Braćo i sestre, poštovani odbornici, sugrađani,

Sutra je pred vama prva tačka Dnevnog reda, u kojoj narod koji vas je izabrao traži od vas da projekat rudnika litijuma „Jadar“ jednostavnom odlukom izbacite iz prostornog plana grada Loznice i time prvi pokažete put kojim Rio Tinto treba da ide, a to je put bez povratka iz naše zemlje. Sperite ljagu sa sebe i pokažite Beogradu i Vladi Srbije da se nešto i mi pitamo na lokalu i da niko u ovoj državi ne može da donosi odluke, a da predhodno nije pitao vas i nas, građane na lokalu o čijim se sudbinama ovde radi.

Za početak bi trebalo da znate, da ni Ana Brnabić, Zorana Mihailović i Aleksandar Vučić nisu prihvatili da im poklonimo parcele da dođu da žive u idili tik pored rudnika sa predivnim pogledom na deponiju od 90 miliona tona u kojoj će biti 7.000 tona arsena, zatim kadmijuma, cinka, bakra, nikla, hroma, žive, barijuma, antimona, selena, molibdena, kalaja, kobalta, talijuma, vanadijuma, berilijuma i bora. Da znate i da se Rio Tinto nikada do sada nije bavio ekstrakcijom litijuma, nigde u svetu, pa mu mi dođemo kao pokusni zamorčići, jer kompanija još nije patentirala postrojenje za preradu litijuma. Da znate i to, da kompanija na terenu nije otkupila ni 1/3 potrebnog zemljišta, a nema u posedu ni zemljište iz ZONE 1A koja im je potrebna za sam rudnik, odnosno rudarsko okno. Meštani im tu zemlju neće prodati, jer mi koji se protivimo rudniku litijuma, znamo da će glavni resursi u 21. veku biti pitka voda i poljoprvredno zemljište-odnosno zdrava hrana, a mi vas upozoravamo da svojom odlukom dajete stranoj kompaniji oba ova resursa na uništavanje. Pitamo se, gde planirate vi da živite? Gde planirate da žive vaša deca? Mislite li svojom glavom, ili vašim rukama upravlja vešti „lutkar“ iz Beograda?

Dobro razmislite pre nego što dignete ili nedignete ruku, dobro neka razmisle i oni prepametni pravnici u gradskoj upravi koji se pozivaju da je Inicijativa loše pravno sročena. Narod nije dužan da u tančine poznaje pravne propise, jasno je čitavoj javnosti šta narod hoće, protiv čega je i šta se od vas traži. Jasno je to i vama, prema tome, nema izgovora!

Neka vam je sutra na umu pesma Đure Jakšića – „Otadžbina“

I ovaj kamen zemlje Srbije,

Što, preteć' suncu, dere kroz oblak,

Sumornog čela mračnim borama,

O vekovečnosti priča dalekoj,

Pokazujući nemom mimikom

Obraza svoga brazde duboke.

Vekova tamnih to su tragovi,

Te crne bore, mračne pećine;

A kamen ovaj, k'o piramida

Što se iz praha diže u nebo,

Kostiju kršnih to je gomila

Što su u borbi protiv dušmana

Dedovi tvoji voljno slágali,

Lepeći krvlju srca rođenog

Mišica svojih kosti slomljene,

Da unucima spreme busiju,

Oklen će nekad smelo, preziruć',

Dušmana čekat' čete grabljive.

I samo dotle, do tog kamena,

Do tog bedema,

Nogom ćeš stupit', možda, poganom.

Drzneš li dalje?... Čućeš gromove

Kako tišinu zemlje slobodne

Sa grmljavinom strašnom kidaju;

Razumećeš ih srcem strašljivim

Šta ti sa smelim glasom govore,

Pa ćeš o stenja tvrdom kamenu

Brijane glave teme ćelavo

U zanosnome strahu lupati...

Al' jedan izraz, jednu misao,

Čućeš u borbe strašnoj lomljavi:

»Otadžbina je ovo Srbina!«

Gostujući sinoć u emisiji TV PINK „Hit twit“ predsednik Srbije još jednom je ozbiljno obmanuo javnost iznoseći tvrdnju da vlast od kompanije Rio Tinto nije dobila nikakvu Studiju o izvodljivosti i da nikakva odluka još nije donešena. Udruženje PAKT (Podrinjski anti korupcijski tim) obaveštava javnost da je dokument „Studija izvodljivosti“ kompromitovan, upravo tako što ga neko iz Vlade tajno poslao ovoj organizaciji sredinom ove godine.

Udruženja PAKT i NE DAMO JADAR su analizirali ovaj dokument i prema njemu su pratili dalje aktivnosti Rio Tinta i upoređivali na koji način se menjaju i zloupotrebljavaju informacije u komunikaciji između nadležnih ministartava i institucija sistema i same kompanije, a ovom prilikom stavljamo ga i kompletnog na uvid javnosti širom Srbije. Pri tom skrećemo pažnju, da su mnogi podaci iz Studije do sad doživeli makar jednu ispravku ili reviziju. Dakle, Aleksandar Vučić i dalje obmanjuje Srbiju, ili nešto debelo ne funkcioniše u njegovom nabližem okruženju.

Predsednik takođe ne govori istinu kada priča o hitnosti donošenja izmena i dopuna Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi, za koji je rekao da će čekati odluku svog pravnog tima da bi se ispostavilo da ga je potpisao i da je on stupio na snagu još 25. novembra. Vučić se pravdao da ne može on da vrati zakon jer njegova ustavna ovlaštenja nisu tolika, kako se to u javnosti predstavlja. PAKT ovom prilikom podseća na član 19. Zakona o predsedniku Republike koji kaže:

____________________________________

Vraćanje zakona na ponovno odlučivanje
Član 19.
Predsednik Republike može, uz pismeno obrazloženje, vratiti Narodnoj skupštini izglasani zakon na ponovno odlučivanje ako smatra da zakon nije saglasan sa Ustavom ili da je u suprotnosti s potvrđenim međunarodnim ugovorima ili opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava ili da pri donošenju zakona nije poštovana procedura koja je propisana za donošenje zakona ili da zakon ne uređuje neku oblast na odgovarajući način.
Predsednik Republike ne može Narodnoj skupštini vratiti na ponovno odlučivanje zakon o kome su se građani izjasnili na referendumu pre njegovog donošenja i zakon koji su građani potvrdili na referendumu.

___________________________________

U situaciji kada je Rio Tinto „zapeo“ na kvoti 140 hektara od planiranih 600, donositi preko noći tako ozbiljan i sistemski Zakon o eksproprijaciji i još ga pravdati izgradnjom nacionalnog stadiona je vrhunsko licimerje i još jedno smejanje u lice narodu.

Neistina je i da vladajuća struktura ne stvara zavisan odnos prema Rio Tintu i ako bi im poverovali da još nikakvo odobrenje nije izdato. Predsednika demantuju i Putevi Srbije i Saobraćajni institut CIP, ali i ministarstvo građevine koje je odobrilo lokcijske uslove za rudnik litijuma.

Tačno je da smo u subotu svi svesno prekšili zakon kada smo na sat vremena blokirali saobraćajnice, ali Vučić propušta da „da“ odgovor javnosti zašto skoro godinu dana ćute Ustavni sud, Upravni sud i Tužilaštvo, kada je slučaj Rio Tinto u pitanju?