U Srbiji proteklih nekoliko godina raste broj i vrednost odobrenih predloga projekata javno – privatnog partnerstva (JPP).
Neki od razloga za to su izmene Zakona o komunalnim delatnostima iz 2016. godine, sve veća zainteresovanost javnog sektora za ovaj vid partnerstva i rast poverenja u privatnog partnera, a samim tim i razmene iskustva lokalnih samouprava u vezi sa projektima koji su bili uspešni. Prednost je i ta što se projekti JPP mogu odnositi na raznovrsne delatnosti i širokoj mogućnosti primene takvih projekata.
Sve je veća potreba za izgradnjom nove javne infrastrukture i za obezbeđivanjem kvalitetnih usluga od opšteg interesa.
U Srbiji su i dalje javni prevoz i javna rasveta najviše predmet saradnji javnih i privatnih partnera. Slede upravljanje komunalnim otpadom i izgradnja i održavanje putne infrastrukture. Tu su, doduše, i dalje retki ugovoreni projekti javno – privatnog partnerstva, primera radi za, urbani mobilijar, održavanje stambenih zgrada, dimničarske usluge, farmaceutsku delatnost. Postojili su i planovi da se na ovaj način pristupi rešavanju problema u oblasti zoohigijene.
Projekti javno – privatnog partnerstva predstavljaju dugoročnu saradnju između javnog i privatnog sektora u cilju finansiranja, izgradnje, rekonstrukcije, upravljanja ili održavanja infrastrukturnih ili drugih objekata od javnog značaja ili pružanja usluga od javnog značaja.
Jedna od osnovnih pretpostavki pri primeni ovakvih projekata jeste ta da će se nedostaci javnog sektora (opštine, grada, javnog preduzeća, ustanove i slično) za pružanje neke usluge ili obavljanja posla važnog za privredni ambijent i kvalitet života prevazići upravo takvom saradnjom, odnosno korišćenjem kapaciteta i resursa privatnog partnera. Ovakvi projekti bi trebalo dugoročno da imaju pozitivan rezultat, u smislu ušteda koje će ostvariti javni sektor i efikasnijih i kvalitetnijih usluga koje će biti pružene građanima.
U demokratskom društvu država i svi njeni nivoi vlasti (pokrajinski i lokalni nivo) ne bi trebalo da budu aparat upravljanja nad građanima već svojevrsni uslužni servis građana. Odnosi između države i lokalnih vlasti trebalo bi da budu partnerski, kako bi se upravo putem saradnje mogli obezbediti funkcionalni i uspešni sistemi koji su fokusirani na interese i potrebe građana i građanki.
Primeri uključivanja građana u procese donošenja odluka i dalje su sporadični, jer, obično podrazumevaju dodatni angažman od donosilaca odluka i administracije. Dodatno, zakonska regulativa u Srbiji ne reguliše u dovoljnoj meri uključivanje civilnog sektora u procese planiranja i donošenja odluka kod projekta JPP. Kako su ovakvi projekti veoma značajni za razvoj lokalnih zajednica, uvažavanje ideja, mišljenja i sugestija različitih aktera, kao i aktivan dijalog između javnog i civilnog sektora može biti ključan za uspešnost projekta javnog-privatnog partnertva.
Iskustva i znanja organizacija civilnog društva (OCD) u vezi sa razvojnim potrebama na lokalnom nivou, mogu biti od velike pomoći javnim vlastima prilikom kreiranja različitih javnih politika. Takođe, aktivni dijaloga između javnih vlasti i OCD jača poverenje između državnih institucija i građana, što ima pozitivan uticaj na legitimitet, transparentnost i predvidljivost procesa donošenja odluka od strane javnih vlasti.
Institut za teritorijalni ekonomski razvoj (InTER) iz Beograda i Bečejsko udruženje mladih (BUM) iz Bečeja su u prethodnih 10 meseci sproveli projekat „Značaj dijaloga za lokalni ekonomski razvoj – na primeru JPP”, koji je obuhvatio šest opština u Srbiji: Bečej, Opovo, Bajinu Baštu, Ljuboviju, Topolu i Lazarevac. Predstavnici javnih vlasti i OCD iz ovih opština su kroz projekat unapredili svoje znanje i razmenili iskustva o postojećim projektima JPP i definisali su potrebe za ovakvim projektima u svojim opštinama. Takođe, prikazani su im i konkretni načini na koji mogu zajedno da rade na planiranju projekata JPP i u kojim segmentima je ta saradnja ključna. Tri opštine u ovom ciklusu - Opovo, Bečej i Bajina Bašta potpisaće Sporazume o većem učešću građana u planiranju i sprovođenju projekata JPP, zajedno sa nekom od aktivnih lokalnih organizacija.
Projekat „Značaj dijaloga za lokalni ekonomski razvoj – na primeru JPP“ sprovode Institut za teritorijalni ekonomski razvoj (InTER) i Bečejsko udruženje mladih (BUM), a finansijski podržava Beogradska otvorena škola kroz program „Dijalog promena: Podrška reformama kroz saradnju organizacija civilnog društva i javnih vlasti“. Tekst je objavljen uz finansijsku podršku Evropske unije. On nipošto ne odražava stavove Evropske unije.
