Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) poziva narodne poslanike Skupštine Srbije da iz Predloga Zakona o javnom informisanju i medijima (ZJIM) izmene članove 39 i 41 na način da ostanu isti kao u važećem Zakonu o javnom informisanju i time omoguće da Srbija dobije osnovni medijski zakon koji je podržan od svih relevantnih i reprezentativnih novinarskih i medijskih udruženja i u potpunosti usklađen sa Strategijom razvoja sistema javnog informisanja za period 2020-2025.
Sporni članovi Predloga ZJIM-a legalizuju povratak državnog vlasništva u medije što je u suprotnosti sa ciljevima i merama Medijske strategije, i sprečavaju stvaranje funkcionalnog, održivog i fer medijskog tržišta zaštićenog od političkog uticaja.
NUNS je proteklih godina samostalno, kroz Koaliciju za slobodu medija i u saradnji sa drugim partnerskim organizacijama, dao ogroman doprinos u procesu donošenja ključnih medijskih zakona – Zakona o javnom informisanju i medijima i Zakona o elektronskim medijima, i nacrti tih zakona nesporno sadrže niz pozitivnih rešenja koja bi trebalo da unaprede medijsku scenu i doprinesu napretku u slobodi izražavanja u našoj zemlji.
Proces donošenja ovih zakona nije bio lak i često je usporavan zbog neaktivnosti države, ali je na poslednjem sastanku prošlog utorka (17.10.2023.) Vlada Srbije prihvatila većinu zahteva medijske zajednice i time napravila zakonsku osnovu ka uspostavljanju kvalitetnog sistema javnog informisanja i veliki korak u procesu priključivanja Srbije Evropskoj uniji.
Međutim, dva sporna člana od kojih vlast nije htela da odustane, poništavaju mnoga dobra rešenja i unapređenja koji novi medijski zakoni donose i mogu da budu pogubni za medijsko tržište i slobodu izražavanja. Ponavljamo da je od prve naznake povratka državnog vlasništva u medije, Koalicija za slobodu medija, čiji je NUNS član, oštro i beskompromisno kritikovala tu nameru vlasti i pozivala je da ostane privržena merama i ciljevima iz Medijske strategije, usvojene na sednici Vladi Srbije u januaru 2020. godine.
Pošto se radi o zvaničnom državnom strateškom dokumentu podsećamo na neke od ciljeva, mera i pokazatelja uspeha iz Medijske strategije:
– Posebni cilj 2: Uspostavljeno funkcionalno, održivo i fer medijsko tržište zaštićeno od političkog uticaja;
– Mera 2.3: Smanjen i učinjen transparentnim uticaj države na medijskom tržištu kako bi postojali jednaki tržišni uslovi za sve medije;
– Pokazatelj uspeha 2.3.1: Broj privrednih društava u kojima država ima udeo u osnivačkim pravima kod izdavača medija sveden na nulu.
