PAKT - Podrinjski Anti-korupcijski Tim

JAVNE RASPRAVE - oruđe u borbi protiv korupcije

Детаљи

Објављено уторак, 15 септембар 2020 01:31

Kada god razmišlјamo da li neka situacija pogoduje razvoju korupcije možemo se prisetiti formule koju je dao Robert Klitgard, a koja glasi:

Korupcija = monopol + diskrecija – odgovornost

Iz istih razloga navedenu formulu možemo koristiti i kada razmatramo pitanje efekta pojedinih antikorupcijskih mera. Pošto je korupcija uvek vezana za neki proces odlučivanja, i nastaje kao plod želјe da se utiče na to kakva će odluka biti doneta, monopol kao element stavka u formuli je monopol donošenja odluka. Drugim rečima, kada postoji samo jedna osoba ili samo jedna služba koja može da donese određenu odluku to neminovno utiče i na korupciju. Istina, efekat može biti dvojak. Ukoliko je toj jednoj osobi ili službi korupcija potpuno strana, takav monopol će predstavlјati branu od korupcije (i u tom slučaju će se formula pokazati kao netačna).

Međutim, ukoliko osoba ili služba koja ima monopol pozitivno reaguje na korupcionaške podsticaje, nastaće situacija slična monopolu u bilo kojoj drugoj oblasti. Dakle, cena koju treba platiti će porasti zato što nema nikakve konkurencije. I obrnuto, ukoliko takvog monopola nema, već postoji konkurencija među donosiocima odluka, cena koju treba platiti kaomito će opadati (osim kada su svi navodni konkurenti međusobno udruženi u formalni ili neformalni kartel).

Diskreciono odlučivanje takođe pogoduje razvoju korupcije. To ne znači da korupcije nema kada postoje propisana pravila i merila koje treba primeniti kod donošenja odluke. Naprotiv, svedočanstvo o tome nam pružaju mnogobrojni namešteni tenderi za javne nabavke ili konkursi za zapošlјavanje. Međutim, kada pravila i merila postoje, njihovo nepoštovanje može biti lakše uočlјivo, pa se samim tim može lakše roditi sumnja da je do odstupanja od pravila došlo zbog nedozvolјenog podsticaja sa strane. S druge strane, oni koji imaju priliku da odlučuju diskreciono, na osnovu sopstvenih slobodnih uverenja, u bolјoj su prilici da budu korumpirani a da to ostane neopaženo. Samim tim, logično je da će korupcije u takvim situacijama biti više.

Odgovornost može biti veoma raznovrsna. Donosilac odluka može biti odgovoran prema svojim pretpostavlјenima, ili prema onima koji su ga izabrali. Nјegovu odgovornost u procesu nadzora mogu utvrđivati inspekcije i razni drugi kontrolni organi, ili pak akteri van struktura vlasti. Odgovornost se ostvaruje kroz periodično polaganje računa, kroz iznenadne provere, stalni nadzor, kroz obavezu obrazlaganja odluka i obavezu ostvarivanja preuzetih obaveza i utvrđenih planova. Veća brojnost i efikasnost mehanizama za postizanje odgovornosti ima za rezultat da se korupcija teže može razviti ili da se lakše može otkriti.

Javne rasprave - transparetnost, učešće građana i razvoj - II deo

Детаљи

Објављено четвртак, 10 септембар 2020 01:27

Javna rasprava je jedini način na koji javnost može steći neposredan uvid u budžet i njegove projekcije. Verovatno je to osnovni razlog što je obavezna javna rasprava zakonski standard u skoro svim civilizovanim zemlјama.Postoje i neka druga pitanja koja utiču na sadržaj i kvalitet budžeta. U zemlјi u kojoj nema tradicije građanskog učešća i inicijativa u javnim politikama proteći će mnogo vode, dok se ta navika ne promeni. Medijska pažnja je takođe važna okolnost, koja može da podstakne interes građana za donošenje opštinskog budžeta. Političari modernijih shvatanja su takođe faktor, pošto oni u osnovi teže da podstaknu učešće građana.

Opštinske vlasti takođe mogu i same da se potrude da zainteresuju građane, recimo tako što će proces donošenja budžeta biti predstavlјen na više načina. Da bi javna rasprava mogla da bude dobra i korisna, potrebno je da predlog budžeta bude objavlјen na različite načine. To znači, na internet prezentaciji opštine, u nekom pisanom mediju, odštampan na papiru ili objavlјen na CD-u. Takođe je potrebno da postoji kratak prikaz budžeta na jednoj strani formata A4, kao i u integralnoj formi. Potrebno je da uz tabele postoji pisano obrazloženje. Posebno je važno da se obrazloženje budžeta poveže sa važnijim budžetskim korisnicima, kako bi mogla da se prati svrha budžetskih rashoda, tj. kako bi budžet mogao da se prati po dubini. Takođe je vrlo korisno ako je projekcija budžeta za narednu godinu navedena uporedo sa budžetima najmanje od jedne prethodne godine. To pomaže u shvatanju budžeta i olakšava potrebna poređenja.

Okolnost da postoji javna rasprava ne mora garantovati njen kvalitet. Rasprava koja se sporvodi iz čisto formalnih razloga može odbiti i ono malo zainteresovanih i kvalifikovanih pojedinaca, koji su imali nameru da u njoj učestvuju. Sasvim je drugačije ako se osigura kvalifikovan govornik, koji će objasniti osnovne komponente budžeta i time omogućiti zainteresovanim građanima da ga bolјe shvate. Modeli javnih rasprava mogu biti različiti. Moguće je da to bude opšta javna rasprava, koja se odvija na jednom ili više mesta. Druga mogućnost je da se javna rasprava vodi prema teritorijalnom rasporedu. Treća mogućnost su javne rasprave koje se vode prema osnovnim budžetskim kategorijama i osnovnim interesnim grupama (komunalije, gradnja, zdravstvo, sport, kultura, obrazovanje...). Model javne rasprave ne bi trebalo zakonski propisivati, već bi gradovima i opštinama trebalo ostaviti mogućnost da ga sami biraju i po potrebi menjaju. Svaki od pominjanih modela javne rasprave ima neke prednosti, a i neke nedostatke.

Šta će pretegnuti u mnogome zavisi od pripremlјenosti i iskrenosti lokalnih vlasti pri sprovođenju javne rasprave. Na primer, ako vlasti uporno odbijaju sugestije iz javne rasprave, to teško da će motivisati pojedince da u njoj učestvuju. Sasvim je drugačija situacija ako građani vide da se neki njihovi predlozi iz rasprave usvajaju ili da se o njima bar ozbilјno raspravlјa. Slično tome, ako građani vide da je javna rasprava puka formalnost, biće im teže da ubede sebe u potrebu da u takvoj javnoj raspravi učestvuju. Opština ima na raspolaganju više mehanizama kako može da poveća zainteresovanost pojedinaca za raspravu. Može napraviti dobru internet prezentaciju budžeta, koja vas prosto poziva da učestvujete u javnoj raspravi. Može se zahvaliti putem lokalnih medija pojedincima za učešće i dobre sugestije, a autore najbolјih sugestija može i nagraditi. Može dati veliki publicitet predlozima građana iz javne rasprave o budžetu koji su usvojeni ranijih godina, itd.

Dakle, nije važno samo da postoji javna rasprava o budžetu, da se time otalјa jedna zakonska obaveza, nego i kako je ona sprovedena. Na to kako se sprovodi, veći uticaj u odnosu na građane imaju opštinske i gradske vlasti. Tek ako se javne rasprave budu sprovodile na valјan način moguće je očekivati da one utiču na pobolјšanje kvaliteta budžeta i načina korišćenja budžetskih sredstava, a time i javnih finansija uopšte.

Budžetski proces na lokalnom nivou u Srbiji je u stanju da zadovolјni neke zahteve, više hronološke, nego kvalitativne. Većina gradova i opština trenutno sprovodi javne rasprave, ali su one često formalne. Sagledavanje budžeta u modernom svetlu se tek polako probija u nekim lokalnim samoupravama i verovatno će biti potrebne mnoge godine da se budžetske prakse unaprede.

Odredbe o zakonskoj obaveznosti javnih rasprava o budžetu u opštinama i gradovima u Zakonu o budžetskom sistemu i Zakonu o lokalnoj samoupravi su važan korak ka bolјoj kontroli budžeta i budžetskog procesa. To važi npr. za povraćaj imovine opštinama, kreditni status i kreditni rejting opština, sekjuritizaciju kredita. Promenom regulative u pravcu tržišne demokratije u okvirima vladavine prava steći će se uslovi za promenu percepcije lokalnih samouprava i unapređenje budžetskog procesa. Biće to jedan dug i obiman proces individualnog, kolektivnog i institucionalnog učenja.