Kome je najavljena seča stabala??? Da li su vladajuće strukture pravilno komunicirale sa građanima??? Da li stabla bolesna ili??? Da li će stanari zgrada ulice  iza Svetog Save ikad više biti u prilici da uživaju u hladovini, a dolaze sve toplija vremena??? Sve su ovo pitanja na koja nema odgovora, a potrebna su !!! Počelo je infrastrukturno opremanje parka gde se nalazio stari bazen. Počelo je sečom...

Priča koja nema izvestan ishod. Pre par godina bila je napadnuta ulica Svetog Save i tada su nameravili da sva stabla iseku, ali tada se desio narod, a sada je na red došao i park iza tih stambenih zgrada. Prvo što upada u pogled je veliki broj dece...jedni igraju basket u parku, drugi se pak igraju u parkiću namenjenom onim najmlađim. Prostor vrvi od dece. Uskoro ovde neće biti prijatno, jer polako nestaje hlad. Neće biti prijatno onima koji dođu da se igraju, a Boga mi ni ovima koji na tom prostoru stanuju. Ovih dana pokrenut je proces infrastrukturnog uređenja tog prostora, bar tako kažu, ali to ne povlači automatsku seču stabala, ili možda da? Jedno je jasno, lokalna samouprava navikla je da se osiono i bahato ponaša, pa tako građani i ne znaju pravi razlog seče stabala. I sve što građani znaju i o čemu su obavešteni je da u petak pomere svoje automobile kako bi radnicima ND bio olakšan prilaz stablima.

Koliko vidimo, stabla nisu sečena u petak, što predstavlja svojevrstan vid građanske neposlušnosti i građanske pobede. Pobeda je kratkotrajna i valja biti stalno oprezan. Ono što se zasigurno zna, to je da će građani uraditi nešto što bila dužnost organa Grada. Platiće stručnu ekspertizu i tek tad će biti otklonjena sumnja da li su stabla bolesna ili ne??? Građani ne veruju analizama koje je potpisala inženjer Jelena Nikolić sa kolegama.

Da li su sva stabla bolesna i da li neka zavređuju prioritet, ostaje da se vidi, iako na prvi pogled uočavamo stabla koja su se osušila i koja su očigledno bolesna. Ponovo je i aktuelan predlog opozicije da svako stablo dobije svoj broj, pa bi se sa rednim brojevima i prepoznavalo koje je stablo bolesno, a koje ne...Pre svega toga, kod ovakvih infrastruktunih projekata prvi korak moraju da načine rukovodeći organi, jer postoji potreba za boljom komunikacijom i većom transparentnošću.

    .

Dolaze vremena kada će svako stablo u gradu biti zlata vredno, i što pre toga postanemo svesni, ovakvi nesporazumi nam se neće dešavati. Do tad ne preostaje nam ništa drugo, do da preostala stabla branimo na sve moguće načine od bahate i bezobzirne vlasti.

Odavno je poznato da je jedan od glavnih problema srpskog društva nefunkcionisanje institucija sistema, ili ukoliko se i ostvaruje privid funkcionisanja onda na sceni imamo selektivnu pravdu. Primera je na pretek svuda oko nas, od Ustavnog suda do mesnih zajednica. Nekoliko interesantnih slučajeva iz lozničke bolnice govore u prilog činjenici  da ni Lekarska komora Srbije, kao i njena podorganizacija (Regionalna lekarska komora za centralnu i zapadnu Srbiju) nisu imuni na trgovinu uticajem, zloupotrebu položaja i korupciju, uz sveprisutnu primenu selektivne pravde, a samim tim i urušavanje ugleda doktorskog zvanja. Zašto doktori ćute?

Naivnom posmatraču sa strane može se učiniti da lekarska komora poseduje određeni stepen autonomije i nezavisnosti jer se izbori za članove Skupštine Komore odvijaju neposredno uz kontrolu CESID-a, međutim i u ovom naizgled demokratskom procesu postoje jasne podele na lekare sa državnih jasli i privatnike, uz neizbežno partijski podobne i one druge. Jasno je da još uvek dominiraju oni sa državnih jasli, a kako to u praksi izgleda kada lekari sa „državnih jasli“ štite interese pacijenata tj. građana, uverili smo se upravo iz lozničkih primera.

Godina je 2016., konstatovano je da je ortoped lozničke bolnice taj kobni dan obavio 70 pregleda i dve operacije. Jedna od tih 70 krenula je po zlu tri dana kasnije, dete je hitno prebačeno za Beograd, ali se tragedija nije izbegla, ostaje nejasno čijom sve odgovornošću? Javnost ni danas nema jasne odgovore na ta pitanja, osim nadasve „cinične“ nepravosnažne presude kojom se „beli medvedi“ iz Beograda oslobađaju svake vrste odgovornosti, a sva Scila i Haribda svaljena je na nejaka pleća lekara iz provincije.

Nije bilo bitno ni tadašnjoj direktorici bolnice „dr Milenko Marin“ – oftalmologu Miri Vučetić, koja je nakon „burnih“ medijskih nastupa ministra Lončara i tadašnjeg predsednika Vlade – Aleksandra Vučića, braneći svoju direktorsku fotelju brže bolje „potrčala“ da zapeva onu staru od Azre „Umazane ruke brzo se speru“. Preki sud je bio na sceni, a visokom društvu expresno se priklonila doktorka Vučetić suspendujući svog kolegu ortopeda sa posla bez ikakvog dokaza o krivici ili odgovarajuće pravosnažne presude. Ne braneći struku, nedvosmisleno braneći sebe!

Igra sudbine međutim poigrala se sa doktorkom Vučetić. Samo godinu dana kasnije, protiv tada već bivše direktorice lozničke bolnice biće podnesena krivična prijava zbog krivičnog dela „teška dela protiv zdravlja ljudi“ iz člana 259 stav 3 u vezi stava 1 Krivičnog zakonika.

Prijavu  protiv doktorke podnosi 30.05.2017. godine punomoćnik tada maloletnog oštećenog lica tvrdeći da je doktorka u uračunljivom stanju pri pružanju lekarske pomoći nesavesno postupala i time prouzrokovala pogoršanje zdravstvenog stanja drugog lica, zbog čega je maloletno lice teško telesno povređeno, odnosno ostalo je bez jednog organa vida usled pojave malignog tumora koji na žalost nije na vreme dijagnostikovan.

U sudskom postupku koji je trajao nešto više od tri godine, viđena su razna veštačenja od strane veštaka iz Beograda, Novog Sada i Niša koji su redom konstatovali očiglednu lekarsku grešku, da bi okrivljena doktorka negirala optužbe i na kraju bila osuđena na uslovnu osudu za izvršeno krivično delo „teška dela protiv zdravlja ljudi iz člana 259 st. 3 u vezi stava 1. KZ. Interesatno je da za ovaj vid krivičnog dela nije predviđena ovako minimalna ni uslovna kazna, naprotiv u članu 259. stav 3 jasno se kaže :

„Ako usled dela iz cl. 249, 251. st. 1. i 2, 252, 254, 255. stav 1, 256 st. 1. i 2, 257. stav 1. i 258. stav 1. ovog zakonika, neko lice bude teško telesno povređeno ili mu zdravlje bude teško narušeno, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.“

Međutim, ono što se nakon toga dešavalo može daleko više da zabrine zainteresovanu javnost. Ako se od pravosudnih organa i očekivao ovakav epilog, potpuno je zbunjujuće i pomalo neočekivano da je izostala reakcija lekarske komore. Nakon utvrđene pravosnažne odgovornosti očekivalo se da naredne poteze povuče Lekarska komora Srbije, koja je međutim ostala indiferentna po ovom pitanju iako je bila dužna da reaguje i po službenoj dužnosti. Umesto toga doktorka Vučetić nastavlja lekarsku karijeru faktički bez opomene od strane onih koji su plaćeni da štite interese pacijenata i ugled lekarske struke. I ne samo to, već mnogi stažisti i medicinske sestre svedoče da pomenuta doktorka umnogome doprinosi nezdravoj atmosferi u kolektivu, stvarajući ciljano zavade među zaposlenima.

Ko je sve nakon utvrđivanja odgovornosti reagovao i na koji način, ko se pravio „mrtav“ i sa kakvim motivima, čitajte u istraživačkom tekstu koji sledi, pod naslovom „LEKARSKA OMERTA“...

Javnost je upoznata sa prošlim odgovorom ministarstva rudarstva dok je njim "gazdovala" Zorana Mihailović koja je bila i predsedavajući radne grupe, pa je donekle i razumljiv kukavički odgovor iz tadašnjeg ministarstva. PAKT se tada nije žalio povereniku jer je bilo izvesno da dolazi nov ministar koji neće imati razloga šta da krije. NIje se pokazalo da smo bili u pravu i sada je sasvim jasno da se radi o udruženom zločinačkom poduhvatu na državnom nivou, da se projekat uprkos protivljenju lokalne zajednice ipak pokrene.

Tada 11. januara 2022 godine, samo par dana pre nego što će predsednica Vlade Ana Brnabić proglasiti ukidanje Uredbe Vlade kojom je usvojen PPPPM "Jadar", iz ministarstva PAKTu stiže odgovor pozivajući se na član 9. stav 1. tačka 3. Zakona o pristupu informacijama od javnog značaja u kojem se između ostalog kaže: "...pored toga, imajući u vidu da su na sastancima članovi Radne grupe razmatrali dalje korake, potencijalne aktivnosti i iznosili lične analize koje nemaju pravno-obavezujuće dejstvo, javno objavljivanje traženih zapisnika sa sastanka radne grupe koji sadrže već navedene lične stavove članova, kao i podataka o projektu bi, sa velikom verovatnoćom, moglo bitno UMANJITI SPOSOBNOST DRŽAVE da upravlja ekonomskim procesima u zemlji, ili bitno uticati na otežano ostvarivanje opravdanih ekonomskih interesa Republike Srbije...."

Skandalozan Odgovor Ministarstva potpisala lično Zorana Mihailović (mada to nije ptaksa), a sam odgovor pun je nelogičnosti i pravno neutemeljenih tvrdnji, pa nije ni čudo da niko nije hteo da ga potpiše do ministarka lično. S obzirom da predsednica Vlade devet dana kasnije ukida projekat "Jadar", PAKT je smatrao da je irelevantno gibiti dragocene resurse i ulaziti u pravni spor pred Poverenikom za informacije od javnog značaja, mada je bilo izvesno da bi predmetni spor dobili.

S obzirom da je prisustvo Rio Tinta na terenu uočljivo i da se uveliko odvija dijalog sa lokalnom zajednicom (onim koji su lakomi na pare) iz PAKTa su smatrali da je pogodan trenutak da se otvore zapisnici sa Radne grupe, ali nas je odgovor iz Ministarstva rudarstva, malo je reći, šokirao.

Naime u odgovoru na upit PAKTa i Zahtev da se dostave Zapisnici sa sastanaka Radne grupe, iz MInistarstva rudarstva odgovaraju da ne poseduju tražene Zapisnike, bez uputstva gde se oni nalaze, tačnije gde su "sklonjeni" i ko ih je uklonio iz ministarstva. PAKT će u narednim danima uložiti Žalbu kancelariji Poverenika, ali i tražiti od policije da utvrdi okolnosti pod kojima su dokumenti nestali iz MInistarstva.

Monodrama u režiji Jovana Ljubenovića prikazana je, zbog velikog interesovanja, u dva termina u četvrtak u prostorijama „Kod Mališe“, tradicionalnom mestu gde se okupljaju ljubitelji pozorišne umetnosti. Bio je ovo još jedan u nizu programa koji iz četvrtka u četvrtak oduševljavaju Lozničku publiku.

Po tekstu, Lozničanima sada već poznate Ljiljane Bralović, monodramom gospodari fenomenalna glumica Marija Masal. Ona na scenu donosi lik, lako prepoznatljive žene sa sela, koju život nije ni malo mazio. Žanrovski komedija, Marija svojim scenskim tumačenjem donosi i nešto više od puke komedije i otvara mnogobrojna pitanja koja muče srpsku svakodnevnicu. Radnja priče smeštena je u šestdesete godine prošlog veka, mada, tekst je napisan na taj način da predstavlja i refleksiju sadašnjeg društva. „Ulica crvenih venjera“ je priča o ženi sa sela i njenom nesnalaženju u svetu punom licemerja i dvostrukih aršina. To je priča o odnosu između muža i žene, o odnosu snaje i svekrve, priča u kojoj se svaka žena može pronaći na isti ili sličan način. Bralovićka kao pisac, već se predstavila Lozničkoj publici kao beskompromisan kritičar postojećih odnosa u društvu, pa je i oduševljenje publike bilo nedvosmisleno. Ako se Bralovićkinom briljntnom tekstu doda i fantastično tumačnje i gluma Marije Masal, dobijemo monodramu vrednu jedne vrhunske dramske večeri kakvu verna Loznička publika i zaslužuje.

Nezaboravno veče za pamćenje, a da se radi o fenomenalnim pozorišnim večerima govore i gosti kojima nije bilo teško da dođu iz Bogatića.

Narednog četvrtka očekuje nas poslastica u premijeri Lozničkog pozorišta „Pozorište u palanci“, gde će se domaće pozorište u nekoliko dana svojom debitanskom predstavom oprostiti od domaće publike do jeseni.

Veslo je poluga kojom se prenosi sila veslača (tj. osobe koja vesla) na vodu i time pokreće čamac. Veslo je prvobitni i još uvijek osnovni način pokretanja manjih čamaca i brodića. Vesla se koriste u veslačkom sportu, ali i u druge namene, kao što je rekreacija, ribolov, rafting  i druge. Od nedavno, izum naših krajeva je i da se veslo osim u sportu i rekraciji, koristi i u ekonomske namene tj. za šverc. Mogli bi postati olimpijski grad, pomislio bi slučajni prolaznik, koliko se šverca "namnožilo" u našem kraju. Međutim ništa nije slučajno. Znate li onaj vic o prekodrinskom zecu?

Posmatrajući i analizirajući podršku borbi protiv rudnika, dolazim do zaključka da udruženje Ne damo Jadar,  najmanju podršku ima u svom kraju. Ne govorim tu o samom udruženju već  o otporu rudniku. Mnogi još ne shvataju da trenutna cena kvadrata u novogradnji iznosi 1500 eura, a da će nakon izgradnje rudnika koštati od 200-400 eura!!! Bor je pokazni primer! Mnogo veća podrška otporu je u Srbiji, nego u lozničkom kraju. Osim jajarenja, i prodaje Jadra, tu je i spremna glasačka mašinerija iz susedne nam Bosne. Nisu to ljudi iz Banja Luke ili Sarajeva, već građani sa Romanije, Teočaka. Kozluka, Skočića, Trnovica, Pađina, Roćevića, Šepka, Malešića, Karakaja...Možete lako iz ličnog primera dopuniti spisak.

Razmišljam: šta nas je to od ponosnog naroda i jedne od prvih oslobođenih teritorija u Evropi dovelo ,za samo 70 godina, do ovde? Kada su me, tokom studiranja, često ,u Beogradu, pitali jesam li ja iz Bosne, ceneći ,valjda, po naglasku, mislio sam prvo da je šala, a onda sam počeo da sumnjam u sebe da sam radeći dugo godina u Bosni poprimio bosanski naglasak. Potpuno prenepregnuvši činjenicu da se demografija u Loznici bitno izmenila poslednjih decenija. Upravo tu leži odgovor u mojoj nedoumici. Bosanski narko kartel, bosanska građevinska mafija, paralelna bosanska obaveštajna služba (dobijaju ogromne poslove po Loznici!), bosanska finansijska mafia, bosanski političari.... Spisak je dugačak i nepregledan...I nije vezan samo za Loznicu, tu je i Šabac! Šta mislite, da li bi Šabac "pao" da nije bilo demografske promene?

Da Bosanci polako preuzimaju vlast u gradu, govore i primeri dugogodišnjeg zamenika gradonačelnika - Ljubinka Đokića, ali i novopečenog direktora JKP Naš Dom - Tomislava Mandića.

Tu dolazimo u i do krucijalnog pitanja za ovaj tekst: Zašto nas je simptomatično malo na blokadama i gde je nestao sav taj ponosni narod? Zašto Lozničani mirno iz kafića posmatraju blokade, u trenutku kad je cela Srbija na "nogama". Samo 150 km južno od Loznice, u Užicu nema zajebancije sa lokalnim narodom.Neki će reći, daleko su od Bosne! Odgovor pronalazim u "Proleću" - kultnom lozničkom mestu za okupljanje. Posmatram narod koji prolazi,  tu više nikoga ne poznajem. Omladina svoj bunt izražava po Beogradu, a nama je ostalo da delimo sudbinu malobrojnih Lozničana koji se iz dana u dan okupljaju u 11.52h ispred lozničke gimnazije. Nema izgovora, ovo malo nas ne dozvoljava da nas jedan čovek proda, da Jadar proda kao Kosovo. Stići će i Republika Srpska na red, polako.....

_________________________________________________________________________

Boraveći pre dve godine, na poziv nemačkih "Zelenih", u Berlinu, između redova mi je rečeno, da Vučića neće dirati dok se na Agendi nalaze, tri pitanja: Kosovo, Jadar i Republika Srpska - mesna zajednica...

U toku je realizacija, drugovi pioniri, a Vi kako hoćete.....

_________________________________________________________________________________

Odavno govorim lozničkim opozicionarima da je potrebno da svoje kampanje prilagode strukturama stanovništva. To više nisu autentični Lozničani! Da me neko pogrešno ne shvati, nemam ništa protiv naše prekodrinske braće, bar one iz urbanih sredina, koja zna da se asimiluje u lokalnu sredinu,- kakvih je ovde malo, ali očekujem, s pravom, da se novopridošli uključe i da ,osim oslobađanja od pdv-a na prvu nekretninu, lažnih spiskova sa njihovih adresa, iskažu interesovanje i za narodni  bunt, politici koja kroji i njihove živote. Zapamtite braćo, odavde nemate gde da pobegnete!!! Od vas se ne očekuje građanska poslušnost, već građanski bunt.

Hoće li Jadar biti novo Kosovo, od vas zavisi!

Ja se ne kandidujem i mogu otvoreno da pričam ono što svi misle ali prećutkuju!

Otišao je Vidoje....podneo je ostavku 5. avgusta, baš na dan kad je Vučić u Loznici na stadionu obeležavao sa Dodikom i Plavšićkom godišnjicu Oluje. Kažu da su se Mile i Bilja toliko zaneli u "obeležavanju" da su helikopterima sleteli na teren kod Marka Nešića i odlumpovali na lokalnoj svadbi. Ko ne veruje, postoje i video snimci...No, to nije tema naše "emisije" već kraj jedne vladavine, kraj jedne lokalne autokratije, kraj vladavine koju je obeležila pokorna poslušnost, poniznost i jednoumlje. Otišao nam je "prvi komšija grada" , "prvi kazandžija grada" i čovek zvani "životni projekat".

Radio sam kao profesionalac kod Vidoja u kabinetu davne 2006. godine, nikada pa ni tada, nisam bio član partije. Mislim da sam jedini koji je bio zaposlen u opštini da sam gledao da "kidnem" glavom bez obzira. Otišao sam krajem 2009. godine kada je Vidoje kao gradonačelnik već uveliko ušao u drugi mandat. Zli jezici koji su čak bolje od mene poznavali prilike oko kabineta, svedoče da je prvi Vidojev mandat protekao iskreno i pošteno. Onda su došli čuveni Baščeluci i izborna iscprljuća trka sa Zoranom Mitrićem - Safirom, tada predstavnikom radikala. Kažu da je bilo potrebno poništiti pet izbornih krugova kako bi se Vidoje ubedio da se izborna trka trči za SPS. Inače Vidoje će ostati čuven po tome da je, kao uostalom i Boris Tadić svojevremeno, rehabilitovao SPS i čuvenog "rakijaša" Jovicu Todorovića (Bog da mu dušu oprosti), od koga je i iskopirao neke političke "mudrosti" i uostalom snalažljivost da pregrmi svako političko nevreme. Vidoje i ekipa bili su tada provereni sledbenici čuvenog G17 plus u koje se nije sumnjalo. Tadašnji vozač Dinkića bio je, ali se paralelno i školovao, današnji šef kabineta Vučića - Ivica Kojić. Kažu da je upravo Kojić i najzaslužniji za kopču između Vidoja i Vučića. Ali da se vratimo u post "Baščeluci" eru, i jedan pošten mandat Vidoja Petrovića koji je bio i prvi neposredno izabrani gradonačelnik. Kada je nakon Baščeluka video da je vrag odneo šalu i kada se od njega otrgla Nova Srbija sa doktor Mladenom Simićem koja je držala i prodala TV Podrinje, bilo je vreme da se potegnu "fioke". Do tada nevini direktori javnih preduzeća koji su "kraduckali" dobili su novog šefa koji u prašini fioka drži neke fascikle. Vidoje je međutim dočekao i da njega neko ima u fascikli dolaskom Vučića na vlast. Prekorna odanost krasila je odnos Vidoje-Vučić , gde je gradonačelnik Loznice bezpogovorno izvršavao naređenja i ponizno izvršavao svaku Vučićevu naredbu. Istu ili gotovo sličnu hijerarhiju je Vidoje ustrojio i u lokalnoj samoupravi. Desna Vidojeva ruka bila je (i još uvek je) predsednica Skupštine Milena Manojlović- Knežević, dok je leva ona slabija ruka bila penzionisanа načelnica gradske uprave Milojka Smiljanić. Vidoje je suvereno vladao Loznicom obnavljajući svoje uže i šire odano partijsko telo kadrovima sa sela, u čemu delimično i leži uspeh njegove politike. Kažu da se godinama nije ništa moglo uraditi u gradu (ni drvo zasadi) bez njegovog znanja, a od silnog "znanja" Loznica se pretvorila vrlo brzo u gradilište i jedno urbano selo. Vidoje će ostati upamćen po divljoj gradnji kojom je zagušen grad, infrastruktura (ona podzemna) se u centru gotovo uopšte nije razvijala i pratila građevinski progres, pa zato sada imamo poplave kod svake malo veće kiše. Za ovakvo nedelovanje, nagrađen je od famoznog "kapetan Mikula mali udruženja" nagradom, a nedugo zatim poneo je i titulu akademika popularnog udruženja građana Bosanske SKANU (Sva Kenjaža Akademika na Nos i u Usta). Nasuprot brojnim nagradama, Vidoje će ostati upamćen i po tome što za 20 godina vladavine nije uspeo da izgradi postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, a paraleleno su razvijani nepotrebni projekti poput "UEFA stadiona" od 34 miliona evra. Procvat kriminala i korupcije obeležiće vladavinu Vidoja Petrovića kao i famozni projekat "Jadar"  kompanije Rio Tinto. Da budem iskren, dok sam ja radio u lokalnoj samoupravi malo se o tome pričalo (bar ne predamnom) i čitav projekat predstavljao je gotovo potpunu nepoznanicu. Međutim, kako su stvari eskalirale do te mere da je bilo potrebno dati podršku projektu, i popeglati užasnu odluku Vlade da usvoji PPPN za projekat "Jadar" usvajanjem Prostornog plana grada Loznice, Vidoje se po prvi put suočavao sa ozbiljnim konfliktima. Da zarati sa sopstvenim narodom i da sledi put očigledno korumpiranog Vučića. On se odlučio za podršku ovom drugom (što li ?) i ispostaviće se, igrao na pogrešnu kartu.

Naime, Skupština je krajem jula 2021. godine usvojila Prostorni plan, koji je predviđao rudnik, da bi samo par meseci nakon toga ista ta skupštinska većina glasala da se Prostorni plan ukine....Tako je naredio gazda, jer su sledili izbori..."veži konja gde ti gazda kaže"!

Osim bruke oko Prostornog plana, Vidoja ćemo pamtiti i po nekim ingenioznim potezima, realizovanim i relativizovanim za vreme njegove vladavine. Naime, još se deca smeju na neverovatnu ideju o plovnoj Drini i dobro je dok je u domenu humora. Međutim sada već bivši gradonačelnik, čvrsto je odlučio i to bez šale da pogura saborca Mila Tošinog, pa mu je obezbedio lokaciju za gradnju stambene zgrade kod opštine, bez parkinga, obezbeđen skupštinskom odlukom. Šta zna raja i beda šta je par miliona? Šta zna? Poslednji mandat Vidoja Petrovića je obeležilo je opšte snalaženje oko legalizacije popriličnog stečenog kapitala. Prvo je nikla destilerija pored porodične kuće, vredna više od 600.000 evra, neprijavljena Agenciji za sprečavanje korupcije. Agenciji što šta nije prijavljeno, od vlasništva određenih lokalnih medija do suvlasništva u pojedinim klubovima. 

prva opcija - Dragana Lukić                                             druga opcija - Željko Marjanović

A sada o naslednicima...Čaršija bruji o dve preostale varijante. Jedna je aktuelna odbornica i poslanica (u sukobu interesa) Dragana Lukić koja je Vidojeva želja i izbor. Vidoje je odlučio da je Lukićka jedini pravi nastavljač i sledbenik Vidojeve politike "potpiši i nepitaj"! Dragana Lukić je mladi lav SNS-a i svašta se može očekivati sa njom na čelu, pa čak i neki bespogovorni i nepromišljeni potezi. Uglavnom, ukoliko lokalni parlamant izabere Lukićku, možemo očekivati nastavak Vidojeve politike, otelotvoravajući tako značajan potpis za Rio Tinto.

Drugu i maloverovatnu opciju predstavlja sadašnji načelnik mačvanskog okruga - Željko Marjanović, pulen Branislava Malovića, kordinatora svih živih i mrtvih u Zapadnoj Srbiji. Poznat da je jedno vreme ispunjavao prljave zadatke, organizujući batinaše uvozivši  ih iz uglavnom Šapca,ali i iz Bosne.Iako mu ne manjka političke ishitrenosti, malo je verovatno da će Marjanović zaleteti i prihvatiti vruć krompir (Rio Tinto), ali se ni ta opcija ne može totalno isključiti. 

U svakom slučaju i jedna i druga opcija se još uvek se vode kao odbornici Skupštine, pa mogu biti birani za novog gradonačelnika koji će svakako biti izabran od vladajuće većine iz odborničkih redova. Pošto se još ništa ne zna, a glavni baja se ne oglašava, patuljci u vrtu moraju organizovati vrlo ubrzo dve sednice, jednu na kojoj će razrešiti Vidoja i drugu na kojoj ćemo saznati ko je novi gazda u palanci.

Jedno je sigurno, ne očekujte ništa bolje. Nama je istrulio sistem,a uz njega istrulili su i ljudi....