Petog oktobra dvehiljadite godine, tačnije 24. septembra, Loznica je bila totalno podeljena. I dok se po gradovima slavila pobeda demokratske opozicije, u Loznici su bile pata karte, tačnije spremalo se ponavljanje izbora u Dragincu kod čuvenog Mike Stepanovića ( Bog da mu dušu prosti!- SPS ). Većina u Parlamentu je, kasnije ,napravljena (doduše tesna ) sa tadašnjom glavnom sestrom bolnice – čuvenom Radenkom. Priča se čak i da su po Radenku, na Zlatibor, poslali automobil u vlasništvu opštine, kako bi se verifikovala tesna većina od jednog odbornika. Loznica pred ovo glasanje, nema prava na ponovnu grešku!
Još neke greške su načinjene nakon 5. oktobra. Tako je vladajući gradonačenik-Slobodan Kaitović sa svojom stranačkom kamarilom podržao Slobodana Vuksanovića za stranačkog lidera DSa., umesto pokojnog premijera Zorana Đinđića. Pošto su i nož i pogača (što je sada još izraženije) bili u rukama republičke vlasti, tek kasnije Loznica je, na sreću, u manjem obimu osetila osvetu vlasti. Osveta se odnosila na manjak investicija, ali i na umanjena transferna sredstva iz Republike. Ubrzo, nakon ovih zbivanja, DS gubi vlast u Loznici, a na mesto prvog čoveka Grada dolazi Vidoje Petrović. Ovoga puta, Petrović kao član G17+ uživa punu podršku predsednika stranke Mlađana Dinkića. Pored mnogobrojnih pronevera, i grad je imao koristi od te „ljubavi“. Petrović zatim prelazi, sa kompletnim odborom u SNS, nadajući se istom tretmanu kao kod Dinkića. Međutim, Vidoje je kod Vučića imao tretman, kao direktori Javnih preduzeća kod njega. Sve se neslavno završilo Vidojevom smenom, a na njegovo mesto dolazi još gora – Dragana Lukić-ćacilenduša. Lukićka ima otvorenu i direktnu podršku Aleksandra Vučića, što je potonji nekoliko puta i izjavljivao. Međutim, osim podrške teško da su Lozničani šta od Vučića dobili. Umesto stanice za prečišćavanje otpadnih voda, sagrađen je stadion od 32 miliona eura. Lozničane niko ništa i dalje nije pitao! Stadion posećuje 300-500 ljudi, a opskurni objekat ostaje prazan i prilikom gostovanja Vučićeve Zvezde.
Brzi put, napravljen je Rio Tintu, a ne građanima Lozničkog kraja, i to je svima postalo jasno. Diktator i ne pomišlja da je kraj blizu,i njemu i Rio Tintu, jer studenti pobeđuju! Pitanje je samo, koliko su ljudi spremni da brane svoje glasove od nasilnika.
Lozničanima poslednje upozerenje, dobronamerno, pamet u glavu! Dobro razmislite, kada budete zaokruživali glasački listić! U Srbiji nije još nastupila decentralizacija, na sceni je još uvek fiskalna beogradizacija i proći će vreme dok ne dođemo do stvarne decentralzacije…..do tada….