PAKT - Podrinjski Anti-korupcijski Tim

PREDLOG ZA DOPUNU NACIONALNE STRATEGIJE ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE

Детаљи

Објављено уторак, 22 јануар 2019 15:00

Podrinjski anti korupcijski tim i Koalicija organizacija protiv korupcije u zaštiti životne sredine podneli su Agenciji i Ministarstvu predlog za Dopunu Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije koji uvažava uočene pojavne oblike korupcije u segmentu zaštite životne sredine. Predlog je nastao u okviru projekta "Primena anti korupcijskih politika u oblasti zaštite životne sredine" koji se realizuje uz pomoć Međunarodnog centra Olaf Palme

PREDLOG DOPUNE

NACIONALNE STRATEGIJE ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE

3.10. ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE

a) opis stanja

Građani Srbije trpe veliku štetu zbog neodgovarajućih rešenja u oblasti zaštite životne sredine. Nedostatak antikorupcijskih politika u ovoj oblasti direktno utiče na kvalitet života i zdravlјa građana. Prema projekcijama „Nacionalne strategije“ i Fiskalnog saveta, izdvajanja za zaštitu životne sredine će u narednom periodu konstantno rasti, da bi u periodu od 2020-2025. bili na nivou od 2,5-3,0% bruto domaćeg proizvoda. Veliki rast ekoloških troškova iz javnih izvora će u značajnoj meri doprineti porastu koruptivnih rizika. Kako bi se predupredila transformacija koruptivnih rizika u koruptivnu praksu, a sredstva namenjena zaštiti životne sredine svrsishodno trošila i obezbedila nedostajuća za primenu ekoloških standarda, potrebno je značajnu pažnju posvetiti mapiranju, otkrivanju i suzbijanju pojavnih oblika korupcije u ovoj oblasti.

Propisi u oblasti šumarstva, rudarstva i voda ili ne regulišu ili neadekvatno uređuju pitanje učešća javnosti u kreiranju, primeni i nadgledanju javnih politika. Tamo gde regulativa i ostavlјa mogućnosti za uklјučivanje zainteresovane javnosti, uspostavlјena je praksa koja demotiviše građane i organizacije građanskog društva da se uklјuče u ove procese, zbog čega je nivo transparentnosti izuzetno nizak a koruptivni rizici visoki. Neperfektuiran pravni sistem u oblasti eksploatacije prirodnih resursa i upravlјanja šumama, nedovolјna obučenost državnih službenika i zloupotrebe u primeni prava neminovno dovode do šteta u oblasti životne sredine. U predhodnom periodu uočene su mnoge nepravilnosti i zloupotrebe u oblastima eksploatacije rečnih nanosa ali i polјoprivrednog zemlјišta, izgradnje mini hidrocentrala, odlaganja otpada, skladištenja i uklanjanja opasnih materija, seče šuma, evedencije požara i sl. Sa druge strane, u oblasti krivičnog prava, u kojoj su propisana brojna krivična dela protiv životne sredine i zdravlјa, uočlјiv je zanemarlјiv broj postupaka koji se vode protiv izvršilaca, pri čemu se takvi procesi po pravilu završavaju nagodbama tužilaštava i okrivlјenih, bez ikakve krivičnopravne posledice po okrivlјene. Skromna sudska praksa u oblasti ekološkog kriminaliteta pokazala je da tužilaštva i sudovi nisu osposoblјeni za efikasno procesuiranje krivičnih dela koja se odnose na oblast životne sredine. Uočava se kolizija između krivičnog propisa koji propisuje određena krivična dela (krivično delo sa svojim bitnim elementima) i blanketnih normi sadržanih u sektorskim propisima u oblasti životne sredine. Vidlјivi su i elementi sistemske korupcije koji su posledica okolnosti da su u ovoj oblasti angažovani veliki finansijski resursi javnog i privatnog sektora.

b) cilјevi

3.10.1. Dalјa harmonizacija propisa u oblasti ekološke regulative radi ojačavanja položaja zainteresovane javnosti i efikasnije primene propisa u oblasti zaštite životne sredine;

3.10.2. Izmena i dopuna krivičnopravnog zakonodavstva u oblasti zaštite životne sredine radi efikasnijeg procesuiranja okrivlјenih;

3.10.3. Izmena pravnog okvira, tako da se otklone koruptivni rizici u propisima kojima se uređuje postupak i kontrola eksploatacije prirodnih resursa, uklјučujući i kreiranje propisa koji jasno definišu nadležnosti komunalne, vodne, šumarske i inspekcije u oblasti zaštite životne sredine.

3.10.5. Podizanje antikorupcijskih kapaciteta predstavnika javnog sektora angažovanih u oblasti zaštite životne sredine, zainteresovanih građana i medija.

3.10.5. Uspostavlјanje nezavisnog „Zelenog fonda“ za zaštitu životne sredine koji za svoj rad odgovara Skupštini Republike Srbije.

*Predlog dopune Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije nastao je u okviru projekta „Primena anti korupcijskih politika u oblasti zaštite životne sredine“ uz podršku Međunarodnog centra Olaf Palme

Poglavlje 1 – Sloboda kretanja robe

Детаљи

Објављено среда, 05 септембар 2018 01:58

Sloboda kretanja robe, uz slobodu kretanja ljudi, usluga i kapitala, predstavlja jednu od osnovnih sloboda na kojima se zasniva Evropska unija, budući da jedinstveno i zajedničko unutrašnje tržište država članica čini samu srž evropskih integracija. Unutrašnje tržište EU je jedinstveno carinsko područje bez unutrašnjih granica, u kojem je, pored ostalog, osiguran slobodan promet robe. Ova sloboda predstavlja uklanjanje svih prepreka na području trgovine koje onemogućavaju plasiranje proizvoda koji su poreklom iz drugih država članica Unije na nacionalna tržišta, kao i usvajanje iste carinske tarife prema trećim zemljama.

Korist za Srbiju?

• plasiranje robe na evropsko tržište bez prepreka
• veća sigurnost proizvoda i kontrola kvaliteta
• izbegavanje dvostrukog testiranja

Uklanjanje prepreka postiže se ujednačavanjem nacionalnih propisa i tehničkih zahteva za proizvode, posebno u onim oblastima/domenima na onim područjima gde je utvrđeno da postoji veći rizik za potrošače. Time se obezbeđuje jednak tretman svih proizvoda, što dovodi do povećanja konkurentnosti, nižih cena i većeg izbora za potrošače, a ujedno se osigurava jednak nivo zaštite javnog zdravlja, potrošača i životne sredine na celokupnom unutrašnjem evropskom tržištu. Na proizvode koji nisu obuhvaćeni evropskim zakonodavstvom primenjuje se načelo uzajamnog priznavanja, odnosno proizvodi koji su zakonito proizvedeni i stavljeni na tržište u jednoj državi članici mogu se slobodno plasirati na celom području Unije.

Sadržaj poglavlja o slobodnom kretanju robe sačinjavaju horizontalne mere, koje definišu tehničke propise kojima se reguliše infrastruktura kvaliteta (u koje spadaju: standardizacija, akreditacija, metrologija, ocenjivanje usaglašenosti i tržišni nadzor). Ovi propisi odnose se na sve proizvode i obuhvataju tzv. harmonizovano područje. Međutim, važno je napomenuti da ovo poglavlje obuhvata nacionalne propise država članica koji regulišu proizvode koji su zakonito proizvedeni i stavljeni na tržište u jednoj državi članici, a mogu se slobodno kretati unutar jedinstvenog tržišta EU. Ovi propisi obuhvataju tzv. neharmonizovano područje i na njih se primenjuje načelo uzajamnog priznavanja. Bitno je napomenuti da nacionalni propisi ne smeju da sadrže odredbe koje predstavljaju dodatni teret za ulazak stranih proizvoda na tržište.

IZVEŠTAJ EVROPSKE KOMISIJE 2017

Srbija je umereno pripremljena za slobodno kretanje robe. Ostvaren je izvestan napredak, pretežno u pogledu kvaliteta infrastrukture i prenošenja zakonodavstva novog „pristupa“. U narednom periodu, Srbija naročito treba da izvrši dalje usklađivanje sektorskog zakonodavstva i osigura bolju primenu tehničkih zahteva i standarda, da ojača svoje administrativne kapacitete za obavljanje tržišnog nadzora, da obezbedi odgovarajuće administrativne i nadzorne kapacitete u cilju sprovođenja Uredbe EU o registraciji, evaluaciji, autorizaciji i ograničavanju hemikalija (REACH) i Pravilnika o klasifikaciji, obeležavanju i pakovanju supstanci i smeša.

___________________________________________________________________________

U samim pregovorima, ovo poglavlje o slobodnom kretanju robe je od velikog značaja jer se na njega odnosi 80% pravnog nasleđa, a prožima se i sa drugim poglavljima jer pokriva gotovo sve što se nalazi na tržištu. Među konkretnim temama su usaglašavanje tehničkih propisa, usklađivanje kontrole kvaliteta i sertifikacije EU, kao i prebacivanje fokusa kontrole sa granica na tržište. Kompanija koja uvodi standarde snosi određena ulaganja, ali jasno je da je krajnji rezultat znatno veći od troškova, standardi omogućavaju trgovinu na evropskom tržištu koje se odlikuje velikom platežnom moći, a studija Međunarodne organizacije za standardizaciju (ISO) pokazala je da uvođenje standarda doprinosi porastu godišnjih prohoda između 0,5 i 15%.

Poglavlje 1 je kompleksno i sveobuhvatno, i sadrži 80% pravnog nasleđa EU koje je potrebno transponovati u domaći pravosudni sistem. Međutim, s obzirom na izvoznu orijentisanost Srbije prema EU, "privreda već živi život EU" zahvaljujući Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju kojim su ukidane barijere za trgovanje, pa je pokrivenost uvoza izvozom u trgovini sa EU porasla sa početnih 40% na skoro 85%.

redakcija PAKT Info

* Projekat "Evropa u praksi na lokalnom nivou" sufinansiran je sredstvima Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužnu ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.