Osnovni ciljevi politike životne sredine EU su očuvanje prirodnih vrednosti, promocija resursno-efikasne ekonomije i briga o javnom zdravlju. Politika životne sredine je multisektorska. Politika i zahtevi zaštite životne sredine moraju biti integrisani u kreiranje i sprovođenje svih politika i aktivnosti Unije, prvenstveno u pogledu promovisanja principa održivog razvoja (Čl. 11 Ugovora o funkcionisanju EU).
EU posebnu pažnju poklanja pitanju borbe protiv klimatskih promena i za ovu praktično-političku oblast izdvaja se oko 20% budžeta Unije za period od 2014-2020. Novi okvir za klimatsku i energetsku politiku EU do 2030. godine predviđa smanjenje emisije gasova staklene bašte za 40% u odnosu na 1990. Osnovni instrumenti politike borbe protiv klimatskih promena su dekarbonizacija, povećanje upotrebe obnovljivih izvora energije i energetska efikasnost. Dekarbonizacija podrazumeva suštinsku promenu praktično-političke paradigme, odlučno smanjenje korišćenja fosilnih goriva i povećanje energetske nezavisnosti Unije. Dugoročni cilj EU je smanjenje emisije gasova stakle bašte za 80 do 95% do 2050, u odnosu na baznu 1990. godinu. Politika borbe protiv klimatskih promena praćena je i unapređenjem standarda koji se odnose na rad industrije, posebno u sektorima koji predstavljaju značajan izvor zagađenja. Direktiva o velikim ložištima i Direktiva o industrijskim emisijama značajno doprinose smanjenju emisija zagađujućih materija u vazduhu.
_____________________________________________
Advokat i ekološki aktivista Sreten Đorđević za portal PAKT Info kaže :
"Ovo poglavlje je naobimnije i tu se dosta radi. Harmonizuju se propisi sa propisima EU, usvajaju se standardi, ali je primena tih usvojenih standarda vrlo loša ili nikakva ili jako slaba. U tom kontekstu, ja bi bio gotovo slobodan da se upitam, da li Evropska Unija uopšte računa sa nama kao budućim članom, jer bi ovim tempom primene propisa nama trebalo nekoliko decenija da stignemo standarde ulaska u EU. Tako da ja ne bih tu povlačio i pravio neku jednakost između nekog skorijeg ili prognoziranog ulaska našeg u EU sa ispunjenjem uslova iz oblasti zaštite životne sredine. Ja sam gotovo siguran da mi ne možemo ispuniti uslove iz Poglavlja 27, a svakako nismo kadri da uložimo toliko veliki novac i da sve to primenimo u praksi do nekih prognoziranih godina za ulazak u Evropsku Uniju, tako da nisam siguran da će nam to biti vezano jedno za drugo. Možda to deluje euroskeptično, ali meni to deluje krajnje realistično."
____________________________________________________
U procesu kreiranja politike životne sredine EU uzima u obzir najnovija naučna dostignuća i dostupne podatke, podržava upotrebu najboljih dostupnih tehnologija i uvažava regionalne razlike i specifičnosti različitih regiona.
Osnovna načela politike životne sredine EU su: predostrožnost, prevencija, suzbijanje zagađenja na samom izvoru i princip „zagađivač plaća“. Kreiranje politike životne sredine podrazumeva poštovanje osnovnih prava i prava javnosti da u ovom procesu učestvuje. Evropska unija je potpisnica Aarhuske konvencije i primena ove Konvencije je obezbeđena kroz sekundarno zakonodavstvo EU.
___________________________________________________
Amel Kurbegović - ekološki aktivista UG "Prijatelji Brodareva"
"To je za nas obične građane velika nepoznanica.Mi možemo da pričamo Poglavlje 27 kad čujemo na medijima ili kad čujemo te ljude koji su direktno uključeni u tu problematiku, a onda vidimo da je to nešto nedokučivo. To bi bilo isto ko da bi se mi sad spremali da letimo na Mesec, a niti imamo raketu a ni gorivo za tu raketu. Ustvari mi nemamo ni kosmonaute koji bi tamo trebalo da stignu. Sigurno je da ćemo mi morati da ispoštujemo neke standarde, moraćemo puno toga da uradimo, ogroman je novac potreban. Ja sad govorim iz perspektive jer dolazim iz opštine koja je nerazvijena. Opština Prijepolje ima sijaset ekoloških problema. Kako mi da pričamo o Poglavlju 27 kada je nama deponija na obali Lima, koji se dalje uliva u Drinu, a ona u Savu i tako dalje i tako dalje. Hoću da kažem, nije ta deponija samo problem ljudi iz Polimlja. Moramo početi od temelja, moramo ljude edukovati da bi se nešto počelo menjati. Mi moramo od predškolskog uzrasta u ustanove obrazovanja uvesti zaštitu životne sredine, a onda se nadati da će te generacije učiniti nešto više po pitanju zaštite životne sredine, a samim tim i u Poglavlju 27."
___________________________________________________
Pravne tekovine EU u oblasti životne sredine obuhvataju horizontalno zakonodavstvo (procesni aspekti prava životne sredine kroz koje se obezbeđuje pravo na pristup informacijama, učešće javnosti u procesu donošenja odluka, sudska zaštita prava na pristup informacijama i učešće javnosti kao i odgovornost za štetu prema životnoj sredini), kvalitet vazduha, klimatske promene, upravljanje otpadom, upravljanje vodama, zaštitu prirode i biodiverziteta, kontrolu industrijskog zagađenja i upravljanje rizici-ma, kontrolu hemikalija, genetski modifikovane organizme( GMO), upravljanje bukom, civilnu zaštitu i saradnju sa trećim zemljama.
________________________________________________________
Saša Bjelić - ekološki aktivista UG "Hrast" iz Priboja
"Poglavlje 27 je neminovnost. Ako hoćete da budete primljeni u klub civilizovanih zemalja, što EU u svom makar pojavnom obliku jeste, morate da rešite ta pitanja. Mi smo nažalost mnogo daleko od te priče i čini mi se da se mi ustvari prema postojećim i najavljenim zakonskim rešenjima ustvari samo udaljavamo od te priče."
_________________________________________________________
Istovremeno, države članice se ne sprečavaju da održavaju i uvode mere koje su mnogo strožije od mera ustanovljenih na nivou Unije sve dok su one kompatibilne sa njenim ukupnim ciljevima i principima jedinstvenog tržišta. Takav pristup u kreiranju i sprovođenju ove politike, kao i njen obim, ali i troškovi usklađivanja, poseban su izazov za državu koja se priprema za članstvo.
_________________________________________________________
Miroslav Mijatović - Podrinjski antikorupcijski tim - PAKT
" Naša istraživanja su pokazala da Srbija gubi neverovatan novac od eksploatacije prirodnih resursa, a sa druge strane vidimo da će nam za prilagođavanje evropskim standardima biti potrebno oko 15 milijardi evra i to nije konačna cifra, jer kako mi kaskamo, tako se troškovi povećavaju. Mislim da smo mi suviše siromašna zemlja da bi olako prelazili preko ekoloških problema, ne zbog tamo neke Evropske Unije, već zbog nas. Mi polazimo sa stanovišta, i radimo na tome, da se teme korupcije u zaštiti životne sredine nametnu na agendama Nacionalne strategije u borbi protiv korupcije, ali i Lokalnih antikorupcijskih planova. Očekujem da u skorije vreme donosioci odluka postanu svesni koliko novca kao država gubimo u korupciji kada je oblast zaštite životne sredine u pitanju. Iz tih ušteda mnogo toga bi mogli da finansiramo od otklanjanja opasnih materija, preko prećišćavanja otpadnih voda,pa sve do Regionalnih sanitarnih deponija."
___________________________________________________________
Za primenu i sprovođenje pravnih tekovina EU u oblasti životne sredine potrebna su značajna ulaganja, kao i snažna i dobro opremljena administracija na nacionalnom i lokalnom nivou. Države članice moraju da uspostave posebni okvir za finansijsko upravljanje i kontrolu uključujući i reviziju.
IZVEŠTAJ EVROPSKE KOMISIJE 2017
Srbija je dosegla izvestan nivo pripremljenosti u ovoj ovlasti. Izvestan napredak je postignut u daljem usklađivanju sa pravnim tekovinama Evropske unije, strateškom planiranju i posvećivanju pažnje preporukama iz prethodnog izveštaja. U narednoj godini, Srbija treba da poboljša administrativne i finansijske kapacitete kroz jačanje Agencije za zaštitu životne sredine, operacionalizaciju i obezbeđivanje adekvatnih resursa za Zeleni fond, kao i dalje unapređivanje koordinacije među institucijama, posebno onih na centralnom, odnosno lokalnom nivou, da pojača primenu i sprovođenje zakona, na primer putem zatvaranja deponija koje ne ispunjavaju standarde, investiranja u razdvajanje otpada i recikliranje, pojačavanja nadgledanja kvaliteta vazduha, unapređivanja upravljanja rečnim koritima i pripremanja za evropsku ekološku mrežu „Natura 2000“, kao i da primeni Parisku ugovor, što uključuje usvajanje sveobuhvatne strategije za suočavanje sa klimatskim promenama, koja će biti u skladu sa EU 2030 okvirom za klimatske i energetske politike i dobro integrisana u sve relevantne sektore.
Danilo Milić - direktor Međunarodnog Olaf Palme centra u Srbiji :
"Same procene da se radi o najskupljem poglavlju koje je dobilo najnižu ocenu u skriningu, sve do naših zabluda šta jedemo i šta pijemo, pa do onih drugih loših navika od korišćena plastičnih kesa, odlaganju smeća, da ne pričam o reciklaži i odlaganju baterija, zaštiti voda i šuma. l tako da, bojim se, da u zemlji u kojoj imamo viskok procenat nezaposlenosti teško možemo da pričamo o svesti za životnu sredinu. Mi smo ekstremno siromašni i jedna od retkih stvari koje možemo da uradimo a da ne košta mnogo jeste da mi za početak vodimo računa šta radimo sami sa sobom, a što da ne i da se sa vremena na vreme organizujemo sa komšijama i uradimo recimo nešto za park u kojem se igraju naša deca ili reku koja prolazi kroz naše mesto."
_______________________________________________
Proces EU integracija u oblasti zaštite životne sredine odvijaće se u tri oblasti: harmonizacija propisa, izgradnja administrativnih kapaciteta i kapaciteta institucija u oblasti zaštite životne sredine, kao i obezbeđivanje finansijskih resursa. Samim tim, ovo poglavlje je izuzetno zahtevno u finansijskom i administrativnom smislu, posebno u pogledu dobro opremljene i obučene sudske i upravne strukture.
Redakcija PAKT Info
* Projekat "Evropa u praksi na lokalnom nivou" sufinansiran je sredstvima Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
ПОСТАВИ КОМEНТАР
ПОСТАВИ КОМEНТАР КАО ГОСТ