Pravna tekovina ovog poglavlja odnosi se na usvajanje međunarodno prihvaćenih standarda javne unutrašnje finansijske kontrole i najbolje prakse EU i njihovu primenu na celi javni sektor. Sistem unutrašnjih finansijskih kontrola doprinosi unapređenju discipline i transparentnosti u korišćenju javnih sredstava, sredstava EU, kao i zaštitu finansijskih interesa EU. Poglavlje 32 obuhvata četiri glavne oblasti: javna unutrašnja finansijska kontrola (PIFC), eksterna revizija, zaštita finansijskih interesa EU i zaštita evra od falsifikovanja.

Koja je korist za Srbiju?

• Uspešnije, efektivnije i odgovornije trošenje budžeta na državnom i lokalnom nivou
• Strateško planiranje finansija
• Više kontrolnih mehanizama
• Nezavisna vrhovna revizorska institucija
• Suzbijanje nepravilnosti i prevara u korišćenju finansijskih sredstava

Koncept Javne unutrašnje finansijske kontrole (PIFC) razvila je Evropska komisija sa ciljem da pomogne zemljama kandidatima u reformi njihovih sistema unutrašnjih kontrola kao i upravljanje javnim sredstvima (nacionalnim i sredstavima EU), primenjujući međunarodne standarde i najbolju praksu EU. U skladu sa međunarodno prihvaćenim standardima i preporukama EU, pojam “Unutrašnja finansijska kontrola u javnom sektoru” podrazumeva sveobuhvatni sistem koji se uspostavlja radi upravljanja, kontrole, revidiranja i izveštavanja o korišćenju sredstava nacionalnog budžeta i sredstava EU. Ovaj sistem obuhvata dobro finansijsko upravljanje, finansijske i druge kontrole, koje omogućavaju zakonito, ekonomično, efikasno i efektivno odvijanje poslovnih procesa. Sistem unutrasnjih finansijskih kontrola u javnom sektoru čine: finansijsko upravljanje i kontrola; unutrašnja revizija i Centralna jedinica za harmonizaciju finansijskog upravljanja i kontrole i unutrašnje revizije u javnom sektoru.

_______________________________________

Za portal PAKT Info o Poglavlju 32 govori novi direktor Državne revizorske institucije, Duško Pejović:

"Što se tiče pregovaračkog poglavlja 32, budući da sam nedavno izabran za predsednika Državne revizorske institucije odnosno Saveta te institucije, i u obavezi smo da podnosimo izveštaj po tom osnovu. Možemo da kažemo da se po tom pitanju napreduje, ali ne u svim segmentima jednako i ima prostora da se to napredovanje ubrza. Naime, interni kontrolni sistem je veoma zahtevan i obavezujući i on je uzrok svih nepravilnosti i problema koji se javljaju kao prepreka za pravilno funkcionisanje subjekata u javnom sektoru. Dakle, u ovom poglavlju veoma je važna dimenzija uspostavljanja interne revizije. Internu reviziju je na lokalnom nivou uspostavio određen broj jedinica lokalnih samouprava. Jedan deo gradova je pravilno oformio službu interne revizije sa šefom interne revizije i dva člana, dok je drugi deo gradova uspostavio odnosno zaposlio samo jednog internog revizora, a deo gradova uopšte nije angažovao internu revizuju što se smatra velikim propustom. Isto tako imamo opštine koje su uspostavile internu reviziju i veći deo opština koji to nije učinio. Trenutno, na lokalnom nivou je angažovano oko 80 internih revizora u Srbiji, mada je nezahvalno govoriti o tačnom broju zato što je to promenjiva kategorija, jer se neko zaposli ili se premesti na neku drugu aktivnost da obavlja. Što se tiče centralnog nivoa vlasti, to je pitanje bolje uređeno, ali i tu ima prostora za napredak, pri tom konkretno mislim da je jako mali broj slučajeva gde je revizor iskorišćen za angažovanje kod većeg broja subjekata interne revizije, odnosno većeg broja opština i sl. gde bi saglasnost na takvu odluku davala Centralna jedinica za harmonizaciju. Dakle, poglavlje 32 i razvoj sistema interne revizije napreduje, ali se taj napredak može i poboljšati i ubrzati."

______________________________

Za zakonito i uspešno funkcionisanje javnog sektora od posebne važnosti je postojanje institucionalne, stručne i nezavisne eksterne kontrole raspolaganja javnim finansijama i državnom imovinom. Nezavisni i samostalni organi vrhovne revizije sprovode eksternu državnu reviziju i kao takvi direktno su odgovorni nacionalnom Parlamentu. Vrhovne revizorske institucije vrše reviziju pravilnosti, zakonitosti i uspešnosti upravljanja državnom imovinom i obavezama, budžetima i svim finansijskim poslovima subjekata čiji su izvori finansiranja javni ili nastaju korišćenjem državne imovine.

_______________________________

Duško Pejović opisuje stanje u Srbiji po pitanju eksterne revizije:

"Kada je u pitanju eksterna revizija, imamo dve vrste takve revizije. Državnu revizorsku instituciju i komercijalne revizije. O komercijalnim revizijama ne bih govorio jer za to nemam ovlašćenja, a što se tiče DRI mi smo tu zaista u poslednje vreme načinili niz promena koje su ne samo organizacione već se odnose i na način sprovođenja revizije. Što se tiče interne strukture organizovanja, njena promena je u toku ali o njoj bi konkretnije govorio tek kad bude usvojen nov sistem organizacije i pravilnik o sistematizaciji radnih mesta. Što se tiče načina rada, tu smo načinili značajne pomake. Promenićemo i dopuniti Strateški plan institucije u kome ćemo dopuniti sve ono što je do sada nedostajalo a bilo je vezano za strateške ciljeve i podciljeve i oblasti iz kojih ćemo kandidovati teme za godišnje revizije gde ćemo davati prednost osnovi ekonomskog sistema rastu i razvoju, zdravstvenoj zaštiti, socijalnoj zaštiti, zaštiti životne sredine, jačanju javnog sektora kroz poboljšanje usluga i javnih finansija, održivog razvoja i daljeg razvoja DRI, gde ćemo revizije raditi pojedinačno i odvojeno. Radićemo posebno finansijsku reviziju i stizati da izveštaj revizora bude sastavni deo završnog računa subjekta revizije, radićemo reviziju pravilnosti poslovanja, ali ne u celosti već rizičnih delova, i radićemo revizuju svrsishodnosti ali ne sa dva već sa dvanaest timova. Izvršili smo obuku, sproveli smo zaista jednu dobru edukaciju, pa ćemo tako sa 12 timova imati godišnje 12 izveštaja što znači da ćemo obrađivati svake godine 12 tema u oblasti svrsishodnosti, 12 sistemskih pitanja gde ćemo ukazati zainteresovanim stranama a posebno Parlamentu i Vladi na sve probleme koje budemo uočili u postupku revizije svrsishodnosti. Naši izveštaji će biti manji, biće kraći, biće jasnije napisani, svaki će imati poruku, imaće na prvoj strani ukratko ceo izveštaj sažet gde ćemo obrazložiti zašto smo išli u tu reviziju, koja je glavna poruka, šta smo to našli i koji je efekat utvrđen u toku revizije, daćemo preporuke subjektu ili ako su sistemske – Vladi i Parlementu, predložićemo teme koje bi bile interesantne da se urade, kako bi subjekti svoje aktivnosti iz svoje naadležnosti radili ekonomično, efikasno i efektivno i kako bi građani posebno i sve zainteresovane strane a tu prvo mislimo na Narodnu skupštinu, medije, organizacije civilnog društva imale pravu informaciju ne samo kako se kreiraju finansijski izveštaji i kako se primenjuju propisi, nego revizijom svrsishodnosti da li su se dobili očekivani razultati i da li je dodatna vrednost dobijena za uloženi novac. O tome ćemo obaveštavati javnost i ući ćemo u cene i cenovnike svih komunalnih i drugih usluga kako bi smo utvrdili da li se pravilno određuju obaveze prema građanima i korisnicima tih usluga."

_________________________________

Kako bi se obezbedila zaštita finansijskih interesa Evropske unije, osnovana je Evropska kancelarija za borbu protiv prevara (OLAF), čiji je cilj borba protiv korupcije i drugih nezakonitih aktivnosti koje izazivaju finansijske posledice. Kazne za zloupotrebu finansijskih sredstava iz budžeta podrazumevaju gonjenje od strane državnih vlasti, disciplinske postupke, administrativne ili finansijske sankcije. U skladu sa zahtevima Evropske komisije, u svim zemljama članicama i kandidatima uspostavlja se AFCOS sistem (Anti-Fraud Coordination

Service - Sistem za borbu protiv prevara) koji je odgovoran za suzbijanje nepravilnosti i prevara koje mogu nastati korišćenjem sredstava Evropske unije (EU), kao i za pružanje efikasne i kvalitetne zaštite njenih finansijskih interesa.

_______________________________________

Izvršni direktor Beogradske otvorene škole (BOŠ) za portal PAKT Info kaže da nije zadovoljaan kako Srbija ispunjava obaveze u ovom poglavlju :

"Ne zavisi to pitanje ni od Kosova, ni od Brisela, zavisi od nas. Kako ćemo mi da uredimo naše javne finansije, kako ćemo urediti pitanja iz poglavlja 32, koje je da podsetim samo, prvo otvoreno poglavlje. Mi o tom poglavlju možemo da kažemo da nemamo nikakvog realnog napretka. To je inače poglavlje koje se bavi finansijskim nadzorom, vrlo osetljivom temom, ali nama treba finansijski nadzor, nama, zbog naših budžetskih sredstava. Znači ne radimo mi unapređenje naše finansijske kontrole zbog Brisela, već je nama potrebno da se ne zloupotrebljavaju naša sredstva u našim budžetima. Ako pogledamo dobro kako to poglavlje funkcioniše naprimer, kod interne revizije koja treba da se obavlja kod onih koji troše javna sredstva, svaka lokalna samouprava i svaki drugi korisnik javnih sredstava bi trebao da ima internu reviziju koja treba da pomogne da se ta sredstva koriste na pravilan i zakonit način i ako vidimo na terenu kako to funkcioniše, naravno da ne možemo biti zadovoljni."

_________________________________________

 

IZVEŠTAJ EVROPSKE KOMISIJE 2017

O kvalitetu Izveštaja Internih revizora Pejović kaže :

"Mi imamo sve izveštaje internih revizija od subjekata koji su uspostavili internu reviziju. Interni revizori su dužni da svoje izveštaje predaju najodogovornijem koji rukovodi tom institucijom i da ga izveste o svim preprekakma koje stoje na putu izvršenja planiranih zadataka i oni su namenjeni rukovodstvu da bi preduzeli odgovarajuće mere da bi planirani ciljevi bili ostvareni. Godišnja obaveza je da interni revizor izvesti i Centralnu jedinicu za harmonizaciju i podnese izveštaj o radu. Što se tiče DRI, mi revidiramo sva dokumenta ili po principu uzoraka, među kojima uvek pregledamo i zapisnike budžetske inspekcije ali i izveštaje interne revizije. Prema dosadašnjoj praksi mi se nismo mogli ucelosti osloniti ni na jedan izveštaj. Mogli smo se osloniti na delove pojedinih izveštaja, kod nekih na žalost ni na delove, zato što nisu kreirani i pripremljeni prema metodologiji kojaa je obavezujuća za sastavljanje tih izveštaja. Ima različitih izveštaja, Grad Beograd bi posebno istakao, pa možda i Novi Sad i Loznicu gde su izveštaji interne revizije vidno bolje urađeni i mislim da možemo očekivati da se u bliskoj budućnosti možemo oslanjati u velikoj meri na njihove izveštaje, a to je ustvari i suštini i cilj, da se oslanjamo više na izveštaje interne revizije kako bi smo trošili manje svojih resursa i kako bi smo bili brži u revizijama kod drugih subjekata, ali rizik postoji da kad preuzmemo izveštaj preuzimamo i rizik da li je to dobro urađeno."

__________________________

Značaj efektivnog sistema unutrašnje finansijske kontrole u javnom sektoru je u tome što doprinosi uspešnijem i odgovornijem korišćenju budžetskih sredstava na državnom i lokalnom nivou. Istovremeno, kroz razvoj ovog sistema se u javni sektor uvodi novi pristup upravljanju kroz definisanje strateških ciljeva u obavljanju delatnosti, sagledavanje rizika, kao i uspostavljanje jačih kontrolnih mehanizama u prikupljanju i trošenju budžetskih sredstava. U pogledu eksterne revizije, usklađivanjem sa zahtevima u procesu pristupanja utiče se na uspostavljanje funkcionalno i operativno nezavisne vrhovne revizorske institucije. U oblasti suzbijanja nepravilnosti i prevara u pogledu finansijskih interesa EU, država kandidat treba da obezbedi neophodne administrativne kapacitete koji će se baviti pitanjima suzbijanja nepravilnosti i prevara u korišćenju finansijskih sredstava EU, kao i da uspostavi odgovarajuću administrativnu strukturu potrebnu za borbu protiv krivotvorenja novčanica i kovanica evra.

Redakcija PAKT Info

* Projekat "Evropa u praksi na lokalnom nivou" sufinansiran je sredstvima Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.