Nakon sinoćnjeg nastupa predsednika Republike Srbije na TV Happy i izjava vezanih za aktivnosti kompanije Rio Tinto u dolini Jadra, Podrinjski anti korupcijski tim, udruženje NE DAMO JADAR i Koalicija organizacija protiv korupcije u životnoj sredini ističu da je predsednik države govoreći o projektu Jadar izneo niz neistina i poluistina u cilju obmanjivanja javnosti. Građani Srbije su sinoć po prvi put čuli da bi ukoliko kompanija Rio Tinto napusti dolinu Jadra država morala da obešteti firmu u iznosu od 100 milijardi, ali nismo čuli čega.

Aleksandar Vučić je gostujući u emisiji TV Happy naveo da proteste protiv rudnika litijuma organizuju Mlađan Đorđević i Dragan Đilas, što apsolutno ne odgovara istini. Proteste organizuju meštani doline Jadra i dotični gospodin Đorđević pokušava konstatno da iskazano nezadovoljstvo meštana prisvoji svojoj organizaciji ne bi li ubrao neki jeftin politički poen, što mu svakako neće biti dozvoljeno.

Predsednik Srbije je dalje samouvereno naveo da neće biti nikakve katastrofe u dolini Jadra. Interesuje nas kako je Vučić došao do ovog smelog zaključka? Uvidom u dokumentaciju ili? Ako se zna da će kompanija Rio Tinto godišnje u dolini Jadra proizvoditi i ostavljati od 1,5 do 2 miliona tona jalovine (kako oni vole da kažu „industrijskog otpada“), pitamo se o čemu predsednik priča? I da se u jalovini nalazi sama glina ili zemlja, mnogo je, a kamoli arsen, živa, olovo, kadmijum itd.

Tačno je da su sve Vlade počev od 2004. godine davale saglasnost kompaniji za istraživanja, ali je isto tako tačno da su njegove Vlade od 2012. godine zdušno nastavile taj kontinuitet i ne samo to, već je ministar Antić u ime Vlade 24. jula 2017. godine potpisao Memorandum o saradnji sa Rio Tintom čime se faktički i ozvaničio klijentelistički pristup naših vlasti prema ovom rudarskom hegemonu, čija je lista ekoloških i svih drugih nepočinstava po celom svetu poprilično duga i bogata.

PAKT, udruženje meštana „NE DAMO JADAR“ i Koalicija organizacija protiv korupcije pozivaju ovom prilikom Aleksandra Vučića da obelodani dokument po kome je država Srbija dužna da obešteti Rio Tinto u slučaju da mu se ne dozvoli da kopa u dolini Jadra. Ko je potpisao takav dokument ako postoji, zašto taj već nije u zatvoru? Udruženja pozivaju i Republičkog javnog tužioca Zagorku Dolovac da ispita navode Aleksandra Vučića iz sinoćne emisije da je neko iz kompanije Rio Tinto nosio koverte bivšoj garnituri vlasti, i pita ako predsednik zaista poseduje takva saznanja zašto ti ljudi već nisu uhapšeni i šta kompanija Rio Tinto još uvek radi u Srbiji?

Udruženja PAKT, „NE DAMO JADAR“ i Koalicija organizacija protiv korupcije u zaštiti životne sredine ističu da navodi predsednika da Srbija nije od 2004. godine ništa prihodovala od Rio Tinta, jednostavno nisu tačni. Istina, oni jesu mizerni shodno katastrofi koja se sprema, ali ipak postoje. Rio Tinto je državi prema obavezi plaćanja naknade za primenjena geološka istraživanja mineralnih i drugih geoloških resursa i naknade za zadržavanje istražnog prostora do sada uplatio 13.044.493,60 rsd. Ovo jeste mizeran iznos novca, ali eto zgodne prilike za predsednika da inicira izmenu Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara gde bi se renta za istraživanja podigla. Podsećamo, PAKT je krajem prošle godine uputio Skupštini inicijativu o izmenama Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara gde se predlaže podizanje rudne renta za litijum na 25% neto prihoda kompanije.

Udruženja podsećaju predsednika da prihod države neće biti samo od rudne renti koja trenutno iznosi 5%, već i od poreza na dobit, koju Vučić sinoć u svom govoru nije spomenuo. Izračunato je da će Rio Tinto prema važećim cenama litijuma (a ona će sigurno samo rasti) za prvih deset godina eksploatacije iz zemlje izneti 4 milijarde evra, a da bi Srbiji uslovno moglo da ostane 300 miliona. Kažemo uslovno, jer postoji realna mogućnost da kompanija na kraju godine prijavljuje pozitivnu nulu u dobiti, a opravdano se sumnja da domaće institucije ne bi to bile u stanju da iskontrolišu.

Poštovani predsedniče, meštane doline Jadra niste pitali da li su za rudnik, ni Vi ni drugi pre vas. Rudnik litijuma nikako ne može biti razvojna šansa zapadne Srbije kojoj se od potencijalnih rudarskih aktivnosti smeši 2 miliona tona jalovine godišnje na 336 hektara, 300.000 tona koncentrovane kiseline, 942.000 tona slane vode i 28.488 tona soli godišnje. Umesto ovakve perspektive zapadne Srbije, obezbedite i podržite građane da se bave organskom proizvodnjom, jer će u 21. veku osim vode najznačajni resurs biti i poljoprivredno zemljište. Ovo je poslednje naše upozorenje, vratite svojim uticajem proces oko formiranja rudnika u legalne tokove, poništite nelagalno doneti Prostorni plan posebne namene za rudnik litijuma i prestanite jednom za svagda da se ponašate klijentelistički prema kompaniji Rio Tinto, jer vas nisu birali oni već građani Srbije.

Lozničani su se nekom debelo zamerili! Decenijsko trovanje Jadrana iz hemijske industrije Viskoza bilo je produkt komunističke zamisli da pored kraljevske Banje Koviljače oforme jednu od najprljavijih hemijskih industrija. Sada je pak na sceni nešto drugo, samo ko danas i šta zamera lozničanima? Pored mogućih kataklizmičnih opasnosti koje sa sobom donosi eventualno formiranje rudnika litijuma u jadarskoj dolini, nova ekološka opasnost kuca na vrata lozničanima. Ministarstvo za zaštitu životne sredine pokušava na mala vrata da provuče Studiju procene uticaja na životnu sredinu projekta zatečenog stanja kompleksa "EkoMet Reciklaža" u Zajači. Podsetimo PAKT je početkom 2017. godine pisao da je preduzeće RTB "Zajača" kao deo Koncerna "Farmakom MB" iz Šapca, kupilo preduzeće "Bersk investments" iz Beograda čiji je vlasnik Željko Mijailović (1982. godište), koji je rudnik u Zajači kupio iz stečaja na licitaciji u Privrednom sudu u Valjevu, na način da je iste godine osnovao pomenutu firmu sa početnim kapitalom od 500 rsd, pa položio depozit od 117.000.000 rsd, da bi rudnik kupio za 160 miliona dinara. Od tada pa sve do početka novembra ove godine građanima Zajače i Loznice nije bilo poznato kakve su namere novog vlasnika.

Podsećamo da je preduzeće "Farmakom" stanovnicima lozničkog kraja bez ikakvih sankcija i nadokanada štete, ostavilo dva jalovišta. Jedno iznad same topionice olova u Zajači sa 500 hiljada tona ogaraka antimona, 80 hiljada tona šljake antimona, 15 hiljada tona šljake olova i 5000 tona filterskog oksida, i drugo jalovište na Stolicama sa gotovo neverovatnih 1,2 miliona tona opasnih teških metala poput olova, arsena i antimona. Što je mnogo tragičnije, referentne međunarodne institucije utvrdile su znatno i štetno prisustvo olova u krvi kod predškolske i školske dece u Zajači, a Miroslav Bogićević nikada nije odgovarao pred domaćim sudovima za ekocid koji je njegova firma napravila u okolini Loznice prema stanovništvu.

I kao da ove informacije nisu bile dovoljne domaćim institucijama, sada se kreće u ponovnu proceduru otvaranja topionice olova, a kako smo saznali Ministarstvo za zaštitu životne sredine otkazalo je javnu raspravu (bez da je prekinulo proceduru usvajanja Studije o proceni uticaja) usled pogoršanja pandemijskih uslova COVID-19, a javni uvid u Strategiju trajaće još jedan dan. 

Podsećamo, planirana Topionica olova nalazi se na svega 200 metara od osnovne škole u Zajači i stotinak metara od fudbalskog terena i Crkve u tom mestu. Nekoliko predhodnih istraživanja nepobitno su dokazala uticaj topionice olova na prisustvo olova u krvi kod dece predškolskog i školskog uzrasta. Dozvoljeno prisustvo olova kod dece je 10>μg/dl, a tri predhodna istraživanja pokazala su da više od 84% testirane dece koja su direktno izložena uticaju topionice imaju povišeno prisustvo olova u krvi, 48,6% njih koja su delimično izložena i čak 23,1% njih koji uopšte nisu bili izloženi direktnom dejstvu topionice. Definisanje vrednosti olova u krvi od 10 i više μg/dl kao“povišene” od strane CDC i SZO bilo je primarno utemeljeno na nepoželjnom ishodu trudnoće (prenatalna ekspozicija). Kod dece u čijoj je krvi iz pupčane vrpce izmerena koncentracija PbB > 10 μg/dl zapažen je trend zaostajanja u kognitivnom razvoju (na sistematskom pregledu sa navršene 2 godine), što nije slučaj sa decom koja su imala normalne vrednosti PbB.

CRNI podaci govore da je prilikom ispitivanja kvaliteta vazduha 2018. godine kada topionica uveliko nije radila, ali se itekako osećao uticaj "sanirane deponije", u periodu 10.10.-16.10.2018. g. utvrđeno da su čak dva dana dnevne koncentracije suspendovanih čestica PM10prekoračivale graničnu vrednost (GV=50 μg/m3). Srednja izmerena koncentracija suspendovanih čestica PM10je 46,1 μg/m3, minimalna 31,1 μg/m3i maksimalna dnevna je 78,2μg/m3, - saznajemo iz Analiza prezentovanih u Studiji.

Izmerene vrednosti koncentracija ispitivanih parametara u uzorku procednih voda sa deponije u Zajači dana 23.07.2018. godine, a pre upuštanja u recipijent – reku Štiru, prelaze granične vrednosti emisije propisane Uredbom o izmenama i dopunama Uredbe o graničnim vrednostima emisije zagađujućih materija u vode i rokovima za njihovo dostizanje („Sl. glasnik RS”, br. 1/2016) za otpadne vode iz objekata i postrojenja za proizvodnju i finalnu obradu obojenih metala za parametre arsen i olovo. Procedne vode takođe sadrže i veliku količinu antimona.

Površinske vode iz reke Štire uzorkovane nizvodno od Topionice nakon uliva svih otpadnih voda (uključujući i procedne vode sa deponije), ne zadovoljavaju granične vrednosti propisane navedenom Uredbom za II klasu voda zbog povećanih vrednosti pH, specifične provodljivosti, ukupnog ostatka nakon isparavanja, suspendovanih materija, hemijske potrošnje kiseonika, petodnevne biohemijske potrošnje kiseonika i potrošnje kalijum permanganata i povećanih koncentracija amonijum jona, sulfata, ukupnog azota i arsena.

PAKT i Koalicija organizacija protiv korupcije u zaštiti životne sredine upozorava institucije države da prestanu da se igraju sa zdravljem stanovništa Loznice i njihovom životnom sredinom. NEĆEMO DOZVOLITI usvajanje ovakve Studije bez garancija i plana preduzeća "EkoMeT Reciklaža" o raseljavanju kompletnih mesnih zajednica Zajača, Paskovac i Voćnjak, remedijacijom svih postojećih deponija i čvrstih garancija u poštovanje svih ekoloških standarda.

 U suprotnom, poručujemo pre svega nadležnim institucijama da ne pomišljaju da se igraju sa tolerancijom građana Loznice.

NEĆETE PROĆI OVOG PUTA! BRANIMO NAŠU DECU, BRANIMO NAŠE ZDRAVLJE!

SAOPŠTENJE ZA JAVNOST POVODOM POSETE ZORANE MIHAILOVIĆ LOZNICI

Na Svetski dan voda 22. mart, potpredsednica Vlade i ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihailović posetila je Gradsku upravu u Loznici i tu priliku iskoristila da iznese veliku količinu neistina, na koju nismo mogli da ostanemo nemi. Poseta ministarke nama je rekla puno o njenim iskrenim namerama, jer smo je pre više od dva meseca pozvali da dođe u dolinu Jadra i razgovara sa građanima, što joj kako vidimo, ne pada na pamet, a opet dovoljno govori javnosti kako se aktuelna vlast odnosi prema svojim građanima i kolika je njihova „ekološka briga“ za zdravlje ljudi u odnosu na potencijalni „profit“.

U čemu je zapravo problem ministarke rudarstva Zorane Mihailović? U lošim savetnicima i kabinetu, slaboj informisanosti, premoru, pobunjenim meštanima doline Jadra i zapadne Srbije, strahu ?

Nije nam jasno iz kojih motiva je ministarka u Loznici iznela niz netačnih informacija i obećanja, čime je samo dokazala klijentelistički pristup srpskih institucija sistema prema kompaniji Rio Tinto. Naime i pored pisanog poziva upućenog ministarki od strane naših udruženja, ona se nije odlučila da dođe među meštane doline Jadra i čuje sve probleme iz prve ruke, već je u prostorijama Gradske uprave odlučila da u prisustvu direktora svih preduzeća i institucija pošalje poruku da se dokumenta izdaju po ubrzanoj proceduri. Sa druge strane, briga ministarke Mihailović za životnu sredinu je samo deklerativna i rekli bi smo, vrlo opasna po čitavu zapadnu Srbiju i zdravlje njenih stanovnika. Ministarka je u Loznici ponovo upotrebila narativ kompanije Rio Tinto, da Srbija poseduje 10% svetskih rezervi litijuma, što je netačan i zlonameran podatak. Za ovu priliku javnosti pružamo na uvid zvaničan dokument Američke vlade iz ove godine o potvrđenim svetskim rezervama litijuma koje se nalaze van okeana, pa se uverite i sami.

Da li je verovati ministarki, ostavljamo da procene građani. Što se nas tiče, mi ni danas nismo dobili odgovor na pitanje gde i kako će Rio Tinto evakuisati podzemnu vodu za koju je sama kompanija u Elaboratu o rezervama priznala da sadrži povećane količine arsena, nitrata i sulfida. Gle čuda, upravo je ta podzemna voda u ingerenciji ministarstva rudarstva na čijem čelu je potpredsednica Vlade. Može li se ministarki verovati u lepa obećanja, nakon što je Vlada posebnom Uredbom usvojila Prostorni plan posebne namene za projekat „Jadar“ bez predhodne usklađenosti sa Prostornim planom Republike Srbije i Prostornim planom Grada Loznica, što je bila zakonska obaveza, a ministarka sve to dobro zna jer je u tom trenutku sedela na čelu ministarstva građevinarstva. Može li se verovati ministarki koja izbegava svoj narod, i koja u Loznici sa direktorima dogovara ubrzane procedure, a za javnost govori da projekta neće biti ukoliko se ne ispoštuju sve predviđene procedure, koje ni do sada nisu poštovane.

Građani doline Jadra, Loznice i čitave zapadne Srbije treba da znaju da je projekat Jadar neizvodljiv sa stanovišta zaštite životne sredine i zdravlja građana i nikakvi fabrikovani podaci to neće promeniti. Postupanje države prema Biološkom fakultetu koji je ostao bez novih prostorija iz razloga izrade studije o proceni uticaja na životnu sredinu koja se nije svidela kompaniji Rio Tinto, dovoljno govori o iskrenosti slatkih reči koji dolaze od nadležnih po onoj staroj „Čuvaj se Danajaca i kad darove nose“!

Javljaju mi da kerovi ponovo laju na mene. Najnoviji povod izazvan je mojim nastupima na TV Insajder, kako kažu, i pri tom mi stavljaju „u usta“ nešto što nisam rekao. Razmišljam, što bi rekao pokojni Panonski mornar:

 „A što bi prič’o o tim barabama, o njima će pisati po tarabama...“!

Briga me za te mustre, kerove, džumare, funjare, džukce, pudle, avlijanere, podlace raznih provenijencija, jer nikada nisu pričali vučjim jezikom, nikada se nismo ni razumeli, jer ne znaju šta to znači biti vuk, a biti slobodan i biti samo svoj...nadam se da će mi svi vaspitani psi oprostiti!

Kevtanje, režanje, arlaukanje, zavijanje i lajanje, po oprobanom principu dolaze nakon medijskih nastupa „suprotne strane“. Tu je i motiv jasan, sujeta istaknuta, a krajni cilj skrajnut i potpuno nevažan. Skloni pogrešnom i tendencioznom tumačenju, pogrešno dresirani, laju pretežno u čoporu jer su tad kao jači, laju i na točak koji se okreće! U neposrednom kontaktu „umiveni“, podviće rep, lizaće ruku, uješće čim okreneš leđa, jednostavno takvi su. Nema povoda i nema razloga. Ćutimo i trpimo, dobro je sve dok ne dobiju besnilo, ne počnu da pene!

Priroda našeg „neslaganja“ (nazovimo tako ovaj sukob) je šta više banalna. U početku, bilo je i međusobne komunikacije, pokušali  smo naći najmanji zajednički sadržalac, ali je problem nastao kada su džukci u priču pokušali da uvedu i lisice sa kojima su do juče „jajarili“ po lokalnim kokošinjcima. Rekli smo im da su lisice prepredene, lukave i da lako prenose besnilo , kao i da nam se vrlo verovatno nasuprot Darvinovoj teoriji može desiti da prilikom te družbe postanemo magarci. Ne ide, priznaćete, da vuk postane magarac! Bilo kako bilo džukci su nastavili sa jajarenjem po lokalnim kokošinjcima u čudnoj simbiozi sa lisicima, ali ni ona nije dugo trajala. Sukob je nastao oko kajgane i jaja na oku, jebem li ga...

A onda je severno-bački prekoplotaš, čipovan i najverziraniji od svih džukaca, počeo da bude čest gost šinteraja. Ako ne daj Bože lisice propadnu, da se na vreme obezbedi mesto kod glavnog šintera. Drž’te vukove, narediše šinteri, a džumare zajalaše iz sveg glasa, do poslednje glasne žice, do pojave pene, do koske, koju će dobiti kasnije. Sad se razume i „aport“ i „k’ nozi“ i „sedi“ i „lezi“ i „fuj to“!

I tako sami, nebitni, besni i ostavljeni, jedinu šansu za skretanjem pažnje vide u lajanju i napadu „iza leđa“. To im je stil i princip. Besnilo! Besnilo koje šteti nervnom sistemu i pojačava reakcije i uzbuđenost.Rado bi pomogli, ali leka nema! Bar da je nama poznato...

P.S.

Svaka sličnost sa stvarnim likovima je slučajna!

Koalicija za borbu protiv korupcije u životnoj sredini i Svetska organizacija za prirodu-WWF Adria su još u junu 2021. godine Skupštini opštine Prijepolje, opštinskom Veću i Odeljenju za urbanizam građevinarstvo, komunalno-stambene i imovinsko pravne poslove, prosledili Zahtev za zabranu izdavanja dozvola za izgradnju mailh hidroelektrana i kao i zahtev za izmenu Prostornog plana Opštine Prijepolje, u kojima su jasno obrazložili razloge i potrebu da se spreče dalje mogući negativni uticaji na životnu sredinu na teritoriji opštine Prijepolje izgradnjom malih hidroelektrana, sa osvrtom na Planove detaljne regulacije za MHE ''Vir'' i MHE ''Lipovica''.

Opšte je poznato da se u cilju podsticanja investiranja u energetskom sektoru, shodno pristupanju Energetskoj zajednici, a posebno implementacijom direktiva za promociju proizvodnje električne energije iz OIE, Srbija odlučila za sistem direktnih subvencija kroz garantovanu otkupnu cenu, što je predstavljalo jasan signal
investitorima da uđu u proces izgradnje malih hidroelektrana na gotovo svim vodotokovima, bez obzira da li se radi o rekama, ili potocima i bez obzira da li se
ti vodotokovi nalaze u zaštićenim područjima ili ne.

Do sada se jasno pokazalo da ovakav vid podsticaja za povlašćene proizvođače električne energije nema značajan uticaj na podizanje učešća energije proizvedene iz OIE u ukupnom energetskom miksu što se i vidi u Izveštaju Agencije za energetiku.

Naime, u Izveštaju se navodi da su na kraju 2021. godine na distributivnoj mreži bile priključene 149 male hidroelektrane (MHE), ukupne instalirane snage 127 MW, odnosno sa veoma skromnim učešćem od 2,9% u ukupnom energetskom miksu, te se samim tim može zaključiti da je do 2021. godine u Srbiji nepovratno uništeno više od 300 km reka I da se izgradnjom malih hidroelektrana nikako ne može rešiti problem manjka električne energije, te samim tim niti značajno doprineti razvoju
elektroenergetskog sistema Srbije, već da se isključivo nepovratno uništavaju reke i životna sredina i ugrožavaju osnovna prava lokalnih zajednica. Ovo je pogotovo značajno ako se
imaju u vidu klimatske promene i sve češća situacija u pogledu loših hidroloških prilika, što ukazuje da se vakvom vidu proizvodnje električne energije nije pristupilo multidisciplinarno I da nestalna proizvodnja predstavlja glavnu odliku i kamen spoticanja.

Jasno je da izgradnja malih hidroelektrana predstavlja pogodno tlo za razvoj korupcije i bogaćenje užeg kruga pojedinaca kojima je razvoj ovog biznisa omogućen na račun uništavanja prirodnih dobara i biodiverziteta,i da su građani ti koji plaćaju ‘ceh’ pogrešnih politika vlasti koja je omogućila projekte mini hidroelektrana, a za koje je već potvrđeno da nisu u javnom, već isključivo u privatnom interesu, samim tim što male hidroelektrane proizvode i značajne finansijske gubitke za celu državu, dovodeći do preusmeravanja sredstava iz ruku potrošača u ruke vlasnika kapitala MHE.

Podsecamo da su se države potpisnice Ugovora sa Energetskom zajednicom obavezale da će poboljšati saradnju i rad s lokalnim stanovništvom radi zaštite vodenih i vlažnih područja kao regulatora režima voda, staništa specifične flore i faune i kao izvora velike ekonomske, kulturne, naučne i rekreativne vrednosti čiji bi gubitak bio nenadoknadiv.

S tim u vezi, Koalicija je stava da je neophodno napraviti balans i usaglašavanje između zaštitnih I razvojnih interesa, prostornih, ekoloških, socio-ekonomskih i političkih faktora kako bi sprečili ili ublažili negativan uticaj na biodiverzitet, staništa, prirodna I kulturna dobra.

Umesto da se intenzivira očuvanje jedinstvenog biodiverziteta regije, i potencira na poboljšanju energetske efikasnosti, svedočimo sumanutoj banalizaciji prostora i neopravdanog pritiska na prirodne resurse.

Ove dve organizacije na osnovu temeljnih argumenata, dugi niz godina ukazuju na rizike koje projekti izgradnje hidroelektrana donose kako po lokalnu zajednicu tako I po prirodu, te se postavlja pitanje kome je u lokalnoj Upravi Prijepolja u interesu da se ovakvi, očigledno suludi projekti I dalje provlače i realizuju?

Postavlja se pitanje zašto Uprava Prijepolja ne utiče na smanjenje gubitaka u distributivnoj mreži koja je po istom Izveštaju Agencije za energetiku u 2021. Години smanjila gubitke u odnosu na 2019. godinu za čitavih 0,22% a koji iznose 11,73% електричне енергије преузете у дистрибутивни систем, што је веома висока вредност у односу на технички оправдане. Što implicira da samo smanjenjem gubitaka u mreži od 2% ne bi bilo uništeno 300 km reka širom Srbije.

Koalicija protiv korupcije u životnoj sredini od Skupštine opštine Prijepolja zahteva hitno donošenje odluke kojom će se zabraniti izrada planskih I urbanističkih dokumenata za razradu novih lokacija za izgradnju malih hidroelektrana kao I izdavanje građevinskih dozvola, i izmenu Prostornog plana opštine Prijepolje kojom će se sve predviđene lokacije za izgradnju malih hidroelektrana izbaciti kakoi stoji u dosttavljenom obrazloženju u junu 2021. godine.

Ulaganje privatnika u planska dokumenta ne može prestavljati rizik građana Prijepolja već svakog Investitora te se poslovni gubici nigde u svetu ne mogu nadokanađivati javnim novcem, osim ako već nismo postali privatna država?