Tweet

Podrinjski anti korupcijski tim uz podršku Ministarstva kulture i informisanja pokreće serijal tekstova koji treba da ponudi odgovore na neka od pitanja koja muče javnost u Srbiji a vezani su za pristupanje Srbije Evropskoj Uniji, usvajanje evropskih standarda i principa i možda najvažnije, šta će od toga imati lokalne zajednice.

Pre nego što probamo dati neke odgovore na ta pitanja, dužni smo sagledati i kontekst u kom se Srbija i zemlje „Zapadnog Balkana“ trenutno nalaze sa stanovišta geo-strateške pozicije.

U ovom trenutku Srbija se ne graniči ni sa jednom zemljom koja je članica nekog drugog ekonomskog bloka, a pri tom je na svim svojim granicama okružena zemljama članicama NATO Pakta koji deluje komplemetarno sa Evropskom Unijom, uz konstataciju da ni jedna međunarodna organizacija osim EU nije vitalno i direktno zainteresovana za održavanjem mira na Balkanu. Sa druge strane, Evropska zajednica sa tržištem od preko 500 miliona stanovnika deluje izuzetno primamljivo za zemlje Zapadnog Balkana upravo iz razloga što niti jedna druga organizacija osim EU ne može da pruži slično tržište. Ne treba zaboraviti da EU ne reguliše samo sopstveno tržište već i tržište zemalja CEFTE. Treba imati u vidu i da pet zemalјa Zapadog Balkana ima 18 miliona stanovnika, pokriva 207.831 km², i prema podacima Svetske banke one imaju ukupan realan BDP za 2015.godinu u iznosu od 84,4 milijardi dolara, odnosno oko 4.700 američkih dolara po glavi stanovnika.
Sve zemlјe Zapadnog Balkana zajedno imaju više nego dvosktruko niži BDP od Rumunije i četiri puta niži ukupan BDP od Austrije koja ima dvostruko niži broj stanovnika od ovog regiona. I pojedinačno i zbirno ove zemlјe imaju mali ekonomski potencijal. One sve zajedno proizvode 0,46% BDP-a EU 28, odnosno manje nego dvestoti deo BDP-a Unije. Samim tim njihovo članstvo u EU ne predstavlјa niti značajniji ekonomski dobitak niti ekonomski teret za Evropsku Uniju.

Međutim, preovlađuje mišljenje poslednjih godina da je interes Evropske Unije za Zapadni Balkan vezan za bezbednosne, a ne ekonomske razloge. Ako znamo da je Evropska Unija prevashodno ekonomska organizacija, otvoreno se postavlja pitanje da li ovaj interes EU dovoljan da obezbedi integraciju Zapadnog Balkana u Evropu.

Iz naše perspektive, Srbija u ovom trenutku teško može da se odrekne bespovratne predpristupne pomoći koju razni evropski fondovi stavljaju na raspolaganje našoj zemlji. Čini se da je stvar jednostavna, Srbija treba da teži da uredi svoje institucije i društvo na osnovu evropskih dobrih primera, bez obzira kakav će je scenario pridruživanja sačekati u tom trenutku.

U uvodnom tekstu, napomenućemo i da članstvo u EU pored dobiti znači i određeni vid troška, pa ćemo ukratko pokušati da sagledamo šta to Srbija dobija i koliko će to da je košta?

Kada se odgovara na to pitanje, obično se navode samo prednosti, tj. šta neka zemlja dobija od članstva. Ali pored prednosti (dobit), svako članstvo i nešto košta (trošak). Zato je potrebno uporediti dobit i trošak od članstva svake zemlje. Oni se samo delom mogu kvantifikovati, tj. kalkulacija je daleko od tačne. I takav račun je bolji nego nikakav...

Dakle, eventualno članstvo Srbije u EU omogućava firmama iz Srbije pristup najvećem svetskom tržištu od 510 miliona ljudi, bez ikakvih barijera, sem za par proizvoda (mleko, riba, vino i biftek...). Treba podsetiti i da Srbija trenutno ima 70% ukupno trgovinske razmene sa zemljama članicama EU. Budućnost srpske privrede bi u tom slučaju bila neuporedivo stabilnija u integraciji sa savremenim svetom. Treba istaći i da ne bi samo privrednici bili na dobitku, već i građani/potrošači jer bi se ulaskom u Uniju podigao kvalitet roba, snizile cene i povećala mogućnost izbora. Članstvo u EU građanima Srbije donelo bi i smanjenje ekonomskog i političkog rizika, jeftinije kredite, više ulaganja, u političkom smislu „slično nasleđe i vrednosti: „Srbija na Zapadu“, a u bezbednosnom smislu zajedničko suprotstavljanje eksternim opasnostima. Ulazak u „evropski klub“ podrazumevao bi i poboljšalje administrativnih kapaciteta i ujednačavanje administrativnog saobraćaja, kao i "pripadnost dobrom klubu". Ulaskom u Uniju glas pojedinačnih zemalja ima veću težinu u međunarodnim odnosima/pregovorima, a izbegavaju se loše posledice ostajanja van EU i rizika izolacije.

Međutim, iako smo još uvek daleko od te situacije, eventualno članstvo Srbije podrazumevalo bi i određena odricanja. Evropska Unija je trenutno jedna od svetskih zona sa najnižim privrednim rastom (2007-2016) od svega 0,9%, uz najveću državnu potrošnju od 48,5% BDP-a, i među najvećim dužnicima na svetu od 100% BDP-a. Ovakvi podaci dolaze kao posledica loših politika prvenstveno vezanih za poljoprivredu, ribolov, monetarnu i biotehnološku politiku. Ulazak u Uniju za svaku zemlju automatski znači i gubitak dela suvereniteta, a sa finansijske strane Srbija bi imala obavezu doprinosa u Evropski budžet u iznosu od 1,24% BDP-a što bi iznosilo oko 400 miliona evra, pomoć kriznim zemljama od oko 140 miliona evra godišnje (koliko trenutno izdvaja Bugarska) i pomoć evro-zoni u iznosu od 0,8% od 720 milijardi evra, što bi za Srbiju predstavljalo višegodišnju obavezu u visini od 5,7 milijardi evra.

Od vrlo uspešnog kluba u koji su decenijama želele da uđu skoro sve evropske zemlje, EU se pretvorila u privredno stagnantan i pomalo sumorni klub, koji neke članice žele da napuste, a kome teže još samo par evropskih perifernih zemalja sa zapadnog Balkana. Ipak, EU predstavlja snažne interese i dok bude postojala u interesu Srbije je da ima što neposredniju vezu s njom.

Situacija za proširenje EU na zemlje Zapadnog Balkana nije bila dobra ni pre ’brexit-a’. Zemlje ZB su zaostale u tranziciji ka režimu demokratije, tržišne privrede i vladavine prava, malo su tržište, važne Evropi samo zbog komunikacija i kopnene veze sa Bliskim Istokom i zbog pitanja bezbednosti. EU je posle proširenja za 13 novih članica 2004-13. zahvatio „zamor od proširenja“ i više kriza (dugovi, banke, evro, migranti...). Na Samitu u Solunu 2003. EU je zemljama Zapadnog Balkana praktično nametnula „predpristupni proces“, koji samo odlaže proširenje. Posle mira u BiH 1996. i NATO intervencije 1999, Balkan je pao na listi prioriteta Zapada (EU, SAD).

Iako UK (Ujedinjeno Kraljevstvo) nije veliki investitor i izvoznik u zemlje zapadnog Balkana, posle Bregzita, i inače loša situacija sa proširenjem EU se pogoršala. Međutim, na srpskim institucijama je da kroz funkcionalno korišćenje dostupnih predpristupnih fondova reformišu sistem i društvo i učine život građana Srbije bar približnim uslovima u kojima živi deo razvijene Evrope. O tome na koji način će se 75% pravnih tekovina Evropske Unije implementirati na lokalnom nivou, u tekstovima koji slede...

Nastaviće se...

Redakcija portala PAKT Info

Medijski pprojekat "Evropa u praksi na lokalnom nivou" sufinansira Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije