Podsetimo, Miletu je dodeljena najbolja lokacija u gradu, tako što je preko Skupštinske odluke zanemaren postojeći GUP u sklopu „Građevinskog haosa“ u gradu, Milu je dozvoljeno da gradi zgradu, a da parking mesta potraži negde drugde u gradu, mada je svima jasno da ne postoji jasno gradsko rešenje za parking automobila kao i da to predstvalja jedan od najveći problema u gradu. Mile „Tošin“ je za vreme ratnog stanja prodavao ulje i cigarete potpomognut db-om, da bi potom privatizovao modnu konfekciju u Loznici pod jako sumnjivim okolnostima. Mile je trenutno glavni sponzor FK Loznica.
Vrhunac džiberaja i kiča – zgrada koja je trebalo da bude hotel
Polako je Mile doterao od hotela do zgrade,ostavivši malo prostora i za hotel. Famozna zgrada zidana je pod sumnjivim okolnostima: udaljenost od druge zgrade, kvadratura, namena, parkinzi – sve je Gradska uprava peglala. Pored Skupšinske odluke, čak šest puta menjan je građevinski projekt ( u prevodu – menjana je spratnost zgrade). Zainteresovanoj javnosti stavljamo na uvid izmenjene dozvole: 1 put, 2 put, 3 put, 4 put , 5 put i 6 put. Pitanje koje se logično postavlja, da li svi imamo iste šanse i da li smo svi jednaki?
Mile se međutim nije ovde zaustavo. I mada policija nije proveravala, kako je gotovinom plaćao Gradu dadžbine (zauzeće javne površine – za prehodnu zgradu), Mile je sad ogradio i „Centralu“. Pitali smo lokalnu samoupravu da li je plaćeno zauzeće javne površine? Na šta smo dobili nemušt odgovor, da je lokalna „hrabra“ samouprava naredila Milu da ogradi prostoriju koja je predstavljala pretnju za građane, pa samim tim zauzeće nije plaćeno. Postavlja se nekoliko pitanja: Kako Grad zna ko je vlasnik objekta (jel’ se Vidoje odrekao svog dela?), pretnja za građane Loznice je Grad i Mile (više nego kafana Central), zbog čega Milu (ako je vlasnik) nije naplaćeno zauzeće javnog prostora? Evo i odgovora gradske prave. Javnost je ostala uskraćena za mnoge odgovore
ograđena kafana „Central“