Da podsetimo, Miletu je dodeljena najbolja lokacija u gradu, tako što je preko Skupštinske odluke zanemaren postojeći GUP u sklopu „Građevinskog haosa“. Milu je dozvoljeno da gradi zgradu, a da parking mesta potraži negde drugde, mada je svi znaju da ne postoji jasno gradsko rešenje za parking automobila kao i da to predstvalja jedan od najvećih problema u gradu. Za vreme ratnog stanja, Mile „Tošin“ prodavao je ulje i cigarete potpomognut DB-om, da bi, potom, privatizovao Modnu konfekciju u Loznici, pod ne baš tačno razjašnjenim ( čitaj sumnjivim) okolnostima. Mile je trenutno glavni sponzor FK Loznica.
Vrhunac džiberaja i kiča – zgrada koja je trebalo da bude hotel
Polako je Mile doterao od hotela do zgrade,ostavivši malo prostora i za hotel. Famozna zgrada zidana je pod sumnjivim okolnostima: udaljenost od druge zgrade, kvadratura, namena, parkinzi – sve je Gradska uprava peglala. Pored Skupšinske odluke, čak ŠEST puta menjan je građevinski projekt ( u prevodu – menjana je spratnost zgrade). Zainteresovanoj javnosti stavljamo na uvid izmenjene dozvole: 1 put, 2 put, 3 put, 4 put , 5 put i 6 put. Pitanje koje se logično postavlja: Imamo li svi iste šanse, jesmo li svi jednaki?
Mile se, međutim, nije ovde zaustavio. I mada policija nije proveravala, kako je gotovinom plaćao Gradu dažbine (zauzeće javne površine – za pretodnu zgradu), Mile je sad ogradio i „Centralu“. Pitali smo lokalnu samoupravu: Da li je plaćeno zauzeće javne površine? Dobili nemušt odgovor, da je lokalna, „hrabra“ samouprava naredila Milu da ogradi prostoriju koja je predstavljala pretnju za građane, pa samim tim zauzeće nije plaćeno. Postavlja se nekoliko pitanja: Kako Grad zna ko je vlasnik objekta (je l’ se Vidoje odrekao svog dela?), zbog čega Milu (ako je vlasnik) nije naplaćeno zauzeće javnog prostora? Evo i odgovora gradske prave. Javnost ponovo ostade uskraćena za mnoge odgovore. Pretnja za građane Loznice je Grad i Mile (više nego kafana Central)
ograđena kafana „Central“