POZORIŠTE U PALANCI
- Детаљи
Palanka negde u Srbiji...
Centar za kulturu funkcioniše, kultura cveta, sve je dovedeno u red. Nema više partijskog zapošaljvanja, nema više upotrebe službenog vozila za stranačke potrebe odlaska na miting ili, ne daj Bože, agitacije za izbore, nema više pisanja parola za vladajuću stranku u radno vreme...Nema toga, samo je kultura u prvom planu..
Dolazivši na unapred zakazan sastanak naš glavni junak je pevušio pesmu Rambo Amadeusa...
-"Ko nema ni snage, ni pameti, ni živaca...
...taj je pravi hipišizik, metafizik!"
....skupljajući tako snagu za ovaj zahtevan razgovor.Direktorica, sedeći u svojoj vazdušnoj fotelji, prduckajući nečujno u ritmu "Zlatiborskih zora", bez previše briga očekivala je sastanak. Sa radija je odjekivalo:
"Opraštam ti Zlatiborske zore, mesečinu iznad mora Crne Gore" - drka drka đon drke drke d đon....
"Ćao druže, sedi..." - lažno će skromna direktorica, pri tom se uz pomoć mehanizma spusti u ravan našeg junaka, jerbo, ne priliči joj da na našeg junaka gleda sa visine... "da Bog poživi vazdušni mehanizam", pomisli u sebi..." O čemu se radi?"..ljubopitljivo će direktorica..
"Došao sam da predam i napismeno, ali i da te pitam....kao što delimično znaš ja ove godine slavim 50 godina na daskama koje život znače...Pa smo imali ideju da našim sugrađanima u tu čast u Domu kulture odigramo besplatno našu predstavu...Raspitali smo se već oko datuma ....20-og februara nema ništa..."
Naš glavni lik napustio je nakon 49 godina amatersku glumačku sekciju KUD Karadžić i osnovao Gradsko pozorište mimo domašaja lokalnih vlastodržaca...al' ne lezi vraže!...trebalo je obeležiti jubilej....Inače u ovih godinu dana glumačka trupa je igrala širom Srbije, na raznim scenama, od bine do kafane...Bilo je bitno da se igra...sada je na red stigao i domaći teren....
"Odlično!"- lažno usklinu direktorica iskoristiviši ujedno i momenat da prducne.."Samo moram da proverim oko datuma sa ovim mojima, mada mislim da tu neće biti problema" - ne trepnu direktorica dok slaga, rutinerski kako su je i učili. "Navrati za dva dana u isto vreme"...
Našem glavnom liku, sve je bilo jasno, ipak, odlučio je da ponovo dođe, čvrsto verujući u ljudskost i ljudsku čast. Idući ponovo na satanak u glavi mu se vrzmala ona Džonijeva:
"Čitam nedeljni komenar koji jasno kaže - ko ne misli ovako taj kleveće i laže" - svo vreme dok je hodao na sastanak, pitao se, što mu je ova pesma došla u glavu..nikako da je izbaci iz glave..."To su opasne frekvencije" - dobaci odnekud Petar Božović više savetodavno.
"Opraštam ti Zlatiborske zore.." - treštalo je iz kancelarije dok je direktorica je nekontrolisano bezglasno prduckala u svoju vazdušnu fotelju, smišljajući pravi izgovor za gosta...
- "Gde si druže...vidi...proverila sam ti ono....sad su mi javili....20-og, u četvrtak, imamo koncert dečjeg Karadžićevog folklornog ansambla...." -reče samozadovoljno direktorica.
-"Čekaj, radio sam decenijama u Karadžiću i znam da je dečiji koncert uvek bio petkom...proveri, molim te, datum još jednom, da umesto četvrtka nije u pitanju petak....21-i.....?!" - uporan je bio naš glavni junak...
Trudeći se da izgleda ljubazno direkotrica opet uze telefon u ruke, smanji muziku i okrenu broj...odgovor je unapred znala,pa ipak....
"Hej ćao...aj' mi molim te još jednom proveri za dečji folklor ...datum....20 ili 21....da....da.....da.....a dobro, šta ćemo"
"Ne vredi, termin je , ako što si čuo ipak zauzet" - reče lažno skrhana direktorica, pokušavši u istom trenutku zadovoljno nečujno da prdne, ali se brzo seti da je u međuvremenu ustala i da guzica više nije u vazdušoj fotelji, nije to "to".
Naš glavni junak, spremno je dočeka na volej, kao Garinča osvajući Svetsko prvenstvo sa jednom kraćom nogom...
"Pa dobro, daj nam neki termin u martu, ne mora biti baš 20. februar"- reče spremno naš glavni junak, priterujući direktoricu u čošak, ali pošto joj to nije prvi put, đubre namazano se brzo snađe....
"Čoveče, zašto si napustio Karadžić? Napravio si opoziciono pozorište i sad očekuješ od nas nešto..." -nesvesno otvarajući karte direktorica.
-"Dobro, daj nam neki slobodan termin u martu" - sada naš glavni lik ovde postaje uporan i istrajan da stvari "izvede na čistac!
-"U martu je svet žena!!" - uskliknu zadovoljno direktorica, što se izvukla iz nezavidne situacije. Naš lik međutim nastavlja:
-Pobogu, nije valjda svaki dan u martu zauzet. Nije valjda svaki dan Svet žena?"- tvrdoglavno će i uporno naš lik...e, tu već sviću Zlatiborske zore i pali se alarm za uzbunu...
"Ne daju ovi "odozgo", znaš bre to i sam, što se praviš blesav....A u trupi vam je i onaj novinar što pljuje sve redom čak i novu gradonačelnicu....Na šta bi to ličilo da vam sad dam prostor, 'ajde molim te" - ovog puta prdnu od muke, ali i od olakšanja jer je konačno rekla istinu. Oseti veliko olakšanje....govoriti istinu, zaboravila je kako to izleda.
"Kakve to veze ima koga on kritikuje, pa mi se u Pozorištu ne bavimo politikom, svako je slobodan da ima svoje stavove, svašta..." - nastavi naš lik okuražen novonstalom situacijom.
U tom zazvoni službeni telefon direktorici, ko poručen, pa ona iscenira kraj, lažno se ljubazno rastajući sa gostom, sležući ramenima, k'o da se razgibava na yogi, pripremajući se za "Pozdrav Suncu". I tako.....
VOLIM I JA POZORIŠTE ALI NE U SVOJOJ KUĆI!!!
p's' - svaka sličnost sa stvarnim likovima je slučajna...
