Organizacije Podrinjski anti korupcijski tim, NE DAMO JADAR i Koalicija protiv korupcije u životnoj sredini ovim putem obaveštavaju javnost da im se javljaju i oglašavaju mnogobrojna udruženja ogorčena na organizaciju zoom informativnog sastanka kompanije Rio Tinto. U gotovo svim oglašavanjima preovlađuje utisak da se sastanak sveo na bajke ispričane od predstavnika Rio Tinta, uz vrlo malo konkretnih odgovora i uopšte mogućnosti da se postave pitanja, koja su i ovako bila cenzurisana i pažljivo selektovana.

Organizacije PAKT, NE DAMO JADAR i Koalicija protiv korupcije u životnoj sredini još jednom pozivaju sve organizacije na sveopšti bojkot sastanaka koje organizuje Rio Tinto, jer oni samo služe kompaniji da pred Bordom direktora kompanije prikažu kako vode dijalog sa građanima i građanskim društvom.

PAKT (Podrinjski anti korupcijski tim), NE DAMO JADAR i Koalicija upozoravaju javnost i na opsenarska obećanja kompanije da će u zaštitu životne sredine i postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda uložiti 100 miliona dolara i podsećaju da samo jedno postrojenje za prečišćavanje komunalnih otpadnih voda za Grad veličine oko 100.000 stanovnika košta 20 miliona evra. Pored toga, Rio Tinto navodi da će kompletna investicija u rudnik koštati između 1,5 i 1,8 milijardi dolara, a evropski standard ulaganja u ekološke standarde u odnosu na vrednost investicija, iznosi 3:1, preneseno na projekat „Jadar“ značilo bi da bi kompanija na uloženih 1,5 milijardu dolara u zaštitu životne sredine morala da izdvoji minimalno 450 miliona dolara!!! Sve ovo važi za postojeće i poznate tehnologije, a s obzirom da kompanija navodi da će u dolini Jadra biti primenjena nova tehnologija, ulaganja u životnu sredinu bi morala ići i do 50% od ukupne investicije. Projektom „Jadar“ potencionalno će biti ugroženo preko 2,5 miliona građana Srbije i organizacije smatraju da nema mesta ovakvim opsenarskim pristupima.

Organizacije upozoravaju i da „igra sa investicionim ciframa“ od strane kompanije utiče i na eventualne javne prihode, jer Rio Tinto krije papire koji dokazuju koliko su do sada zaista uložili u projekat, a da sa druge strane postoji mogućnost da kompanija neće plaćati rudnu rentu sve dok ne povrati uložena sredstva.

Piše : Miroslav Mijatović

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić skinuo je sve maske i rukavice i prikazao nam se u pravom i originalnom izdanju Šefa kriznog štaba Rio Tinta. Jedini vlasnik pravde i istine, famozni šef kriznog štaba, velikodušno se usudio da narod ponudi i referendumom, reklo bi se galantno, ali uz uslove da neinformisani narod prvo čuje istinu, gotovo u vapaju apelujući na jednake referendumske uslove. Dakle, u najavi imamo neravnopravnu borbu – sa jedne strane bandita i drumskih razbojnika oličenih u golorukom narodu i sa druge, pravdoljubivu i prepoštenu rudarsku multinacionalnu kompaniju sa šefom kriznog štaba na čelu.

Drugi čin, dramaturgija...Tri kutije šibica okrenute natraške. Traži se kuglica, kutije šibica meša Rio Tinto. Okupljeni narod gleda u kutije, dok sa strane sija odgajeni nokat malog prsta kompanije, premazan sa nekoliko slojeva kvalitetnih lakova iz Jukatana, Ugande i Madagaskara. Na opšte iznenađenje prisutnih šibicu podiže samouvereno šef kriznog štaba, i pogađa! Rio Tinto isplaćuje, nov krug, šibice se ponovo mešaju, šef kriznog štaba ponovo podiže kutiju i ponovo pogađa! Narod ga sa divljenjem gleda, kako majstorski dobija, šef zna znanje! Rio Tinto ponovo meša, ovog puta šef kriznog štaba obraća se prisutnom narodu – hoćemo svi, pola-pola!? Narod lakomo vadi pare, mudrom dobitniku se veruje, on zna gde je kuglica! On ipak veruje narodu, narod je za njega Bog, više očiju bolje vidi. Nakon kratkih konsultacija narod se složi koju kutiju da podigne, šef kriznog štaba se složi sa odlukom jerbo, glas naroda je za njega glas Boga. Diže se prazna kutija, narod ostaje bez para, zarada Rio Tinta je enormna, kuglica je na sigurnom, pod lakiranim noktom!

Čin pre drugog, narod odbija referendumsku ponudu. Nije mu do demokratije, sve dok mu je medija sa nacionalnom frekvencijom. A nije toliko ni do medija, koliko do domaćih jasli (budžeta) i krava muzara (javnih preduzeća). Zna šef kriznog štaba da bi narod radije poljoprivredu, nervira se. Spominje majning i ide dalje, refajning(!) – uskliknu on, narod ga bledo gleda. Katode! Baterije! Leteći automobili! Pojača narativ u nadahnuću šef izbornog štaba, oseća pravi trenutak, za to se školovao...3,4 milijarde! 450 000 vozila! Šta bre 3,4, ma 19,7 milijardi! Gotovo, evo ih u džepu (kao na pijaci će šef kriznog štaba). Pa daj taj referendum, samo da te više neslušamo, popusti neoprezni narod. Al’ ne može klot referendum, reče šef kriznog štaba. Prvo da nam date sve paralelne biračke spiskove vaših sigurnih glasova jer to je nefer sa vaše strane, vratite pokradene džipove sa kojima kružite po rudarskom polju i plašite Rio Tinto. Da se malo i razmenimo, vi nama po kojeg stručnjaka, a mi vama ove naše sa falš diplomama, prebacićemo vam i po kojeg naučnika bez integriteta da vam se nađe i da vidite kako je i sa takvima raditi. Da smanjite kortikosteroide i obuzdate hijene da prave „nevolje“. Uz uslov da ja i Rio Tinto odredimo referendumsko pitanje, saopšti samouvereno šef kriznog štaba. Koje bi bilo refurendumsko pitanje? - pita narod.

Da li ste za MAJNING ili RIFAJNING ?