Prvo je bila destilerija, i rakiju su morali svi da kupuju. Ko ne kupi rakiju, eto inspekcije, važilo je nepisano pravilo. Niko i nije pričao tome da kada saberete sve gradonačelnikove plate od 2004.-te godine, ne možete da dobacite ni polovini para od 700.000 evra i nešto koliko zvanično, po papirima vredi aktiva destilerije...

Na stranu što destilerija nije prijavljena u Agenciju za borbu protiv korupcije kao uvećanje imovine funkcionera i njegove porodice..I sve bi to ostalo ispod radara da mali Marko ne da nije nosio gajbice, nego je odlučio da ortački otvori kafe „KALEM 1929“ na jednoj od boljih lokacija u gradu. Problem su bile okolne zgrade, ali i živi ljudi, koje treba satrati da ne bi smetali...a smetaju...itekako...kako bahatoj deci, tako i Rio Tintu.....e sad, ko kome smeta u celoj priči ???

Očigledno je da stanari okolnih zgrada smetaju vlasnicima lokala u nastojanju da vikendom rade duže od vremena koji je opština predvidela u svojoj odluci. Da živimo u zemlji u kojoj je pravda opšte dostupna, vlasnici lokala „Kalem 1924“ i „Numero Uno“ već bi odavno imali posla sa komunalnom inspekcijom koja bi samo radila svoj posao,i štitila građane koji je plaćaju...ovako...

Problemi građana ulice Vlade Zečevića protežu se prema njihvom svedočenju već 3 meseca. Kako kažu, manji je problem u zvaničnom vlasniku – Miloradu Kovačeviću iz Paskovca i njegovom drugaru neformalnom suvlasniku Aleksandru Stankoviću (formalno je jedino predsednik kluba malog fudbala KMF Loznica ), već je problem bahato ponašanje drugog neformalnog suvlasnika Marka Petrovića. Ono što je kod Petrovića formalno, jeste da je nastavnik u srednjo-tehničkoj školi Vujo Matić, član upravnog odbora kluba malog fudbala KMF Loznica i vlasnik destilerije MVP. Reklo bi se vredan dečko, ako bi prenepregnuli podatak da je dotični i sin „doživotnog“gradonačelnika Loznice Vidoja Petrovića.

E tu dolazimo do čuvene srpske rečenice „Znaš li ti, ko sam ja?“...Naime, građani ulice Vlade Zečevića, tačnije stanari zgrade preko puta KALEMa ne spavaju noćima. Žale se i prijavljuju policiji (jer nema kome drugom u 11,30h uveče) da bi policija konstatovala da je sve uredu i da nema prekoračenja jačine zvuka, mada sama opštinska odluka predviđa da radno vreme lokala može biti do 01 iza ponoći, ali da se zvuk u objektima mora u 11h svesti na sobnu jačinu!!! Nekada su u pojedinim slučajevima sa terase slušali bahato „znaš li ti ko sam ja“...e nekada neke druge u drugim ulogama „Nemojte još samo ovaj put“, „nećemo više“, „Molim vas“....“Hvala vam“....

Sami građani autoru texta svedoče o bahatom ponašanju jednog od suvlasnika lokala „Znaš ti ko sam ja“, pa su nakon određenog vremenskog perioda bili prinuđeni da se obrate i Unutrašnjoj kontroli-Odeljenju za preventivne aktivnosti i izraze svoje nezadovoljstvo postupanjem i nemoći Lozničke policije. Međutim, izvesno je da je Aleksandar Vučić za Loznicu skovao paklen plan, što obilato koriste : gradonačelnik Vidoje Petrović, predsednica Skupštine Milena Manojlović-Knežević i Srđan Brkić – načelnik Lozničke policije. Zajednički sadržatelj im je slepa poslušnost, a količnik Rio Tinto. Bez prvog se krajnja realizacija ideje rudnika ne može sprovesti, druga persona razmišlja da je najpametnija i najsposobnija – što pogoduje idealnom profilu da sve odluke sprovede kroz lokalni parlament i treća osoba poseduje poniznost i široku lepezu kompleksa niže vrednosti što je kandiduje kao idealnu osobu u datom trenutku na datom mestu.

Kada se ukrste svi ovi parametri nije ni čudo što Brkićeva policija ne postupa prema sinu Vidoja Petrovića, a još manje je čudno da se dopušta tortura građana u 21. veku u centru jednog naseljenog mesta koje pretenduje da bude Grad. Građani tvrde „I nad popom ima pop!“

Srećne vam rane „junaci“, ćeraćemo se mi još!

Nakon 19 godina vladavine, Vidoje Petrović osim što se usuđuje da svoje političke protivnike naziva „istrošenim političkim marionetama“, u jeku protesta naroda protiv nasilja, drznuo se uz pomoć svoje verne kamarile, da na medijskom „konkursu“ dodeli pare dnevnim novinama „Alo“ i TV Pink. I sve bi to bilo uredu da i jedni i drugi nisu direktni promoteri nasilja i prostakluka. Pored njih, veliki novac građana Loznice, dodeljen je medijskoj kompaniji LOTEL, medijskom čedu Vidoja Petrovića.

Tročlana Komisija koju je izabrala gradska uprava u sastavu (pazite apsurda, sastavljena od stručnjaka za koje realno niko nije čuo – dakle „stručnjaci“ SNS-a): Igor Kostić iz Pančeva – menadžer u oblasti medija, Blaženka Đierčan iz Šida (pazi sad!) – nezavisni stručnjak za medije i Milanka Popović iz Kule – novinar, raspodelila je pare građana Loznice, očigledno ne ulazeći puno u tematiku, već su jednostavno dali svoje potpise na listu koju im je Milena Manojlović-Knežević sastavila (a Vidoje kao nije znao, moša-penal). Ono što je tzv. Komisija prvo trebala da uradi, jeste da proveri zastupljenost lozničkih medija u „šeru“ kod građanstva, proveri istinitost i autentičnost izjava o količini državne pomoći u poslednje tri godine (o ovome ćemo tek pisati a boga mi i podneti prijave), a tek nakon toga donese odluku koji će se projekti finansirati od para građana Loznice, jer se u njihovo ime i odlučivalo. Treba imati u vidu da se građani Loznice prema poslednjem istraživanju PAKT Info najviše informišu preko internet portala „Lozničke novosti“ i „LO Info“, a građani su skoro i zaboravili za dve lokalne televizije koje u principu prate jedino kada prenose lokalnu Skupštinu. A kako je Komisija (čitaj Milena) odlučila?

Pa lako i šeretski, pa je tako firmi Lotel u raznim varijantama i reinkarnacijama dodeljeno 6.8 miliona dinara što je apsolutni rekord ovogodišnjeg konkursa pa ćemo se slavodobitnicima i njihovim vezama u lokalnoj samoupravi (protekcija i protežiranju) baviti u nekom od narednih tekstova. U svakom slučaju, ako ništa, ovogodišnji konkurs je bio živopisan, pa će građane Loznice u narednih godinu dana sa portala „Distriht“ Mira Čvorić obaveštavati o „Biserima iz Loznice“ za tričavih 300.000 rsd, „Moja škola - Put do znanja“ mladim lozničanima osvetljava San radio (čitaj Lotel) za 1.500.000 (!) rsd, a romantičnu komediju „Loznica piše srcem“ preko Lozničkog nedeljnika (čitaj Lotel) dočaraće vam Vlado Elez.

Apsolutni hit predstavlja dodela sredstava Lotel radiu za projekat (pazite sad!) „Zeleni minuti“. Kad smo već kod minuta, pomenuta medijska kuća Lotel ni minut vremena u proteklih nekoliko godina nije posvetila suprostavljenoj strani Rio Tinta, pa građani Loznice nisu preko ovog medija mogli biti obavešteni recimo, kakvo je mišljenje Srpske akademije nauka i umetnosti o ovom veoma štetnom projektu po životnu sredinu i zdravlje ljudi. A eto, lozničani će ovoj medijskoj kući finansirati rad i ove godine. Lotel „briljira“ i sa projektom „Kulturno-turistička riznica“ za koji je dato 3.250.000 rsd, što je i jedan od najvećih pojedinačnih iznosa dodeljen jednom projektu.

Dnevne novine „Alo“ će nam objasniti (za 500.000 rsd) da je „Loznica grad budućnosti“, a famozni radio iz Prnjavora uz garanciju TV Pink nam objašnjava genijalnu tvrdnju da nas „Putevi spajaju“. Ko ih i kako asfaltira, nema veze. Nema veze i što se poslovi ugovaraju u četiri oka i mimo zakona, važno je da „putevi spajaju“.

PAKT osuđuje drskost lokalnih vlasti, da u vreme sveopštih narodnih protesta protiv nasilja, dodeli sredstva medijskim kućama koje su u predhodnom periodu upravo promovisale nasilje i primitivizam koji nas je u ovakvu situaciju i doveo.

HOĆEMO LI I DALJE OVO TRPETI?