Tweet

Pravna tekovina u oblasti bezbednosti hrane, veterinarska i fitosanitarna politika odražava integrisani pristup EU bezbednosti hrane, koji za cilj ima osiguranje visokog stepena bezbednosti hrane, zdravlja i dobrobiti životinja i zdravlja bilja u okviru Evropske unije, kroz jedinstvene mere „od farme do trpezeˮ i odgovarajući monitoring, istovremeno obezbeđujući delotvorno funkcionisanje unutrašnjeg tržišta. Pravnu tekovinu u ovom poglavlju čini veoma veliki broj regulativa, direktiva i odluka koje obuhvataju: bezbednost hrane; veterinarsku politiku; stavljanje na tržište hrane, hrane za životinje i sporednih proizvoda životinjskog porekla; bezbednost hrane za životinje; fitosanitarnu politiku i genetički modifikovane organizme.

Koja je korist za Srbiju?

• Veća bezbednost hrane
• Praćenje hrane „od farme do trpezeˮ
• Izvoz srpskih proizvoda na evropsko tržište bez posebnih kontrola
• Tradicionalni proizvodi se i dalje mogu proizvoditi
• Kontrolisana upotreba pesticida

Da bi postala usklađena sa standardima EU iz ove oblasti, Srbija treba da prenese propise EU i obezbedi njihovu potpunu primenu. Ovo podrazumeva da nadležni organi obavljaju inspekciju i nadzor, kao i da postoje potrebne laboratorije. Takođe, potrebno je obezbediti da svi subjekti u poslovanju s hranom budu dobro obučeni i svesni svoje odgovornosti.

Sistem bezbednosti hrane u EU zasnovan je na nekoliko načela: odgovornosti proizvođača (hrane, ali i hrane za životinje); sledljivosti hrane (sposobnost da se hrana, hrana za životinje, komponente hrane i životinje prate kroz sve faze u lancu); primeni sistema analize rizika (kako bi mere koje se primenjuju radi zaštite zdravlja bile efikasne, proporcionalne i jasno usmerene), kao i primeni načela predostrožnosti kada je to neophodno (kako bi se u slučaju postojanja rizika, koji još uvek nije naučno razjašnjen, obezbedio visok nivo zaštite potrošača u EU).

IZVEŠTAJ EVROPSKE KOMISIJE 2017

Iz nadležnog ministarstva navode :

"U oblasti bezbednosti hrane, veterinarskih i fitosanitarnih pitanja, Republika Srbija treba da ispuni tri merila za otvaranje pregovora u oblasti Poglavlјa 12, i to: 1) Usvajanje zakonodavnog okvira koji je usklađen sa pravnim tekovinama EU, koji će obezbediti puno prenošenje pravnih tekovina u okviru ovog poglavlјa i obezbediti jasno dodelјivanje nadležnosti, naročito u pogledu kontrolnih tela; 2)Priprema sveobuhvatne nacionalne strategije, uklјučujući i akcioni plan sa konkretnim rokovima, koji će služiti kao osnova za prenošenje, sprovođenje i delotvornu i efikasnu primenu pravnih tekovina EU u oblasti bezbednosti hrane, veterinarske i fitosanitarne politike, uklјučujući i planove za razvoj odgovarajućih administrativnih kapaciteta i procenu neophodnih finansijskih sredstava, kao i detalјnog akcionog plana za kontrolu i iskorenjivanje klasične svinjske kuge kod domaćih svinja i divlјih svinja nakon obustavlјanja vakcinacije; i 3)Klasifikacija svih prehrambenih objekata i svih objekata za tretiranje sporednih proizvoda životinjskog porekla, koja će činiti osnovu za budući Nacionalni program za unapređenje prehrambenih objekata i objekata za tretiranje sporednih proizvoda životinjskog porekla.

MPŠV i Pregovaračka grupa 12 su intenzivirali aktivnosti na ispunjavanju merila u ovom poglavlјu koje je jedno od najzahtevnijih kako u pogledu broja propisa, tako i u pogledu administrativnih kapaciteta i finansijskih sredstava potrebnih za postizanje pune usaglašenosti sa pravnim tekovinama EU."

Sa druge strane, prof dr Miroslav Prokopijević sa Instituta za evropske studije u Beogradu smatra da se problem članstva u Svetskoj trgovinskoj organizaciji, odnosno problem GMO proizvoda može rešiti vrlo lako:

"Srbija nažalost za razliku od nekih okolnih zemalja nije član ni Svetske trgovinske organizacije, ni Evropske Unije ni NATO-a. Što se tiče Svetske trgovinske organizacije razlog je poprilično iracionalan. Dakle, to je strah od genetski modifikovanih proizvoda koji je dobio materijalizaciju u Zakonu i dok se ta stvar ne promeni u tom segmentu neće biti pomaka, a u Svetskoj trgovinskoj organizaciji je trenutno 165 zemalja od 210 koliko ih ima i praktično važi za minimalni test normalnosti, prema tome ako niste u tom „društvu“ mora da nešto nije uredu sa nama. Pitanje GMO-a je stvar koju Srbija ponavlja 20 godina nakon sličanog iskustva koje je imala i Evropska Unija. EU je odbijala genetski modifikovane proizvode dugo, iako ne postoji nikakva naučna evidencija da je recimo genetski modifikovana soja ili neki drugi proizvod štetan. I tu je za zemlje koje ne žele takve proizvode nađen kompromis tako što se genetski modifikovani proizvodi obeležavaju vrlo vidljivim etiketama. Mi to rešenje takođe možemo da prihvatimo samo da ostavimo po strani naše iracionalnosti i naš inat."

Srbija ima obavezu da prihvati i u potpunosti primeni propise EU iz ove oblasti u trenutku pristupanja. Međutim, zbog značaja trgovinske razmene sa EU, odnosno kako bi mogla da svoju hranu izvozi na tržište EU, Srbija već duži period prilagođava svoje standarde evropskim. Srbija neće morati da se odrekne svojih tradicionalnih proizvoda, kao što su sir ili kajmak, ako se proizvode za potrošnju u sopstvenom domaćinstvu, i dalje će se proizvoditi kao do sada, ali će, ukoliko se plasiraju na tržište, morati da zadovolje određene higijenske standarde radi zaštite potrošača. Srbija će kao rezultat procesa prilagođavanja standardima EU, između ostalog, imati unapređene objekte za proizvodnju i preradu mesa, unapređen uzgoj životinja na farmama, bolje standarde dobrobiti životinja, kontrolisanu upotrebu pesticida u skladu sa standardima EU, pouzdan sistem nacionalnih laboratorija. Hrana koja se proizvodi u Srbiji imaće slobodan put do evropskih potrošača, a domaćim potrošačima biće garantovani isti visoki standardi bezbednosti hrane koju trenutno imaju evropski potrošači.

Redakcija PAKT Info

* Projekat "Evropa u praksi na lokalnom nivou" sufinansiran je sredstvima Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.