Кoalicija za integritet koju čine BIRODI, PAКT i Кareja traži da se javna rasprava pomeri za septembar!
Obaveštavamo kako antikorupcijski tako i širu javnost u Srbiji, da je dana 1. avgusta 2023. godine, Odbor za pravni sistem i društvene organe doneo Zaključak kojim se određuje javna rasprava u vezi sa Nacrtom zakona o izmena i dopunama Zakona o sprečavanju korupcije. Javna rasprava će se održati u periodu od 3. do 22 avgusta 2023.

    
Tročlana Кoalicija za integritet, oštro se protivi odluci da se javna rasprava održi u vreme godišnjih odmora kada je pažnja javnosti na minimumu. Smatramo da bilo koja intervencija na Zakonu od koji je od velikog značaja za borbu i sprečavanje korupcije, mora da dobije pažnju koja je adekvatna obimu i štetnosti korupcije uopšte a posebno političke korupcije.
S toga, pozivamo javnost da reaguje, a Odbor za pravni sistem i društvene organe, da izmeni svoj Zaključak i javnu raspravu zakaže za period od 1. do 22. septembra, ili da je produži za 30 dana. Takođe da zakaže debate u Novom Sadu, Nišu i Beogradu, na kojima bi mogli da učestvuju građani, lokalni mediji, antikorupcijski eksperti, lokalna akademska i naučna javnost kao i organizacije civilnog društva, kako bi se sagledali svi sporni i problematični aspekti sprečavanja korupcije u Srbiji, a time došlo do najboljih rešenja i izmena i dopuna Zakona o sprečavanju korupcije, što je verujemo svima u Srbiji cilj, osim sve većem broju korupcionaša.

Građani Srbije ne veruju lepim obećanjima kompanije Rio Tinto oko formiranja rudnika litijuma. Anketirani podržavaju meštane u dolini Jadra oko referenduma za rudnik i smatraju da pokušaj učešća opozicionih političkih stranaka u protestima neće doprineti rešavanju ovog ekološkog problema.

U sklopu borbe protiv otvaranja rudnika litijuma u dolini reke Jadar, PAKT je u saradnji sa BIRODI-em (Biro za društvena istraživanja) pokrenuo anketu o nivou obaveštenosti građana o ovom projektu. Do sada je anketu popunilo preko 200 građana iz raznih delova Srbije, najviše iz Beograda, Loznice, Šapca i mesta Zapadne Srbije.

Za kompaniju Rio Tinto nije čulo 10,22% anketiranih, njih 56,45% čulo je samo negativne stvari, a 22,04% većinom negativne stvari. 30,11% ispitanika detaljno je upoznato sa projektom rudnika litijuma u dolini reke Jadar, a 44,62% je upoznato ali ne detaljno. Samo 5,38% građana nije čulo za projekat. Da je litijum ekološki mineral i da ga treba rudariti misli svega 5,91% ispitanika, 22,58% nema dovoljno informacija o projektu, a čak 71,51% građana ubeđeno je da litijum treba da ostane na svom mestu. Da je moguće izgraditi rudnik bez ekoloških posledica misli njih 3,76%, nije sigurno 21,51%, 35,48% misli da je to nemoguće, a 39,25% potpuno je sigurno da je to nemoguće. Ispitanici u 88,71% slučajeva ne veruju obećanjima kompanije da će se rudnik oformiti po najvišim ekološkim standardima, 7,53% ne zna, a svega 3,76% veruje Rio Tintu. Čak 44,62% posto građana veruje da će se u slučaju ekološkog akcidenta posledice osetiti do Crnog mora, 28,49% ne bi moglo da oceni, 18,28% smatra da će posledice osetiti i građani Beograda, 2,69% do Šapca, 2,15% do Loznice, 1,08% do S.Mitrovice i 1,08% u radijusu 100m od rudnika. Građani u velikom procentu podržavaju nameru meštana o sprovođenju referenduma (88,71%), protiv referenduma je 5,38%, a nema stav o tome 5,91% njih.

Anketirani građani su u većini da uplitanje politike u proteste građana neće pomoći rešavanju situacije (50,88%), 10,62% smatra da može pomoći nadležno ministarstvo, 8,85% Vlada Srbije, 7,08% predsednik Republike, 6,64% opozicione stranke, a 4,87% Grad Loznica.

Na pitanje da li znaju neki rudnik u svetu koji je lokalnoj zajednici i državi doneo blagostanje i ekološke standarde 61,83% njih je odgovorilo da ne zna, 24,73% ispitanika se ne seća, a tek 8,6% njih veruje da postoje takvi primeri.

PAKT i BIRODI pozivaju zainteresovane građane da u narednih sedam dana popune anketu na sajtu TVOJ STAV ili putem direktnog linka :https://www.tvojstav.com/input/ztBrK3JyGQ3HiwtQxXfY?fbclid=IwAR3l7e0Q6RvpTT2kOu5AOgB8qyUk_gHGcZfXeQ7Ts1EcY4Emb-nAX54N0Sg

Početni rezultati ankete govore da su građani u velikoj meri nezadovoljni odlukama svih bivših Vlada da se u dolini reke Jadar formira ovakvo rudrsko postrojenje, a bez predhodne konsultacije sa meštanima i zainteresovanom javnošću.

redakcija PAKT Info

Prema predlogu Akcionog plana za sprovođenje nove nacionalne antikorupcijske strategije, gradovi i opštine u Srbiji neće više biti u obavezi da formiraju nezavisna lokalna antikorupcijska tela.

Na ovaj način Srbija će ostati bez fabrika integriteta, koje su plod potrebe da država zarobljenom korupcijom borbu protiv korupcije decentralizuje, odnono spustiti na nivou gradova i opština i tako uključiti nedostajuće aktere, koji će građanskim i profesionalnim integritetom unaprediti borbu protiv korupciju. Tako bi korupcija bila brzo otkrivena, adekvatno kažnjiva, društveno nepoželjna. uzbunjivači zaštićeni i podržani od društva, dok oni koji doprinose borbi protiv korupcije društveno promovisani i nagrađeni. Bez antikorupcijske javnosti i integriteta antiikorupcijskih tela nema efektivne borbe protiv korupcije.

Da je to sve to moguće pokazao je Lokalni antikorupciju forum Grada Niša, poznat kao LAF Niš, čiji je rad bio razlog što je Srbija tek 2013. godini u Nacionalnoj strategiji dobila borbu protiv korupcije na lokalnom nivou,  a na inicijativu Biroa za društvena istraživanja.
Članovi Radne grupe su svojom odlukom nagradili lokalne samouprave, među njima Beograd i Niš, koji od 2017.godine nisu usvojili lokalne antikorupcijske planove i formirali antikorupcijska tela.
Ovakva odluka Radne grupe je začuđujuća, ako se zna da predmet narednog kruga GRECO evalucije biti borba protiv korupcije na lokalnom nivou,  kao i da je ova obaveza mera u Poglavlju 23
Pozivamo članve Radnu grupu da isprave svoju grešku i vrate lokalna antikorupcijska tela, koja će u nadležnosti imati:

• Praćenje primene zakona u nadležnosti Agencije o sprečavanju korupcije na lokalnom nivou
• Izrada i praćenje lokalnih planova za borbu protiv korupcije
• Pružanje pravne, medijske i psihosocijalne podrške uzbunjivačima
• Izradu izveštaja o slučajevima korupcije na lokalnom nivou
• Dodelu godišnje nagrade za integritet
• Sprovođenje aktivnosti u koordinaciji sa antikorupcijskim telima

U Beogradu je 23. maja 2023. godine, u organizaciji Instituta za istraživanje korupcije Kareja, u „Prostoru Miljenko Dereta“, održan konsultativni sastanak organizacija civilnog društva i aktivista posvećenih borbi protiv korupcije. Tema sastanka je bila stanje korupcije u Srbiji i aktuelna izrada Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije u Srbiji za period od 2023. – 2028. godine. Posebno su razmatrana ključna pitanja izrade krovnog, strateškog dokumenta koji bi trebalo da omogući efektivno suzbijanje korupcije i to:

Koji su efekti prethodne nacionalne strategija? Koje je stanje korupcija danas? Kako bi trebalo oceniti borbu protiv korupcije? Da li nam treba strateški dokument za stvarnu ili fiktivnu borbu protiv korupcije? Kako se procenjuje uticaj političke korupcije?

Kao posebno problematične elemente u dosadašnjem procesu oblikovanja javne politike u borbi protiv korupcije, učesnici skupa su izdvojili metodološke nejasnoće u radu, nedostatak analitičkih podataka o rezultatima primene prethodne Nacionalne strategije, ali i samih polaznih osnova za izradu nacionalne trategije za borbu protiv korupcije a to je analiza aktuelnog stanja korupcije u Srbiji.

Grupa organizacija civilnog društva protivi se načinu na koji se odvijaju aktivnosti u vezi sa izradom strateškog dokumenta, smatrajući da takav pristup umesto da omogući borbu protiv korupcije on će je pospešiti.

Ovom prilikom je formirana fleksibilna koalicija za antikorupcijsko delovanje civilnog društva i nju čine: Biro za društvena istraživanja BIRODI Beograd, Podrinjski antikorupcijski tim PAKT Loznica, Eko straža, E – sigurnost Beograd, Biznis klasa 049 Kragujevac i Institut za istraživanje korupcije Kareja Pančevo.

Navedene aktivnosti deo su projekta “Treba nam Nacionalna strategija za stvarnu borbu protiv korupcije u Srbije, a ne fiktivnu ” koji Kareja sprovodi uz podršku SMART Balkan – Građansko društvo za povezan Zapadni Balkan, a koji se odvija u okviru Centra za promociju civilnog društva (CPCD), Center for Research and Policy Making (CRPM) i Institute for Democracy and Mediation (IDM), a koji finansijski podržava Ministarstvo spoljnih poslova Kraljevine Norveške.

IZDVOJENO MIŠLjENjE SINIŠE JANKOVIĆA ČLANA RADNE GRUPE ZA IZRADU NACRTA NACIONALNE STRATEGIJE ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE U SRBIJI ZA PERIOD 2023-2028. GODINE

Na osnovu čl. 8. i 10. Poslovnika o radu Radne grupe za izradu nacrta Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije u Srbiji za period 2023-2028. godine i pratećeg akcionog plana, kao član navedene Radne grupe javno saopštavam svoje izdvojeno mišljenje i lični stav koji se razlikuje od stavova ostalih članova i Radne grupe u celini:

Shodno svom profesionalnom iskustvu, stručnom znanju i konsultacijama sa Inicijativom za integritet, smatram da postupak izrade dokumenta od nacionalnog značaja za borbu protiv korupcije u Srbiji, kao i njegova sadržina ne odgvovaraju stvarnim potrebama borbe protiv korupcije u Srbiji.

Iako sam učestvovao u radu svih podgrupa, dajući svoj maksimalan doprinos, ostao sam gotovo usamljen u naporima da se gorućem problemu u Srbiji posveti pažnja koju zaslužuje. Pri tome je od strane donosioca odluke formalno prikazan visok nivo pažnje, ali je ona suštinski izostala.

Osnovni razlog za tako oštar stav je odsustvo minimuma profesionalnog pristupa izradi navedenog nacrta, koje se ogleda u potpunom zanemarivanju osnovnih principa metodologije. Time je izbegnuto istraživanje korupcije, usled čega je izrada navedenog nacrta lutala neistraženim poljem, kao u magli. Postupak izrade navedenog nacrta posebno je bio nesposoban ali i nevoljan da prepozna političku korupciju kao najopasniji pojavni oblik korupcije.

Sve što je u prethodnim mesecima učinjeno išlo je u pravcu izrade nacrta Nacionalne strategije za fiktivnu a ne stvarnu borbu protiv korupcije. Ja kao predstavnik organizacije civilnog društva koja se zalaže za stvarnu i beskompromisnu borbu protiv korupcije u Srbiji, ne želim da dajem legitimitet fiktivnoj borbi protiv korupcije.

Ovaj stav podržava i Inicijativa za integritet koju osim Kareje čine Biro za društvena istraživanja BIRODI i Podrinjski antikorupcijski tim PAKT.

U Pančevu, 11.8.2023. godine

Siniša Janković

član Radne grupe kao predstavnik OCD

Institut za istraživanje korupcije Kareja

Pismo javnosti Inicijative za javnost i integritet, koju su osnovali Biro za drustvena istraživanja, Podrinski antikorupcijski tim i Institut za istrazivanje korupcije - Kareja

Hitrim potpisom Zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji  predsednik Republike je legalizovao koruptivno nasleđa privatizacije na koje je prvo ukazao Savet za borbu protiv korupcije u svom Izveštaju o procesu i politici privatizacije.

Savet je istakao da je proces privatizacije potpuno izdvojena strategije socijalnog razvoja, jer nije uklopljena u širi kontekst institucionalnih i ekonomskih reformi, tj. obavljena u neizgrađenom institucionalnom ambijentu uz adekvatnu institucionalnu struktura uključujući i tržište kapitala. 

Savet je već tada konstatovao da se favorizuju interesi privatni vlasnik (gazda) na račun javnih dobara i malih akcionara. Na početku privatizacije postojali su glasovi, koji su ukazivali da primarni cilj privatizacije je otimanje zemljišta i poslovnog prostora na koja su društvena preduzeća imala pravo korišćenja, te stoga nisu mogla biti predmet ni procene u procesu privatizacije, a ni prodaje.

Savet za borbu protiv korupcije bavio se mnogim spornim privatizacijama i pre promene vlasti 2012. godine. Nova vlast je kao zadatak broj jedan postavila borbu protiv "kriminala i korupcije", te je osnovala Radnu grupu MUP-a za 24 sporne privatizacije.  To je bila prilika da se vladavine prava vrati u Srbiju i pošalje poruka da korupcija (u procesu privatizacije) nije (bila) isplativa, uključujući kupovinu društvenih preduzeća zbog zemljišta i poslovnog prostora umesto razvoja poslovanja uvođenjem novih tehnologija i proizvoda, tržišta, kulture poslovanje uključujući dijalog sveta rada i kapitala. Na žalost to se nije desilo, naprotiv dobijana je država bez borbe protiv korupcije, čije poštovanje zakona nije obaveza svih.

Želimo da podsetimo javnost da je tadašnji prvi potpredsednik Vlade, Aleksandar Vučić, 2013. najavljivao temeljnu istragu protiv Luke Beograd, a danas ovim Zakonom omogućava Milanu Beku da neometano i na štetu budžeta i građana Srbije dođe u vlasništvo 200 hektara zemljišta. Takođe, podsećamo javnost da je Ustavni sud 2013. doneo odluku kojom se komentariše tadašnji Zakon o planiranju i izgradnji i naznačava da privatizacijom preduzeća koje ima pravo korišćenja na nekom zemljištu ne znači da je time privatizovano i samo zemljište.

“Stoga se pravo korišćenja na građevinskom zemljištu stičenom u procesima privatizacije, stečaja ili izvršnom postupku može konvertovati u pravo svojine plaćanjem tržišne cene zemljišta” - kaže se dalje u odluci Ustavnog suda.”

Odluka da se rasformiraju timovi za istrage 24 spornih privatizacija gledano iz vizure usvojenog Zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji bila je još jedan doprinos zarobljavanju države u Srbiji, čiju zarobljenost iz godine u godinu potvrđuju nalazi Transparency International, a prema kojima postoji desetogodišnji pad borbe protiv korupcije u Srbiji.

U prilog da mi u Srbiji imamo borbu proziv borbe protiv korupcije govori činjenica da Agencija za sprečavanje korupcije nije uradila antikorupcijsku analizu Zakona o izmenama i dopunama Zakona planiranju i izgradnji u kojem "zjape" članovi u kojima postoji sistemski koruptivni potencijal.

Stavljanjem potpisa na ovaj zakon predsednik Republike je priznao da nije na strani plebsa i javnog interesa, kako je sebe predstavio u tekstu "Elita i plebs" objavljenog na naslovnoj strani državne dnevne novine “Politike” 10.7.2019.godine, već na strani elite, i to elite koja je u proteklih tri decenije u okviru ratno-pljačkaške ekonomije stekla kapital, koji je kroz proces privatizacije opran. Za ovaj “poduhvat” predsednik Vučić je „elitu“ ovim zakonom časti zemljištem, koje članovi elite nisu ni platili.

Tokom skupštinske rasprave ministar Goran Vesić je rekao da su Robne kuće Beograd prodate za veći novac od NIS- a. I tu prestaje istina. Ministar Vesić nije rekao da su Robne kuće iz stečaja prodate na aukciji koje ne bi bilo da nije bilo štrajka glađu radnika-akcionara u zgradi Vlade Srbije, već bi bile prodate 2007 u mandatu Vojislava Koštunice i ministra Dinkića, jednom tajkunu za dvadeset puta manju cenu. Država im se „zahvalila“ time što stečaj ni posle 15 godina nije završen, a radnicima nije isplaćen novac po osnovu deonica koje su kupili pre tri decenije na koje imaju pravo po Zakonu o privatizaciji od dela preostalog novca od prodaje iz stečaja.

 Sa dolaskom na vlast Vučić je obećavao borbu protiv korupcije, ističući „nultu toleranciju na korupciju“. Zloupotrebljavajući rad Saveta za borbu protiv korupcije iz vremena Verice Barać, kao i rad Radne grupe MUP-a za spornih privatizacija, Vučić je borbu protiv korupcije je pretvorio u prah. U prilog tome govori činjenica da tamo gde je Srpska napredna stranka na vlasti na loklanom nivou, tamo nema funkcionalnih lokalnih antikorupcijskih tela što je obaveza na koju se država obavezala u okviru Poglavlja 23. Ovome valja dodati da oni lokalni funkcioneri SNS-a koji su hteli da se bore protiv korupcije su sklonjeni sa pozicija.

Stupanjem na snagu izmenjenog Zakona o planiranju i izgradnji završen je  prvi krug privatizacije, u čijem fokusu je bila društvena svojina. Sada sledi drugi krug privatizacije će biti javna svojina i javne usluge kroz formalna i neformalna javno  privatna partnerstva.