Odavno je poznato da nelegalni trgovci "ukrašavaju" centar samog grada. Oni odavno uživaju razumevanje Gradske uprave, a sve se pravda činjenicom kupovine socijalnog mira. Nelegalni prodavci nikom ne plaćaju porez, nemaju fiskalne kase,a na sve to prave deponoju u centru grada na šta Javno preduzeće Naš Dom ne reaguje.

*reka Štira u centru grada

Neretko je šetalištem pored Štire nemoguće proći od nelegalnih tezgi, čiji vrhovi vire u prete prolaznicima. Ukoliko Vam se, ne daj Bože, nešto desi, zaboravite na tužbu....jer....koga da tužite?Tezge i prodavci su nelegalni, pa će vam posao indentifikacije biti gotovo nemoguć.  Ukoliko pak želite da se prošetate popodne, savetujem da to ipak uradite predveče kad se manje vidi.Na ovu pojavu, lokalna samouprava ćuti godinama, "pravi se slepa". U pitanju je socijalni mir, a u socijalni mir se ne dira! Toliko o radu inspekcijskih službi i činjenici da skoro da u našem gradu nema nezaposlenih.

Da se razumemo, imam razumevanja za te ljude, ali ono što očekujem od njih nije puno. Razumevanje za čistu okolinu i za onim otpadom što ostavljaju za sobom. Gotovo je nemoguće proći šetalištem pored Štire, a da ne osetite ogorčenje i gađenje prema ljudskom rodu. Zar je moguće da smo takvi? Možda rudnik i zaslužujemo? Zar je moguće da zajedničku životnu sredinu doživljavamo kao nešto tuđe? Zar je moguće.....

Niko ne reaguje i nikome ne smeta. Niko ne interveniše! Niko se ne buni! Kakvi smo to postali ljudi? Ima li dovoljno znanja i snage da se lokalna samouprava upusti u rešavanje ovog gorućeg problema, ostaje da se vidi...

Do tada, Loznica ostaje grad koji je u Srbiji prepoznat da ima najmanje protivnika rudniku, za razliku od slobodarskog Bogatića.

Nešto razmišljam, možda i zaslužujemo to što živimo, a živimo u.....