PAKT - Podrinjski Anti-korupcijski Tim

PAKT I RZAV predlažu uvećanje naknada za korišćenje javnih dobara

Детаљи

Објављено уторак, 27 фебруар 2018 21:32

Podrinjski antikorupcijski tim PAKT i ekološko udruženje RZAV podneli su Ministarstvu finansija primedbe i predloge na Nacrt Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara. Novim zakonom koji je do 05. marta u procesu javne rasprave, zakonodavac želi da na jednom mestu grupiše sve naknade za korišćenje javnih dobara, među kojima su i naknade za prenamenu poljoprivrednog i šumskog zemljišta, naknade za eksploataciju prirodnih resursa i naknade za štetu nanetu životnoj sredini.

Načelne primedbe podnosioca Podrinjskog antikorupcijskog tima odnose se na visinu pojedinih naknada za eksploataciju prirodnih resursa, kao i na visinu naknada za prenamene poljoprivrednog i šumskog zemljišta.

Građani Srbije trpe veliku štetu nerešavanjem pitanja životne sredine. Loše ekološke politike direktno utiču i na loš kvalitet života građana. Poslednje procene govore da će Srbiji u procesu ispunjenja standarda za Poglavlje 27 biti potrebno oko 15 milijardi evra. Iz fondova EU u najoptimističnijim prognozama, Srbija može očekivati pomoć od 3-5 milijardi evra, dok se ostatak novca za prilagođavanje evropskim standardima mora pronaći iz drugih izvora. Radi se o iznosu koji predstavlja skoro trećinu ukupnog godišnjeg bruto društvenog proizvoda Srbije. S' tim u vezi, podnosioci primedbi smatraju da država Srbija nema taj „komoditet“ da dozvoli jeftinu eksploataciju prirodnih resursa i još jeftiniju prenamenu poljoprivrednog i šumskog zemljišta, što predstavlja značajan izvor prihoda iz kojih bi se finansiralo dostizanje standarda iz Poglavlja 27.

Organizacija PAKT u predhodnom periodu je istraživala kroz primere iz prakse u eksploataciji šljunka i peska i slučajeve prenamene poljoprivrednog zemljišta za potrebe eksploatacije. Gotovo u svim primerima koje smo istraživali, saglasnost Uprave za poljoprivredno zemljište o prenameni poljoprivrednog zemljišta u nadležnim odeljenjima lokalne samouprave nije sprovedeno. Pored hroničnog nedostatka kadrova u inspekcijskim službama, konstatovali smo i nedostatak motiva u JLS da sprovode do kraja ovaj vid procedura, jer su naknade izuzetno niske. Sa druge strane, situacija na terenu govori o ekstremnom bogaćenju eksploatatora koji kopaju pesak i šljunak sa poljoprivrednog zemljišta, pa je procena, da ovako predloženo povećanje neće predstavljati problem eventualnim investitorima. Predlagaču posebno skrećemo pažnju na IPARD program Evropske Unije koji u našoj zemlji sprovodi Ministarstvo poljoprivrede, odnosno Uprava za agrarna plaćanja, gde se kao jedan od uslova navodi ukrupnjavanje poljoprivrednog zemljišta, pa je sa tim u vezi neophodno i da predložene izmene na neki način deluju demotivišuće.

Država Srbija daleko zaostaje za prosekom Evropske Unije po pošumljenosti svoje teritorije (25-27% u odnosu na evropski prosek 47%). Sa druge strane, izvorne prihode JP „Srbijašume“ 97% čine prihodi od prodaje drvnog materijala. Ideja PAKT-a je da se kroz povećanje visine naknada za korišćenje šuma ostvareni prihod usmeri na proizvodnju sadnog materijala i pošumljavanje. Na ovaj način potrebno je izmeniti strukturu prihoda JP „Srbijašume“, smanjiti pritisak na seču i korišćenje šuma i na taj način povećavati i šumski fond.

Država Srbija ima jednu od najnižih rudnih renti u Evropi. U svetlu nedostajućih oko 10 miliona evra za prilagođavanje standardima EU, predlagač izmena predlaže povećanje naknada za korišćenje podataka i dokumentacije osnovnih geoloških istraživanja i primenjenih istraživanja. Na ovaj način obezbeđuje se deo nedostajućih sredstava za zaštitu životne sredine, koji između ostalog treba i da kompenzuje narušavanje okoline od strane eksploatatora nikla, olova i litijuma (Jaradita),koji se najavljuju u Srbiji.

PAKT i RZAV kao predlagači izmena žele da ukažu i na sveprisutnu tendenciju prenosa nadležnosti sa nacionalnog na lokalni nivo, nasuprot sve većem trendu centralizovanja javnih prihoda. U takvoj konstalaciji stvari, jedinice lokalne samouprave nisu u stanju da nove dodeljene nadležnosti sprovedu na pravi nači u delo. Pravednijom redistribucijom javnih prihoda, pruža se šansa JLS da u punom kapacitetu realizuju i sprovedu poverene nadležnosti.

Predlog izmena Nacrta zakona za korišćenje javnih dobara (koji možete u kompletu pogledati na LINKu) sačinjen je u okviru projekta „Razvoj antikorupcijskih mehanizama u oblasti zaštite životne sredine“. Projekat koji u partnerstvu realizuju Pakt iz Loznice i Rzav iz Arilja podržava Švedska u okviru programa Beogradske otvorene škole „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji“.

PAKT-RZAV : Srbija godišnje gubi milione evra od nelegalne eksploatacije prirodnih resursa

Детаљи

Објављено среда, 11 октобар 2017 12:43

Publikacija „Prirodni resursi i koruptivne prakse-analiza antikorupcijskih politika u oblasti zaštite životne sredine“ svedoči o nizu propusta u sistemu eksploatacije prirodnih resursa, koji godišnje koštaju Srbiju i nekoliko miliona evra.

Analiza sa studijama slučaja koju su uradili programski partneri BOŠ-a, PAKT iz Loznice i RZAV iz Arilja, u okviru projekta „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije EU“ osvetljava niz negativnih primera prilikom eksploatacije prirodnih resursa i donosi pravnu analizu sistema i antikorupcijskih politika u oblasti zaštite životne sredine.

Obzirom da vode i šume predstavljaju opšte dobro i zajedničko bogatstvo, njihovo korišćenje, privredna primena i ekonomsko vrednovanje treba da budu planski usmereni i namenski kontrolisani.

Kroz rad na ovom projektu, Partneri su identifikovali probleme i potrebe koje se odnose na prirodne resurse, na koje ova publikacija želi da pruži adekvatne odgovore. Preporuke koje sadrži ova publikacija imaju za cilj da :

1. utiču na podizanje kapaciteta organizacija civilnog društva i medija po pitanju antikorupcijske politike u oblasti životne sredine;

2. ukažu na propuste u zakonskim okvirima, nejasnoće i preplitanje nadležnosti, inspekcijski nadzor, kao i na ulogu koje prihodi od eksploatacije šljunka, peska i šuma imaju u budžetu lokalnih samouprava;

3. predstavljanjem studija slučaja ukažu na sistemske probleme nastale kao posledica nekontrolisane eksploatacije prirodnih resursa.

Proces pristupanja Srbije Evropskoj Uniji ima ogroman uticaj kako na nacionalni tako i na lokalni nivo. Glavni izazov za lokalne vlasti predstavlja implementacija obimnog i ambicioznog poglavlja zaštite životne sredine, prvenstveno u pogledu finansijskih resursa potrebnih za dostizanje evropskih standarda u ovoj oblasti, a zatim i administrativnih. Proces evropskih integracija inače donosi ogromne mogućnosti za poboljšanje stanja životne sredine na lokalnom nivou, što će uticati na unapređenje javnog zdravlja i održivi razvoj. Sprovođenjem antikorupcijskih zakonskih propisa na polju zaštite životne sredine, otvara se prostor za  transparentnost, odgovornost i učešće javnosti na lokalnom nivou.

„Lokalna samouprava je pravo građana da upravlјaju javnim poslovima od neposrednog, zajedničkog i opšteg interesa za lokalno stanovništvo, neposredno i preko slobodno izabranih predstavnika u jedinicama lokalne samouprave, kao i pravo i sposobnost organa lokalne samouprave da, u granicama zakona, uređuju poslove i upravlјaju javnim poslovima koji su u njihovoj nadležnosti i od interesa za lokalno stanovništvo.''

Međutim, u jedinicama lokalnih samouprava, nedostatak strateških dokumenata, nizak kvalitet ili njihovo nesprovođenje naročito je vidljiv u zaštiti životne sredine i klimatskih promena, i programskom budžetiranju. Izveštaj za 2016. godinu u kome je izneta ocena da je Srbija „u ranoj fazi priprema u oblasti životne sredine i klimatskih promena“, predstavlja najnižu moguću ocenu.

Na bilateralnom skriningu Republika Srbija je iznela prvu procenu ukupnih troškova sprovođenja koji su predviđeni u Nacionalnoj strategiji za aproksimacije u oblasti životne sredine u iznosu od 10,58 milijardi evra do kraja 2030. godine. Međutim, skorašnje procene govore da se radi o iznosu od preko 15 milijardi eura. Tokom pregovora, Srbija treba da dokaže da primenjuje zakone u praksi odnosno da ima jasan plan kako će postići potpunu implementaciju određenih propisa nakon stupanja u članstvo u EU. S tim u vezi, uloga lokalne samouprave je klјučna, s obzirom da je deo nadležnosti prenet na nju putem domaćih propisa.

Inicijativama koje ćemo u narednom periodu uputiti lokalnim samoupravama, a koje se tiču obaveze namenskog trošenja sredstava naknada za korišćenje javnih dobara, kao i inicijativa upućenih Skupštini Republike Srbije za promenu zakonskih okvira, Zakona o budžetskom sistemu, Zakona o vodama, promene Uredbe o utvrđivanju Liste projekata za koje je obavezna procena uticaja i lista projekata za koje se može zahtevati procena uticaja na životnu sredinu, odnosno obavezu procene uticaja za sve projekte sa liste dva, ukazujemo na propuste, koji su preneti na lokalnu samoupravu koje ukoliko se ne dopune, utiču na održivost decentralizacije poslova u životnoj sredini.

Publikaciju „Prirodni resursi i koruptivne prakse“ možete preuzeti OVDE, a programski partneri javnosti na uvid nude i „Policy Brief“ na sprskom i engleskom jeziku, urađen u sažetku za potrebe javnog zagovaranja.