Sloboda kretanja robe, uz slobodu kretanja ljudi, usluga i kapitala, predstavlja jednu od osnovnih sloboda na kojima se zasniva Evropska unija, budući da jedinstveno i zajedničko unutrašnje tržište država članica čini samu srž evropskih integracija. Unutrašnje tržište EU je jedinstveno carinsko područje bez unutrašnjih granica, u kojem je, pored ostalog, osiguran slobodan promet robe. Ova sloboda predstavlja uklanjanje svih prepreka na području trgovine koje onemogućavaju plasiranje proizvoda koji su poreklom iz drugih država članica Unije na nacionalna tržišta, kao i usvajanje iste carinske tarife prema trećim zemljama.
Korist za Srbiju?
- plasiranje robe na evropsko tržište bez prepreka
- veća sigurnost proizvoda i kontrola kvaliteta
- izbegavanje dvostrukog testiranja
Uklanjanje prepreka postiže se ujednačavanjem nacionalnih propisa i tehničkih zahteva za proizvode, posebno u onim oblastima/domenima na onim područjima gde je utvrđeno da postoji veći rizik za potrošače. Time se obezbeđuje jednak tretman svih proizvoda, što dovodi do povećanja konkurentnosti, nižih cena i većeg izbora za potrošače, a ujedno se osigurava jednak nivo zaštite javnog zdravlja, potrošača i životne sredine na celokupnom unutrašnjem evropskom tržištu. Na proizvode koji nisu obuhvaćeni evropskim zakonodavstvom primenjuje se načelo uzajamnog priznavanja, odnosno proizvodi koji su zakonito proizvedeni i stavljeni na tržište u jednoj državi članici mogu se slobodno plasirati na celom području Unije.
Sadržaj poglavlja o slobodnom kretanju robe sačinjavaju horizontalne mere, koje definišu tehničke propise kojima se reguliše infrastruktura kvaliteta (u koje spadaju: standardizacija, akreditacija, metrologija, ocenjivanje usaglašenosti i tržišni nadzor). Ovi propisi odnose se na sve proizvode i obuhvataju tzv. harmonizovano područje. Međutim, važno je napomenuti da ovo poglavlje obuhvata nacionalne propise država članica koji regulišu proizvode koji su zakonito proizvedeni i stavljeni na tržište u jednoj državi članici, a mogu se slobodno kretati unutar jedinstvenog tržišta EU. Ovi propisi obuhvataju tzv. neharmonizovano područje i na njih se primenjuje načelo uzajamnog priznavanja. Bitno je napomenuti da nacionalni propisi ne smeju da sadrže odredbe koje predstavljaju dodatni teret za ulazak stranih proizvoda na tržište.
Evropsko zakonodavstvo u ovoj oblasti prenosi se u potpunosti u domaće transponovanjem brojnih direktiva. Pored prenošenja evropskog prava u nacionalno zakonodavstvo u ovoj oblasti, neophodno je da zemlje kandidati tokom pregovora obezbede neometano sprovođenje i ispravnu primenu pravnih tekovina EU. To će zahtevati administrativne kapacitete neophodne za informisanje o ograničenjima u trgovini i za primenu horizontalnih i proceduralnih mera.
IZVEŠTAJ EVROPSKE KOMISIJE 2017
Srbija je umereno pripremljena za slobodno kretanje robe. Ostvaren je izvestan napredak, pretežno u pogledu kvaliteta infrastrukture i prenošenja zakonodavstva novog „pristupa“. U narednom periodu, Srbija naročito treba da izvrši dalje usklađivanje sektorskog zakonodavstva i osigura bolju primenu tehničkih zahteva i standarda, da ojača svoje administrativne kapacitete za obavljanje tržišnog nadzora, da obezbedi odgovarajuće administrativne i nadzorne kapacitete u cilju sprovođenja Uredbe EU o registraciji, evaluaciji, autorizaciji i ograničavanju hemikalija (REACH) i Pravilnika o klasifikaciji, obeležavanju i pakovanju supstanci i smeša.
___________________________________________________________________________
U samim pregovorima, ovo poglavlje o slobodnom kretanju robe je od velikog značaja jer se na njega odnosi 80% pravnog nasleđa, a prožima se i sa drugim poglavljima jer pokriva gotovo sve što se nalazi na tržištu. Među konkretnim temama su usaglašavanje tehničkih propisa, usklađivanje kontrole kvaliteta i sertifikacije EU, kao i prebacivanje fokusa kontrole sa granica na tržište. Kompanija koja uvodi standarde snosi određena ulaganja, ali jasno je da je krajnji rezultat znatno veći od troškova, standardi omogućavaju trgovinu na evropskom tržištu koje se odlikuje velikom platežnom moći, a studija Međunarodne organizacije za standardizaciju (ISO) pokazala je da uvođenje standarda doprinosi porastu godišnjih prohoda između 0,5 i 15%.
Poglavlje 1 je kompleksno i sveobuhvatno, i sadrži 80% pravnog nasleđa EU koje je potrebno transponovati u domaći pravosudni sistem. Međutim, s obzirom na izvoznu orijentisanost Srbije prema EU, "privreda već živi život EU" zahvaljujući Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju kojim su ukidane barijere za trgovanje, pa je pokrivenost uvoza izvozom u trgovini sa EU porasla sa početnih 40% na skoro 85%.
redakcija PAKT Info
* Projekat "Evropa u praksi na lokalnom nivou" sufinansiran je sredstvima Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužnu ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
ПОСТАВИ КОМEНТАР
ПОСТАВИ КОМEНТАР КАО ГОСТ