Zašto FK Loznica ima nikad čudnije i loše rezultate? Kada oni počinju da korespondiraju sa kadrovskim „osveženjima“ u klubu? Zašto loznička javnost i lokalna samouprava ćute? Kako se od projektovanog superligaša došlo do kandidata za ispadanje u Srpsku ligu? Ko dovodi u Loznicu igrače krajnje sumnjivog kvaliteta o trošku građana i zašto? Kako se to u Bijeljini tri dana pred utakmicu znalo da će Loznica i Rad igrati za 7+ ? I zašto „smrdljivi“ tragovi FK Žarkova zaudaraju u Loznici?

*stadion na Lagatoru - foto Stalex

Kada je jedini i vrhovni, prepodobni najavio da će Loznica dobiti fudbalski stadion u vrednosti 24 miliona evra, mnogo je skepse i sumnji bilo u samu realizaciju ovog projekta. Jer bo, kaže naš narod „Ko se u mleko opeče i u jogurt duva“, jer postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda dobijamo (samo u najavama) gotovo 20 godina, a ono bi (gle čuda) koštalo nešto manje nego fudbalski stadion, procena je oko 20 miliona evra. I dok nam najveće prigradsko naselje i dalje leži na septičkim jamama (čitaj govnima), projekat fudbalskog stadiona brzo je krenuo u realizaciju zahvaljujući nekim drugim agregatnim stanjima.

Da podesetimo zaboravne, fudbalski klub Loznica bio je jedan od retkih timova u Srbiji koji je imao dve pokrivene tribine, pa se činilo da se sa minimalnim ulaganjem postojeći objekat može učiniti funkcionalnijim i boljim. Ipak, veliki vođa je rekao istorijsko NE, ruši sve, diži novo i neponovljivo, diži nešto po čemu će me pamtiti. Loznička javnost, kao i javni funkcioneri su ćutali, ćutanje je zlato!...ko zna...Ćutalo se i kada je za stadion umesto predviđenih 20, dodatno izdvojeno još 10,5 miliona evra, odnosno 3.599.818.800,00 dinara. Posao vredan 30,5 miliona evra dobio je nakon ponovljene nabavke Dream Team, nadasve zanimljiv konzorcijum koji su činili:

TERMOMONT DOO BEOGRAD – preduzeće u poslednjih par godina ima zabeleženo 24 perioda delimičnih blokada jednog ili više računa, ali i 35 miliona evra ugovora sa državom i javnim preduzećima.

TEMING ELECTROTECHNOLOGY DOO NIŠ –takođe sa četiri perioda delimičnih blokada, sa blokirana dva računa i skromnim poslovima sa državom u iznosu od 150.000 evra.

MPP JEDINSTVO AD SEVOJNO –sa „svega“ 8 perioda delimičnih blokada računa i „skromnih“ 74.686.133€ prihoda od državnih poslova.

GEOURB GROUP DOO BEOGRAD –sa skromnih 606.264€ poslova od države, bez blokada računa.

SAŠA MILOSAVLJEVIĆ PR CENTAR ZA PREVENTIVNI INŽENJERING PROJEKTOVANJE EDUKACIJU I SAVETOVANJE BP CONSULTING –iz Kruševca (ko ono bi još iz Kruševca?), prema podacima poslovnog sajta u trenutku tendera bez ikakvih prihoda, aktive i pasive, bez obzira što su prema evidenciji APR osnovani još 2013. godine (čitaj tipično Udbaško preduzeće).

TRON TEX DOO NOVI SAD– sa 10 perioda delimičnih blokada i dve aktuelne izrečene mere od strane Poreske uprave i prihodima u poslovima sa državom u iznosu od 28.900.868€.

CEP DOO BEOGRAD –sa dva perioda delimičnih blokada, širokom lepezom vlasnika i nekim povezanim davno zaboravljenim licima u Loznici. Preduzeće u poslednjih par godina beleži prihode od države u iznosu 2.231.893€.

i DIM TRADE – sa dva perioda delimične blokade i 145.310€ poslova sa državom, uz zabeleženi uvoz u poslednje dve godine u iznosu od preko 2,5 miliona evra uz neto dobitak iste godine od 610.739€.

U trenutku raspisivanja javne nabavke FK Loznica je peta na tabeli Prve lige Srbije kao najefikasnija ekipa u ligi sa datih 57 golova u sezoni. Gaučosi sa Lagatora igraju dopadljiv fudbal, a utakmice Loznice obiluju uzbuđenjima i dopadljivom igrom. Publika se vraća na stadion koji će samo par meseci kasnije biti porušen do temelja. Novo odelo za fudbalski klub se sprema, a šije ga „Đura“! Reklo bi se „daleko od očiju javnosti“ klub prelazi na odigravanje utakmica u Klupcima i realizuje jedan od „čudnih“ prelaznih rokova. Naime, Loznicu napušta nekoliko udarnih imena među kojima je i štoper Mihailo Bogićević koji je u Loznicu stigao par sezona ranije iz Švajcarske, pošto Javor iz Ivanjice nije mogao da plati obeštećenje kao klub koji se takmiči u profesionalnoj ligi. Britki štoper za zavidnim učinkom u proteklim sezonama, naprasno biva proglašen „nepotrebnim“ i gle čuda završava (bez obeštećenja) kao standardni štoper Spartaka iz Subotice u Super ligi Srbije. Bogićević je bio samo paradigma tog prelaznog roka, na sreću, kostur ekipe je zadržan na okupu i izboren play-off sa osmim mestom na tabeli, ali uz znatno nekvalitetniju igru i nekoliko „sumnjivih“ rezultata pred kraj regularnog dela prvenstva. U trenutku pisanja ovog teksta FK Loznica je 14. na tabeli od 16 prvoligaških klubova sa mršavih 15 bodova, sa najlošijom odbranom u ligi i primeljenih nestvarnih 28 golova na 16 utakmica. Poražavajuće i razočaravajuće. Ipak je čudno da niko za ovakav rezultatski krah neodgovara!?!

Stadion je u međuvremenu nicao kao pečurka iz vode. Trljali su ruke i iz gradske uprave, ali i iz fudbalskog kluba razmišljajući da je novi stadion i nova razvojna prilika. I jedni i drugi izgleda nisu ni pretpostavljali za koga? Ispostavlja se, za Loznicu i njene građane sigurno ne. Jedno je sigurno, da bi klub i stadion bili funkcionalni i dobro posećeni, potrebno je formirati ekipu od talenata isključivo iz ovih krajeva, od Bijeljine preko Tuzle, Krupnja, Ljubovije, Osečine...Loznica kao gravitacioni centar trebala bi da okuplja talente iz regije, a onda bi sa tog geografskog područja mogao da se napuni i stadion kapaciteta od 8.000 mesta jednom sedmično. Naravno, to je dugotrajan i mukotrpan posao koji podrazumeva ozbiljan rad na selektiranju i skautiranju mladih talenata, istovremenom razvoju stručnjaka i promociji Loznice kao sportskog i studentskog centra. Međutim, u ovom slučaju krenulo se po starom dobrom naprednjačkom običaju „prečicom“. No, da se vratimo u jun ove godine kada se u javnosti pojavila informacija da OFK Žarkovo napušta Prvu ligu zbog „finansijskih problema“. Vest prenosi i Informer sa apostrofom „Skandalozno“! Nezvanično u fudbalskim kuloarima kruži priča da je u FSS iz UEFA stiglo upozorenje da se prate sumnjive aktivnosti i rezultati OFK Žarkovo pa se javila potreba da se taj klub i pored istorijskog uspeha i plasmana na 6. mesto Prve lige, skloni od očiju javnosti i premesti u Beogradsku zonu. Međutim, postavljalo se pitanje gde će iz Žarkova otići sav taj „talenat“ koji čak i UEFA primetila. Prst sudbine zaustavio se na Loznici, da li zbog loše karme ili malo više zbog novog stadiona i uloženih 30,5 miliona evra.

Ostaće enigma kako je u „specialnoj operaciji“ FK Loznica tekao lanac komande i da li su funkcioneri Loznice aktivno učestvovali u „prelaznom roku“. Bilo kako bilo, igrački kadar je blago rečeno ruiniran, a „doveden“ je i zvanični ili nezvanični sportski direktor Rade Krstić – Šakal sa kojim je stiglo minimum 9 njegovih igrača u najmanju ruku sumnjivog fudbalskog pedigrea. Rade Krstić – Šakal, poznat je javnosti od trenutka kada je pucao na policiju na splavu Crni Panteri za šta je 2008. godine i osuđen na 14 meseci zatvora, a u dobro obaveštenim krugovima važio je za čoveka Miloša Radisavljevića – Kimija vođe navijačke grupe Alkatraz. Kada je promenio stranu nije poznato... Krstić je fudbalskim krugovima poznat i kao obezbeđenje Dejana Grgića vlasnika agencije „Sports Office“ i menadžera poznatih srpskih fudbalera, među kojima je svakako najpoznatiji aktuelni reprezentativac Dušan Vlahović. Italijanski mediji su se prilikom Vlahovićevog prelaska iz Fiorentine u Juventus bavili kontraverznom Agencijom dovodeći je u vezu sa sveže reizabranim sekretarom Vlade Srbije – Novakom Nedićem preko koga je ova agencija uspela da dođe do velikog broja igrača FK Partizan, a pomoglo je i to što je velikom broju tih igrača u Teleoptiku, filijali crno-belih, trener bio brat Darka Ristića, koji se pojavljuje kao lice ove agencije i direktor. Italijani dovode u vezu sa agencijom i Danila Vučića, Radeta Krstića, Dušana Zlatkovića za koje tvrde i da zastupaju interese Nemanje Radonjića – bivšeg igrača Partizana, Rome, Crvene Zvezde, koji je iz Benfike pozajmljen Olipmiku iz Marseja.

Elem, “uspesi” FK Loznice kreću od pojave Krstića i njegovih igrača, a prvi potez je bio oterati proswlavljenog asa sa ovih prostora Dragana Mićića -Miću i dovesti bivše trenere OFK Žarkova Nebojšu Neškovića i Miodraga Anđelkovića. Nešković je u svom “bogatom” portfoliju pored Žarkova vodio i pionire Partizana, a pred lozničkom publikom se pored “impresivnih rezultata” istakao i kao dežurni “spiker” prenosa utamice, koja karakteriše njegov način vođenja tima. Poznato je da pored toga, Nešković i ne poseduje licencu za vođenje prvoligaških klubova, pa se uz to plaća i Anđelković čija se licenca koristi u protokolima.

Sve u svemu, Krstić nije mogao doći u Loznicu bez “amina” Branislava Malovića, člana Predsedništva Srpske napredne stranke i koordinatora stranke za Kolubarsko - Mačvanski okrug. Nezvanično se u fudbalskim kuloarima priča I da će Malović (formalno ili neformalno) preuzeti klub nakon završetka stadiona i da će u tome učestvovati I njegovi direktno podređeni funkcioneri iz Loznice, doduše samo kao puki izvršioci tj vodonoše! Na njegov amin sigurno je “namignuo” Darko Glišić – generalni sekretar partije, dok sa vrha sve to nadgleda….pa znate već ko!?

REDAKCIJA - Pakt Info

Ponovo blamaža na Lagatoru! Loznica je ovog puta odigrala mršavih 1-1 sa ekipom iz dna tabele Srpske lige Zapad. Ponovo anemično i bledo izdanje, kažnjeno je na samom kraju utakmice, a kako su se stvari na terenu odvijale lozničani su još i dobro prošli! SKoro 200 ljubitelja fudbala videlo je dva različita poluvremena, lozničane koji su dominirali u prvom delu, a potom u nastavku utakmice nestali sa terena. Ostaje na kraju pitanje, ima li ko da povuče kočnicu...Svi čekaju na Milenu...

Pre više od 10 godina, poslom sam se zadesio kod predsednice Skupštine Loznice i u neformalnom razgovoru kažem : "U Loznici smenili trenera?" - rekoh ljubopitljivo, dobivši neočekivan odgovor "Mile ima duge i spore treninge. Traju brate po tri sata. Sa druge strane Strujini treninzi su sa intenzitetom". Ostadoh na momenat sablažnjen Milenicinim poznavanjem tematike, a u jednu ruku i začuđen, otkud ona to zna? Što bi to trebalo da interesuje jednu predsednicu Skupštine Grada....Kasnije, tokom godina, uvideo sam gde leži problem svih problema lozničkog fudbala...pa tu!!!

Kad se setim da su isti ti "stručnjaci" oterali Ćiru posle osvojenog prvog mesta na polusezoni, a ovaj digao ruke od budala, otišao u inostranstvo i napravio solidnu karijeru. Nije jedini!!!

Da je časti i poštenja, da je do morala, ekipa koja je zasela na stadion bi se pokupila i otišla. Ali neidu zato što neće, već što čekaju na Milenu i Vidoja... A njih dvoje ne misle na fudbal, ne haju za državne (čitaj naše pare)....zauvar je još koji kvadrat da "padne"...Kažu, trener Janjić radi džabe, ali ne kažu Amerikanci džaba "NEMA BESPLATNOG RUČKA", pa tako i Janje ima propalu vikendicu na periferiji koja se renovira od strane predsednika...Dok Vidoje i Milena sređuju dozvole za priključke novih zgrada na struju,kanalizaciju,gas i vodu. Nema veze što je sistem dotrajao i preopterećen...važno je da se lova vrti....

Elem, reč dve i o utakmici....Krenuli su silovito lozničani oslabljeni neigranjem glavnog veziste Tripkovića, a posle jednog inteligentnog i perfektnog cenatšuta kapitena Komarčevića, Obadović je majstorski pogodio za 1-0 pred kraj prvog dela. I umesto da isprate goste sa tri četiri gola u mreži, četa trenera Janjića jednostavno nestaje u nastavku sa terena i gosti hteli-nehteli dolaze do izjednačenja. Ruku na srce, glavni sudija utakmice poništio je u zaustavnom vremenu gol zlatiborčana videvši faul gostiju u šesnaestercu, valjda jedino on na terenu. Međutim kao da to uspavanim lozničanima nije bilo dovoljno upozorenje i već u sledećem (faktički zadnjem napadu na utakmici) nakon kornera, primaju evrogol za 1-1 i potpuno pomračenje fudbala u Loznici. VIspreni članovi uprave su reagovali, smenivši Zumbula Mahalbašića i smanjivši plate igračima sa prosečnih 140.000,00 rsd na 80.000,00 rsd, ja im ne bi dao ni 10, ma ni zaleba, što se kaže.

IMA LI KO U OVOM GRADU RUČNU DA POVUČE, OSIM MILENE I VIDOJA ? Ili su oni ono što narod kaže "U svakoj čorbi mirođija"?

Porađa se novi stadion u Loznici...skoro kao„Skadar na Bojani“...Posle smene rukovodstva, očekivala se konsolidacija i makar ostanak u Prvoj ligi Srbije. Na kraju je Loznica ispala u treći rang, a poslednja vest koja se pojavila u rolerkosteru (Roller coaster) oko FK Kolubara je da su zeleno-beli dobili lično obećanje od bivšeg ministra za poljsko mleko Nedimovića – sadašnjeg večito privremenog predsednika FSS da će ostati u Prvoj ligi. Kako Zvezdi neće biti sviran penal u prvom kolu, kako ubogi Partizan neće biti pokraden, kako Zvezdinom protivniku neće biti dodeljen crveni karton, e tako će i Loznica ostati u Prvog ligi. Dao reč pa pogazio. Nije mu prvi put. Zanimljivije od svega što bi Loznica da je ostala u Prvoj ligi, i pored pompezno najavljivanog stadiona, drugo kolo bila domaćin u Šapcu, šabačkoj Mačvi, ali....A najzanimljive je od svega je kada bi lazarevčani "otpevali" s kim su sve nameštali utakmice. (ispalo bi pola lige)

Blamaža za blamažom ređala se na Lagatoru, a što je najgore u tome je svesno ili ne učestvovao i prvi čovek kluba Željko Marković. Vest koju je preneo najčitaniji loznički portal bila vezana za Markovića koji spektakularno napušta letovanje i helikopterom biva prevezen na kopno kako bi se vratio u Srbiju i uživo ispratio naprasni „povratak“ zeleno-belih u Prvu ligu (čak nije ni demantovano!). Međutim, moša! Zvanični portal kladionice MaxBet prenosi „Da se nešto kuva u Loznici“, najavljuje spektakularna prvoligaška pojačanja, među kojima je i rođak predvodnika batinaša sa šabačkog mosta – Dragoljub Srnić, sve ima dimenziju groteske, da bi na kraju ostalo u domenu Nedimove date reči.

Pih!

Bilo kako bilo,aferim za Nedima, neka mu je pusto i gusto! Sada se i trener Janjić češe gde ga ne svrbi, jer je ekipa iz trećeg ranga ispod njegovog nivoa realno , a sam za medije u svom jadanju kaže da samo Bog zna u kakvom će sastavu Loznica igrati protiv „renomiranih“ protivnika poput Poleta iz Ljubića i Reala iz Podunavaca (čast svakome – veresija nikome). I dok zemaljski dani lozničkog fudbala prolaze, građani Loznice treba da znaju da se za dva fudbalska kluba u gradu (veliki i mali fudbal) izdvaja preko 60 miliona dinara i sve bi to bilo uredu da se na ostale sportove potroši 90 miliona dinara (po Zakonu o sportu dozvoljeno je jednom klubu dati maximalno 20% od ukupnog budžeta za sport), što većinom nije slučaj, pa lokalna samouprava već godinama unazad ulazi u finansijski prekršaj koji pomno prati i Državna revizorska institucija (DRI).

Jednom prilikom mi je jedan Narodni poslanik pričao da kada je bio mali kada ga je deda dovodio u Beograd, prolazili su pored zgrade Skupštine, pa je tada narodni poslanik pitao dedu kakva je to zgrada sa okruglim krovovima? "Cirkus! Odlučno odgovori deda, samo cirkus ima okrugle krovove dete". Koincidencija je da su i od lozničkog Lagatora napravili napredni cirkus. Zdanje pompezno najavljivano kao stadion po UEFA 4 standardima, pretvorilo se preko noći u „ružno pače“ Zapadne Srbije. Prvi „gaf“ je bio vezan za drenažu, kada je izvođač na stadion umesto sitnog propustljivog peska isporučio mulj, koji se posle prve kiše pretvorio u cement. Moralo se brzo reagovati pa je podloga brzinski skinuta i postavljena nova. Pompezno je najavljivan poluveštački travnati teren, gde se jedan procenat prave trave sadi i baš taj procenat trave koja nije veštačka zahvatila je bakterija, pa će se po svemu sudeći i travnati tepih menjati. Stadion je “pao“ i na testu Komisije FSS, zbog toga što su ulazi za autobuse niski, što nema dovoljan broj mesta za rezervne igrače i staff, i što su svlačionice za igrače male (30 metara kvadratnih). Mali broj njih koji su imali prilike da uđu na stadion svedoče da se iz svečane lože ne vidi pola terena (loš ugao lože), da se iz prvog reda ne vidi mnogo toga zbog zaštitne ograde, a na stadionu pored elektonskih kapija još nije rešen problem sektora, pa tako možete u teoriji kupiti kartu za sever i neometano se prošetati do juga ili istoka.

Izgradnju stadiona su pratile i razne kontraverze, pa je tako prvi čovek Bezbedonosne informativne agencije za Vojvodinu – Nikola Vasiljević, inače rođeni „krupanjac“, obeležen da je preko konzorcijuma dobio posao na stadionu vredan 30 miliona evra. Zanimljivo je da je Vasiljević optuživan od strane medija i fudbalske javnosti da je sedeo u Upravnom odboru FK Vojvodine zajedno sa Slobodanom Milutinovićem – Snajperom, osuđivanim kriminalcem koji je u međuvremenu nestao sa nanogicom. Zanimljiva scena desila se krajem maja prilikom poplava u Loznici, kada su poplavljene i nove prostorije stadiona. Prema svedočenju zaposlenih nakon poplava u prostorijama se pojavio izvesni šef narko kartela koji je 2018 iz Južne Amerike izručen Srbiji, a važi za čoveka koji je u poslove oko droge uveo Darka Šarića i Dejana Stojanovića -Keku i saopštio prisutnima na stadionu da je on otkupio sve radove na stadionu i da se od sad odgovara samo njemu. Inače, projekat izgradnje novog stadiona na Lagatoru prati nezakonito uvođenje raznih kriminogenih podizvođača u poslove, a ko je i kada odlučio da „preseče“ može se naslutiti. Uglavnom, posao ni blizu nije kraju, a i kada se završi lokalna samouprava neće imati ništa sa tim, jer će objekat preći u vlasništvo javnog preduzeća „Stadioni Srbije“.

Iako preovladava verovanje da je posao oko novog stadiona finansirala UEFA, to je apsolutna zabluda. Projekat je naime finansiran od strane Kancelarije za javna ulaganja, a građane Srbije je koštao prema dostupnoj dokumentaciji preko 31 milion evra.

Da podsetimo, planom je prvobitno bilo planirano da stadion košta oko 24 miliona evra, ali se na raspisani poziv niko nije javio (gle čuda?), pa se prilikom drugog poziva javio konzorcijum koji su činili: Termomont-Beograd, Teming Electrotehnology-Niš, MPP Jedinstvo-Sevojno, GEOURB grup doo-Beograd, Saša Milosavljević PR-Kruševac, TRON-TEX doo-Novi Sad, CEP doo-Beograd i DIM TRADE. Sklopljen je posao na osnovu ponude od 2.999.849.000,00 dinara, a anexima je naknadno cena radova podignuta na 3.559.419.178,62 rsd pa potom na 3.623.978.155,55 dinara.

Da podsetimo, Loznica je u ovom procesu izgubila stadion sa pokrivene dve tribine (jedan od tri stadiona u državi), a što je još tragičnije izgubila je zemljište na atraktivnoj lokaciji. Dobro hajde, nije izgubila zemljište, samo ga  se odrekla, ne izgovorivši ni jednu reč protiv. Sada stižu i pritužbe roditelja da mlađe kategorije koje nemaju gde da treniraju i da moraju u Klupce, pa ako znamo da se budućnost jednog kluba zasniva na mlađim kategorijama, poruka je jasna!

Zanimljivo je da poslodavac odnosno Kancelarija za javna ulaganja Anexima preuzima novonastalu štetu na građane Srbije usled ekonomske krize i skoka cena materijala na tržištu. U normalnoj zemlji bi se za ovakve stvari išlo na dugogodišnju robiju.

Nažalost, mi odavno nismo ni u rangu južnoameričkih zemalja.

Derbi Srpske lige Zapad, igraju Loznica i Sloga iz Požege...Grad daje našem klubu oko 30 miliona dinara i imamo nov „evropski“ stadion, a Požežani dobijaju od svoje opštine oko 7 miliona i igraju na „njivi“...Bitan podatak da bi mogli da realno sagledamo razmere neukosti i lopovluka...Ali ne igra stadion i ne pobeđuje travnata podloga....Dolazim po prvi put na novi stadion, ulaz je besplatan, otvorena je istočna tribina, ali ne lezi vraže....ne kaže džaba naš narod, nije žvaka za seljaka!!!
Videla žaba da se konj potkiva pa poturila nogu....e tako sam i ja doživeo neprijatnost na samom ulazu na stadion...Lepo je počelo naše druženje....Dolazeći na stadion kupih jedno od ovih ZERO pića (da ih ne reklamiram) jer mi organizam ima nagle hipoglikemijske varijacije i u tim momentima važno je da kod sebe imam nešto nalik na slatko i osvežavajuće...Na ulazu mi je saopšteno da je zabranjeno unošenje plastičnih bočica (jer se strahuje da ću gađati sudiju – nasuprot strahu od direktne diskriminacije). Ok, i kada odete na utakmicu Zvezde ili Partizana oduzimaju vam i semenke a kamo li plastične bočice sa vodom. „Dobro“ – kažem i odlažem flašicu pored kapije jer kante za đubre nema ni za leka i pitam da li u okviru stadiona ima neki bife gde se može uzeti osvežavajuće piće, pa me uputiše na WC i česmovaču. Rekoh „Gospodine ja kad dobijem napad potrebno mi je da imam nešto pored sebe (a ne da šetam do wc-a po vodu). Obezbeđenje samo slegnu ramenima...

Odluka uprave da pusti besplatan ulaz na derbi, činila se kao pun pogodak, međutim ne lezi vraže...U želji da kamere snimaju tribinu preko puta (računajući da će ona biti puna), gledaoci su smešteni na istok, gde je gotovo celu utakmicu udaralo sunce, pa su iz uprave mogli komotno na akciji da prodaju i naočare za sunce. Druga je priča što oko 500 prisutnih nije ni imalo šta da gleda. Tu se rodila ideja koju predlažem upravi kluba, da svaku sledeću tekmu otvore drugu tribinu, i nema potrebe za čistačicama, gledaoci će sami da brišu prašinu sa stolica, genijalna zamisao, priznaćete!
Sve u svemu, nezna se da li me je više smorilo sunce ili dešavanja na terenu. Izgledalo je sve od glavnog sudije, preko kompletne domaće ekipe, pa donekle i gostiju da su zalutali na uzalud izgrađeni stadion. Od početne situacije gde nam glavni sudija pokazuje da nije ni čuo za termin „prednost“, do nedosuđenog klasičnog penala za goste, nekoliko jalovih polukontranapada gostiju do cirka jednog plasiranog šuta zeleno-belih u okvir gola Požežana, malo i za Zonu a kamoli za vrh Srpske lige i oko 500 posmatrača.
Nešto agilnije su Lozničani krenuli u nastavku, no sve bilo bezidejno, jalovo, bezkrvno...Nismo videli domaću ekipu koja želi da pobedi, ukliza, bori se za loptu, traži duel...Nasuprot tome videli smo jedno mlako izdanje, beskrvno, mučno i tužno. Svega nekoliko pokušaja u nastaku propali su iz sebičnosti Tripkovića i Obadovića, a domaći pred sam kraj umalo nisu kažnjeni za indoletnu igru jer su gosti iz Požege hteli da se maltene ušetaju u gol.

Čudi i kukavičluk koji je čini mi se došao sa klupe....Fudbalska sam analfabeta za trenera Janjića, ali ako je meni posle jedne utakmice jasno da Obadoviću nema ko da donese loptu sa strane, jer bekove i krila gotovo da nemamo, zašto se u nastavku nije rizikovalo i igralo preko centralnih bekova. U svom jedinom izletu u nastavku kapiten Petrović je pružio željeni model, kada je preuzevši rizik prošao u solo prodoru do 20m od gola, pa je akcija propala zbog već pomenute sebičnosti.
Uporno potenciranje na strpljenju i posedu očito ne daju rezultat jer Loznica očigledno nema kvalitet za ekipe koje dođu na Lagator da se brane plitkom zonom orjentisane na kontranapade, pa se pitam gde je onaj trener svojevremeno prvoligaških ekipa koje su igrale lepršavo i dopadljivo. Istina, ne igra trener, Janje je legenda kluba i tako treba da ostane, a ovakvim izdanjima ruši se, čini mi se i njegov ugled i kredibilitet!
Prva liga dakle ostaje puki san, to je bar jasno. Stadion ostaje kao raritet i pokazni poligon Vučićeve Srbije da i iz Reala iz Podunavaca mogu dobiti ovakav stadion ako budu odani i poslušni kao Vidoje.
Sledeći put otvorite jug, da tamo makar dok traje utakmica obrišemo prašinu sa stolica i gelendera.