Povodom teksta „Rio Tinto: Radimo u skladu sa propisima“ koji je objavljen na portalu N1 kao reakcija na naše tvrdnje da je postupak prenamene poljoprivrednog i šumskog zemljišta u građevinsko meštana Nedeljica, Brezjaka i okoline urađen nezakonito, želimo javnosti da saopštimo sledeće :

Izgleda nam da je nakon novog obraćanja javnosti kompanija Rio Tinto preuzela i ulogu vrhovnog sudije u ovoj državi proglašavajući unapred jednu vrlo spornu proceduru nasilne prenamene zemljišta bez saglasnosti vlasnika u legalnu i zakonitu. Mi bi ipak sačekali da čujemo šta će reći institucije ove države, a dok se one ne oglase, važno je javnosti skrenuti pažnju da su iz kompanije nastavili sa tradicijom da demantuju sami sebe. Naime, u svom odgovoru na naše tvrdnje Rio Tinto legalnost procedure prenamene zemljišta pravda utemeljenjem Rešenja o prenameni u Prostornom planu za područje posebne namene 'Jadar', a samo nekoliko redova potom priznaju da se, zbog potrebe funkcionisanja rudnika na način koji je u skladu sa politikom bezbednosti i zaštite životne sredine i ekonomske isplativosti, razmišlja o promeni lokacije deponije koja je predviđena Prostornim planom. Dakle pojednostavljeno, Prostorni plan posebne namene važi kada je u pitanju prenamena zemljišta, a ne važi kada je u pitanju lokacija deponije i u tom slučaju biće promenjen. PAKT na osnovu svega izrečenog zaključuje da je Prostorni plan za područje posebne namene „Jadar“ donet na brzinu, na silu i poslužiće samo kao osnova za prenamenu zemljišta, a potom će biti menjan i dorađivan. Pitamo institucije sistema, ali i Rio Tinto, zašto se žurilo sa usvajanjem Prostornog plana koji nije kompletan i u kome se ne navodi način ekstrakcije i hemijski sastav pogača koje će biti odlagane na jalovinu? Ukoliko Rio Tinto nema šta da krije, zašto se žurilo i zašto su javni uvidi i rsprave sprovođene oko novogodišnjih praznika?

PAKT podseća javnost i nadležne institucije da su prilikom ove procedure prekršeni razni zakoni Republike Srbije i da su trenutno pred drugostepenim organom Žalbe građana na zbirna rešenja o prenameni zemljišta. PAKT ističe da Uredba Vlade Srbije kojom je usvojen Prostorni plan, a za koji se kaže da je osnov za prenamenu zemljišta nije dovoljna, već je neophodno da postupak prenamene bude u skladu i sa odredbama Zakona o šumama i Zakona o poljoprivrednom zemljištu, čak iako je njen osnov Uredba Vlade. Rešenje o prinudnoj prenameni zemljišta uručeno je meštanima suprotno odredbama članova 84-90 Zakona o državnom premeru i katastru, a nigde se nepojavljuju i obavezni dokazi koji se prilažu uz zahtev za davanje saglasnosti. Iz svega navedenog PAKT zaključuje da su prilikom nasilne prenamene zemljišta meštana grubo prekršena pravila postupka i pogrešno utvrđeno činjenično stanje, te stoga očekuje od institucija Republike Srbije da u celosti ponište ovakva kolektivna rešenja koja su doneta 22. i 23. novembra za oko 300 domaćinstava Jadarske doline.

Podrinjski antikorupcijski tim – PAKT podseća javnost i da je Republički geodetski zavod odbio da dostavi PAKT-u dokumentaciju o uslugama koje su pružali Rio Tintu u periodu od 2011. do 2017. godine kada je ova javna institucija prihodovala od kompanije 1.437.112 rsd. Naknadno je utvrđeno da je Republički geodetski zavod bez znanja i saglasnosti građana stranoj kompaniji stavljao na uvid i izdavao listove nepokretnosti i kopije planova koji sadrže i jedinstvene matične brojeve meštana čime je grubo prekršen i Zakon o zaštiti podataka o ličnosti. Svi pomenuti podaci potom su ustupljeni advokatskoj kancelariji kompanije Dilojte tuš koja komunicira sa meštanima i vrlo suptilno ih upozorava da ih čeka eksproprijacija imovine ukoliko se ne odluče na postupak da svoja imanja prodaju kompaniji Rio Tinto.

Povodom poslednjih istupa Zorane Mihailović u javnosti i insajderskih informacija da se podizvođač kompanije Rio Tinto sprema da uveze mašine u dolinu Jadra, udruženja NE DAMO JADAR, PAKT i Koalicija protiv korupcije u životnoj sredini upozoravaju prevashodno javnost, ali i ministarku, predsednika i kompaniju, da se radi o opasnim namerama koje narušavaju ustavni poredak u državi i da građani neće to mirno posmatrati.

foto - Stalex

Ukoliko Rio Tinto pokuša da uveze mašine u dolinu Jadra, kako se najavljuje, blokiraćemo sve ulaske u dolinu i svoja polja branićemo svojim telima. Nema prolaska za mašine Rio Tinta dok Zorana Mihailović – najveći prijatelj i glasnogovornik kompanije unapred zna da se radi o najnovijim tehnologijama, pa da nam to makar saopštava tehnolog, a ne ekonomista! Nema prolaska za mašine dok se narodu „mažu oči“ prividnim i fingiranim referendumom, dok Rio Tintu naše institucije uredno servisiraju izmene Prostornog plana područja posebne namene, odobravaju novu lokaciju za jalovinu pored reke, lokacijske uslove i izmene lokacijskih uslova i razbijaju uticaj na životnu sredinu na tri odvojene studije, dok sa druge strane Ustavni sud i dalje ćuti na 1600 Inicijativa za ocenu ustavnosti Uredbe Vlade od marta 2020. godine. Nema prolaska za mašine Rio Tinta dok kompanija i naši fakulteti uporno kriju imena profesora koji su radili studije za Rio Tinto, a Agencija za zaštitu životne sredine nasumično donosi sramotne zaključke dok joj vd direktor sedi u Radnoj grupi za implementaciju projekta „Jadar“. Nema prolaska za mašine Rio Tinta sve dok nas Zorana Mihailović, Ana Brnabić i Aleksandar Vučić ne uvere da su prodali svu svoju imovinu i kupili imanja pored rudnika gde će nastaviti da žive. Samo to je uslov da prihvatimo nepristojne ponude i prazna obećanja njih i njihovih saboraca iz kompanije Rio Tinto.

Do tog trenutka apelujemo na sve nadležne u ovoj državi i kompaniju Rio Tinto da se ne igraju sa vatrom i ne provociraju ogorčeni narod, jer je nama dogorelo do noktiju i više nemamo kud. Uvereni smo da će vojska i policija, kao i u mnogim teškim trenutcima za Srbiju biti uz svoj narod, a ne uz one kojima je profit preči od budućnosti, zdravlja dece i svog naroda.

NEMA PROLASKA ZA MAŠINE RIO TINTA!

Vučićev nerazdvojni saradnik i poslušnik Zoran Drobnjak – direktor JP „Putevi Srbije“ potpisao je punomoćje kompaniji Rio Sava exp. 29. decembra 2020. godine da u ime i za potrebe Puteva Srbije pribavlja tehničku dokumentaciju i realizuje zahteve pred drugim državnim organima u vezi državnog puta IB reda broj 27 Loznica-Valjevo. Ovo je krunski dokaz da se vrh države, na način koji nije zabeležen ni u banana republikama, ponaša kao posilni krupnog kapitala, ali i dokaz da je projekat Jadar unapred dogovoren, a da su najave referenduma čista farsa i obmana velikih promotera, po zlu čuvene kompanije Rio Tinto, Vučića i Mihailovićke.

*foto - nova.rs

Udruženja Podrinjski anti korupcijski tim - PAKT, Koalicija protiv korupcije u životnoj sredini i NE DAMO JADAR došli su u posed dokumenta u kojem se na skandalozan način, bez predhodnog bilo kakvog ugovora, prenose ovlašćenja javnog preduzeća na privatnu stranu kompaniju, čime se stvara zavisan odnos države prema kompaniji, ali i prejudicira konačna odluka o Strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu za projekat „Jadar“. Udruženja postavljaju pitanje direktoru Puteva Srbije, na osnovu kojih ovlašćenja je potpisao punomoćje kompaniji Rio Sava da umesto javnog preduzeća, a za „javni“ put pribavlja lokacijske uslove, izradi Idejno rešenje, Idejni projekat i na kraju i sam projekat za građevinsku dozvolu?

Pokreće se i pitanje zašto bi Rio Sava exp. činila „besplatnu“ uslugu i stvara li se time odnos zavisnosti i preuzetih obaveza između Puteva Srbije i Rio Save ili države i Rio Save?

Udruženja podsećaju da je Prostorni plan za obilaznicu oko Loznice IB 27 usvojen u lokalnom parlamentu i da se tada protestovalo ispred lozničke Skupštine, dok je vlast pravdala usvajanje Prostornog plana za put Loznica-Valjevo interesom građana i da on nema nikakve veze sa Rio Tintom, iako vodi direktno do lokacije planiranog rudnika.

Udruženja traže od Tužilaštva i policije da konačno stanu na stranu naroda i pravde i podhitno uhapse Zorana Drobnjaka, a promoterima Rio Tinta Vučiću i Mihailovićki poručuju da su sve namere i planirane obmane oko referenduma razobličene i da samim tim prestaje i potreba da se Rio Tinto skandalozno reklamira na RTS-u.

Projekat rudnika litijuma u dolini Jadra neće biti realizovan jer je tako narod odlučio!

Srpska javnost poslednjih dana svedoči svojevrsnoj medijskoj ofanzivi kompanije Rio Tinto, tačnije njihove direktorice za Srbiju ing Vesne Prodanović. Bivša uposlenica američke firme Bechtel koja je u Srbiji angažovana na izgradnji Moravskog koridora, zastupajući interese Rio Tinta poput mađioničara je ovih dana po medijima sa nacionalnom frekvencijom objašnjavala kako će aktivnosti oko rudnika litijuma u dolini Jadra izgledati kao rajski vrt. Impresivno nema šta, još kad bi bilo i istinito…

Verovati kompaniji Rio Tinto i njenim uposlenicima bilo bi ravno verovati “danajskim darovima” poput Trojanskog konja. Naime, Prodanovićka ovih dana putem saopštenja i javnih nastupa eksplicitno tvrdi da ćerka firma kompanije Rio Tinto (Rio Sava exp.) nema nikakve veze sa firmama Euro lithium Balkan i Jadar Lithium koje polažu pravo na istražne radove u okolini Valjeva i Požege, na šta je PAKT ukazivao još tokom prošle godine, kada ova tema nije bila u fokusu javnosti. Međutim, indikativno je, u najmanju ruku, da je Dejan Jovanović director firme Jadar Lithium (koja je za samo par godina promenila čitav niz direktora) bio zaposlen u kompaniji Rio Tinto skoro četiri godine, od 2007 do 2011. godine.

Koincidencija ili ne, osnivač firme Euro lithium Balkan je Jovan Grubin, a jedan od prvih ljudi koji je u Srbiji sarađivao sa Rio Tintom bio je Nenad Grubin. Zanemarujući pretpostavku da su preduzeća Jadar Lithium i Euro lithium Balkan angažovana kao "igrači" koji pod prizmom “istražnih radova” čuvaju odstupnicu Rio Tintu, vreme će pokazati i kakva je stvarna povezanost ovih firmi sa kompanijom Rio Tinto…samo da tada ne bude kasno?

Dalje, Prodanovićka tvrdi da je kompanija stigla u dolinu Jadra zbog eksploatacije bora, a da te 2004. godine litijum nije ekonomski bio zanimljiv, niti se tada gledalo na litijum kao zanimljiv i koristan mineral. Naravno da je i ovo gnusna obmana gospođe Prodanović u cilju zamagljivanja fokusa sa teme “ko je prodao informacije”, jer je PAKT istražujući priču o litijumu pronašao naučne radove o ovom mineralu iz daleke 1974. godine, dok je i država Srbija istražujući uranijum na ovim prostorima, još '80tih godina znala za postojanje litijuma.

Program otkupa zemljišta od meštana je prema Prodanovićki, pazite sad, VIŠE NEGO FER! Sramna i nečuvena izjava, samo govori o tome na koji način zaposleni u Rio Tintu gledaju na Srbe i meštane sa kojima sarađuju. Da li je gospođo Prodanović “više nego fer” to što je na adresu preko 300 meštana preko noći stiglo Rešenje o prenameni njihovog poljoprivrednog i šumskog zemljišta u građevinsko, a koje ste vi kao kompanija uredno platili. Ko ste uopšte vi da tako velikodušno i “više nego fer” umesto meštana plaćate prenamenu zemljišta? Da li je neko pitao te ljude, da li se slažu sa tim? Da li ste ih pitali kolika im je šteta naneta što više neće moći da ostvaruju subvencije države jer nemaju više poljoprivrednog zemljišta, ali ste im vi “više nego fer” dozvolili da obrađuju svoju zemlju i ove godine. Da li ste pod devizom”više nego fer” pitali meštane za koliko im se povećao porez na imovinu ove godine? I još jednom, ko ste vi da se bilo šta pitate u dolini Jadra? Postali ste vlasnici određenih parcela, ok. Ali da će te tu graditi rudnik !?!? Nema te vojske i policije koja će vas štiti, zapamtite…i neka vam to već jednom bude jasno!

Kad smo kod mitova i legendi, kažete da ste za vađenje rudnog tela napravili “model” i da se upotreba skoro 20 tona eksploziva dnevno, neće ni osetiti na površini. A gde ste Vi gospođo Prodanović napravili taj vaš “model”? U laboratorijskim uslovima? Jeste li u laboratoriji probali i upotrebu eksploziva? Kako ste u laboratorijskim uslovima došli do epohalnog saznanja da ćete 600 tona jalovine moći da vraćate u rudna okna kao zaptivku na mestima odakle vam izlazi slana voda? I šta ćemo raditi ukoliko ne uspete u tim vašim lepim i ingenioznim najavama? Šta ćemo ako godišnje na površini pored reke Jadar budete umesto 1,4 miliona tona odlagali 2.000.000 tona jalovine?

Posebna sramota Vesne Prodanović je prikazivanje (emisija "Prav ugao"- Ljubica Gojgić RTV) rekultivisane sanitarne debonije u Zagrebu kao primera deponije koja će biti i u dolini Jadra. Umesto pitanja šta bi se moglo gajiti na deponiji od kultura, novinarka je trebala pitati Prodanovićku da konačno pred širokim narodnim auditorijumom saopšti šta će sve sadržati pogače koje će se odlagati na deponiju? Ovaj podatak kompanija vrlo vešto krije od javnosti, pod izgovorom poslovne tajne, što je nedopustivo, ako se zna da će upravo ta deponija pretiti sveopštem zagađenju čitave zapadne Srbije.

I za sam kraj, može Vesna Prodanović do sutra da se hvali dijalogom sa udruženjima građana. Javnost mora da zna (ali i organizacije koje pregovaraju sa Rio Tintom) da je jedini cilj tog fingiranog dijaloga da se bordu akcionara u Londonu predstavi dobra namera kompanije da sarađuje sa građanima, što je daleko od istine, a u čemu nažalost učestvuje i veliki broj organizacija civilnog društva. Gospođo Prodanović, džaba nam šaljete mejlove, PAKT kako je u oktobru i saopštio, neće više komunicirati sa kompanijom i nemamo nikakva više pitanja za vas, već za Vladu Republike Srbije. Samo na jedno pitanje očekujemo odgovor od vas :

KADA ĆETE OTIĆI IZ SRBIJE JER OVDE NISTE DOBRODOŠLI ?

Gradeći godinama medijsku lokalnu imperiju i uvek po oprobanom receptu uz skute vlasti, vlasnik TV Lotel i nedeljnika „Loznički nedeljnik“ pokušao je kroz komercijalni tekst da nam objasni „da nas Pajo nije dovoljno tukao“ i da će ustvari trovanje Rio Tinta biti lekovito i korisno za stanovništvo Loznice i okoline, otprilike kako su i aktivnosti nacista bile „lekovite“ po meštane Draginca. Posle svega, ostaje da ovoga puta obećamo da nećemo zaboraviti i da će doći vreme kada će svi koji su imali saradnju sa modernim okupatorima, morati da odgovraju. Ali, da vidimo kako vlasnik nekoliko medija održava svoju medijsku imperiju i koliko je „gladan“ kada nam za pare objašnjava da je Rio Tinto ustvari dobar.

Prema podacima iz Trezora Republike Srbije od 2020. godine, zaključno sa 2022. godinom (2023 nismo računali jer još uvek teče) kompanija Lotel finansirana je od strane građana Loznice,Bogatića, Vladimiraca, Ljubovije, Malog Zvornika, Osečine i Šapca sa 68,663,119.80 dinara, što iznosi više od pola miliona evra.

Da bi opravdali epitet „čeda ili igračke Gradske uprave Loznica“ vladajuća struktura je prednjačila kao glavni finansijer Lotela sa 47.222.016,80 rsd, opština Mali Zvornik iz svojih skromnih sredstava izdvojila je Lotelu 5.812.000,00 rsd, opština Krupanj 900.000,00 rsd, Ljubovija sa 2.164.000,00 rsd, Ministarstvo kulture sa 5.000.000 rsd, Osečina 1.300.000 rsd, Vladimirci i Bogatić sa po 200.000,00 rsd, Šabac sa 4.500.000,00 rsd, a među saradnicima i sponzorima možemo pronaći i Centar za kulturu Vuk Karadžić, Turističku organizaciju grada Loznica, Dom zdravlja, Specijalnu bolnicu i što je frapantno – pojedine osnovne i srednje škole iz navedenih gradova. Iznosi su bili manji i zanemarljivi, ali treba istaći da ostaje nejasna svrha reklamiranja pomenutih institucija na jednom lokalnom mediju. Ostaje pitanje u vazduhu za koje vlasnik televizije Lotel duguje odgovor svima, a pretežno građanima Loznice. Na koji način je kroz izveštavanje ostvaren javni interes u tom mediju za 47 miliona dinara koje je Lotel sa svim svojim sestra-firmama dobio od građana Loznice? Govori se o periodu 2020-2022 godine kada se rasplamsava borba protiv Rio Tinta, Srpska akademija (za razliku od one lažne koja je obično udruženje građana) nauka i umetnosti (SANU) održava dvodnevnu debatu na ovu temu i donosi zaključke, ali ništa od pomenutog nije po tumačenju vlasnika TV Lotel javni interes i bitna informacija koju bi građani Loznice trebali da znaju. Naprotiv, Lotel je ostao dosledan svojoj politici objavljivanja naručenih tekstova Rio Tinta i tirada prvog čoveka grada, dok za suprostavljenu stranu nije bilo mesta u mediju koji su građani Loznice platili za tri godine više od 47 miliona dinara! Bahatost i osionost vlasnika televizije Lotel ide do krajnjih granica, pa je tako 2016. godine prilikom finansijskog izveštavanja vlasnik televizije Lotel imao problem da opravda isplaćene plate radnicima pa je u pomoć garancijom pritekao Zoran Tomić – načelnik za budžet Grada Loznica.

Dakle, građani Loznice treba da znaju kako se upravlja njihovim parama i na koji način se ostvaruje javni interes.

Sa druge strane, PAKT je upozoravao na „povratak“ projekta rudnika litijuma, a tome upravo svedočimo u čemu svoj skromni doprinos daje i TV Lotel.

Pošto ovaj portal, iako nismo plaćeni za to, vodi računa o javnom interesu, dužni smo javnosti staviti na uvid prave činjenice, koje se ne dokazuju američkim ili australiskim dolarima i britanskim funtama.

1.Nedoumica: „Jadar“ je površinski kop koji bi obuhvatio preko 2.000 hektara zemljišta u dolini reke Jadar

Loznički nedeljnik u saradnji sa Rio Tintom u javnosti iznosi lažne nedoumice, jer je opšte poznato da se radi o podzemnom rudniku koji će izazvati velika sleganja tla, a geolozi se nisu izjašnjavali kolika će biti trusnost područja prilikom budućih zemljotresa i na ovo pitanje kao po običaju nismo dobili odgovor od kompanije koja se bavi lažnim dilemama zamagljujući na taj način stvarne opasnosti i probleme.

2. Nedoumica: Rudnik bi uticao na postojeće izvore vode za piće i iscrpeo bi ih

U odgovoru na još jednu lažnu dilemu Rio Tinto navodi da će 70% vode sam prikupljati, što od atmosferskih što od rudničkih voda. Međutim, kompanija propušta da kaže da će evakacijom podzemnih voda iz rudnika morati da reši prostor gde je podzemna voda boravila, zbog čega će između ostalog dolaziti do sleganja tla, a teško je poverovati da kompanija zbog 30% potreba za vodom gradi kompletan vodovodni sistem iz Lipničkog Šora kapaciteta 6.000 m³. Važno je napomenuti, da je kompanija sama proglasila predeo oko priobalja Drine u Lipničkom Šoru kao predeo gde se nalazi „tehnička voda“ pravdajući to nelegalnom ekploatacijom šljunka. Ono što bi u nastavku drinskog sliva trebalo da predstavlja jednu od najkvalitetnih voda Evrope, proglašava se za tehničku vodu, samo iz potreba kompanije Rio Tinto.

3. Nedoumica: „Rio Tinto“ planira da uništi stotine hektara šuma sa jedinstvenom vrednošću ekosistema

Od ove lažne nedoumice Rio Tinto kreće da nam se smaje u lice, navodeći da planira seču 145 hektara šume. Da bi ublažili zastrašujuć efekat i prikrili činjenicu da su podstrekivali ljude da seku šume kako bi zemljište što pre pretvorili u građevinsko (mimo zakona – podnesene su krivične prijave za podstrekavanje), kompanija navodi da će tobož zasaditi 300 hektara nove šume bez jasne odrednice o lokacijama i vremenskim rokovima. Narodi Pape nove Gvineje, Madagaskara i dr. dobro znaju kako to u praksi izgleda Rio Tintovo „ozelenjavanje“. Jedino što bude zeleno u tim akcijama, na kraju bude vojska!

4.Nedoumica: U procesu prerade rude jadarit koristila bi se sumporna kiselina. Isparenja od upotrebe sumporne kiseline bi zagadila životnu sredinu u krugu od 10 do 20 km

Još jedna lažna nedoumica vešto plasirana od strane medijskih spinera u funkciji prikrivanja podatka da se u čitavoj Srbiji trenutno troši 400.000 tona, a da je u dolini Jadra predviđeno da se utroši 320.000 tona, skoro kao cela Srbija. Predstavnici kompanije se maltene kunu da sumporna kiselina neće završiti kroz razna jedinjenja u atmosferi jer će se ruda rasvarati u kiselini na dosad nezabeleženih 90 stepeni. Valjda alhemijskim postupkom, 320 tona sumporne kiseline nestaće godišnje iz doline Jadra.

5. Nedoumica: Visok nivo zagađenja od predloženog projekta „Jadar“ bi za posledicu imao ekološke izbeglice

U još jednoj lažnoj nedoumici kompanija iznosi niz laži i neistina! Prva je vezana za priliv i povećani broj stanovnika, iako zvanična statistika govori da se više ljudi u poslenje četiri godine iselilo iz Bora nego iz Loznice, uprkos činjenici da Loznica duplo mnogoljudniji grad. Notorna laž iznesena je i u trvdnji „Ležište „Jadar“ ne sadrži visoke nivoe teških metala poput arsena“. Prosto je neshvatljiva drskost ljudi iz kompanije kada je poznato da i PAKT poseduje dokumentaciju gde se iz uzorkovanja otpada vide rezultati i povećan nedozvoljen nivo arsena.

6. Nedoumica: Tehnologija prerade rude jadarit je nova, prljava i opasna

Rio Tinto ovde kao kontraargument navodi svoju pedesetogodišnju proizvodnju borne kiseline u Kaliforniji, zaboravljajući namerno ili slučajno, da se radi o zemlji koja je teritorijalno znatno veća od Srbije. Živimo u zemlji koja prepoznata kao deponija Evrope, gde strane investicije dolaze zbog mogućnosti nepoštovanja ekoloških standarda, što im znatno pojeftinjuje proces proizvodnje i podiže konkuretnost na tržištu. Rio Tinto nije još uvek registrovao patent i bitno je napomenuti da se ovakva vrsta ekstrakcije litijuma nije nigde obavljala u svetu i s' razlogom postoji ogromna zabrinutost stanovništva.

7. Nedoumica: Milioni tona otpada bi bili bačeni u dolinu reke

U svom obrazloženju kompanija navodi argument stare lokacije za deponiju na prostoru opštine Krupanj u predelu Dvorska-Štavice. Opet se namerno izostavlja činjenica da će rudnik proizvoditi 1,5 miliona tona jalovine godišnje, što jeviše nego što je rudnik na Stolicama proizveo za 100 godina. Ako uzmemo podatak iz Elaborata da će životni vek rudnika biti 60 godina, dolazimo do cifre od 90 miliona tona jalovine! Bitno je napomenuti da je kompanija odmah nakon usvajanja PPPPN „Jadar“ krenula uprkos oštrom protivljenju meštana u razvoj nove lokacije za deponiju, motivisana isključivo ekonomskim razlozima.

I ovako možemo u nedogled. Rio Tinto bi da krene sa radovima, meštani se i dalje žestoko protive, pa ćemo i ovaj tekst završiti pesmom Aleksandra Sekulića „Majstori“ :

MAJSTORI U KUĆI

Majstore zatekoh na krovu stare kuće

menjaju slomljen crep,majstori na krovu

majstori unutra, majstori, majstori

ko vas je zvao, zašto dirate moj crni krov

na kojem stoji roda bela,na kojem raste trava kudrava

moj krov u podnožju dugog veka, zašto ste mi kuću zauzeli

zašto ste napali, čekićima ekserima,četkama bojama

majstori majstori, izlazite pustite me

da sam kuću uređujem...ne čuju oni !

ukucavaju moje kosti, farbaju mojom krvlju

iznose iz mog srca nameštaj stari

nepodnošljivi majstori, njih trideset sede na meni jednom

doći će kažu čuven gost, loviće maglu po šumarcima

sa tvojom će se kućom sudariti,mora da bude kao iz bajke!

evo tebi ogledalo, češljaj smeh u njemu

lice ti je poduprto železnom tugom

majstori majstori,šta ste učinili?

to nije moja kuća,to moj gost nije

to više nisam ni ja!!!

Izjava predsednika Republike o ekstrakciji litijuma u prvom licu množine je opasna, zastrašujuća i neodgovorna, ali razobličava prave namere onih koji su zarad izbornih rezultata bili spremni da ukinu Uredbu o PPPPN „Jadar“ – ističu iz udruženja građana Podrinjski anti korupcijski tim i Koalicije protiv korupcije u životnoj sredini.

Nepromišljena izjava predsednika svih građana Republike Srbije da je litijum budućnost i da treba da ga eksploatišemo, nespretno data u prvom licu množine, gotovo da razobličava namere osobe koja se za sve pita u ovoj državi, kršeći gotovo svakodnevno Ustav. Kao što mu je to manir, predsednik je najavio Tokio u Zapadnoj Srbiji ukoliko oni budu eksploatisali litijum. Ostaje nejasno, ko su ONI? Očegledno je bilo da predsednik misli na sebe, ali i na koga još? Kineze? Ruse? Britance? Iz našeg ugla, potpuno je svejedno i isto tako nedopustivo! Da li zbog neobaveštenosti ili iz zle namere, predsednik je građanima „propustio“ da predoči koliko će se srpski Tokio slegati od upotrebe 1000 tona eksploziva dnevno i koliko će koštati sanacija deponije od 90 miliona tona ili lečenje građana od posledica koje bi eventualna deponija izazivala. Niko nam još nije rekao koliko vrede potencijalno uništena pitka voda i plodno zemljište? Zanimljivo je da je predočen profit, ali ne iz ugla građana Srbije nego iz ugla eksploatatora, uz paušalnu izjavu da se može iskopati 4 milijarde i da se može eksploatatoru „dati“ jedna ili 1,5 milijarda, uprkos sramnoj rudnoj renti od 5% koja je predviđena domaćim zakonom. Predsednik smatra da nas samo litijum deli od ogromnog bogatstva i modernog naoružanja, valjda istog onog koje Afričke zemlje poseduju od silnog rudarenja. Pri tom, predsednik SVIH građana zanemaruje činjenicu da ga plaćamo da štiti naše interese, a ne da javnim interesom proglašava privatne projekte, dok kao glavnu prepreku proglašava strane agenture koje valjda rade protiv interesa svojih kompanija? Umesto jeftine demagogije, udruženja očekuju od predsednika da javnosti saopšti da li je drugi po veličini akcionar Rio Tinta – „ Black rock “ u septembru prilikom inicijalne trgovine Zelenim obeznicama Republike Srbije, postao vlasnik paketa obveznica i da li se one i dalje nalaze u njegovom vlasništvu tj. da li je država Srbija na ovaj način uvučena u dužničke obaveze prema drugom po veličini akcionaru Rio Tinta?

Udruženja traže od predsednika i da se izvini narodu podrinjske regije jer iz njegove izjave provejava da bi mu bilo drago da u tom regionu nema naroda uopšte jer bi se tada projekat nesmetano realizovao, ali i da im saopšti kada će prestati da zastupa privatne interese stranih kompanija na štetu interesa građana Srbije i da li je predsednik spreman da razmotri incijativu da se javni interes u Republici Srbiji ne može više proglašavati za privatne kompanije osim u slučaju javno-privatnih partnerstava u kojem će građani Srbije biti većinski vlasnik?

Iako postoje akademici koji su bili spremni da se zakunu u decu, da će otkazati podršku kompaniji/projektu ukoliko se dokaže opasnost rudnika litijuma po životnu sredinu i ljude. Međutim, od svega smo videli jednog "akademika" koji neki dan preti rečima "Videćemo mi, ko će na kraju izdati". Onaj drugi "akademik" što je u službi kod prvog, nema završenu ni srednju školu!! No, o tome nešto kasnije jer je ovih dana tim čestitih i poštenih naučnika iz Srbije u sastavu: Dragana Đorđević, Jovan M. Tadić, Branimir Grgur, Ratko Ristić, Sanja Sakan, Jelena Brezjanović, Vladimir Stevanović i Bogdan Šolaja, objavio je originalan naučni rad „Uticaj istražnih aktivnosti potencijalnog rudnika litijuma na životnu sredinu u zapadnoj Srbiji“ u časopisu iz grupe „Nature“ familije čiji je zaključak: „Ležište litijuma u zapadnoj Srbiji nije vredno eksploatacije u pogledu ekoloških rizika jer je jedino u svetu gde se planira vađenje litijuma u naseljenom i plodnom poljoprivrednom području, a što je najvažnije sigurno će uništiti jednu od samo tri vodonosive oblasti u Srbiji. Takođe, ovo ležište sa ~1% globalne rezerve litijuma ne nudi iznos koji će globalno rešiti problem klimatskih promena“.

* Ovo hoće da nam unište - dolina Jadra

Međutim, kao što ste primetili nakon intervjua sa engleski naučnikom (Radar podcast) usledila je i naučna studija eminentnih i najuglednijih srpskih naučnika i na sceni imamo defanzivu kompanije i kvazi akademika. Jedini u ofanzivi je nepomenik koji je spreman Srbiju prodati za đinđuve i klikere. Ako vas zanimaju argumenti, PAKT vam donosi studiju iz koje ćete moći da zakčljučite sami da li rudnik litijuma utiče štetno na životnu srecinu i zdravlje ljudi. Zaključci naučnika i akademika (onih pravih) su nedvosmisleni...

Apstrakt

Predložena eksploatacija ležišta litijum/borata u dolini Jadra u Srbiji, od strane korporacije Rio Tinto, ukazuje da će to postati velika prerada rude koja sadrži bor i litijum. To bi bio jedan od prvih rudnika litijuma na svetu u naseljenom i poljoprivrednom području. U kompaniji tvrde da će predviđena eksploatacija biti u skladu sa zahtevima zaštite životne sredine. Za ležišta doline Jadar se tvrdi da pokrivaju 90% trenutnih potreba Evrope za litijumom. Ipak, lokalno protivljenje rudarstvu je nastalo zbog potencijalnih razornih uticaja na podzemne vode, zemljište, upotrebu vode, gubitak biodiverziteta i akumulaciju otpada. Istraživačko bušenje koje je izvršila rudarska kompanija već je izazvalo štetu po životnu sredinu, pri čemu je voda iz rudnika koja sadrži visoke nivoe bora curila iz istražnih bušotina i uzrokovala sušenje useva. Štaviše, naša istraživanja otkrivaju značajno povišene nizvodne koncentracije bora, arsena i litijuma u obližnjim rekama u poređenju sa uzvodnim regionima. Pored toga, ovde pokazujemo da uzorci zemljišta pokazuju ponovljena kršenja graničnih vrednosti sanacije sa posledicama po životnu sredinu i na površinske i podzemne vode. Otvaranjem rudnika, problemi će biti umnoženi jalovinom, otpadnim vodama rudnika, bukom, zagađenjem vazduha i svetlosnim zagađenjem, ugrožavajući živote brojnih lokalnih zajednica i uništavajući njihove izvore slatke vode, poljoprivredno zemljište, stoku i imovinu.

UVOD

Usvajanje tehnologija sa niskim sadržajem ugljenika je jedna od opšteprihvaćenih mera za minimiziranje efekata klimatskih promena². Ove moderne tehnologije se u velikoj meri oslanjaju na litijum-jonske i druge baterije koje zahtevaju kobalt, bakar, nikl, grafit, mangan i druge metale i minerale³. Litijum-jonske baterije, sposobne da skladište veliku gustinu energije, zahtevaju nove količine litijuma iz prirode, delimično i zbog toga što se postojeće baterije neznatno recikliraju ^{4, 5}.

Uprkos obilju litijuma na Zemlji, nema mnogo koncentrisanih depozita, ili „rezerva“, koje se mogu isplativo izvući6. Takozvani litijumski trougao, koji obuhvata regione Čilea, Argentine i Bolivije, sadrži većinu svetskih nalazišta litijuma7. Najveća nalazišta litijuma u svetu8 su uskladištena u slanicima litijumskog trougla (do 70%) i znatno manje u obliku rudnih stena (oko 10%), među kojima su spodumen, lepidolit, hektorit i jadarit9. Najlakši i najmanje štetan po životnu sredinu je metod eksploatacije litijuma iz slanih rastvora, dok eksploatacija iz rudnih stena ima teške ekološke posledice¹⁰. Stoga se rudarenje litijuma obično obavlja u pustinjama i nenaseljenim područjima Australije, Čilea, Kine, Argentine, Kanade, Zimbabvea i Sjedinjenih Država¹¹. U poslednje vreme se razmatra eksploatacija litijuma u dva naseljena mesta u Portugalu i Srbiji¹², ¹³.

Kako Kina sada kontroliše većinu lanaca snabdevanja litijum-jonskim baterijama, sa 80% svetske prerade sirovina, 77% svetskog kapaciteta ćelija i 60% svetske proizvodnje komponenti, Evropska komisija je podstakla rudarske projekte u Evropi¹⁴. Obradović i dr. su prvi izvestili o visokom sadržaju litijuma i bora u dolini Jadar 1999. godine¹⁵, u Republici Srbiji, a mineral jadarit okarakterisali su 2007. Vhitfield et al.¹⁶. Prema nedavnim izveštajima¹⁷, nalazišta pronađena u dolini Jadar su značajna i imaju potencijal da zadovolje do 90% trenutnih evropskih potreba za litijumom. Ipak, treba napomenuti da sadržaj litijuma u Jadru predstavlja samo oko 1% globalnih rezervi¹¹ .

Rio Tinto, multinacionalna rudarska korporacija, već više od 15 godina istražuje nalazišta minerala i planira da otvori rudnik litijuma u Srbiji. Rio Tinto je završio geološka istražna faza projekta Jadar u januaru 2020. godine, nakon višestrukih eksperimentalnih bušotina sa ciljem istraživanja jadarita, novog izvora litijuma¹³. Kompanija je dobila političku podršku srpskih vlasti u junu 2021. Naši početni rezultati analiza odabranih hemijskih elemenata iz rudarske zone Jadar u lokalnom tlu i rečnim vodama pokazuju da je uticaj na životnu sredinu tokom faze istraživanja evidentan oko potencijalnog jadarskog rudnika i prelazi zonu planiranog kopa.

Inicijalna istražna bušenja izazvala su tvrdnje lokalnog stanovništva o uočenim značajnim negativnim efektima nusproizvodnje podzemnih voda na zemljište i kvalitet vode. Takva zabrinutost je pojačana postojećim informacijama o negativnim uticajima iskopavanja litijuma na upotrebu vode, gubitak biodiverziteta i stvaranje otpada na drugim mestima ^{18, 19, 20}. Peticija koja se protivi otvaranju rudnika prikupila je preko 292.000 potpisa21, što je dovelo do protesta, blokada puteva i političkih tenzija²². Štaviše, naučna debata je izazvala zabrinutost oko ekoloških i tehnoloških rizika, posebno imajući u vidu upitna tehnološka rešenja obrade jadarita. Rio Tinto je podneo patentnu prijavu za proces oporavka minerala 2018. godine, a EPO je odobrio patent tek 5. jula 2024. godine.

Iako su vladine politike i nastojanje industrije ka održivim izvorima energije za smanjenje emisije CO2 bili moćni narativi, oni su takođe poslužili kao prepreka za diskusiju o negativnim uticajima upotrebe litijumskih baterija, uključujući njihovo recikliranje. Bibliometrijska istraživanja otkrivaju da većina objavljenih studija dolazi iz zemalja koje koriste litijum i da se uglavnom fokusiraju na životni ciklus baterije i njene troškove²³. Samo oko 5% ovih studija fokusira se na društveno-ekološke uticaje, a samo 2% dolazi iz zemalja koje proizvode litijum ^{23, 24, 25, 26, 27}. Ova neravnoteža u dostupnosti informacija predstavlja veliku zabrinutost i služi kao hitan poziv za proširenje istraživanja uključivanjem holističkog ispitivanja ekstrakcije minerala litijuma i njeg ovog društveno-ekološkog uticaja.

Ovaj rad ima za cilj da ispita i proceni ekološke, eko-hemijske i socio-ekološke opasnosti povezane sa aktivnostima eksperimentalnog bušenja i predloženim rudnikom litijuma u Jadru, Srbija.

Procena ekološkog rizika rudnika litijuma Jadar u Zapadnoj Srbiji

Planirani rudnik litijuma Jadar, zajedno sa pratećom infrastrukturom, proizvodnim kapacitetima i najmanje dve deponije, nalazi se u zapadnom delu Srbije u blizini granice sa Bosnom i Hercegovinom, na području poznatom po prosperitetnoj poljoprivrednoj praksi. Projekat bi zauzeo teritoriju okolnih sela koja imaju oko 20.000 stanovnika²⁸. Na osnovu prvobitno predstavljenog životnog veka od 64 godine, projekat bi rezultirao gubitkom posla za hiljade ljudi koji se trenutno oslanjaju na poljoprivrednu proizvodnju ovog područja²⁸.

U ovom regionu postoji jedinstveni izdanak peskovito-šljunkovitih naslaga, koji je direktno povezan sa praktično celim terenom Mačvanskog i Jadarskog kraja. Najveća debljina ležišta je duž toka Drine i kreće se od 50 do 75m, dok je u ostatku Mačve između 20 i 40m. Ovo područje predstavlja najznačajniji rezervat podzemnih voda u zapadnoj Srbiji³⁰.

Implikacije predloženog projekta Jadar koji izaziva degradaciju zemljišta i eroziju tla odgovaraju terminu „dezertifikacija“ i predstavljaju direktnu negaciju principa „RIO“ konvencija (UNFCC-klimatske promene, UNCBD-biodiverzitet, UNCCD-borba protiv dezertifikacije i degradacije zemljišta). Štaviše, projekat podriva Ciljeve održivog razvoja Ujedinjenih nacija i prihvaćenu Agendu 2030, kao i domaće zakonodavstvo u vezi sa očuvanjem prirode.

Očekuje se da će planirani projekat „Jadar” izazvati značajno uništavanje i fragmentaciju staništa, što će rezultirati ozbiljnim negativnim uticajima na živi svet, uključujući nekoliko stotina biljnih i životinjskih vrsta. Među ovim vrstama 145 ima zaštićeni i strogo zaštićeni status²⁷. Projekat bi takođe ugrozio izolovanu istočnu enklavu T. scorodonia, subatlantske vrste koja se nalazi više od 600km od najbliže zapadne populacije. Pored toga, retka paprat Driopteris i 20 drugih retkih vrsta nestale bi sa mesta planiranog jalovišta, kako navode Krizmanić i sar. u 202131.

Takođe, projekat „Jadar” predstavlja opasnost za postojeću turističku destinaciju, kao i za preko 50 objekata arhitektonskog nasleđa i arheoloških lokaliteta od istorijskog, kulturnog i duhovnog značaja. Pored datih uticaja, naša procena sugeriše da mogući prihod od poljoprivrednih aktivnosti, procenjen na 81,96 miliona evra godišnje (na osnovu 17.000 evra/ha), daleko prevazilazi potencijal rudne rente od 16 miliona evra (Ergo strateška grupa, septembar 2023).

Prema nedavnim istraživanjima³², stare šume mogu da asimiliraju približno 1,6–4 t CO2 godišnje; za 204ha može se proceniti na 0,32–0,82 kt godišnje. Za poljoprivredno zemljište, uz pretpostavku minimuma od 0,5kg po 1m2, procenjena je stopa asimilacije ugljenika od 5t po hektaru, odnosno 1,6kt na 320 hektara³³. Deo ugljenika se prenosi u zemlju, a velike količine se skladište u šumskom zemljištu³⁴. Bjorheden35, na osnovu podataka Stendahl et al.36, sugeriše da je prosečno skladištenje ugljenika u zemljištu u švedskom šumskom zemljištu otprilike 75t po hektaru, do dubine od 100cm, ili preračunato na CO2 daje 275t. Analogno tome, 204 hektara šuma u Srbiji planiranih za uklanjanje zbog projekta „Jadar” bi uskladištilo oko 56kt ugljenika.

Deponija industrijskog otpada planirana je u slivu potoka Štavica (površine 167 hektara) gde bi se uklonilo oko 26.000m³ drvne mase²⁸. Ova količina šumskog drveta za asimilaciju CO2 biće trajno uništena, što će ubrzati eroziju zemljišta, isušivanje izvora, nestanak živog sveta u slivu i koritu i povećati rizik od razornih bujičnih poplava. Brojni su primeri u svetu da su rudničke vode i ispiranje opasnih materija iz rudarskog otpada toliko zagadile reke da su one postale mrtve ^{37, 38, 39, 40, 41, 42, 43} uključujući i Borsku reku u istočnoj Srbiji⁴⁴, koja je zbog rudarskih aktivnosti toliko zagađena da je postala mrtva reka i jedna je od najzagađenijih reka na svetu.

Eko-hemijski rizik od vađenja jadarita i ekstrakcije litijuma

Proces ekstrakcije litijuma iz rude jadarita, kao što je predloženo u prijavi za svetski patent VO 2019/094674 A1, uključuje varenje rude korišćenjem koncentrovane sumporne kiseline (>95%) na temperaturama između 80 i 95°C i unutar pH opsega od 2,0–3.8. Dobijeni digestat bi se koncentrisao i dalje tretirao da bi se proizveo B(OH)3, Li2CO3 i Na2SO4 kao nusprodukt. Na osnovu studije izvodljivosti⁴⁵, godišnja proizvodnja Li2CO3 bi bila 50.000t/godišnje, a proizvodnja B(OH)3 bi dostigla 248.000t/godišnje. Međutim, jalovina otpada bi sadržala visoku koncentraciju bora i drugih štetnih elemenata poput arsena i drugih, što ih čini opasnim otpadom. Predložena prerada rude (853.333t/godišnje) zahtevala bi 320.000t/godišnje koncentrovanog H2SO4 (94–98%) i raznih goriva, materijala i drugih komponenti. Prirodni gas bi verovatno bio najizvodljivija opcija za gorivo, a takođe bi bile potrebne značajne količine cementa, a emulzioni eksploziv bi se koristio u značajnim količinama.

Faza istraživanja projekta imala je štetan uticaj zbog curenja toksične vode iz rudnika koja sadrži visoke nivoe bora, arsena i litijuma. Ovi elementi su doprineli zagađenju zemljišta i vode u poljoprivrednim oblastima zbog curenja toksične vode iz rudnika tokom faza istraživanja. Kada bi se rudnik otvorio, ove toksične vode bi iz dubine oko rudnog tela, pod pritiskom od nekoliko bara, dospele na površinu koja je bogata površinskim i plitkim visokokvalitetnim podzemnim vodama. To će svakako značajno zagaditi kako zemljište, tako i okolno zemljište.

Uprkos predloženoj najavljenoj novoj tehnologiji, kompanija nije uspela da ispuni zakonske granične vrednosti za bor u zemljištu i vodi46. Međutim, granične vrednosti bora u vodi koje su propisane lokalnim zakonima su povećane ^{47, 48,} pa se bor više ne smatra štetnom materijom ni u zemljištu, prema najnovijim propisima u Srbiji ^{49, 50}. Naša terenska merenja, sprovedena na mestu gde su uzorci prikupljeni, pokazuju da su toksične podzemne vode iz zone rudnih stena (Tabela S1) kontaminirale poljoprivredna polja pod usevima. Geološka struktura podzemlja na proučavanom području je uglavnom karbonatnog porekla. Uzorci zemljišta sa njiva sa usevom uzimani su sa površine, do dubine od 5cm. Uzorci površinske i podzemne vode za piće, kao i rečni sedimenti, takođe su prikupljeni iz sredine reka Jadar i Korenita u PE bocama (tabela S2). Uzorci zemljišta i sedimenta su ekstrahovani korišćenjem BCR procedure sekvencijalne ekstrakcije, koja uključuje zaostalu frakciju za elemente koji su snažno povezani sa mineralnim kristalnim strukturama. Analizirano je i sedamnaest uzoraka podzemne rudničke vode iz dve bušotine, koje je lokalnoj zajednici dostavio istraživački tim Rio Sava. Koristeći iCAP-6500 Duo induktivno spregnuti plazma optički emisioni spektrometar (ICP/OES) sa nesigurnošću od 1%, odredili smo koncentracije elemenata (pogledajte dodatne materijale za detaljne metode). Tačnost dobijenih rezultata proverena je analizom referentnog materijala sedimenta (BCR-701) za sekvencijalnu ekstrakciju u tri koraka. Tačnost je određena upoređivanjem izmerene koncentracije sa sertifikovanom vrednošću, a zatim izražena u delovima na sto. Prosečne vrednosti izvlačenja teških metala u standardnom referentnom materijalu bile su u rasponu od 82,7–109,5%. Za merenje preciznosti metode korišćeni su dupli uzorci. Relativna standardna devijacija sredstava duplih merenja bila je manja od 10%. Nesigurnost merenja za sve metale bila je maks. 3% dok je proširena neizvesnost sa faktorom pokrivenosti 2 bila maks. 6%.

Elementi As, B i Li su karakteristični za rudno telo u dolini Jadra, njihova istovremena pojava je otisak te rudne zone. Njihovo istovremeno prisustvo u visokim koncentracijama konstatovano je u podzemnim rudničkim vodama, zemljištu u blizini bušotina koje propuštaju i u reci Jadar nizvodno od rudne zone u Jadarskom polju, više od 20km od izvora koji propuštaju. Nisu pronađeni uzvodno od potencijalnog rudarskog područja u dolini Jadar i reci Jadar gde je utvrđeno da su njihove koncentracije oko ili ispod granice detekcije bilo u tlu ili udaljeno od istražnih bušotina. Sadržaj bora u podzemnoj rudničkoj vodi prelazio je 1gL−1, a sadržaj bora u zemljištu oko bušotina koje propuštaju graničnu vrednost definisanu ranijim zakonskim normama46 za faktor četiri. Međutim, prema novim državnim propisima ^{49, 50,} sadržaj bora u zemljištu više uopšte nije regulisan. Granična vrednost za arsen je takođe nekoliko puta prekoračena (8–9 puta); čak je premašio popravnu vrednost (4–5 puta), kao što je prikazano u Dodatnom materijalu (Tabele S3 i S4).

Analizom uzoraka utvrđeno je da se sadržaj bora u zemljištu oko bušotina koje propuštaju, katastarske parcele br. 259, br. 101/2 (Sl. 1) kretao od 73,2 do 214 mg kg-1, pri čemu je lako rastvorljiva frakcija⁵¹ sadržala 96% do 97% ukupnog sadržaja bora u kontaminiranom zemljištu. Usevi uspevaju zdravo u oblastima udaljenim od ispitnih bušotina (slika 1), dok u oblastima oko ispitnih bušotina koje propuštaju kontaminirane borom, usevi su vidljivo zakržljali. Prisustvo bora nije utvrđeno u područjima gde su usevi bili zdravi. Iako je bor ipak bitan element za ishranu biljaka, toksičnost bora može inhibirati rast biljaka u zemljištu. Visok unos bora kod ljudi može biti štetan za želudac, jetru, bubrege i mozak i čak dovesti do smrti⁵². Ministarstvo za životnu sredinu u Ontariju, Kanada, postavlja granicu od 36mg kg−1 za sadržaj bora u poljoprivrednim i drugim zemljištima⁵³. U zemljištu oko bušotina koji su nedavno procurili, sadržaj litijuma u mobilnoj fazi je oko 30% od ukupnog njegovog sadržaja pronađenog u zemljištu (Sl. 1). Veća pokretljivost bora u odnosu na litijum određuje njegov veći sadržaj u reci Jadar nizvodno od zone rudnika (Sl. 2).

*slika  1

*slika 2

*slika 3

*slika 4

Istraga je otkrila da su koncentracije arsena u poljoprivrednom zemljištu oko bušotina koje propuštaju prekoračile nacionalne granične vrednosti (29 mg kg−1)^{49, 50} nekoliko puta, čak i prevazišle sanacijsku vrednost (55 mg kg−1). Prema Ministarstvu životne sredine Kanade, granična vrednost arsena u poljoprivrednom zemljištu je 11mg kg−1, a za stambene, parkovske, institucionalne, industrijske, komercijalne, društvene ili imovinske svrhe, granična vrednost je 18mg kg.−153.

Štaviše, naša studija je otkrila da su koncentracije arsena, bora i litijuma u vodi reke Jadar nizvodno (Sl. 2) bile značajno veće u poređenju sa nivoima uzvodno (9, 17, odnosno 3 puta više, na 25km nizvodno u poređenju sa 2km uzvodno od potencijalnog nalazišta rudnika u dolini Jadar). Ovi rezultati pokazuju uticaj istražnih aktivnosti na akumulaciju arsena, bora i litijuma u vodi reke Jadar u blizini njenog ušća u međunarodnu reku Drinu. Ova tri elementa predstavljaju otisak ležišta litijuma i bora u Jadru.

Problemi koji se pominju u ovom radu odnosili su se samo na istražne aktivnosti rudarske kompanije. Predviđamo da će otvaranjem rudnika, pored prikazanih problema koji će se umnožavati, pojaviti i novi problemi zbog barske jalovine koju kompanija planira da postavi pored dve bujične reke Korenita i Jadar, kao i u dolini Štavice uzbrdo od litijuma. rudnik bora i fabrika za preradu rude. Predviđamo i da će doći do ispuštanja otpadnih voda rudnika sa visokim rizikom da ugroze vodni sistem u širem obimu, što će zajedno sa bukom, vazduhom i svetlosnim zagađenjem ugroziti živote brojnih lokalnih zajednica u neposrednoj blizini rudnika. poljoprivredu, stočarstvo, pčelarstvo, itd. Takođe smo procenili ukupnu godišnju emisiju CO2 iz projekta Jadar koja bi bila u rasponu od 428 do 522 CO2 ek/kt godišnje (Tabela S5).

Globalno, eksploatacija litijuma se uglavnom obavlja samo u pustinjskim i nenaseljenim delovima planete, ali dolina Jadra je naseljeno područje sa veoma važnim rezervoarom kvalitetne plitke podzemne vode za piće. U Grinbušu (Australija)⁵⁴ postoji rudnik litijumske rude u poljoprivrednom području i materijal se fino drobi i rafiniše, a koncentrat se pakuje za otpremu. Nedavno je, u relativnoj blizini Grinbuša, litijum projekat⁵⁵ Kemerton započeo proizvodnju litijum hidroksida iz koncentrata Grinbuša, međutim projekat se već danas suočava sa ozbiljnim problemima. Pored toga, većina, ako ne i cela ruda litijuma iz Australije je otpremljena negde drugde za proizvodnju baterija⁵⁶. Otpad od prerade spodumena u Australiji nije okarakterisan kao opasan otpad^{57, 58}, dok preradom jadarita nastaje opasan otpad zbog visokog sadržaja bora i arsena u njemu. Takođe, u Australiji se otpad ne gomila na (ili oko) mestu prerade koncentrata (proizvodnja, u ovom slučaju, litijum hidroksida).

Socio-ekološki rizici Rio Tintovog projekta rudarenja jadarita u Srbiji

Kvalitativna analiza podataka sprovedena u julu 2021. godine u Gornjim Nedeljicama, selu u zapadnoj Srbiji, otkrila je dokaze o zagađenju zemljišta i vode, krčenju šuma, kao i prinudnom raseljavanju stanovnika, zbog istražnih aktivnosti korporacije Rio Tinto za potencijalno rudnik u tom području (videti dodatne materijale). Polustrukturirane intervjue sa stanovnicima je vodila Jelena Brezjanović, koja je prijavila više problema otkako je kompanija počela da istražuje rudnik, uključujući degradaciju životne sredine, kao i rastuću društvenu zabrinutost. Tokom procesa intervjua, korišćene su detaljne beleške sa terena da se osvrnemo na intervjue i zapažanja na terenu. Istraživač je snimio razgovore i sačuvao ih na bezbednom uređaju, koji nije zaštićen lozinkom, u skladu sa smernicama i propisima Univerziteta u Beogradu, Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju (UB-ICTM), u vezi sa pravima učesnika i zaštitom podataka. Institucionalno telo je odobrilo protokol istraživanja za ovu studiju u pisanoj formi. Pored toga, dobijen je informisani pristanak od svih subjekata, a svi identifikatori su uklonjeni iz papira, a pojedinci anonimizovani. Protokol istraživanja je odobrio Naučni odbor UB—ICTM koji je takođe odgovoran za zaštitu etičkih standarda u naučnoistraživačkom radu u skladu sa propisima definisanim Kodeksom profesionalne etike Univerziteta u Beogradu. Helsinška deklaracija koja reguliše etičke principe za medicinska istraživanja koja uključuju ljude nije relevantna za ovo istraživanje. Postojeći dokazi pokazuju da bi predloženi rudnik u dolini Jadra negativno uticao na 22 sela koja zavise od poljoprivrede tako što bi devastirali njihovo bogato poljoprivredno zemljište, oko 14.000 pčelinjaka i više stočnih farmi⁵⁹. Potencijalni ekonomski gubitak je isprepleten sa bogatim istorijskim nasleđem jer ovi stanovnici generacijama žive na ovoj zemlji. Meštani se oštro protive otvaranju rudnika i zahtevaju očuvanje svoje zemlje i sredstava za život.

Tokom početnih faza predloženog rudarskog projekta, neki stanovnici su dozvolili bušenje uzoraka na svojim imanjima ne shvatajući da se njihovo zemljište nalazi na planiranom jalovištu. Međutim, čim su oštećenje useva (vidi Sliku 3) i gubici životinja u kontaktu sa izluženom, toksičnom podzemnom vodom iz rudnika sa lokacije bušenja postali očigledni, oni su izrazili zabrinutost u vezi sa projektom. Dve godine kasnije, kompanija je počela da otkupljuje nekretnine od stalno naseljenih domaćinstava, kao i vikendice koje bi bile zahvaćene rudarskim projektom (Mailer vlasnicima nekretnina, oktobar 2020. riotinto.com/Jadar). Dok su neki meštani prodali svoje domove zbog pritiska kompanije ili straha od negativnih posledica, ostali nisu bili svesni svojih prava. Kao rezultat toga, preostali stanovnici su se osećali ugroženo i veoma uznemireno strategijom kompanije da skine krovove sa kupljenih kuća, obeležavajući ih žutom trakom sa natpisom „Privatna svojina, zabranjen pristup“, ostavljajući ih da propadaju kako lokalno stanovništvo tumači, znakove upozorenja. Važno je napomenuti da je rudarska kompanija agresivno branila svoje postupke i navela moguće ekonomske koristi od projekta, dok su stanovnici izrazili zabrinutost zbog uticaja na životnu sredinu i društvo.

Zaključak

Iskopavanje rude litijuma u Zapadnoj Srbiji (Jadar) u naseljenom i živom poljoprivrednom kraju bio bi prvi i jedinstven slučaj u svetu. Izgradnja rudnika i postrojenja za preradu, u okviru istog industrijskog kompleksa za vađenje litijuma i bora uništila bi životnu aktivnost oko 20.000 stanovnika lokalne zajednice koji već dobro zarađuju. Preduzeće planira da rudnik i prerađivačku fabriku postavi usred plodnog zemljišta okruženog naseljima koja se nalaze iznad najveće rezerve podzemne pijaće vode u zapadnoj Srbiji, a takođe i jalovište između dve bujične reke koje svakih par godina plave polje. Veliki problem vezan za eksploataciju litijuma u svetu je agresivan proces hemijske ekstrakcije koji uključuje ogromnu količinu koncentrovanih mineralnih kiselina, pre svega koncentrovane sumporne kiseline. Potrošnja enormne količine vode za proizvodnju litijum karbonata bi posledično stvorila ogromne količine otpadnih voda koje bi predstavljale veliku trajnu opasnost od zagađivanja površinskih i podzemnih voda. Iako se čini da litijum igra značajnu ulogu u smanjenju emisije GHG, ogromna količina energije iz fosilnih goriva se troši u procesu proizvodnje litijum karbonata iz ruda i emisije CO₂ su značajne. Ekstrakcija litijuma iz rudnika i proizvodnja litijum karbonata ne doprinose smanjenju emisije CO₂.

Ležište litijuma u zapadnoj Srbiji nije vredno eksploatacije u pogledu ekoloških rizika jer je jedino u svetu gde se planira vađenje litijuma u naseljenom i plodnom poljoprivrednom području, a što je najvažnije sigurno će uništiti jednu od samo tri vodonosive oblasti u Srbiji. Takođe, ovo ležište sa ~1% globalne rezerve litijuma ne nudi iznos koji će globalno rešiti problem klimatskih promena.

Reference

1. Climate Vatch. Istorijske emisije GHG. Dostupno na mreži: https: //vvv.climatevatchdata.org/ghg-emissions (2021).

2. Nacionalne akademije nauka, inženjerstva i medicine. Budućnost električne energije u Sjedinjenim Državama (The National Academies Press, 2021). https://doi.org/10.17226/25968.

3. Lebre, E. et al. Društvena i ekološka složenost vađenja energetskih tranzicionih metala. Nat. Commun. 11, 4823. https://doi.org/10.1038/s41467-020-18661-9 (2020).

4. Svain, B. Oporavak i reciklaža litijuma: Pregled. Sep. Purif. Technol. 172, 388–403 (2017).

5. Iang, I. Proizvodnja litijum metala sa jon-selektivnim čvrstim elektrolitima. Green Energi Environ. 2020. 5 (4). S. 382–384.

6. Oliveira, L. et al. Ključna pitanja litijum-jonskih baterija – od iscrpljivanja resursa do indikatora ekološkog učinka. J. Clean. Prod. 108, 354–362 (2015).

7. Dickson, E. perspektiva Južne Amerike. Litijumski trougao. Resource Vorld (2017).

8. Kesler, SE et al. Globalni resursi litijuma: Relativni značaj pegmatita, slane vode i drugih ležišta. Ore Geol. Rev. 48, 55–69 (2012).

9. Li, H., Eksteen, J. & Kuang, G. Oporavak litijuma iz mineralnih resursa: Najsavremenije i perspektive—pregled. Hidrometalurgija 189, 105129 (2019).

10. Liu, V., Agusdinata, DB & Miint, SV Prostorno-vremenski obrasci iskopavanja litijuma i degradacije životne sredine u slanoj stanici Atacama, Čile. Int. J. Appl. Earth Obs. Geoinf. 80, 145–156 (2019).

11. Ambrose, H. & Kendall, A. Razumevanje budućnosti litijuma: Deo 1, model resursa. J. Ind. Ecol. 24 (1), 80–89 (2020).

12. Barozo litijumski projekat. Savannah Resources. https://vvv.savannahresources.com/project/barroso-lithium-project-portugal (2023).

13. Projekat Jadar. Rio Tinto. https://vvv.riotinto.com/en/operations/projects/jadar (2022).

14. Pisonero, ECS Jadar bi mogla biti ekonomska prilika ako se ispune ekološki standardi. N1. Dostupno na: https://rs.n1info.com/english/nevs/ecs-pisonero-rio-tinto-jadar-project-can-be-good-economic-chance-for-serbia (2022).

15. Obradović, J., Vasić, N., Kašanin-Grubin, M. i Grubin, N. Geohemijske karakteristike neogenih jezerskih sedimenata i autilgenih minerala. Ann. Geol. Penins. Balk. 63 , 135–154 (1999).

16. Vhitfield, PS et al. LiNaSiB3O7(OH) – nova struktura novog borosilikatnog minerala jadarita određena iz laboratorijskih podataka o difrakciji praha. Acta Cristallogr. B Struktura. Sci. 63 (3), 396–401 (2007).

17. Reuters. Rio Tinto zainteresovan za razgovore o oživljavanju srpskog litijumskog projekta . Reuters [Internet]. Dostupno na: https: //vvv.reuters.com/business/rio-tinto-keen-restart-talks-stalled-serbian-lithium-project-2022-05-05 (2022).

18. Baspineiro, CF, Franco, J. & Fleker, V. Potencijalni oporavak vode tokom eksploatacije litijuma iz rasolina visokog saliniteta. Sci. Total Environ. 720 , 137523 (2020).

19. Fleker, V., Baspineiro, CF & Galli, CI Obnova litijuma iz slanih rastvora: vitalna sirovina za zelenu energiju sa potencijalnim uticajem na životnu sredinu u njenom rudarstvu i preradi. Sci. Total Environ. 639 , 1188–1204 (2018).

20. Babidge, S., Kalazich, F., Prieto, M. & Iager, K. ’To je problem sa tim jezerom; menja strane’: Mapiranje ekstrakcije i ekološke iscrpljenosti u Atakama. J. Polit. Ecol. 26 (1), 738–760 (2019).

21. Unkovski-Korica, V. Rudarske kompanije i EU žele litijum Srbije. Jacobin [Internet]. 2022. Dostupno na: https: //jacobin.com/2022/01/serbian-lithium-rio-tinto-environmental-protest-movement-eu (2022).

22. The Guardian. Litijumski rudnik Rio Tinto: Hiljade demonstranata blokiraju puteve širom Srbije. The Guardian [Internet]. 2021. Dostupno na: https: //vvv.theguardian.com/vorld/2021/dec/05/rio-tinto-lithium-mine-thousands-of-protesters-block-roads-across-serbia (2021).

23. Agusdinata, DB, Liu, V., Eakin, H. & Romero, H. Socio-ekološki uticaji ekstrakcije litijumskih minerala: Ka agendi istraživanja. Environ. Res. Lett. 13 (12), 123001 (2018).

24. Vanger, TC Budućnost litijuma—resursi, reciklaža i životna sredina. Conserv. Lett. 4 (3), 202–206 (2011).

25. Reuter, B. Procena pitanja održivosti za izbor materijala i tehnologija tokom dizajna proizvoda: Studija slučaja litijum-jonskih baterija za električna vozila. Int. J. Interact. Des. Proizv. 10 (3), 217–227 (2016).

26. Prior, T., Vager, PA, Stamp, A., Vidmer, R. & Giurco, D. Održivo upravljanje oskudnim metalima: slučaj litijuma. Sci. Total Environ. 461, 785–791 (2013).

27. Vang, K. et al. Analiza uticaja na životnu sredinu i optimizacija procesa baterija na osnovu procene životnog ciklusa. J. Clean. Prod. 174, 1262–1273 (2018).

28. Službeni glasnik Republike Srbije. Prostorni plan područja posebne namene za realizaciju projekta eksploatacije i prerade minerala jadarita „Jadar” broj 26 (2020).

29. Knežević, D., Nešić, A. i Cvijetić, A. Tretman i odlaganje rudničkog otpada i proces ekstrakcije i zatvaranje deponije nakon završetka projekta „Jadar“. U projektu Jadar — šta se zna? Srpska akademija nauka i umetnosti, Naučni skupovi , knj. CCII. ISBN: 978-86-7025-924-9 87–106 (2021).

30. Službeni glasnik Republike Srbije. Strategija upravljanja vodama na teritoriji Republike Srbije do 2034. godine , broj 3/2017 (2017).

31. Krizmanić, I. Živić, I., Niketić, M., Vukov, T., Ćirović, D., Kuzmanović, N., Vesović, N., Anđelković, A., Cvijanović, G., Nikolić, D., Penezić, A., Maričić, M., Bogdanović, N., Popović, M. i Lakušić, D. Projekat Jadar: Biodiverzitet i biološki uticaji. U projektu Jadar — šta je poznato? Srpska akademija nauka i umetnosti, Naučni skupovi , knj. CCII. ISBN: 978-86-7025-924-9 157–176 (2021).

32. Toochi, E. C. Carbon sequestration: How much can forestry sequester CO2. For. Res. Eng. Int. J. 2(3), 148–150 (2018).

33. Mota, C. Apsorpcija CO2 od strane najzastupljenijeg u regionu Mursija useva . Izveštaj SCIC (2010).

34. Ontl, TA & Schulte, LA Skladištenje ugljenika u tlu. Nat. Educ. Znaj. 3 (10), 35 (2012).

35. Bjorheden, R. Klimatski uticaj švedskog šumarstva. Skogforsk izveštaji, ISBN 978-91-88277-09-1 https://vvv.skogforsk.se/cd_20191216101138/contentassets/01f064719a434ecda8fcf0a0956755dc/climate-1pdf-svedish-impact .

36. Stendahl, J., Johansson, MB, Eriksson, E., Nilsson, A. & Langvall, O. Organski ugljenik u zemljištu u šumama švedske smrče i bora – razlike u nivoima zaliha i regionalnim obrascima. Silva Fenn. 44 (1), 5–21 (2010).

37. Arafat, AA Povratna analiza kvara brane Mount Pollei Tailing Dam. Magistarska teza, Univerzitet Iork, Toronto, Kanada (2017).

38. https://thenarvhal.ca/topics/mount-pollei-mine-disaster/.

39. https://civil.ubc.ca/mount-pollei-mine-tailings-present-in-kuesnel-lake-vater-eight-iears-after-big-spill/.

40. https://vvv.savebristolbai.org/mt-pollei-disaster.

41. Soldan P, Pavonič M, Bouček J. & Kokeš J. Baia Mare nezgoda: Kratak ekotoksikološki izveštaj čeških stručnjaka. Ecotokicol. Environ. Saf. 49 , 255–261. https://doi.org/10.1006/eesa.2001.2070 (2001).

42. https://reliefveb.int/report/hungari/baia-mare-gold-mine-cianide-spill-causes-impacts-and-liabiliti.

43. https://media.greenpeace.org/archive/Cianide-Spill-at-Aurul-Goldmine-in-Romania-27MZIFPVPVP.html.

44. https://vvv.telegraf.rs/english/2921659-the-name-of-the-serbian-river-is-chilling-one-of-the-most-polluted-rivers-in-the-vorld-and- više-nema-životnih-formi-u-tom-više-video.

45. Studija izvodljivosti podzemne eksploatacije ležišta litijuma i bora, Jadar, Univerzitet u Beogradu—Rudarsko-geološki fakultet, Beograd (2020).

46. Niska regulativa o dozvoljenim količinama opasnih i štetnih materija u zemljištu i vodi za navodnjavanje i metodama njihovog ispitivanja. Službeni glasnik Republike Srbije. br. 23 (1994).

47. Niska regulativa Pravilnik o higijenskoj ispravnosti vode za piće (Sl. glasnik RS br. 42/98 i 44/99 i br. 28/2019) (2019).

48. Niska regulativa Pravilnik o higijenskoj ispravnosti vode za piće. Službeni glasnik Republike Srbije broj 28/2019 (2019).

49. Niska regulativa o graničnim vrednostima zagađujućih, štetnih i opasnih materija u zemljištu. Službeni glasnik Republike Srbije broj 30/2018 (2018).

50. Niska regulativa o graničnim vrednostima zagađujućih, štetnih i opasnih materija u zemljištu. Službeni glasnik Republike Srbije br. 64/2019 (2019).

51. Ure, A., Kuevauviller, P., Muntau, H. & Griepink, B. Izveštaj EUR. CEC Brisel, 14763, 85 (1992).

52. Bolan, S. et al. Kontaminacija borom i upravljanje rizikom u okruženju kopnene i vodene životne sredine. Pregled. Sci. Total Environ. 894 , 164744 (2023).

53. Standardi za zemljište, podzemne vode i sedimente za upotrebu prema delu KSV.1 Zakona o zaštiti životne sredine, Ministarstvo životne sredine, Kanada. https://dr6j45jk9kcmk.cloudfront.net/documents/998/3-6-3-sediment-standards-en.pdf (2011).

54. https://vvv.talisonlithium.com/greenbushes-project.

55. https://vvv.abc.net.au/nevs/2024-01-18/albermarle-kemerton-lithium-project-ekpansion-scaled-back-/103364330.

56. Graham, JD, Rupp, JA & Brungard, E. Litijum u tranziciji zelene energije: potraga za održivošću i bezbednošću. Održivost 13 (20), 11274 (2021).

57. Izveštaj i preporuke Uprave za zaštitu životne sredine, Earl Grei Lithium Project, Covalent Lithium Pti Ltd, novembar 2019.

58. Earl Grei Lithium Project, Revidirani predlog, Dokument o proceni životne sredine pripremljen za Covalent Lithium Pti Ltd, april 2022, JBS&G Australia Pti Ltd.

59. Udruženje pčelara Loznica (Pčelarski savez Loznica), intervju sa članom.

60. https://balkangreenenerginevs.com/thousands-demand-revoking-serbias-commitments-to-rio-tinto/.