Koalicija za borbu protiv korupcije u životnoj sredini i Svetska organizacija za prirodu-WWF Adria su još u junu 2021. godine Skupštini opštine Prijepolje, opštinskom Veću i Odeljenju za urbanizam građevinarstvo, komunalno-stambene i imovinsko pravne poslove, prosledili Zahtev za zabranu izdavanja dozvola za izgradnju mailh hidroelektrana i kao i zahtev za izmenu Prostornog plana Opštine Prijepolje, u kojima su jasno obrazložili razloge i potrebu da se spreče dalje mogući negativni uticaji na životnu sredinu na teritoriji opštine Prijepolje izgradnjom malih hidroelektrana, sa osvrtom na Planove detaljne regulacije za MHE ''Vir'' i MHE ''Lipovica''.

Opšte je poznato da se u cilju podsticanja investiranja u energetskom sektoru, shodno pristupanju Energetskoj zajednici, a posebno implementacijom direktiva za promociju proizvodnje električne energije iz OIE, Srbija odlučila za sistem direktnih subvencija kroz garantovanu otkupnu cenu, što je predstavljalo jasan signal
investitorima da uđu u proces izgradnje malih hidroelektrana na gotovo svim vodotokovima, bez obzira da li se radi o rekama, ili potocima i bez obzira da li se
ti vodotokovi nalaze u zaštićenim područjima ili ne.

Do sada se jasno pokazalo da ovakav vid podsticaja za povlašćene proizvođače električne energije nema značajan uticaj na podizanje učešća energije proizvedene iz OIE u ukupnom energetskom miksu što se i vidi u Izveštaju Agencije za energetiku.

Naime, u Izveštaju se navodi da su na kraju 2021. godine na distributivnoj mreži bile priključene 149 male hidroelektrane (MHE), ukupne instalirane snage 127 MW, odnosno sa veoma skromnim učešćem od 2,9% u ukupnom energetskom miksu, te se samim tim može zaključiti da je do 2021. godine u Srbiji nepovratno uništeno više od 300 km reka I da se izgradnjom malih hidroelektrana nikako ne može rešiti problem manjka električne energije, te samim tim niti značajno doprineti razvoju
elektroenergetskog sistema Srbije, već da se isključivo nepovratno uništavaju reke i životna sredina i ugrožavaju osnovna prava lokalnih zajednica. Ovo je pogotovo značajno ako se
imaju u vidu klimatske promene i sve češća situacija u pogledu loših hidroloških prilika, što ukazuje da se vakvom vidu proizvodnje električne energije nije pristupilo multidisciplinarno I da nestalna proizvodnja predstavlja glavnu odliku i kamen spoticanja.

Jasno je da izgradnja malih hidroelektrana predstavlja pogodno tlo za razvoj korupcije i bogaćenje užeg kruga pojedinaca kojima je razvoj ovog biznisa omogućen na račun uništavanja prirodnih dobara i biodiverziteta,i da su građani ti koji plaćaju ‘ceh’ pogrešnih politika vlasti koja je omogućila projekte mini hidroelektrana, a za koje je već potvrđeno da nisu u javnom, već isključivo u privatnom interesu, samim tim što male hidroelektrane proizvode i značajne finansijske gubitke za celu državu, dovodeći do preusmeravanja sredstava iz ruku potrošača u ruke vlasnika kapitala MHE.

Podsecamo da su se države potpisnice Ugovora sa Energetskom zajednicom obavezale da će poboljšati saradnju i rad s lokalnim stanovništvom radi zaštite vodenih i vlažnih područja kao regulatora režima voda, staništa specifične flore i faune i kao izvora velike ekonomske, kulturne, naučne i rekreativne vrednosti čiji bi gubitak bio nenadoknadiv.

S tim u vezi, Koalicija je stava da je neophodno napraviti balans i usaglašavanje između zaštitnih I razvojnih interesa, prostornih, ekoloških, socio-ekonomskih i političkih faktora kako bi sprečili ili ublažili negativan uticaj na biodiverzitet, staništa, prirodna I kulturna dobra.

Umesto da se intenzivira očuvanje jedinstvenog biodiverziteta regije, i potencira na poboljšanju energetske efikasnosti, svedočimo sumanutoj banalizaciji prostora i neopravdanog pritiska na prirodne resurse.

Ove dve organizacije na osnovu temeljnih argumenata, dugi niz godina ukazuju na rizike koje projekti izgradnje hidroelektrana donose kako po lokalnu zajednicu tako I po prirodu, te se postavlja pitanje kome je u lokalnoj Upravi Prijepolja u interesu da se ovakvi, očigledno suludi projekti I dalje provlače i realizuju?

Postavlja se pitanje zašto Uprava Prijepolja ne utiče na smanjenje gubitaka u distributivnoj mreži koja je po istom Izveštaju Agencije za energetiku u 2021. Години smanjila gubitke u odnosu na 2019. godinu za čitavih 0,22% a koji iznose 11,73% електричне енергије преузете у дистрибутивни систем, што је веома висока вредност у односу на технички оправдане. Što implicira da samo smanjenjem gubitaka u mreži od 2% ne bi bilo uništeno 300 km reka širom Srbije.

Koalicija protiv korupcije u životnoj sredini od Skupštine opštine Prijepolja zahteva hitno donošenje odluke kojom će se zabraniti izrada planskih I urbanističkih dokumenata za razradu novih lokacija za izgradnju malih hidroelektrana kao I izdavanje građevinskih dozvola, i izmenu Prostornog plana opštine Prijepolje kojom će se sve predviđene lokacije za izgradnju malih hidroelektrana izbaciti kakoi stoji u dosttavljenom obrazloženju u junu 2021. godine.

Ulaganje privatnika u planska dokumenta ne može prestavljati rizik građana Prijepolja već svakog Investitora te se poslovni gubici nigde u svetu ne mogu nadokanađivati javnim novcem, osim ako već nismo postali privatna država?