Poenta donošenja novog Zakona o javnim nabavkama je potpuno usklađivanje sa pravnim tekovinama Evropske Unije, Direktivama o javnim nabavkama koje su donete 2014. godine. To je ujedno i zahtev koji EU stavlja pred Srbiju kao jedan od uslova pridruživanja i usklađivanja sa Poglavljem 5. Predlog novog Zakona o javnim nabavkama pojavio se na sajtu Ministarstva finansija, a javnost je upoznata i sa predlozima i komentarima koji stižu iz stručne javnosti, ali i civilnog sektora. Da li nas očekuje bolji zakon od predhodnog? Zašto civilni sektor ima primedbe koji su posebno uočljivi kada je u pitanju komentar Koalicije za nadzor javnih finansija i Transparetnosti Srbije? Šta o tome kaže stručna javnost donosimo unovom tekstu portala PAKT info...

Saša Varinac, dugo godina je obavljao funkciju direktora Republičke komisije za zaštitu prava ponuđača, a sada je jedan od viđenijih advokata koji se bave ovom temom. Čini nam se da nema niko pozvaniji da komentariše nove zakonske odredbe :

Saša VARINAC

Predloženi Nacrt u velikoj meri transponuje odredbe Direktiva EU i one su skoro pa prepisane i videćemo na koji način će se one pokazati efikasnim u primeni. Postoje neki državni organi, konkretno Republička Komisija i mislim da se daleko ozbiljnije treba pristupiti tim rešenjima nego što je to sada urađeno u Nacrtu i da će tu gotovo izvesno biti primedbi od strane Evropske Komisije. Konkretno, to su razlozi za razrešenje članova Komisije, način na koji je predviđena njihova odgovornost, a i sam sistem zaštite prava se mora učiniti dodatno efikasnijim. Ono što je dobro što su neke odredbe koje su bile neprimenjive koje su se pokazale neefikasnim izbrisane, odnosno nadležnosti nekih državnih organa su prebačene na neke druge državne organe i to je dobro što se uvidelo da nema potrebe da u Zakonu imamo i kontraproduktivne odredbe koje su neprimenjive ili nisu dovoljno efikasne.

____________________________________________

Njegova saradnica, Aleksandra Litricin, advokat sa dugim stažom u Republičkoj komisiji za zaštitu prava ponuđača , bila je detaaljnija u komentarima:

AL LITRICIN

"Ono što je ideja Nacrta koji je zvanično izašao i objavljen je od strane Ministarstva finansija i objavljen je na njihovom sajtu, zaista jeste povećanje transparetnosti postupaka, negde i relaksiranje te forme koja je postojala i u sadašnjem zakonu, odsustvo formalizama, olakšavanje sprovođenja postupka naručiocima itd. Sa druge strane olakšavanje i privrednim subjektima da učestvuju u proceduraama, da lakše dokazuju ispunjenost uslova za učešće u postupku itd. Međutim, sa druge strane postoje neke nedoslednosti i nejasnoće u definicijama, negde postoji prostor za slobono tumačenje određenih nadležnosti i načina na koji će postupaati kako naručioce tako i nadležni organi koji će kontrolisati sprovođenje postupaka javnih nabavki i kontrolu izvršenja ugovora pre svega, ali treba se možda fokusirati više na ono što je zaista značajan doprinos u odnosu na sadašnji Zakon o javnim nabavkama. To je pre svega uvođenje obaveze da se elektronskim putem vrši sva komunikacija, da se portal javnih nabavki unapredi i da njegove funkcije budu takve da zaista svima budu dostupne, da se kompletna dokumentacija iz postupka komunikacije izmeđunaručilaca i privrednih subjekata, odnosno ponuđača i zainteresovanih lica i na kraju državnih organa i nadležnih institucija koje budu koristile te podatke, da se sve ustvari objavljuje na portalu javnih nabavki, da na taj način bude mnogo transparetnije viđeno sve što se dešava ujednoj proceduri, da svi moguda dođu do statističkih podataka i svih drugih informacija koje su im značajne za obavljanje nadležnosti svakog iz svog delokruga, sve opet u cilju kontrole i efikasnog sprovođenja zakona u praksi, na čemu će se posebnoinsistiratikada je u pitanju Poglavlje 5. Olakšane su isto tako neke procedure, odnosno sprovođenje samih postupaka javnih nabavki, određeni postupci više nepostoje, nepostoji više kvalifikacioni postupak, nepostoji postupak javne nabavke male vrednosti. Ono što je naročito značajno mnogima je da su pragovi za primenu postupka podignuti, odnosno povećana je cifra do koje se neprimenjuje Zakon o javnim nabavkama zavisno od toga da li su u pitanju dobra, radovi ili usluge. Uvedene su i posebne kategorije usluga – društvene i druge posebne usluge kao specifična vrsta usluga koje će se sprovoditi sa pragovima do 15 miliona bez primene Zakona kad su u pitanju javni naručioci, 20 miliona je granica za sektorske naručioce, što će mnogima „ulepšati život“ kada je u pitanju sprovođenje postupaka. Izuzeci su u određenoj meri prilagođeni, uvedeni su i novi izuzeci koji su u skladu sa Direktivom, a cela procedura kontrole postupaka javnih naabvki je na mnogo jasniji način predstavljena. Kancelarija za javne nabavke koja je viđena kroz Nacrt ustvari kao posebna organizacija koja će nastaviti tako sa radom u odnosu na sadašnju Upravu za javne nabavke će vršiti monitoring postupaka i kroz taj monitoring će se kontrolisati kako procedura tako i obrađivati sve informacije koje se dostave što od strane fizičkih i pravnih lica, drugih državnih organa, što kontrole u okviru službenih dužnosti koje će Kancelarija morati da sprovodi, što na osnovu plana monitoringa koji će sama Kancelarija za sebe donositi na godišnjem nivou i na određeni način kontrolisati sprovođenje postupaka javnih nabavki. S druge strane, neke nadležnosti republičke Komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki su promenjene. Po važećem zakonu postoje brojne nadležnosti koje zaista nisu bile moguće da se primene, što zbog toga što je postojala kolizija između zakona, konkretno Zakona o prekršajima i Zakona o javnim nabavkama, pa nije bilo moguće da Republička Komisija vodi prekršajni postupak u prvom stepenu. Sada je to dovodeno na onu meru na kojoj je to trebalo inače da bude, da Republička Komisija na osnovu podataka koje dobije u okviru svoje nadležnosti vođenjem postupaka zaštite prava, naprimer, može da podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postuka nadležnom Sudu i da se na taj način zaista i ostvari potpuna svrha kontrole sprovedenih postupaka i neka odgovornost naručilaca i njihovih odgovornih lica, ali i ponuđača. Brojne novine postoje i u samom izvršenju ugovora. Sada su definisane brojne okolnosti, odnosno situacije u kojima je moguća izmena Ugovora o javnoj nabavci, moguća je promena ugovorne strane, odnosno privrednog subjekta koji je dobio ugovor, moguća je zamena podizvođača, moguće je uvođenje podizvođača koji uopšte nisu bili predstavljeni u ponudi, moguće je preuzimanje od podizvođača koji jeste bio u ugovoru poslova koje će sada sam izvođač raditi. Izmena ugovora zbog nepredviđenih okolnosti je takođe uvedena, određeni razlozi za raskid samog ugovora su nabrojani, tako da u tom delu postoje brojne novine koje će sa jedne strane možda olakšati i samim naručiocima, ali i kontrolnim organima, i na kraju i Državnoj revizorskoj instituciji kontrolu izvršenja ugovora o javnim nabavkama, a sa druge strane dati negde jasnije smernice i parametre na koji način ta kontrola treba da se vrši." 

_________________________________________

Ostaje da se vidi kako će ovaj predlog "živeti" u stručnoj javnosti, ali i na javnim raspravama koje će se po svemu sudeći organizovati u saradnji sa Privrednom komorom Srbije. Civilni sektor i stručna javnost očekuju i reakciju EU, pa se u ovom trenutku čini da pre 2019. godine teško možemo doći do novog zakonskog rešenja, a samim tim i pomaka u Poglavlju 5.

Redakcija PAKT Info

LOGO Ministarstvo kulture i informisanja

* Projekat "Evropa u praksi na lokalnom nivou" sufinansiran je sredstvima Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

ПОСТАВИ КОМEНТАР

ПОСТАВИ КОМEНТАР КАО ГОСТ

0
  • ТРЕНУТНО НЕМА КОМEНТАРА

prijaviproblem

cs4eu lat

Rad PAKT-a podržava Švedska u okviru programa Beogradske otvorene škole „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji"

 

                     

PUBLIKACIJA

publikacija

PUBLIKACIJA

anketa1

PUBLIKACIJA

anketa2

PUBLIKACIJA

anketa3