Aleksandar Vučić i Ana Brnabić objavili su ovih dana svečano sa vrha Kablama rat ekološkim aktivistima i njih dvoje treba da znaju da neće biti mira dok im ne vidimo leđa. Pored nepočinstava koje otvoreno čine nad prirodom u Srbiji, pomenuti dvojac uveliko rukovodi i hiperprodukcijom zakonskih odredbi, gde u galimatijasu nadolazećih zakona teško može i da se isprati šta se predlaže, a šta na brzinu usvaja.

foto: N1

Tako smo juče saznali da sledi usvajanje Zakona o Strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu. Poznato je da već nekoliko godina nad Srbijom stoji uslov u klasteru 4 ili Poglavlju 27 kada je u pitanju usklađivanje Zakona o Strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu sa evropskim normama. Bilo je i previše vremena da se otvori ozbiljna diskusija na ovu temu povodom vrlo značajnog Zakona, ali je Aleksandar Vučić još jednom ogolio svoju potrebu da vlada autokratski ne dozvoljavajući druga viđenja i predloge.

Naime, dužni smo javnost objasniti šta narod Srbije čeka usvajanjem Zakona o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu, a najslikoviti je primer slučaja Rio Tinta i rudnika litijuma. PAKT je objavio da je Rio Tinto plaćao domaće fakultete odnosno najumnije ljude ove države iz raznoraznih oblasti. Fakulteti su odbili da objave šta su to za Rio Tinto radili, kao i imena profesora. Problem je u tome što se većina tih profesora nalazi na listi ministarstva koje imenuje Regulatorno telo da oceni Rio Tintovu Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu, pa možemo doći u situaciju da su ista imena radili istraživanja za Rio Tinto, a potom učestvovala u Regulatornom telu koje će ocenjivati Studiju koja je urađena na osnovu njihovih nalaza. To i takvo „Regulatorno telo“ nema pre svega jasan pravni status, ali ni potreban integritet i nezavisnost od Vlade i ministarstva.

Hitnim usvajanjem Zakona o Strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu, propuštena je prilika da se krene sa izgradnjom poverenja u institucije sistema, tako što bi se recimo, za projekte za koje postoji uznemirenje javnosti raspisao međunarodni tender za sastav Regulatornog tela koje bi na nezavistan način ocenilo predloženu Studiju. Drugi način je, da se Regulatorno telo i svi naučnici koji učestvuju u njemu učine nezavisnim organom sa stepenom nezavisnosti barem poput Kancelarije poverenika od javnog značaja.

Nažalost, imamo posla sa ljudima koji misle baš suprotno! Koji zarad svoje lične zarade i političkih poena imaju plan da Srbiju pretvore u Evropsku deponiju.

Da je drugačije makar bi u članu 26. bio predviđen rok za primedbe na Studiju duži od 30 dana, jer je gotovo nemoguće zamisliti da aktivisti, pa i stručna lica, pored svojih redovnih obaveza pročitaju i analiziraju oko 100 stranica Studije i napišu obrazložene komentare. Takav je bio slučaj sa Studijom Rio Tinta koja se na javnoj raspravi našla, gle čuda, pred novogodišnje praznike.

Pošto ništa od navedenog nije urađeno pozivamo Vladu da iz Skupštine povuče ovaj Predlog zakona i da se ne bi uludo propuštala prilika da se zakonskom regulativom život građana Srbije učini kvalitetnijim i zdravijim.