Porađa se novi stadion u Loznici...skoro kao„Skadar na Bojani“...Posle smene rukovodstva, očekivala se konsolidacija i makar ostanak u Prvoj ligi Srbije. Na kraju je Loznica ispala u treći rang, a poslednja vest koja se pojavila u rolerkosteru (Roller coaster) oko FK Kolubara je da su zeleno-beli dobili lično obećanje od bivšeg ministra za poljsko mleko Nedimovića – sadašnjeg večito privremenog predsednika FSS da će ostati u Prvoj ligi. Kako Zvezdi neće biti sviran penal u prvom kolu, kako ubogi Partizan neće biti pokraden, kako Zvezdinom protivniku neće biti dodeljen crveni karton, e tako će i Loznica ostati u Prvog ligi. Dao reč pa pogazio. Nije mu prvi put. Zanimljivije od svega što bi Loznica da je ostala u Prvoj ligi, i pored pompezno najavljivanog stadiona, drugo kolo bila domaćin u Šapcu, šabačkoj Mačvi, ali....A najzanimljive je od svega je kada bi lazarevčani "otpevali" s kim su sve nameštali utakmice. (ispalo bi pola lige)

Blamaža za blamažom ređala se na Lagatoru, a što je najgore u tome je svesno ili ne učestvovao i prvi čovek kluba Željko Marković. Vest koju je preneo najčitaniji loznički portal bila vezana za Markovića koji spektakularno napušta letovanje i helikopterom biva prevezen na kopno kako bi se vratio u Srbiju i uživo ispratio naprasni „povratak“ zeleno-belih u Prvu ligu (čak nije ni demantovano!). Međutim, moša! Zvanični portal kladionice MaxBet prenosi „Da se nešto kuva u Loznici“, najavljuje spektakularna prvoligaška pojačanja, među kojima je i rođak predvodnika batinaša sa šabačkog mosta – Dragoljub Srnić, sve ima dimenziju groteske, da bi na kraju ostalo u domenu Nedimove date reči.

Pih!

Bilo kako bilo,aferim za Nedima, neka mu je pusto i gusto! Sada se i trener Janjić češe gde ga ne svrbi, jer je ekipa iz trećeg ranga ispod njegovog nivoa realno , a sam za medije u svom jadanju kaže da samo Bog zna u kakvom će sastavu Loznica igrati protiv „renomiranih“ protivnika poput Poleta iz Ljubića i Reala iz Podunavaca (čast svakome – veresija nikome). I dok zemaljski dani lozničkog fudbala prolaze, građani Loznice treba da znaju da se za dva fudbalska kluba u gradu (veliki i mali fudbal) izdvaja preko 60 miliona dinara i sve bi to bilo uredu da se na ostale sportove potroši 90 miliona dinara (po Zakonu o sportu dozvoljeno je jednom klubu dati maximalno 20% od ukupnog budžeta za sport), što većinom nije slučaj, pa lokalna samouprava već godinama unazad ulazi u finansijski prekršaj koji pomno prati i Državna revizorska institucija (DRI).

Jednom prilikom mi je jedan Narodni poslanik pričao da kada je bio mali kada ga je deda dovodio u Beograd, prolazili su pored zgrade Skupštine, pa je tada narodni poslanik pitao dedu kakva je to zgrada sa okruglim krovovima? "Cirkus! Odlučno odgovori deda, samo cirkus ima okrugle krovove dete". Koincidencija je da su i od lozničkog Lagatora napravili napredni cirkus. Zdanje pompezno najavljivano kao stadion po UEFA 4 standardima, pretvorilo se preko noći u „ružno pače“ Zapadne Srbije. Prvi „gaf“ je bio vezan za drenažu, kada je izvođač na stadion umesto sitnog propustljivog peska isporučio mulj, koji se posle prve kiše pretvorio u cement. Moralo se brzo reagovati pa je podloga brzinski skinuta i postavljena nova. Pompezno je najavljivan poluveštački travnati teren, gde se jedan procenat prave trave sadi i baš taj procenat trave koja nije veštačka zahvatila je bakterija, pa će se po svemu sudeći i travnati tepih menjati. Stadion je “pao“ i na testu Komisije FSS, zbog toga što su ulazi za autobuse niski, što nema dovoljan broj mesta za rezervne igrače i staff, i što su svlačionice za igrače male (30 metara kvadratnih). Mali broj njih koji su imali prilike da uđu na stadion svedoče da se iz svečane lože ne vidi pola terena (loš ugao lože), da se iz prvog reda ne vidi mnogo toga zbog zaštitne ograde, a na stadionu pored elektonskih kapija još nije rešen problem sektora, pa tako možete u teoriji kupiti kartu za sever i neometano se prošetati do juga ili istoka.

Izgradnju stadiona su pratile i razne kontraverze, pa je tako prvi čovek Bezbedonosne informativne agencije za Vojvodinu – Nikola Vasiljević, inače rođeni „krupanjac“, obeležen da je preko konzorcijuma dobio posao na stadionu vredan 30 miliona evra. Zanimljivo je da je Vasiljević optuživan od strane medija i fudbalske javnosti da je sedeo u Upravnom odboru FK Vojvodine zajedno sa Slobodanom Milutinovićem – Snajperom, osuđivanim kriminalcem koji je u međuvremenu nestao sa nanogicom. Zanimljiva scena desila se krajem maja prilikom poplava u Loznici, kada su poplavljene i nove prostorije stadiona. Prema svedočenju zaposlenih nakon poplava u prostorijama se pojavio izvesni šef narko kartela koji je 2018 iz Južne Amerike izručen Srbiji, a važi za čoveka koji je u poslove oko droge uveo Darka Šarića i Dejana Stojanovića -Keku i saopštio prisutnima na stadionu da je on otkupio sve radove na stadionu i da se od sad odgovara samo njemu. Inače, projekat izgradnje novog stadiona na Lagatoru prati nezakonito uvođenje raznih kriminogenih podizvođača u poslove, a ko je i kada odlučio da „preseče“ može se naslutiti. Uglavnom, posao ni blizu nije kraju, a i kada se završi lokalna samouprava neće imati ništa sa tim, jer će objekat preći u vlasništvo javnog preduzeća „Stadioni Srbije“.

Iako preovladava verovanje da je posao oko novog stadiona finansirala UEFA, to je apsolutna zabluda. Projekat je naime finansiran od strane Kancelarije za javna ulaganja, a građane Srbije je koštao prema dostupnoj dokumentaciji preko 31 milion evra.

Da podsetimo, planom je prvobitno bilo planirano da stadion košta oko 24 miliona evra, ali se na raspisani poziv niko nije javio (gle čuda?), pa se prilikom drugog poziva javio konzorcijum koji su činili: Termomont-Beograd, Teming Electrotehnology-Niš, MPP Jedinstvo-Sevojno, GEOURB grup doo-Beograd, Saša Milosavljević PR-Kruševac, TRON-TEX doo-Novi Sad, CEP doo-Beograd i DIM TRADE. Sklopljen je posao na osnovu ponude od 2.999.849.000,00 dinara, a anexima je naknadno cena radova podignuta na 3.559.419.178,62 rsd pa potom na 3.623.978.155,55 dinara.

Da podsetimo, Loznica je u ovom procesu izgubila stadion sa pokrivene dve tribine (jedan od tri stadiona u državi), a što je još tragičnije izgubila je zemljište na atraktivnoj lokaciji. Dobro hajde, nije izgubila zemljište, samo ga  se odrekla, ne izgovorivši ni jednu reč protiv. Sada stižu i pritužbe roditelja da mlađe kategorije koje nemaju gde da treniraju i da moraju u Klupce, pa ako znamo da se budućnost jednog kluba zasniva na mlađim kategorijama, poruka je jasna!

Zanimljivo je da poslodavac odnosno Kancelarija za javna ulaganja Anexima preuzima novonastalu štetu na građane Srbije usled ekonomske krize i skoka cena materijala na tržištu. U normalnoj zemlji bi se za ovakve stvari išlo na dugogodišnju robiju.

Nažalost, mi odavno nismo ni u rangu južnoameričkih zemalja.