih obveznica. Zabrinjava što je država Srbija nemušto odbila da saopšti ko su bar početni vlasnici tih obeznica, s obzirom da se sa njima trguje na sekundarnim berzama. Inače, javni dug Srbije je sredinom marta 2022. godne iznosio oko 31,2 milijarde evra. Kada je koalicija SNS/SPS preuzela vlast, jula 2012. godine, javni dug je bio oko 15,4 milijarde evra, što je u tom trenutku bilo oko 46% BDP. Deset godina kasnije, sredinom marta 2022. godine, javni dug je iznosio oko 53% BDP. U prevodu, svaki građanin Srbije je u periodu od 10 godina dodatno zadužen za oko 2.278 evra, tako da dug po glavi stanovnika trenutno iznosi oko 4.550 evra, odnosno dupliran je od jula 2012. godine!

Skoro da se više niko i ne seća vesti koja se jako stidljivo pojavila u septembru mesecu 2021. godine kako je Srbija na Londonskoj berzi pustila (i prošla povoljno uz postignutu kamatu od 1% i rokom dospeća od 7 godina) „zelene“ obveznice. Privukao nas je taj termin „zelene obveznice“ i šta on podrazumeva. Zelene obveznice se izdaju u skladu sa Okvirnim dokumentom za izdavanje koji je usklađen sa principima za izdavanje zelenih obveznica Internacional Capital Market Association. Projekti, koji bi se mogli finansirati iz takve vrste zajma su iz oblasti: obnovljiva energija, energetska efikasnost, ekološki prihvatljivi vidovi saobraćaja, održivo upravljanje vodama i otpadnim vodama, sprečavanje i kontrola zagađenja i cirkularna ekonomija i zaštita životne sredine i biodiverziteta i održiva poljoprivreda. Uglavnom, nakon skoro dve godine niko ne primećuje da se nešto od kapitalnih investicija realizuje u ovim oblastima, osim što se domaćinstva kreditiraju sa 50% prilikom kupovine izolacije, nove stolarije i sl.

U odgovoru Uprave za javni dug PAKT-u navodi se da podaci o pojedinačnim investitorima koji su investirali u zelene obveznice nisu javno dostupni, s obzirom da su obveznice emitovane na međunarodnom finansijskom tržištu i saldirane u stranim klirinškim kućama. Nedoputivo je međutim da građani Srbije nemaju pravo da znaju ko ih je zapravo zadužio makar u početnoj trgovini kako bi se izbegli sekundarni interesi tih investicionih fondova u Srbiji. Jedan od primera je upravo i investicioni fond „Black rock“ najveći vlasnik sa „Zapada“ akcija u kompaniji Rio Tinto.

______________________________________________________________________________________

Sa druge strane, nakon demokratskih promena 2001. godine, javni dug je bio oko 14,2 milijarde evra. Demokratske vlade u periodu 2001-2012. godine za 11 godina povećale su javni dug na 15,4 miliona evra ili za 1,2 milijarde evra. U tom periodu, svaki građanin je dodatno zadužen za oko 178 evra, ili gotovo 13 puta manje nego u periodu 2012-2022. godina. Treba napomenuti da je u periodu prve i druge deomokratske vlade (prva u periodu 2001-2003, druga u periodu 2004-2007. godina) javni dug smanjen za oko 5,3 milijarde evra (3,15 i 2,15 milijardi respektivno). U periodu treće demokratske vlade (2008-2012) javni dug je povećan za oko 6,6 milijardi evra ili oko 1,6 milijardi evra prosečno godišnje.

______________________________________________________________________________________

Znak za uzbunu pokrenut je kada nas je ista ta Uprava za javni dug obavestila da se pred svaku emisiju na međunarodnom tržištu obavljaju višednevni „razgovori“ delegacije Republike Srbije sa velim brojem investitora iz celog sveta, pa su tako prilikom ovih „razgovora“ interesovanje za „zelene obveznice“  Republike Srbije pokazali sledeći investitori: Black rock(!?!?), Eaton Vance, Amundi, Citadel i dr. poznati investicioni fondovi. Nikad nije tačno utvrđeno da li je investicioni fond „Black rock“ postao vlasnik srpskih zelenih obveznica i u kom procentu? Postoji li ovde prikrivena trgovina uticajem i prodaje li naša država na ovaj način svoje prirodne resurse, a da narod to i nezna?

Da li je investicioni fond „Black rock“ (najveći zapadni vlasnik akcija Rio Tinta – najveći je China aluminium) u međuvremenu otkupio neke dugove Republike Srbije? Moguće je... I zato molimo uvaženog poslanika Vladetu Jankovića da nam pruži uvide u svoja saznanja. Da su Bor i Majdanpek dati Kinezima za dug koji iznosi preko 10 milijardi dolara, gde još nisu uračunate sve prispele obaveze, sada je već jasno i vrapcima na grani. Ali da li je u međuvremenu prodata i Zapadna Srbija?

Kina kao trenutno najveći svedski bilateralni kreditor želi da međunarodne organizacije kao multilateralni zajmodavci, poput Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Svetske banke otpišu neke od dugova prezaduženim zemljama (pretežno Afrike), čemu se te institucije i mnoge razvijene zemlje, posebno Sjedinjene Države, odupiru.

U tom svetlu, a imajući uvid u povezanost vlasničkih struktura u Rio Tintu, ne bi previše začudilo da je investicioni fond „Black rock“ rešio da od Kine otkupi deo duga Srbije, pa bi onda ostalo na srpskim političarima kako bi narodu predstavili na koji način će se dalje taj dug otplatiti ili kompenzovati?

Javljaju mi da kerovi ponovo laju na mene. Najnoviji povod izazvan je mojim nastupima na TV Insajder, kako kažu, i pri tom mi stavljaju „u usta“ nešto što nisam rekao. Razmišljam, što bi rekao pokojni Panonski mornar:

 „A što bi prič’o o tim barabama, o njima će pisati po tarabama...“!

Briga me za te mustre, kerove, džumare, funjare, džukce, pudle, avlijanere, podlace raznih provenijencija, jer nikada nisu pričali vučjim jezikom, nikada se nismo ni razumeli, jer ne znaju šta to znači biti vuk, a biti slobodan i biti samo svoj...nadam se da će mi svi vaspitani psi oprostiti!

Kevtanje, režanje, arlaukanje, zavijanje i lajanje, po oprobanom principu dolaze nakon medijskih nastupa „suprotne strane“. Tu je i motiv jasan, sujeta istaknuta, a krajni cilj skrajnut i potpuno nevažan. Skloni pogrešnom i tendencioznom tumačenju, pogrešno dresirani, laju pretežno u čoporu jer su tad kao jači, laju i na točak koji se okreće! U neposrednom kontaktu „umiveni“, podviće rep, lizaće ruku, uješće čim okreneš leđa, jednostavno takvi su. Nema povoda i nema razloga. Ćutimo i trpimo, dobro je sve dok ne dobiju besnilo, ne počnu da pene!

Priroda našeg „neslaganja“ (nazovimo tako ovaj sukob) je šta više banalna. U početku, bilo je i međusobne komunikacije, pokušali  smo naći najmanji zajednički sadržalac, ali je problem nastao kada su džukci u priču pokušali da uvedu i lisice sa kojima su do juče „jajarili“ po lokalnim kokošinjcima. Rekli smo im da su lisice prepredene, lukave i da lako prenose besnilo , kao i da nam se vrlo verovatno nasuprot Darvinovoj teoriji može desiti da prilikom te družbe postanemo magarci. Ne ide, priznaćete, da vuk postane magarac! Bilo kako bilo džukci su nastavili sa jajarenjem po lokalnim kokošinjcima u čudnoj simbiozi sa lisicima, ali ni ona nije dugo trajala. Sukob je nastao oko kajgane i jaja na oku, jebem li ga...

A onda je severno-bački prekoplotaš, čipovan i najverziraniji od svih džukaca, počeo da bude čest gost šinteraja. Ako ne daj Bože lisice propadnu, da se na vreme obezbedi mesto kod glavnog šintera. Drž’te vukove, narediše šinteri, a džumare zajalaše iz sveg glasa, do poslednje glasne žice, do pojave pene, do koske, koju će dobiti kasnije. Sad se razume i „aport“ i „k’ nozi“ i „sedi“ i „lezi“ i „fuj to“!

I tako sami, nebitni, besni i ostavljeni, jedinu šansu za skretanjem pažnje vide u lajanju i napadu „iza leđa“. To im je stil i princip. Besnilo! Besnilo koje šteti nervnom sistemu i pojačava reakcije i uzbuđenost.Rado bi pomogli, ali leka nema! Bar da je nama poznato...

P.S.

Svaka sličnost sa stvarnim likovima je slučajna!

Rudarska kompanija Rio Tinto 2004. godine otkrila je u dolini reke Jadar nadomak Loznice jedinstveno ležište novog minerala nazvanog „Jadarit“ ( litijum-natrijum-borosilikatni mineral) pompezno ga najavljujući kao mineral sličan izmišljenom „Kriptonitu“ iz popularnog filma Supermen. Petnaest godina kasnije, projekat je u fazi Studije predhodne opravdanosti, a kako ističu iz Rio Tinta potrebne su značajne investicije za nastavak analiza i razvoj projekta, odnosno budućeg rudnika. Za sada kompanija vrlo diskretno komunicira sa lokalnom zajednicom odnosno širom javnošću, a u pitanju su pretežno sastanci sa lokalnim rukovodstvom Grada i „Otvoreni dani“ kada se stručnjaci iz raznih oblasti sastaju sa lokalnim stanovništvom iz Gornjeg Jadra, dok se u lokalnim medijima kompanija uglavnom predstavlja u pozitvnom svetlu, kao velika šansa za Loznicu i čitavu lokalnu zajednicu.

 Dobro došli u Vukov kraj - foto PAKT Info

Podrinjski anti korupcijski tim ulazi u veliki istraživački korak kako bi se „lokalnoj“ javnosti na adekvatan način predstavile sve prednosti i mane ovakvog projekta, njegov značaj i mogućnosti, bez ambicije da donosimo zaključke na bilo čiju stranu. To ostavljamo našim čitaocima.

ŠTA JE TO LITIJUM I ZA ŠTA SE UPOTREBLJAVA ?

Litijum je visoko reaktivan alkalni metal koji nudi odličnu toplotnu i električnu provodlјivost. Ova svojstva čine ga posebno korisnim za proizvodnju stakla, maziva visoke temperature, hemikalija, lekova i litijum-jonskih baterija za električne automobile i elektroniku široke potrošnje. Međutim, zbog svoje visoke reaktivnosti, čisti elementarni litijum se ne nalazi u prirodi, već je prisutan kao sastojak soli ili drugih jedinjenja. Većina komercijalnog litijuma je dostupna u obliku litijum-karbonata, koji je relativno stabilno jedinjenje koje se može lako pretvoriti u druge soli ili hemikalije. Litijumske soli se nalaze u podzemnim ležištima slane, mineralne rude i gline, kao i u slanim vodama i geotermalnim vodama. Po definiciji, ekstrakcija litijuma je skup hemijskih procesa u kojima je litijum izolovan iz uzorka i pretvoren u oblik za dobijanje litijuma, generalno stabilnog, ali lako konvertibilnog jedinjenja, poput litijumovog karbonata. Većina postupaka ekstrakcije litijuma podrazumeva neki oblik rudarstva da bi se došlo do podzemnih ležišta minerala ili slanih voda bogatih litijumom. Litijuma prilično ima i u moru i na kopnu , ali se samo nekoliko izvora smatra ekonomski održivim poput nalazišta u Čileu, Boliviji i Argentini koji čine 75% svetski poznatih nalazišta. Međutim, stručnjaci prognoziraju da će se ove okolnosti promeniti u narednim godinama, jer nove tehnologije čine ekstrakciju iz alternativnih litijumskih izvora sve ekonomičnijom.

Litijum-jonske baterije za električne automobile smatraju se trenutno u svetu kao obećavajuća alternativa automobilima koje pokreću fosilna goriva sa velikim efektom staklene bašte, pa se u tom smislu i potražnja za litijumom u svetu povećava. Neke procene govore da će se emisija ugljenika iz automobila do 2050. godine smanjiti za 71% u poređenju sa 2013. godinom, usled popularizacije i upotrebe električnih automobila sa litijum-jonskom baterijom. Prodaja električnih automobila premašila je 2 miliona vozila u 2016. godini, sa projekcijom da naraste na između devet i 20 miliona do 2020. godine, i između 40 i 70 miliona do 2025. godine (IEA 2017). S tim u vezi beleži se potražnja za litijumskim baterijama od 790% u poslednjih deset godina. Litijum potrošen u proizvodnji baterija povećan je sa 5160 tona u 2007. godini na 19780 metričkih tona u 2017. godini (Jaskula 2018). Međutim, najveći sektor svetske potražnje za litijumskim baterijama je „potrošačka elektronika“ (69%) dok je druga „automobilska“ sa 28%. Projektovana godišnja stopa rasta predviđa rast udela na tržištu litijumskih baterija za automobile od 22% do 41% do 2020. godine (NREL 2015). Međutim, ono o čemu se malo govori i zna, a što brine borce za životnu sredinu, jeste stopa oporavka/reciklaže litijum-jonskih baterija koja i dalje izražena u jednocifrenom procentu čak i u najbogatijim zemljama sveta.

HEMIJSKI PROCESI IZDVAJANJA LITIJUMA

Komercijalni litijum potiče iz dva glavna izvora: podzemna ležišta soli i ležišta mineralnih ruda. Metode ekstrakcije i prerade litijuma variraju u zavisnosti od izvornog materijala. Ogromna količina današnjeg litijuma se izvlači iz rezervoara tečne slane vode koji se nalaze ispod solnih stanova, poznatijih kao salari, od kojih se većina nalazi u jugozapadnoj Južnoj Americi i Kini. Ostali izvori slane vode bogate litijumom uklјučuju geotermalne i naftne fiziološke raonike. Oporavak litijumovog rastvora je obično jednostavan, ali dugotrajan proces koji može potrajati od nekoliko meseci do nekoliko godina. Bušenje je potrebno da bi se pristupilo podzemnim ležištima salarne slane otopine, a rastvor se zatim ispumpava na površinu i distribuira u isparenja. Slanica ostaje u jezeru za isparavanje nekoliko meseci ili godina, sve dok se najveći deo tečne vode ne ukloni solarnim isparavanjem. Salarni slani rastvori su veoma koncentrovani i pored litijuma obično sadrže i kalijum i natrijum. U daljem postupku koristi se reverzna osmoza, filtracija i hemijska obrada pomoću rastvarača i reagensa za izolovanje poželjnog proizvoda i nusprodukata putem taloženja. Rastvor litijuma se konačno tretira sa reagensom, kao što je natrijum karbonat, da bi se formirao litijum karbonat, a proizvod je zatim filtriran i osušen radi prodaje. U zavisnosti od želјenog proizvoda, mogu se primeniti različiti reagensi za proizvodnju drugih najčešće prodavanih oblika litijuma, kao što su: litijum hidroksid, litijum hlorid, litijum bromid i butil litijum. Nakon završetka postupka ekstrakcije litijuma, preostali rastvor rastvora se vraća u podzemni rezervoar. Mi ćemo se ipak u tekstu više posvetiti ekstrakciji litijuma iz tvrdog kamena, jer se sličan proces može očekivati i u našem kraju. Iako čine relativno mali deo svetske proizvodnje litijuma, nalazišta mineralnih ruda daju skoro 20 tona litijuma godišnje, a preko 100 različitih minerala sadrži neku količinu litijuma. Depoziti mineralnih ruda često su bogatiji sadržajem litijuma nego solne slane otopine, međutim, njima je skupo pristupiti jer se moraju vaditi iz čvrstih stenskih formacija. Zbog dodatne potrošnje energije, hemikalija i materijala koji učestvuju u vađenju litijuma iz mineralne rude, proces može pokrenuti dvostruko više troškova za obnavlјanje slanog rastvora, što je faktor koji je doprineo njegovom manjem tržišnom udelu.

Postupak ekstrakcije/izdvajanja litijuma iz rude može varirati na osnovu određenog ležišta minerala. Uopšteno, postupak podrazumeva uklanjanje mineralnog materijala iz zemlјe, zatim zagrevanje i usitnjavanje. Zgnječeni mineralni prah se kombinuje sa hemijskim reaktantima, kao što je sumporna kiselina, zatim se suspenzija zagreva, filtrira i koncentriše kroz proces isparavanja da bi se dobio litijum-karbonat koji se može prodati, a rezultirajuća otpadna voda se tretira za ponovnu upotrebu ili zbrinjavanje. S obzirom da je ruda nađena u našim krajevima specifičnog sastava, tehnologija izdvajanja litijuma iz jadarita još uvek nije poznata i ispituje se u Tehnološko razvojnom centru“ Bundora“ - Melburn u Australiji. Kako se navodi na zvaničnoj prezentaciji Rio Tinta, standardna tehnološka šema prerade pokazala je da može da proizvede visokokvalitetne proizvode uz predviđeni stepen iskorišćenja korisnih komponenti, dok su u okviru druge kampanje uvedena dva inovativna procesa koja su dala rezultate iznad svih očekivanja. Međutim, nije poznato šta ovi tehnološki procesi podrazumevaju,

Predeli koji plene prirodnom lepotom, predmet su istraživanja - dolina između Stupnice i Dvorske

UTICAJ LITIJUMA NA ŽIVOTNU SREDINU

Tokom prethodne decenije, globalna zasićenost pametnim telefonima i svim drugim tehnološkim uređajima rezultirala je velikom potražnjom za litijum-jonskim baterijama. Uz globalnu tendenciju i neminovnost prelaska na obnovlјive izvore energije, ta potražnja će se tek povećavati.

To znači da je industrija rudarstva litijuma trenutno u velikom porastu. Velika ležišta u Kini i Južnoj Americi intenzivno se eksploatišu kako bi se pokušala iz Zemlјe izvući maksimalna količina litijuma - ali to sa sobom nosi velike posledice na lokalnu sredinu i zaštitu prirode. Tehnike ekstrakcije koje zahtevaju energiju i neželјeni efekti kontaminacije pale crvenu lampicu u svim lokalnim sredinama gde se planiraju rudnici i iziskuje konstatno praćenje rudarske industrije, koje će biti presudno u današnjem sve više ekološki osveštenom svetu.

Prema trenutno razvijenim tehnologijama potrebno je oko 500.000 litara vode za ekstrakciju jedne tone litijuma. Ovakve potrebe za vodom u lokalnim sredinama utiču i na zemljoradnike kojima se na ovaj način oduzima dragocen resurs za uzgajanje stoke i navodnjavanje useva. Pored toga toksični koktel hemikalija koji se koristi za izvlačenje litijuma iz zemlјe takođe je sposoban da se infiltrira u obližnje reke, potoke i snabdevanje vodom. Upravo takva vrsta katastrofe dogodila se 2016. godine na reci Liki u Tibetu, gde su rudarske operacije kontaminirale vodu i rezultirale hilјadama mrtvih riba i mnogo otrovanih goveda. To je treći put u sedam godina da se ovakav ekološki akcident dogodio u Kini.

Naravno, ekološki aktivizam i budnost lokalne zajednice u monitoringu stanja reka mogu pomoći da se smanji rizik od takvih ishoda, ali ne mogu ih u potpunosti eliminisati. Čak i u područjima gde se litijum dobija iz kamena, hemikalije su i dalјe klјučni deo procesa. Nedavni izveštaj o efektima rudnika litijuma u Nevadi utvrdio je zagađenje operacijom u prečniku do 200 kilometra.

Svi ovi podaci upućuju na pojačanu budnost i aktivizam lokalne zajednice u dolini Jadra, ali kako stvari stoje i dosta šire (prvenstveno slivove Jadra, Drine i Save) kada je u pitanju ovaj rudarski projekat. Ako se zna i da se rudnik u Zajači ponovo priprema za topljenje olova, još jedno rudarsko postrojenje u lozničkom kraju moglo bi značiti i potpunu ekološku devastaciju kompletnog područja. Lokalna zajednica mora biti aktivnije uključena u svakoj fazi ovog veoma velikog rudarskog projekta, kako bi se na vreme vodilo računa o njenim interesima, zaštiti životne sredine i koristi koju bi ovakav projekat doneo lokalnoj zajednici u odnosu na sve potencijalne opasnosti koje sa sobom nosi ovakva vrsta eksploatacije.

AUTOR : Miroslav Mijatović

* Ovaj tekst nastao je u okviru projekta "Razvoj anti-korupcijskih politika u oblasti zaštite životne sredine" koji finansira Međunardni centar Olaf Palme - Srbija. Izneta mišljenja u tekstu ne prestavljaju nužno i stavove donatora.

Podrinjski Anti korupcijski tim PAKT i Koalicija protiv korupcije u životnoj sredini traže hitnu ostavku ministarke za zaštitu životne sredine Irene Vujović koja definitivno nije dorasla funkciji koju trenutno obavlja. Naime, u svom poslednjem gostovanju na televiziji K1 ministarka je uznemirila čitavu javnost zapadne Srbije izjavom da je kompaniji Rio Tinto još 2012. godine izdata dozvola za gradnju tj. građevinska dozvola.

foto - media centar Beograd

Tražimo od Irene Vujović da zbog nedopustive nonšalantnosti i neinformisanosti pod hitno podnese ostavku na mesto ministarke za zaštitu životne sredine. Kao ministarka koja se nalazi na jednoj od najvažnijih pozicija koja direktno utiče na zdravlje građana i stanje u životnoj sredini koje ni malo nije sjajno u Srbiji, Vujovićka bi trebalo znati da je kompanija Rio Tinto tek u 2020. godini ministarstvu građevine podnela idejni projekat za rudnik litijuma u dolini Jadra na osnovu koga se pribavljaju lokacijski uslovi, a put do građevinske dozvole je i dalje dosta dug i Rio Tinto nema prava da gradi bilo šta u dolini reke Jadar! Zbog ovakvih tvrdnji ministarke uznemirena je čitava javnost zapadne Srbije i ministarka je dužna da u najkraćem roku pokaže dokument kojim se Rio Tintu dozvoljava da bilo šta gradii u dolini Jadra. Ukoliko se pak ispostavi da takav dokument ne postoji, tražimo da Irena Vujović podnese neopozivu ostavku na mesto ministra zaštite životne sredine.

Ministarka bi trebalo da zna, da su ispitivanja Rio Tinta u dolini Jadra trajala zaključno sa prošlom godinom (a ne kako ona diletantski navodi 2012.) i da se i dalje obavljaju na potezu Lipničkog Šora, odakle kompanija planira da dobija vodu za proces proizvodnje litijuma.

Dalje slučajna ministarka navodi da će se za Studiju procene uticaja sprovoditi javna rasprava i da će javnost imati priliku da stavi primedbe na istu. PAKT i Koalicija protiv korupcije u životnoj sredini podsećaju na nedavno izlaganje u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti profesora Jagoša Raičevića koji je jasno izrazio sumnju u čitav proces oko donošenja Studije procene uticaja na životnu sredinu. Naime, Raičević ističe kao glavni problem da će eksperti raditi na Studiji sigurno više od godinu dana, a onda će se studija volšebno pojaviti na javnoj raspravi koja treba da traje mesec dana, pa je upitno ko može da pruži validne primedbe za tako kratak vremenski rok koji je predviđen našim zakonskim odredbama. PAKT ovom prilikom još jednom upozorava javnost i da svi domaći fakulteti kriju od javnosti dokumentaciju koju su proizvodili za Rio Tinto, a da kompanija sa druge strane, krije imena autora proizvedenih elaborata i studija, pa postoji osnova sumnja da će se neki od potpisnika dokumenata koje se proizvode za kompaniju, naći u stručnoj Komisiji ministarstva koja će dati poslednju reč o studiji i upućenim primedbama.

Na samom kraju, iz Koalicije protiv korupcije u životnoj sredini i PAKT-a ističu da će vrlo uskoro u javnost izaći sa novim saznanjima o uočenim koruptivnim rizicima vezanim za projekat Jadar, a  podsećaju i na skandaloznu izjavu ministarke da su problemi stanovništva koji žive na rubu obuhvata eventualnog rudnika „sitni“ i da nisu vezani za zaštitu životne sredine, već pravno-imovinski status. Podsećamo ministarku da su iz SANU na skoro održanom naučnom skupu izračunali (po podacima Rio Tinta) da će kompanija za 40 godina rada pored kuća meštana u dolini Jadra deponovati 47.000 tona arsena, što nikako ne predstavlja imovinski problem. Pravni problem da, tu ćemo se složiti, ali samo kroz obećanje da neko mora odgovarati ako dopusti ovakav jedan projekat u zapadnoj Srbiji.

Do tada, PAKT i Koalicija protiv korupcije u životnoj sredini savetuju ministarku Vujović da podnese ostavku, i da će na taj način pomoći i sebi i građanima  Srbije.

foto - N1 info

Podrinjski anti korupcijski tim i Koalicija protiv korupcije u životnoj sredini pitaju predsednika Srbije „Na osnovu kojih činjenica i argumenata predsednik slepo veruje Rio Tintu?“. Organizacije ocenjuju da su sastanci sa predstavnicima Rio Tinta iza zatvorenih vrata pokazatelj koliko je ustvari projekat „Jadar“ transparentan. Sa druge strane ocenjuju, da su sva predhodna nepočinstva Rio Tinta širom sveta znak za uzbunu, a ne šansa za ekonomski razvoj.

Organizacije podsećaju predsednika da se ne smeju unapred donositi nikakve odluke u situaciji kada u Srbiji imamo pet rudarskih i nešto više od deset vodnih inspektora. Po važećim zakonima Republike Srbije, sporno je i da operater plaća tj. naručuje Studiju procene uticaja na životnu sredinu i da posle svega ne postoji poverenje naroda u institucije sistema da će se ovaj proces odvijati u interesu građana, zaštiti njihovog zdravlja i životne sredine. PAKT i Koalicija protiv korupcije u životnoj sredini podsećaju predsednika da nema mandat od građana da unapred odobrava ovakve projekte, kao i da od kompanije prima donacije za izgradnju nedostajuće infrastrukture. Organizacije podsećaju predsednika i da je Srbija, ma šta mi mislili, teritorijalno mala zemlja koja ne može da podnese Ling Long i GASPROM na severu, Zi Đin na istoku i sad Rio Tinto na zapadu Srbije. Vučić javnosti duguje odgovore i na sledeća pitanja :

- Čega se plaši i zašto ne dođe u dolinu Jadra da razgovara sa građanima?

- Zašto dopušta da Rio Tinto i dalje preti građanima eksproprijacijom i da se ponaša kao da će se projekat sigurno sprovesti?

- Da li je slušao izlaganja akademika Šolaje i Stevanovića, ali i profesora Grgura, Bulata, Krizmanića i Raičevića?

- Kako misli da opravda projekat "Jadar" koji će za 60 godina eksploatacije ostaviti 70,5 tona arsena pored same reke?

- Zašto se dopušta da Rio Tinto i dalje krije imena autora studija?

- Zašto se dopušta kompaniji da krije podatke o ulaganjima, kad će upravo iznos ulaganja biti umanjen kada se bude obračunavala rudna renta?

Jasno nam je da se sem par nacionalnih javnih preduzeća, sve prodalo u ovoj državi i da su na red došli prirodni resursi. Međutim, ovakvim projektima ne daju se samo prirodni resursi u bescenje, već se očigledno trguje i zdravljem građana Republike Srbije, što svakako nećemo dozvoliti.

KOALICIJA protiv korupcije u životnoj sredini i udruženja NE DAMO JADAR i PAKT obaveštavaju građane Loznice i Srbije da pojedine političke grupacije kroz ogoljeno politikanstvo pokušavaju da problem rudnika litijuma u dolini Jadra prebace u političko blato gde se osećaju fino, takoreći na domaćem terenu.

Organizacije NE DAMO JADAR, PAKT i Koalicija protiv korupcije u životnoj sredini obaveštavaju javnost da je protest protiv usvajanja Prostornog plana grada Loznice prijavljen od strane ovih grupa građana bez bilo kakve saradnje sa bilo kojom političkom opcijom. Naša jedina politička opcija je nezadovoljan i ogorčen NAROD. Isti onaj narod iz doline Jadra i Loznice koji se bori za svoja vekovna ognjišta, kao i da našoj deci i unucima ostavi čiste reke Korenitu, Jadar, Drinu, nezagađeno zemljište na kojem će moći da uzgajaju zdravu hranu, ali i čuvaju uspomene na slavne vojničke pobede naših vojskovođa i sramne političke poraze naših političara. Međutim, svako ima pravo da izrazi svoj stav povodom plana da se u dolini Jadra otvori rudnik litijuma i niko nema tapiju da se ekskluzivno bavi ovom temom. Ne samo u Loznici već i šire, jer je upravo država ovaj projekat proglasila od javnog interesa za čitavu teritoriju Srbije. Zato će u četvrtak ispred zgrade grada Loznica biti i građani Valjeva, Šapca, Požege, Čačka, od Sombora do Vranja, jer Srbija se trenutno brani u Loznici. Plašeći se naroda, vladajuća stranka u očajničkom potezu želi javnosti predstaviti kako skup organizuju neki bivši koalicioni partneri - topioničari olova u Zajači i dokazani trovači naše dece. Uostalom, topionica olova u Zajači je destilerija za rudnik litijuma i to narod treba da zna. Udruženja su prijavila redovno skup, kako bi pružili šansu da svoj stav izraze i građani koji su „siti“ političkih partija i koji u njih nemaju poverenja. Podsećamo još jednom javnost, da je većina građana u dolini Jadra koja se buni protiv rudnika svoj glas na prošlim izborima dala Aleksandru Vučiću, tada i više nikad. I zato, nema mesta politikanstvu i podelama bilo kog tipa kada se govori o rudniku litijuma. Dva su ulaza u zgradu Grada Loznica, na jednom će biti političke stranke, a na drugom (ulazu u staru zgradu opštine – Skupštinu) mi - običan narod. Verujući i neverujući, vakseri i antivakseri, stari i mladi, sa stranačkom kartom ili bez nje, zaposleni i nezaposleni, poljoprivrednici i građani, mladi i stari, potrebno je da svi zajedno u četvrtak pokažemo koliko nas ima koji se protivimo ovom planiranom ekocidu u dolini Jadra, svejedno je na kom ćemo ulazu biti.

Udruženja još jednom upućuju poziv nadležnima da povuku Odluku o Prostornom planu grada Loznica sa 11. Skupštine grada i na taj način ostanu bar neutralni, ako već nemaju hrabrosti da stanu uz svoj narod.

Ne interesuje nas politika već borba za goli život!

foto: FONET

Udruženja građana Koalicija protiv korupcije u životnoj sredini, PAKT i NE DAMO JADAR traže od ministarke rudarstva i energetike Zorane Mihailović da pod hitno podnese ostavku na mesto potpredsednice Vlade Srbije i resorne ministarke, zbog očiglednog narušavanja integriteta funkcija koje obavlja.

Naime, preduzeće EURO LITHIUM Balkan koje poseduje istraživačku dozvolu za istraživanje prisustva litijuma na teriotoriji grada Valjeva, angažovalo je preduzeće „Zajača ing“ čiji je vlasnik Milutin Bojić, rođeni ujak ministarke Mihailović, čime je ozbiljno narušen integritet funkcija koje obavlja Zorana Mihailović, jer je upravo njeno ministarstvo izdalo kompaniji Euro litijum Rešenje o odobrenju istraživačkih radova, pa se i javnost s’ pravom pita da li je potom kompanija Euro Litijum vratila na ovaj način kontra uslugu ministarki rudarstva?

bušotina Lukovac kod Valjeva, izvor: Facebook

Postoje i brojna svedočenja meštana doline Jadra da je upravo ista firma izvodila istražna bušenja i za kompaniju Rio Tinto, ali se niko svojevremeno nije setio da zabeleži ove događaje, pa konkretnih dokaza osim svedočenja meštana nema.

Kompanija ujaka Zorane Mihailović od 2012. godine sarađivala je i dobijala javne nabavke od Elektro privrede Srbije – Beograd i rudarskog basena Kolubara doo – Lazarevac u ukupnoj vrednosti od 689.554 E.

Međutim, sada je uz konkretne dokaze iz Lukovca kod Valjeva dodatno kompromitovan i projekat „Jadar“ uz brojne skandale koji prate realizaciju projekta Rio Tinta. Udruženja u zajedničkom saopštenju smatraju da planirana istraživanja u okolini Valjeva, Jagodine, Gornjeg Milanovca, Požege i Kragujevca imaju za krajnji cilj iskopavanje litijuma, dok se hemijska prerada planira samo u Loznici.

Aktuelna ministarka i potpredsednica Vlade Srbije duguje odgovore javnosti na pitanje „Koja je uloga nje i njenog rođenog ujaka u sveopštem napadu na prirodna bogatstva i litijum u Srbiji“? U ozbiljnim pravnim državama kompromitacija integriteta funkcionera, neminovno bi vodila ka ostavci, a na Tužilaštvu bi bilo da utvrdi da li u takvim slučajevima ima i elemenata prikrivene korupcije.

Da li u Srbiji funkcioniše pravna država? - pitaju Udruženja u zajedničkom saopštenju.

Dokle se stiglo sa protestima protiv rudnika? Ko su institucije koje sarađuju sa Rio Tintom? O optužbama da se nedozvoljava upliv politike u proteste. Koga građani podržavaju? Gde je najveći problem u eksplataciji litijuma? O radnoj grupi ministarstva i Komitetu Rio Tinta...kakva se poruka šalje građanima? Za portal PAKT Info govori predsednik UO PAKT-a i Koalicije organizacija protiv korupcije u zaštiti životne sredine Miroslav Mijatović.

*PAKT se u poslednje vreme angažuje u priči oko otvaranja rudnika litijuma u dolini Jadra. Dokle je stigao protest protiv rudnika?

Ispraviću Vas, Podrinjski antikorupcijski tim se bavi temom rudnika više od dve godine, prikupljamo dokumentaciju, istražujemo i u tom periodu imali smo i nekoliko sastanaka sa predstavnicima kompanije Rio Tinto. Naš rad je samo postao vidljiv u poslednje vreme, kada su nam se meštani obratili za pomoć, pa smo zajednički organizovali nekoliko protesnih skupova u Loznici i Brezjaku. Potpuno svesni ozbiljnosti situacije sa Covid-19 odlučili smo da masovna okupljanja odložimo za neka pogodnija vremena, ali daleko od toga da smo odustali od borbe protiv rudnika. U ovom periodu "zatišja" radimo na promociji eventualnih ekoloških rizika i opasnostima koje nas čekaju u slučaju formiranja rudnika, jer je cilj da dopremo do što većeg broja ljudi i upoznamo ih sa problemima koji će ih sigurno zadesiti, a ne bih baš i da otkrivamo sve planove koje imamo. Borba će biti duga i bespoštedna to nam je jasno, jer se borimo protiv jedne od najvećih rudarskih multinacionalnih kompanija u kombinaciji sa domaćim institucijama koje su se otvoreno stavile na stranu stranog investitora i sad čak i neskriveno promovišu ovaj projekat kao razvojnu šansu Srbije XXI veka, što je gotovo skandalozno.

*Kada kažete domaće institucije, na koga tačno mislite?

Vidite, nije ni malo slučajno da je Zorana Mihailović postavljena na čelo Ministarstva rudarstva. Upravo je u predhodnom periodu Ministarstvo građevine pod njenim rukovodstvom donelo Prostorni plan područja posebne namene za rudnik litijuma sa pripadajućom Strateškom procenom uticaja na životnu sredinu, koje smo mi proglasili nevažećim iz dva razloga. Prvi je što su se javne rasprave obavljale u neprihvatljivom periodu oko novogodišnjih praznika, a drugi i mnogo važni je što obrađivač/autor Studije procene uticaja nije uzeo u obzir sve relevatne parametre kao što su način ekstrakcije litijuma i bora, hemijski sastav pogača koje će biti odlagane na jalovište i pre svega uticaj klimatskih promena na područje gde se predviđa otvaranje rudnika. Ne treba biti ekspert iz ove oblasti pa se samo prisetiti na šta je ličila dolina Jadra 2014. godine prilikom poplava, a mi nismo dobili odgovore na pitanja kako kompanija Rio Tinto planira da se odbrani od ovakvih (verovatno je i većih) poplava koje nas očekuju u budućnosti. Sa druge strane, poznato je da ovaj kraj oko Draginca hronično kuburi sa pitkom vodom u letnjem periodu kada su suše. Poznati srpski klimatolizi predviđaju veliku kompeticiju oko vode u narednim godinama, pogotovu u periodu suša, za koje kažu da će biti još izraženije u godinama koje dolaze. Gotovo je izvesno da će ovakva kompanija u takvim situacijama imati prednost u odnosu na meštane i tu vidimo veliki problem. Jasno nam je da je ministarka Mihailović tu po zadatku i da je krenula vrlo žustro da ga ispunjava od prvog dana mandata. Sa druge strane, predsednik nam se prošle godine u junu usred Loznice nervirao jer pokretanje rudnika kasni, a dokumentacija koju posedujemo govori da su sve političke strukture od DS, preko DSS, SPS i SNS gurale ovaj projekat, a to svedoče saglasnosti na istraživanja koja su potpisivali ministri redom od Aleksandra Popovića, preko Petra Škundrića pa sve do Milana Bačevića i Aleksandra Antića. Svi oni koji su godinama radili na razgradnji institucija sistema sada ne treba da se čude što se narod pobunio jer neveruju prvenstveno tim razorenim institucijama  koje bi trebalo da kontrolišu "lepa obećanja" koja stižu sa adrese Rio Tinta bez ikakvog ozbiljnog podatka i argumenta! Sa jedne strane imamo nesposobne i razorene institucije, a sa druge kompaniju koja je u predhodne četiri decenije napravila niz ekoloških, ne akcidenata već katastrofa, i koja dolazi u naše krajeve i kaže javnosti i meštanima da treba da im verujemo na reč. Deluje na prvi pogled da smo svi skupa kao društvo u bezizlaznoj situaciji, ali nema predaje!

*Moram da Vas pitam, ipak vas kao organizaciju optužuju da sarađujete sa SNS-om i da slabo kritikujete lokalnu vlast po ovom pitanju, a da se sa druge strane protivite uplivu opozicionih stranaka u proteste?

Trudimo se da se neobaziremo na ovakve optužbe, jer istina je kao i voda, uvek pronađe put, a uvereni smo da će vreme pokazati i ogoliti sve. Naše kritike idu sa ekvivalentom odgovornosti. Ja bih pitao te "kritičare" gde su bili na protestima ispred zgrade opštine kada je usvajan Plan posebne namene za put Loznica-Valjevo? Gde su bili na prvom protestu 2-og oktobra ispred Rio Tinta? Video sam ih na Brezjaku kada su uspeli u svojoj nameri da ispolitizuju skup, ne misleći ni malo na interese građana već samo na svoju ličnu promociju. Da se razumemo, od kad je sveta i veka, traje i debata da li udruženja građana treba da vode borbu sama ili uz pomoć stranaka...ništa neobično, jedna od metoda borbe, ništa novo. Takve se rasprave vode među aktivistima decenijama: jedni hoće samo aktivizam, drugi i politički angažman, ali u svojoj zelenoj stranci, treći smatraju da treba da idu sa levim strankama, četvrti zeleni populizam kao Pet zvezdica u Italiji. Mi smatramo da je mešanje politike u građanske proteste kontraproduktivno, jer nisu ih stranke ni pokrenule...Međutim, sporno je ako vas jedan "održivi rudar" proziva za oportunizam bez ikakvih dokaza, dok ima hrabrosti da sa druge strane priznaje saradnju sa Dverima i Oslobođenjem i optužuje sve organizacije koje nisu tog stava kao glavne krivce što SNS vlada u svim lokalnim sredinama. To je čista politika, moram priznati meni nejasna i rekao bih pomalo naivna. Nego da mi vidimo, koga je to ovaj "održivi rudar" i gde odbranio, da bi bilo kome držao bilo kakve pridike i davao "dobronamerne savete". Uostalom, mi nikome niti možemo niti želimo da zabranimo da se bavi temom rudnika litijuma, ali smatramo da političkim strankama nije mesto na protestima i to smo jasno rekli. Kriviti ekološka udruženja građana što SNS ima apsolutnu većinu je vrhunski bezobrazluk, naivno i plitko političko "promišljanje". Ja sad javno postavljam pitanje : Ako ti pokreti i stranke žele istinski da pomognu tom narodu, zašto ne angažuju najbolje advokate i pošalju ih na teren, umesto što se na skupovima pojavljuju u skupocenim automobilima, Jaguarima, Mercedesima i sl. Ali da ne ispadne da sam izbegao da odgovorim na pitanje, PAKT ne sarađuje niti sa jednom političkom strankom, ali ima momenata kada ostvarujemo saradnju sa institucijama sistema, kada je interes građana u pitanju. Sarađivali smo sa lokalnom samoupravom prilikom donošenja Lokalnog antikorupcijskog plana i Statuta grada. Saradnja se ogledala u tome da su oni prihvatili neke naše sugestije, zagovarali smo i uspeli da se oformi Lokalni socio-ekonomski savet, sa lokalnom samoupravom godinama spovodimo javne rasprave o budžetu. Neke pomake smo napravili, i kada je interes građana u pitanju svakako ćemo nastaviti da sarađujemo sa institucijama sistema, ma ko njima upravljao. Sarađujemo i sa republičkom Direkcijom za vode, JVP "Srbijavode", inspekcijskim službama, Tužilaštvima, Državnom revizorskom institucijom itd itd...Ukazujemo institucijama na koruptivne rizike i gde postoji prostor da se uštedi javni novac. Kao PAKT i Koalicija organizacija protiv korupcije u zaštiti životne sredine izdejstvovali smo prvu osuđujuću presudu za nelegalnu izgradnju Mini hidroelektrane, neki "šljunkari" su uhapšeni za nelegalnu eksploataciju šljunka, pokrenuli smo niz krivičnih i prekršajnih postupaka, izradili nekoliko Predloga praktičnih politika na bazi višegodišnjeg istraživanja koruptivnih rizika u sistemu zaštite životne sredine...Sa druge strane imamo ljude koji se godinama "bave" rudarstvom, a ne znaju ni kolika je rudna renta za litijum!? Treba li ih uzeti za ozbiljno? Mislim da ne...

*Dakle, poručujete strankama da nisu dobrodošle na protestima?

Nemam ja šta bilo kome da poručujem, kako narod odluči tako će biti. Ako narod tj. meštani odluče da im je pametnije da sarađuju sa političkim strankama, mi ćemo to pozdraviti, nema šta...Samo u tome nećemo učestvovati i našu borbu ćemo nastaviti kako znamo i umemo, našim metodama. Navešću Vam i prost primer. Mi smo pred izbore kao Koalicija organizacija protiv korupcije u zaštiti životne sredine želeći da skrenemo pažnju na probleme korupcije u ekologiji izradili Deklaraciju o suzbijanju korupcije u životnoj sredini jer smatramo da će ova oblast u narednim godinama biti itekako aktuelna i u njoj će se odvijati najveće investicije. Ponudili smo Deklaraciju na partnerski potpis svim političkim akterima na sceni u Srbiji, i onima koji su izlazi na izbore, i onima koji su bojkotovali. Znate koliko je stranaka potpisalo Deklaraciju? Dve! Zelena stranka i Pokret obnove kraljevine Srbije! Gde su pre samo par meseci bili svi ti vajni ekolozi? Mi više od tri godine unazad ukazujemo na ozbiljne koruptivne rizike u sistemu zaštite životne sredine i da država gubi ogroman novac koji se sliva u džepove privrednika koji preko noći postaju milioneri i gospodari života i smrti na lokalu. Iz tog razloga već dugo ponavljamo da je zaštita prirodnih resursa Srbije vrhunski patriotski čin i meni je izuzetno drago da je sličan stav zauzeo i Boško Obradović. Drago nam je i da se pokret Oslobođenje - Mlađe Đorđevića zauzima u poslednje vreme za ekološke teme. Tim pre, oni svoje borbe treba da vode na političkim terenima. Ponoviću, gospodo iz stranaka, ako vam je do iskrene pomoći, plaćajte najbolje advokate i šaljite ih u Jadar i Podrinje. Građani će takve poteze više ceniti, od vaše puke želje za mikrofonom i sticanjem jeftinih političkih poena. Napadi na mene kreću od trenutka kad sam javno gledajući nastup prof Kuzovića (pokret Oslobođenje) i njegovu najavu kako eto oni osnivaju Fond koji će biti na raspolaganju meštanima da oni koji hoće otkupljuju zemlju od meštana umesto Rio Tinta. U svetlu člana 4. Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima koji u slučajevima proglašenja javnog interesa predviđaju eksproprijaciju, ovakva izjava je neozbiljna i budi lažnu nadu kod građana, a to je nešto što nam najmanje treba u ovom trenutku. Želimo samo da pošaljemo jasnu poruku da ovo nije neka igra u kojoj se obećanja dele kao na traci, da je kontraproduktivno iznositi netačne i lažne informacije i na taj način dovoditi narod u zabludu. Ovde su u pitanju životi svih nas, naša budućnost i mi nećemo dozvoliti da se ovakve stvari dešavaju. Apelujemo na sve da je krajnji momenat da se uozbilje i prestanu sa neozbiljnim i lažnim obećanjima.

*A koga građani na terenu podržavaju?

To morate da pitate meštane. Ja znam da PAKT i Koalicija organizacija protiv korupcije u zaštiti životne sredine podržava građane i njihove proteste. Radi se o osam ekoloških organizacija iz čitave zapadne Srbije: Arilje, Brodarevo, Priboj, Prijepolje, Požega, Čačak, Bajina Bašta, Užice i Loznica.  Mi se nismo tamo nametali, već su ljudi prepoznali nas i tražili pomoć. Od početka protesta ništa nismo radili na svoju ruku ili kako mi mislimo da treba. Uvek su u prvom planu bili meštani, jer su njihove potrebe i nezadovoljstva autentični i tako treba da ostane. Čak smo se i u javnim nastupima trudili da slučajno naša organizacija ne dođe u prvi plan, već upravo to neformalno autentično udruženje građana "NE DAMO JADAR!". Mi smo tim ljudima pomogli i oko registracije udruženja, tako da za par dana očekujemo i Rešenje iz APR-a, pa da oni i zvanično mogu da preuzmu čitavu tu priču oko protesta, na zvaničnom nivou komuniciraju sa institucijama sistema i sl. Na njima je da se za dalje dogovore i deluju kako smatraju da je u njihovom najboljem interesu, u to se nećemo mešati. U predhodnom periodu korišćeni su i resursi pravne službe Koalicije da bi se podnele žalbe na Rešenja o prenameni zemljišta, pa evo i kontrapitanja vajnim ekolozima i "održivim rudarima" - koliko su žalbi oni podneli? Čije oni interese zastupaju? 

*Šta je najveći problem oko potencijalne eksploatacije litijuma?

Osnovni problem je što je neko u Beogradu doneo odluku da će u dolini Jadra biti otvoren rudnik bez ikakve konsultacije sa građanima koji tamo žive. Petnaest godina Rio Tinto je radio šta je hteo na ovim prostorima, i niko se nije bunio. Sada kada je narodu postalo jasno šta se sprema i da mi i nakon 15 godina istraživanja ne možemo da dobijemo niti jedan relevantan podatak o tome, e sad je problem. Da se razumemo, nije istina da su se Prostorni plan područja posebne namene i prateća Studija procene uticaja donosili bez javne rasprave i van dometa javnosti, naprotiv. Problem je što je Rio Tinto svih ovih godina plivao samouvereno na talasu domaćeg zakonodavstva prema kojem im je dozvoljeno da sve relevantne podatke stave pod oznaku "službene tajne". Dakle, gotovo je izvesno da se traži puko verovanje na reč kompaniji koju su meštani ostrva Bougonsville na Papui Novoj Gvineji tužili za saučešništvo u genocidu. Kompaniji koja je bez ikakave odgovornosti na ostrvu ostavila milion ipo tona opasnog otpada, mi ovde treba da verujemo na časnu reč!?!? Videćemo kakvo će biti tumačenje člana 7. Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima kada na red bude došlo davanje saglasnosti na eksploataciju, jer Rio Tinto na mnogim mestima u svetu nije ispoštovao ni minimum svojih obaveza prema životnoj sredini. Mi smo spremni da idemo i do Evropskih sudova s' tim u vezi, pa svako kad zove majstora u kuću prvo proveri o kome se radi, da li je dobar majstor, da li je pedantan, ali eto, ispada da nam država dovodi "majstore" u kuću koji nisu pedantni, iza sebe ostavljaju pustoš i loši su majstori pre svega....Problem je i to što je uveliko rasprostranjena zabluda da je litijum ekološki mineral, što apsolutno nije tačno s obzirom na činjenicu da se u najrazvijenijim zemljama sveta litijumske baterije recikliraju od 1-3%. Znamo protiv koga se borimo i da je ovo borba Davida i Golijata, ali smo i svesni šta branimo,  našu dedovinu i našu budućnost. Ta budućnost nije nikako vezana za litijum, već za zdravu organsku hranu i čistu pijaću vodu. To su resursi oko kojih će se voditi bitke u ovom veku i važno je da to građani znaju.

*Šta je od podataka oko rudnika litijuma do sada dostupno javnosti?

Ono što je PAKT do sad uspeo da pribavi prvenstveno se tiče tokova novca od dolaska Rio Tinta u Srbiju. Ispostavilo se da iz Rio Tinta nisu ni malo naivni, pa su tako Rudarsko-geološkom fakultetu do sada uplatili oko 100,5 miliona dinara za razne studije, pa smo tako od eminentnih stručnjaka u državi dobili svojevrstan "zavet ćutanja", ako ne i otvorene promocije projekta Jadarit. Sporno je to što je Rudarski fakultet primio u dva navrata preko milion dinara donacija od kompanije, a sutra bi ti isti ljudi trebalo da veštače u slučaju ekološkog akcidenta. Pa ko njima više može da veruje? Na spisku klijenata Rio Tinta nalaze se i Mašinski fakultet sa 12,05 miliona; Građevinski fakultet sa 10,28; Zavod za javno zdravlje Beograd sa 13,19 miliona dinara. Sva tri fakulteta odbili su da nam dostave dokumentaciju o izvršenim uslugama prema RT, kao i Republički geodetski zavod kome je u nekoliko navrata uplaćeno 1.437.112 rsd za takse za izdavanje podataka i kopija planova i lista nepokretnosti. Epilog vidimo ovih dana kada meštani Jadra i Rađevine dobijaju rešenja o prenameni zemljišta iz poljoprivrednog u građevinskog bez da ih je neko pitao o tome. Poznato je i da je kompanija dobila dozvolu i započela istraživanje podzemnih voda u priobalju Drine između Jelava i Lipničkog Šora, a da će cevovod biti minimalnog prečnika dva metra i da će Rio Tinto iz tog cevovoda vući 200-350 kubnih metara vode na sat. Posedujemo i niz dokumenata/analiza u iz kojih možemo da zaključimo i da je sistem podzemnih voda već poremećen zbog znatno izmenjenih fizičkih i organoleptičkih osobina. U vodi su prisutne i povišene koncentracije amonijum jona, gvožđa, bora, fenola i znatne količine silicijuma i litijuma za koje ne postoji dozvoljena granica u zakonima Republike Srbije. Iz pribavljene dokumentacije vidimo i da je sadržaj uzorkovane rude sledeći : Olovo, Kadmijum, Cink, Bakar, Nikl, Hrom, Živa, Arsen, Barijum, Antimon, Selen, Molibden, Fosfor, Mangan, Kalaj, Kobalt, Talijum, Vanadijum, Berilijum, Gvožđe, Litijum i Bor. Nemamo precizne podatke šta će se desiti sa ovim otpadom nakon tretmana koji će se možemo da pretpostavimo tretirati nekom od kiselina (fluorovodoničnom ili sumpornom) i gde će taj otpad završiti i na koji način. U međuvremenu, obratili smo se i Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, odboru "Čovek i životna sredina" i očekujemo bar odgovor od njih.

*I ministarka Mihailović i kompanija Rio Tinto najavljuju formiranje, sa jedne strane Radne grupe od strane ministarstva, a sad druge Komiteta za zaštitu životne sredine, kako gledate na ove najave?

Da Mihailovićeva ima dobre namere, ne bi u Radnu grupu zvala kolege istomišljenike, već bi se potrudila da čuje meštane koji protestuju. Prvo što bi ta Radna grupa trebalo da uradi jeste da pripremi i predloži izmene Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara, pa ako su mogli u Zakonu o rudarstvu u članu 4. da daju litijumu poseban status od izuzetne važnosti za državu i da na osnovu toga dobiju mehanizam za eksproprijaciju, tako bi sada trebalo i da kroz promenu Zakona o naknadama istom tom litijumu daju poseban status strateškog minerala i odrede rudnu rentu od minimalno 25% od ostvarenog profita eksploatatora. To bi recimo za početak bio signal da su joj namere patriotske i da vodi računa o javnom interesu. Ta radna grupa bi trebalo i da se izjasni i o članu 7. Zakona o rudarstvu koji kaže da nosilac istraživanja i eksploatacije ne može biti privredno društvo koje ima neispunjene obaveze u vezi sanacije i zaštite životne sredine. Ako trebaju dokazi, tu smo. Tek nakon ovih koraka, ministarka može da računa na poverenje građana. Kada je u pitanju Komitet koji planira da osniva Rio Tinto, i koji treba da čine predstavnici građana, upozoravamo sve zainteresovane, da je ovakav komitet Rio Tinto oformio na Madagaskaru i to od predstavnika eminentnih svetskih ekoloških organizacija. Komitet nije sastavio ni godinu dana sa radom, bio je zloupotrebljen, a gotovo svi članovi podneli su ostavke i izašli iz tog radnog tela u trenutku kada se narod pobunio zbog nelegalnog proširenja obuhvata rudnika. Na kraju su protesti građana ugušeni intervencijom vojske. To je oprobani recept ove kompanije, a što se nas tiče to je udica na koju se nećemo upecati.

*Šta bi ste poručili meštanima koji bi ipak i pored svega da prodaju svoja imanja?

Privatna svojina je svetinja i niko nema pravo da utiče na te ljude, ni sa jedne ni sa druge strane. Mi možemo uložiti dodatni napor da apelujemo na njih da dobro razmisle i da ne podležu pričama kako je ovo gotova stvar i kako Rio Tinto nakon uloženih 200 miliona dolara neće sigurno odustati. Ovakvim kompanijama ovaj iznos je statistička greška u računu i samo mali delić u fondu za istraživanja kojih rade na hiljade po celom svetu, pa ne ulaze svuda u eksploataciju. Konkretno u ovom slučaju znamo da je na poslu otkupa zemljišta angažovana advokatska kancelarija kompanije Dilojte tuš koja poziva građane i govori im na poprilično ucenjivački način da ako ne prodaju zemljište sledi eksproprijacija po znatno nižim cenama. Međutim, ne zavisi projekat rudnika samo od tih 200 domaćinstava koja se nalaze u obuhvatu rudnika, već od svih onih koji ostaju u dolini Jadra i čija će imanja biti obezvređena. Sigurno tu neće biti kraj, jer se pretpostavlja i da će cena nekretnina i u samoj Loznici pasti za minimalno 50%.

Trenutno učešće rudarske rente u srpskom BDP-u je na nivou od 2%. Niti jedna zemlja na evropskom kontinentu nema veće učešće od 0,1%. U svetu po rudarskom doprinosu bdp-u prednjače trenutno : Burkina Faso  10,6%, Čile  10,9%, Papua Nova Gvineja 11,8, Demokratska Republika Kongo 14,6%, Eritreja 17,3%, Guajana 18,1 i Mauritanija 20,3%. S’ pravom možemo da se zapitamo da li se u tim državama živi dobro? Pa ne živi, to je jasno i o tome bi trebalo razmišljati, u kom se pravcu kreće Srbija?

Redakcija PAKT Info

pripremila Jasmina Matić