Pravna tekovina za indirektno oporezivanje sastoji se od usaglašenog zakonodavstva u oblasti poreza na dodatu vrednost (PDV) i akciza. Porez na dodatu vrednost obuhvata primenu nekumulativnog opšteg poreza na potrošnju kojem podležu sve faze proizvodnje i distribucije robe i usluga. Pravna tekovina u oblasti PDV-a omogućava ravnopravan poreski tretman domaćih i inostranih transakcija. PDV se takođe zasniva na principu neutralnosti pri čemu je porez koji se primenjuje proporcionalan ceni, bez obzira na broj posrednih transakcija.
U oblasti akciza, pravna tekovina sadrži usaglašeno zakonodavstvo u pogledu energenata, uključujući električnu energiju, duvanske proizvode i alkoholna pića. Zakonodavstvom EU uspostavlja se struktura akciza koje treba naplatiti, kao i sistem minimalnih stopa za svaku grupu proizvoda. Proizvodi podležu akcizama ako su proizvedeni u okviru EU ili uvezeni iz trećih zemalja. Međutim, u principu, akciza se plaća samo zemlji članici u kojoj se vrši potrošnja (uz neka ograničena izuzeća) i po stopama primenjivim u toj zemlji članici. Zakonodavstvo EU propisuje odredbe o proizvodnji, posedovanju, kretanju i nadzoru akciznih proizvoda, kao i odredbe o putničkim limitima. U vezi sa akciznim proizvodima, njihovo posedovanje i kretanje za komercijalne svrhe u okviru unutrašnjeg tržišta biće i dalje kontinuirano praćeno kako bi se uspostavila naplativost akciza.
Pravna tekovina u oblasti direktnog oporezivanja odnosi se na određene aspekte poreza na dobit i na dohodak i izbegavanje dvostrukog oporezivanja. Fokus je na uklanjanju narušavanja prekograničnih privrednih aktivnosti između kompanija u Uniji. Takođe obuhvata odredbe radi delotvornog oporezivanja štednje u obliku kamata isplaćenih fizičkim licima. Etički kodeks za korporativno oporezivanje odražava političku posvećenost zemalja članica da se suprostave štetnoj poreskoj konkurenciji. Od članica se zahteva da ne uvode nove štetne poreske mere, kao i da povuku postojeće.
Cilj harmonizacije u oblasti poreza, iako se ne odnosi na sve vrste poreza, jeste koordinacija poreskih sistema država članica EU, radi izbegavanja nacionalnih poreskih mera koje bi mogle negativno da utiču na funkcionisanje unutrašnjeg tržišta EU. Obaveza usklađivanja zakonodastva postoji u oblasti posrednih poreza što su porezi na dodatu vredost (PDV) i akciza na kategorije proizvoda, kao što su energenti, duvanski proizvodi i alkoholna pića. U pogledu poreza na dodatu vrednost, prema propisima EU, standardna stopa ne može da bude niža od 15% a države članice mogu da primenjuju jednu ili dve snižene stope poreza na dodatu vrednost, a koje ne smeju da budu niže od 5%.
IZVEŠTAJ EVROPSKE KOMISIJE 2017
Srbija je umereno pripremljena u oblasti oporezivanja. Postignut je određeni napredak u usklađivanju zakonodavstva, ali je usporila reforma poreske uprave. U narednoj godini Srbija treba da posveti posebnu pažnju uklanjanju diskriminacije prilikom primene akciza na uvezena alkoholna pića. Takođe, potrebno je podstaći sprovođenje programa reforme poreske administracije da bi se dodatno pojednostavile poreske procedure, a uz to potrebno je pojednostaviti i aktivnosti poreske administracije i osigurati dovoljno ljudskih i IT resursa, poboljšati naplatu poreza i boriti se protiv neformalne ekonomije.
Zakonodavstvo EU u oblasti administrativne saradnje i uzajamne saradnje između poreskih i carinskih organa zemalja članica omogućava uvođenje instrumenta za razmenu informacija radi prevencije utaje poreza i izbegavanja poreza. Njime se, npr, omogućava razmena poreskih informacija automatski, spontano ili na zahtev. Pravna tekovina u oblasti operativnog kapaciteta i kompjuterizacije obuhvata različite oblasti oporezivanja. Pravna tekovina vezana za VIES sistem (sistem za razmenu informacija o porezu na dodatu vrednost) omogućava direktnu elektronsku razmenu podataka između nacionalnih poreskih uprava. To omogućava nacionalnim upravama da prate i kontrolišu trgovinu unutar EU i da otkriju moguće nepravilnosti. Pored toga, posebni IT sistem (VoeS) je neophodan radi uspostavljanja interkonekcije za razmenu informacija između zemalja članica u vezi s posebnom šemom elektronskih usluga koje privrednici koji nisu iz EU pružaju građanima EU. U vezi sa akcizama, pravnom tekovinom se zahteva da IT sistemi omoguće zemljama članicama razmenu informacija o proizvođačima i trgovcima akciznim proizvodima (Sistem za kontrolu kretanja akciza - EMCS i pomoćni sistemi: Evropski registar operatera (SEED) i sistem za praćenje CS/MISE (Informacioni sistem za upravljanje centralnim uslugama koje se tiču akciza). U oblasti direktnog oporezivanja, zemlje članice su u obavezi da uspostave automatski sistem za razmenu informacija za pet kategorija prihoda (prihodi od zaposlenosti, naknade za direktore, penzije, proizvodi životnog osiguranja i nepokretna imovina) i za štednju u vidu isplate kamata putem standardizovanog elektronskog formata.
Redakcija PAKT Info
* Projekat "Evropa u praksi na lokalnom nivou" sufinansiran je sredstvima Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
ПОСТАВИ КОМEНТАР
ПОСТАВИ КОМEНТАР КАО ГОСТ