Tweet

Šta Srbiji donosi članstvo u EU? Da li je Evropska Unija prirodni partner Srbije? Šta građani Srbije imaju od toga? Da li je evropski klub razvijenih i dalje primamljiv za nas? Gde se Srbija trenutno nalazi na evropskom putu? Na ova pitanja odgovore smo potražili među relevantnim poznavaocima EU i ljudima najkompetetnijim da ocene evropski put Srbije...

Eventualno članstvo Srbije u EU omogućava firmama iz Srbije pristup najvećem svetskom tržištu od 510 miliona ljudi, bez ikakvih barijera, sem za par proizvoda (mleko, riba, vino i biftek...). Treba podsetiti i da Srbija trenutno ima 70% ukupno trgovinske razmene sa zemljama članicama EU. Budućnost srpske privrede bi u tom slučaju bila neuporedivo stabilnija u integraciji sa savremenim svetom. Treba istaći i da ne bi samo privrednici bili na dobitku, već i građani/potrošači jer bi se ulaskom u Uniju podigao kvalitet roba, snizile cene i povećala mogućnost izbora. Članstvo u EU građanima Srbije donelo bi i smanjenje ekonomskog i političkog rizika, jeftinije kredite, više ulaganja, u političkom smislu „slično nasleđe i vrednosti: „Srbija na Zapadu“, a u bezbednosnom smislu zajedničko suprotstavljanje eksternim opasnostima.Ulazak u „evropski klub“ podrazumevao bi ipoboljšalje administrativnih kapaciteta i ujednačavanje administrativnog saobraćaja, kao i "pripadnost dobrom klubu". Ulaskom u Uniju glas pojedinačnih zemalja ima veću težinu u međunarodnim odnosima/pregovorima, a izbegavaju se loše posledice ostajanja van EU i rizika izolacije. 

A šta o evropskoj agendi Srbije misle sagovornici portala Pakt Info...

prof dr Miroslav Prokopijević sa Instituta za evropske studije u Beogradu :

"Naši glavni trgovinski partneri su evropske zemlje. Sa Evropskom Unijom Srbija razmenjuje 2/3 roba i usluga. Naravno, i ako EU ne bude,naši trgovinski partneri će biti isti. Oni su i dalje tu, samo što bi neki budući opšti okvir koji sada olakšava trgovinu i kretanje ljudi nestati. Prema tome, mi sve i da hoćemo od gravitacione snage Evropske Unije dok postoji nećemo moći da pobegnemo i u tom smislu smo upućeni na nju. Ono što je i kako je predviđeno, to bi trebalo da bude da sad u svim praktično oblastima koje pokriva 35 poglavlja dolazi do određenog poboljšanja. Međutim, gledajući prosto šta se događa, prateći medije i čitajući novine, može da se vidi da ono što se događa je poprilično daleko da ne kažem suprotno od toga što bi moralo da se događa. Dakle, mi u Srbiji prisustvujemo degenerativnim procesima, paralelno sa kojima se odvijaju određeni pregovori, za čiju sadržinu ne znamo tačno šta se događa. Kad pogledate slobodu medija, pravosuđe, rad Parlamenta, kako se održavaju izbori, nivo korupcije i da li se radi nešto u borbi protiv korupcije, tu se ne vide nikakvi pomaci, naprotiv vidi se pogoršanje."

_________________________________________

Danilo Milić - međunarodni centar Olaf Palme-Srbija :

"S jedne strane ta priča me podseća na predstavu u kojoj glumi dvoje glumaca koji se privatno ne podnose, ali moraju da glume na istoj sceni. Tako da, onako kako meni to deluje, niti je EU previše zainteresovana da nas primi u to svoje društvo, niti je naša vladajuća elita previše zainteresovana da mi tamo i uđemo. Ali pošto se to traži, pošto je to jedini „viđeniji“ klub i pošto ipak kakva takva većina među građanima postoji za ulazak u EU, svi igramo i učestvujemo u toj predstavi i bojim se da oni koji se tu pitaju, a to svakako nismo ni Vi ni ja, nisu ni voljni ni željni da se to desi u narednih 10 godina bar. U Evropi je rast desnih partija očigledan, populizam cveta, nešto malo više na desnici nego levici, današnja ekstremna desnica uzima glasove od one stare levice, tako da sve manje pripadnika recimo sindikata glasa za socijaldemokratske partije, a glasa za desne konzervativce čak ne i za klasične konzervativce već za populiste poput AFD u Nemačkoj, ili LEGE u Italiji ili u Švedskoj gde postoji ta partija pod nazivom Švedski demokrati koji se u praksi zalažu za obustavljanje integracija već pristiglih migranata, za dalje ne prihvatanje migranata i konačno izlazak Švedske iz Evropske Unije. Trenutak je takav, da naše evropske integracije, dosta sporo idu. Nema ispunjenja uslova, vrlo često se kasni i sa rokovima i detaljima. Sam ovaj primer predloga Venecijanske komisije, odnosno ocena Predloga Ustava u oblasti pravosuđa, iako Venecijanska Komisija nije deo EU, već Saveta Evrope, ali opet, deo je tog istog procesa gde se traži više samostalnosti za pravosuđe, odnosno odsustvo kontrole i pritiska od strane izvršne vlasti i nepostojanje stvarne želje i volje da se po tom pitanju nešto učini, jasno govori koliko je ovaj proces pun neiskrenosti."

_______________________________________

Dragomir Pop Mitić - Užički centar za demokratiju i ljudska prava :

"Smatram da je evropski put Srbije ispunjen konfuzijom i sporošću. Kad kažem sporošću, želeo bi da naglasim da smo sa velikom euforijom dočekali otvaranja pojedinih poglavlja i realna očekivanja građana su bila da će se ti procesi mnogo brže odvijati i da će se poglavlja mnogo brže zatvarati, nasuprot tome imamo situaciju da i ona poglavlja koja su najavljena kao prioritetna koja će se brzo zavoriti kao što je poglavlje 32 koje se bavi finansijama. Ne da nije zatvoreno nego nije ni blizu zatvaranja. Kad kažem konfuzno, konfuzija se ogleda u tome što realnih promena na terenu nema ili su neznatno mala. Upravo u pomenutom poglavlju 32 gotovo da nema pomaka, osim u segmentu državne revizije, ali recimo po pitanju interne revizije stanje je realno katastrofalno bez ikakve nade da će se nešto u skorije vreme promeniti. Ko je kriv zbog toga? Ja mislim da je to jedno globalno stanje i percepcija naših vlasti šta treba uraditi na tom evropskom putu. Mi se u ovom trenutku bavimo različitim temama, a poglavlja nam, imam utisak, služe samo u promotivne svrhe. Veliki je problem i što je pregovarački proces za građane Srbije više nego netransparetan i građani malo toga o evropskoj agendi znaju. Mi nemamo nikakve informacije o tome zašto se kasni sa implementacijom mera za 23, kao i za druga bitna poglavlja kao što je poglavlje 19, zašto se ono ne otvara, zašto nije urađen akcioni plan i sl."

_______________________________

Dejan Škorić - ex pomoćnik gradonačelnika Majdanpeka/ UG Resurs centar Majdanpek:

"Što se tiče približavanja standardima EU, neki subjektivan utisak je da mi gomilamo propise, odnosno kao po nekom automatizmu na traci donosimo propise pre svega mislim na nivou Republike, dakle na Zakone koji se donose u Narodnoj Skupštini i podzakonskim propisima koje donosi Vlada. Ono što je moj utisak, kao nekog ko je radio zadnjih 5 godina u lokalnoj samoupravi je da JLS nemaju kapaciteta da isprate tu brzinu kojom se menjaju propisi i da svoje akte usklade na lokalu. Recimo, postoji zakonska obaveza da svaka opština ima zaštitnika pacijenata, a mnoge ih nemaju, opštine su devastirane praktično zbog Zakona o zabrani zapošljavanja, zbog malih zarada, ljudi beže u privatni sektor, tako da je to jednostavno neki utisak da kada je u pitanju donošenje propisa da tu negde i ispunjavamo evropsku agendu, ali što se tiče praktične primene tih propisa na lokalu mislim da tu itekako kaskamo."

______________________________

Milorad Bjeletić - izvršni direktor Beogradske otvorene škole (BOŠ) :

Uprkos zamahu i poletu koji je dat novom Strategijom EU za Zapadni Balkan, tempom kojim se Srbija pridružuje ne možemo nikako da budemo zadovoljni. Ako pogledamo nivo ispunjenosti Nacionalnog programa za evropske integracije, jednog dokumenta koji Vlada Srbije donosi, možemo da vidimo da su rezultati vrlo zabrinjavajući. Nivo ispunjenosti je apsolutno neprihvatljiv ukoliko Srbija želi da ispuni ono obećanje koje je dato, a to je da Srbija do 2025. može da postane članica Evropske Unije. Ovim tempom je to apsolutno nemoguće ukoliko se procesu evropskih integracija tj. promenama koje se u Srbiji dešavaju zbog tog procesa ne da najviši mogući prioritet. Bitno je da se Srbija popravi, da bude pristojna država u kojoj se građani osećaju dobro. Proces evropske integracije je samo put kako se do takve države dolazi. Znači, proces evropskih integracija se ne dešava u Briselu ili Berlinu, nego se dešava u Srbiji kroz unapređenja u različitim oblastima života i rada. Unapređenja propisa i unapređenja njihove primene u oblastima kao što su : javne nabavke, životna sredina, bezbednost hrane, ribarstvo itd...čime se sve bave različita poglavlja na evropskoj agendi Srbije. Da li ćemo mi stvarno postati članica EU na kraju neće zavisiti samo od nas, ali od nas zavisi kakva će ovo biti država, kako će se u ovoj zemlji živeti i poslovati, kako će se propisi primenjivati, kako će se deliti pravda i kako će funkcionisati pravosudni sistem, to ipak zavisi samo od nas."

_______________________________

Ma šta ko mislio o situaciji u Evropskoj Uniji, građanima Srbije su evropski standardi potrebni zbog samog uređenja društva i sistema. Evropska Unija i dalje predstavlja najuređeniji društveni sistem na planeti jer njeni građani uživaju najveću pravnu zaštitu, pokazuju mnogobrojna istraživanja. Evropski standardi za običnog građanina u Srbiji znače da nema rada na crno, bolje plaćeni rad,, stabilne penzije i zdravstveno osiguranje, izvesnost pravne zaštite, kontrolu kvaliteta prehrambenih proizvoda, zaštitu životne sredine itd itd. Od nas samih zavisi, hoćemo li uređen sistem i pravednije društvo...

* Projekat "Evropa u praksi na lokalnom nivou" sufinansiran je sredstvima Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.