Tweet

Zajednička poljoprivredna politika EU jedna je od najznačajnijih oblasti, kako u pogledu broja propisa koji regulišu ovu oblast tako i u pogledu udela poljoprivrednog budžeta u ukupnom budžetu Evropske unije. Naime, veličina budžeta Zajedničke poljoprivredne politike je veoma visoka i iznosi nešto manje od 40% ukupnog budžeta EU. Glavni cilj Zajedničke poljoprivredne politike je da se obezbedi stabilno snabdevanje tržišta poljoprivrednim proizvodima po pristupačnim cenama što, sa druge strane, znači odgovarajući prihod za poljoprivredne proizvođače.

Koja je korist za Srbiju?

• Podrška ruralnim područjima
• Direktna plaćanja poljoprivrednicima
• Pristup evropskom tržištu
• Elektronska baza poljoprivrednih podataka
• Organizacije poljoprivrednih proizvođača
• Mogućnost lakšeg planiranja u poljoprivredi

Okosnicu poljoprivredne politike EU čini podela na dva stuba. Prvi stub čine direktna plaćanja i tržišne intervencije, dok se drugi stub odnosi na politiku ruralnog razvoja.

Direktna plaćanja podrazumevaju da, uz poštovanje određenih uslova (očuvanje životne sredine i zdravlja ljudi, bezbednost hrane, poštovanje dobrobiti životinja, održavanje zemljišta u dobrom stanju), poljoprivrednici dobijaju podsticaje bez obzira na to kojom se vrstom proizvodnje bave. Ovi podsticaji imaju za cilj da obezbede stabilan prihod bez obzira na tržišnu nestalnost i finansiraju se iz Evropskog garantnog poljoprivrednog fonda, kao i tržišne intervencije.

Iz Ministarstva pokjoprivrede, vodoprivrede i šumarstva navode da su Srbiji, odnosno pregovaračkoj grupi, postavljena dva uslova/merila za otvaranje ovog poglavlja:

"Na osnovu aktivnosti MPŠV i Pregovaračke grupe 11 u proteklom periodu, Republika Srbija je ispunila oba postavlјena merila u ovoj oblasti, s obzirom da je Ministarstvo finansija (Nacionalni službenik za odobravanje) 14. decembra 2015. godine dostavilo zahtev za akreditaciju IPARD II programa uz prateću dokumentaciju Evropskoj komisiji, čime se ovo merilo smatra ispunjenim. Kada je reč o prvom merilu, na sednici 18. oktobra 2018. godine Vlada Republike Srbije je usvojila Akcioni plan za Poglavlјe 11 i isti je zvanično dostavlјen Evropskoj komisiji 1. novembra 2018. godine, čime se i ovo merilo može smatrati ispunjenim. Imajući u vidu trenutni status merila za otvaranje pregovora u Poglavlјu 11, u narednom periodu očekuje se odluka Saveta EU o ispunjenosti merila i početak pripreme pregovaračke pozicije kako bi se u što kraćem roku otvorili pregovori u ovom poglavlјu."

Kada je u pitanju realizacija Akcionog plana za Poglavlje 11, iz ministarstva navode:

"Akcionim planom za Poglavlјe 11, koji obuhvata period 2018-2023. godina, utvrđeni su način i dinamika usaglašavanja nacionalnog zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU u oblasti polјoprivrede i ruralnog razvoja, kao i način i dinamika za uspostavlјanje, reorganizaciju i jačanje administrativnih kapaciteta, potrebnih za implementaciju Zajedničke polјoprivredne politike. Republika Srbija planira da nastavi proces prenošenja EU acquis u oblasti polјoprivrede i ruralnog razvoja, koji se sprovodi već duži niz godina kroz prilagođavanje nacionalne politike, a koji je u narednom pretpristupnom periodu jasno definisan Akcionim planom za Poglavlјe 11. Pojedine mere, kompatibilne sa Zajedničkom polјoprivrednom politikom, postepeno će se uvoditi tokom pretpristupnog perioda i finansiraće se iz nacionalnog budžeta. Usklađivanje sa pravnim tekovinama u oblasti polјoprivrede obavlјaće se u skladu sa usvojenim Akcionim planom, čija realizacija treba da dovede do krajnjeg cilјa, a to je članstvo u EU i uklјučivanje polјoprivrede Republike Srbije u sistem Zajedničke polјoprivredne politike EU, odnosno puna harmonizacija sa EU acquis u oblasti polјoprivrede i ruralnog razvoja. Imajući u vidu da je u toku priprema reforme Zajedničke polјoprivredne politike EU za period 2021-2027, Akcioni plan biće predmet ažuriranja u narednom periodu, pri čemu je prva revizija Akcionog plana planirana za 2020. godinu. Takođe, s obzirom da je Akcioni plan za Poglavlјe 11 usvojen u oktobru 2018. godine, Ministarstvo će u narednom periodu predstavlјati Vladi Republike Srbije izveštaje o sprovođenju Akcionog plana, što će nastaviti da čini periodično, tokom perioda primene Akcionog plana."

Tržišne intervencije se odnose na interventni otkup i druge oblike povlačenja proizvoda sa tržišta, podršku proizvodnji određenih proizvoda, sistem kvota, podršku proizvođačkim organizacijama (u sektoru voćarstva i povrtarstva). Neophodno je podvući da u ovoj oblasti, kao i u oblasti direktnih plaćanja, država članica ne može imati svoje nacionalne mere, već je u pitanju politika na nivou EU.

Ruralni razvoj obuhvata mere koje su neophodne za razvoj aktivnosti u ruralnim oblastima, a koje doprinose jačanju konkurentnosti poljoprivrede i šumarstva, poboljšanju biodiverziteta ruralnih područja, unapređenju kvaliteta života, kao i mere za podsticanje diverzifikacije ruralne ekonomije.

IZVEŠTAJ EVROPSKE KOMISIJE 2017

Kada su u pitanju mere koje će se sprovoditi na lokalu, iz Ministarstva poljoprivrede za portal PAKT Info navode :

"Kada je reč o Poglavlјu 11, sve zemlјe članice EU primenjuju Zajedničku polјoprivrednu politiku (ZPP), koja je jedna od zajedničkih politika na nivou EU i svakakojedna od najskuplјih EU politika. Zajednička polјoprivredna politika primenjuje se na nacionalnom nivou zemalјa članica, uz mogućnost zemlјe članice da primenu ZPP prilagodi nivou regiona. Pravila i principi ZPP jedinstveno su važeći u svim zemlјama članicama EU i primenjuju se na isti način, ali ZPP takođe ostavlјa mogućnost prilagođavanja nacionalnim/regionalnim karakteristikama u pogledu implementacije pojedinih mera i mehanizama. U tom smislu, uloga lokalnih samouprava ogledaće se pre svega u edukaciji polјoprivrednika o pravilima i principima ZPP, a naročito u pogledu ispunjavanja obaveza „višestruke usklađenosti“ kao uslova za ostvarivanje prava na direktna plaćanja i na pojedine mere ruralnog razvoja.

U oblasti sva tri poglavlјa, osim prenošenja propisa EU u nacionalno zakonodavstvo, a što je u nadležnosti državne administracije, izuzetno je važna i primena ovih propisa kako na centralnom, tako i na lokalnom nivou. U skladu sa primenom ovih standarda EU u Republici Srbiji, a naročito u oblasti poglavlјa 12 i 13, neophodno je podizanje kapaciteta svih učesnika u proizvodnji i preradi hrane (koncept od farme do trpeze), tj. subjekata koji se bave proizvodnjom i preradom hrane (životinjske, bilјne i mešovite), podizanje kapaciteta farmi i unapređenje načina gajenja životinja uklјučujući i objekte za akvakulturu, a sve uz podršku kroz nacionalne podsticaje i IPARD mere."

Rezultat usklađivanja Republike Srbije sa propisima Evropske unije u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja biće pristup tržištu EU sa preko 500 miliona potrošača, uređenost proizvodnje, prerade i prodaje poljoprivrednih proizvoda na zajedničkom tržištu, kao i sa trećim državama. Članstvo u EU omogućiće poljoprivrednicima korišćenje sredstava iz fondova za poljoprivredu i ruralni razvoj, poboljšati kvalitet proizvoda i samim tim znatno povećati njihovu konkurentnost na tržištu EU. Osnivanjem Agencije za agrarna plaćanje, tela koje će biti most između srpskih poljoprivrednika, nacionalnih institucija institucija Evropske unije, omogućiće se da korisnici dobiju neophodna sredstva. Agencija će detaljno obrađivati svaki korisnički zahtev, odobravati ga u skladu sa važećim procedurama, a potom i isplaćivati naknade krajnjim korisnicima. Zbog svega navedenog, pregovori u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja biće izuzetno zahtevni.

Redakcija PAKT Info

* Projekat "Evropa u praksi na lokalnom nivou" sufinansiran je sredstvima Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.