U narednih nekoliko pasusa pokušaćemo da opišemo situaciju u praksi, kroz primere sa kojima smo se suočavali bilo direktno, bilo posredno kroz analize studija slučaja. Indikativno je da se pojedine neregularnosti uočavaju i ponavljaju na više primera i u više konkretnih situacija bez obzira na geografsku udaljenost i na prvi pogled, na potpuno nepovezanim projektima.

MHE in4s.net

*foto - in4s.net

Rakita – slom pravnog sistema

Kada bi neko studentu 3. ili 4. godine Pravnog fakulteta poželeo da omogući sticanje iskustva i praksu tokom studiranja, ne postoji bolji primer da praktična znanja stekne, od slučaja izgradnje MHE Zvonce u selu Rakita, u Babušnici. Krivični, prekršajni i parnični postupci, privredni prestupi, svojinsko-pravni sporovi, ugrožavanje prava na zdravu životnu sredinu, policija, tužilaštvo, sudovi, veštačenja, upravni postupci i akti izdati pod sumnjivim okolnostima... Sve se ovo sublimira i čini ono što Rakita danas predstavlja u Srbiji – ogledalo celokupnog pravnog poretka i pokazatelj (ne)funkcionisanja pravne države. Svaki prosečno informisani građanin Srbije imao je prilike da se u prethodnih godinu dana putem nezavisnih medija informiše o problemima sa kojima se građani sela Rakita suočavaju u odbrani svoje reke. U nekoliko navrata policiji su prijavljivali investitora i njegovo privatno obezbeđenje zbog provokacija i čak fizičkih nasrtaja (postoje i snimci) na građane od strane privatnog obezbeđenja investitora. U većini ovih situacija policija i tužilaštvo su ostajali nemi, a prema našim saznanjima, ne postoji ni jedna osuđujuća presuda bilo protiv investitora bilo protiv pojedinaca iz privatno angažovanog obezbeđenja.

S druge strane, gotovo da ne prođe dan da neko od meštana Rakite čija su imanja u neposrednoj blizini ili se graniče sa MHE ne dobije prekršajnu ili krivičnu prijavu koju je podneo investitor ili neko drugo, uglavnom njemu blisko lice, usled najrazličitijih razloga, uključujući i duševni bol koji mu je nanet tekstovima na facebook-u koje su meštani sela objavljivali na svojim nalozima, a u kojima se apostrofira kršenje propisa od strane investitora.

A da li investitor – Mala Hidroelektrana Zvonce d.o.o. Beograd zaista krši propise Republike Srbije u realizaciji svog projekta ?

Rešenjem Ministarstva zaštite životne sredine br. 922-480-501-00171/1/2018-04 od 04.01.2019. godine, investitoru je zabranjeno izvođenje radova na izgradnji MHE „Zvonce“ i naloženo da teren obuhvaćen radovima sanira i vrati u prethodno stanje. Ovo bi praktično značilo da je investitor bio u obavezi da momentalno obustavi sve dalje radove na izgradnji MHE i da ukloni cevi i sve ostale građevinske komponente ugrađene i instalirane do dana donošenja rešenja. Dodatno, rešenjem Odseka za urbanizam, komunalno stambene, imovinske i inspekcijske poslove Opštinske uprave Opštine Babušnica br. 354-37/2018-02 od 03.01.2019. godine, izvođaču radova na izgradnji MHE „Zvonce“, privrednom društvu „Braum Systems“ d.o.o, zabranjeno je dalje izvođenje radova na izgradnji cevovoda na predmetnoj maloj hidroelektrani dok se ne otklone taksativno navedeni nedostaci. Uprkos navedenim rešenjima i više nego jasnoj zabrani daljeg izvođenja radova, investitor ne samo da nije uklonio do tada izvedene radove, već je sa izgradnjom nastavio, kao da nikakvo rešenje nije ni doneto. Nadležna inspekcija i pored inicijativa građana Rakite uporno odbija da ponovo izađe na teren, a ni drugi nadležni organi, prema našim saznanjima, ne preduzimaju nikakve akcije prema investitoru koji se oglušio o propise i odluke nadležnih lokalnih i republičkih institucija.

MHE Zaskovci = MHE Selište

Jedan od problema koji se u praksi pojavljuje jeste i svojevrsno „prepisivanje“ informacija i pre svega, tehničkih podataka koji se odnose na izgradnju konkretne hidroelektrane i to tako što se podaci koji su navedeni u tehničkoj dokumentaciji za MHE za koju je već dobijena dozvola, sada prepisuju i javljaju u projektu izgradnje druge MHE na potpuno drugoj teritoriji. Privredno društvo Poseidon Energy d.o.o. Beograd je u aprilu 2017. godine, nadležnom ministarstvu podnelo zahtev za odlučivanje o potrebi procene uticaja na životnu sredinu za izgradnju MHE „Zaskovci“ na reci Živadinov Dol, na Staroj Planini. Ova obaveza proizilazi iz činjenice da se predmetno područje na kome je izgradnja planirana nalazi u režimu zaštite III stepena Parka prirode Stara Planina, a u okviru ekološki značajnog područja Republike Srbije „Stara Planina“, te je usled toga odlučivanje o potrebi izrade procene uticaja neophodan deo procedure izdavanja građevinske dozvole. Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine je rešenjem od 20. juna 2017. godine odlučilo da za predmetni projekat nije potrebno izraditi studiju procene uticaja na životnu sredinu, čime je investitora oslobodilo ovog dodatnog i kompleksnog koraka u postupku dobijanja građevinske dozvole. Međutim, dubljom analizom zahteva koji je investitor u ovom slučaju podneo, mogu se uočiti neverovatne sličnosti sa zahtevom podnetim skoro dve godine ranije.

Naime, pojedine informacije u zahtevu identične su onima iz zahteva koji je za MHE „Selište“ privredno društvo Gornjak d.o.o. podnelo nadležnom ministarstvu 6. oktobra 2015. godine i to tako što se pojedine identične rečenice koje se odnose na ugrožavanje životne sredine u fazi rada objekta pojavljuju u oba zahteva, ali i tako što su investitori dostavili identične podatke o količni otpadnih materija, čvrstog otpada – peska, ali za drugu lokaciju i za hidroenergetski objekat čija je instalisana snaga za 300kW veća od predviđene instalisane snage MHE „Zaskovci“. Konačno, u opisu činilaca životne sredine koji mogu biti izloženi uticaju, investitor Poseidon Energy eksplicitno navodi da se analizirani uticaji odnose na hidroelektranu „Selište“ koju je investitor Gornjak d.o.o. trebao da radi dve godine ranijem, a ne na MHE koja je u ovom slučaju bila predmet odlučivanja. Imajući sve ovo u vidu, nadležno ministarstvo je bilo u obavezi da zahtev odbaci kao neuredan, jer je sadržao nedostatke koji organ sprečavaju da postupa po njemu, odnosno sadržao je podatke koji se odnose na drugu lokaciju i drugi projekat. Međutim, to se nije dogodilo i ministarstvo je donelo rešenje po predmetnom zahtevu na način gore opisan pod izgovorom da u zakonom predviđenom roku nisu dostavljena mišljenja zainteresovanih organa i organizacija niti javnosti.

Prema našim saznanjima, nikakvih naknadnih posledica nije bilo po obrađivača i/ili investitora ni naknadno.

MHE koreni.rs

*foto - koreni.rs

Slučaj Predolske reke

Slična situacija prethodno opisanoj, odnosno, sličan problem sa kopiranjem podataka dogodio se u slučaju druge dve reke (toka) – Malog Rzava i Predolske reke.

Ono što organi nadležni za izdavanje građevinske dozvole i pratećih dokumenata stalno potenciraju, jeste da oni po zakonu nisu dužni da tokom objedinjene procedure ulaze u istinitost i verodostojnost dokumenata koja im se uz zahtev prilažu, odnosno, nisu ovlašćeni da tumače sadržinu pojedinačnih akata. Ovo istina jeste propisano zakonom i tačno je da bi svako drugo rešenje u praksi bilo neodrživo, imajući na umu obimnost tehničkih znanja sa kojima bi morao da raspolaže onaj kome bi bilo dozvoljeno da tumači svaki od pojedinačnih dokumenata na ovaj način; međutim, čini se da zakon nije ponudio adekvatna rešenja kada je u pitanju odgovornost za akta koja su izdata mimo zakona, odnosno, koja sadrže grube nepravilnosti poput one opisane u prethodnom pasusu i u narednim redovima. Prilikom javnog uvida u urbanistički projekat za MHE „Lazine“ na Malom Rzavu (oktobar 2014.) aktivisti zaštite životne sredine su ukazali na netačne podatke, odnosno na podatke koji su prepisani iz drugog dokumenta koji se odnosi na Predolsku reku u slivu reke Ibar. U Urbanističkom projektu koji je izradilo privredno društvo “Balkan gradnja” iz Užica, u delu Tehničko rešenje MHE ‘’Lazine“, u opisu tehničkog rešenja brane za MHE „Lazine“, navode se sledeći podaci: ‘’Ovakav tip vodozahvata (odnosi se na MHE Lazine, prim. aut.) je projektovan da odgovara karakteristikama Predolske reke, kao i okolnoj geografiji terena’’. Uvidom u realizovane projekte preduzeća „Balkan gradnja“, udruženje za zaštitu životne sredine iz Arilja, učesnik u javnom uvidu, zaključilo je da su podaci iz urbanističkog projekta prepisani iz projekta koji je izrađen za MHE planiranu na Predolskoj Reci, pritoci Ibra, koja se nalazi na sasvim drugoj lokaciji koja nije ni bila predmet urbanističkog projekta za MHE „Lazine“. Bez obzira da li se radi o slučajnom propustu izrađivača urbanstičkog projekta nesumnjiva je činjenica da tehničko rešenje koje odgovara brani na Predolskoj Reci ne može biti preslikano na tehničko rešenje za MHE „Lazine“ zbog proste činjenice da se radi o drugom vodotoku, na drugoj lokaciji, u drugoj jedinci lokalne samouprave i drugačijem geografskom okruženju. Prema dostupnim podacima urbanistički projekat nije odbačen već je prihvaćen kao osnova za razmatranje lokacijskih uslova za izgradnju MHE „Lazine“. Međutim, projekat MHE „Lazine“ nije realizovan zbog negativnih lokacijskih uslova. Između ostalih razloga za odbacivanje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova Opštinska uprava opštine Arilje navele je da je Zavod za zaštitu prirode odbio izdavanje uslova zaštite prirode jer je procenjeno da bi se planiranim aktivnostima „trajno narušile ekološke odlike ribolovne vode, da bi došlo do degradacije prirodnih vrednosti i izmene staništa, što bi ugrozilo i riblji fond, a promena hidrološk-og režima bi uticala na životni ciklus, posebno mrest ribljih vrsta“. U rešenju Zavoda za zaštitu prirode navedeno je da je Programom upravljanja ribarskim područjem „Zapadna Morava“ ceo tok reke Mali Rzav proglašen je za posebno stanište riba. Mišljenje Zavoda za zaštitu prirode u ovom slučaju pokazuje da se prepisivanje podataka iz planskih ili urbanstičkih akata koji se odnose na drugu lokaciju ne može smatrati manjim propustom izrađivača već da tehničko rešenje za svaki pojedinačni projekat mora odgovarati konkretnim uslovima na lokaciji za koji se izrađuju planski i urbanistički dokumenti.

Izgradnja bez planskog osnova – Nera i Prištavica

Obe MHE koje opisujemo u narednim redovima, iako geografski vrlo udaljene, prati vrlo slična priča u smislu pravnih nedostataka koji se javljaju od samog početka njihove gradnje. Obe MHE se nalaze u poodmakloj fazi izgradnje i po svemu sudeći, jedini mogući vid borbe protiv njihovog puštanja u pogon predstavlja mogućnost pobijanja upotrebne dozvole u trenutku kada za to dođe vreme, odnosno zahtev za njeno dobijanje bude podnet. Reka Nera je međunarodni vodotok u južnom Banatu i protiče kroz Rumuniju i Srbiju. Nera pripada zaštićenom području izuzetnih odlika „Karaš-Nera“, dok je vodotok zaštićen kao ekološki koridor od međunarodnog značaja u okviru ekološke mreže. Prema Uredbi o ekološkoj mreži na ekološkim koridorima je zabranjena promena morfoloških i hidroloških osobina područja od kojih zavisi funkcionalnost koridora. Jaruga je derivacioni kanal reke Nere i proteže se duž njene desne obale, u dužini od 12 km. Od 1990. godine Jaruga je bez vode, tako da su i funkcije odbrane od poplave i odvođenja suvišnih voda svedene na najmanju meru. Upravo ovde se i gradi MHE „Jaruga“. Kako je kanal ostao bez vode namera investitora je da vodu potrebnu za funkcionisanje MHE prevede iz Nere. U važećem Prostornom planu opštine Bela Crkva (PPO) iz 2008. godine predviđena je mogućnost razvoja hidroenergetskog potencijala na teritoriji opštine, kroz izgradnju malih hidroelektrana kapaciteta 0,1-10 MW. Grafičkim delom plana (koji čini sastavni deo PPO-a) predviđena je izgradnja ukupno 5 (pet) MHE na kanalu Jaruga, u katastarskim opštinama Bela Crkva i Vračev Gaj. Međutim, predmetna MHE koja je u postupku izgradnje, gradi se na potpuno drugoj lokaciji, u katastarskoj opštini Kusić, dakle, van obuhvata predviđenog PPO-om za izgradnju MHE, te kao takva, njena izgradnja nije u skladu sa važećim prostornim planom, a što je neophodni preduslov za odobrenje izgradnje. Pored toga, zemljište na kome se predmetna MHE gradi, važećim prostornim planom koji predstavlja osnov izgradnje (a koji nije izmenjen), određeno je kao poljoprivredno zemljište, na kome je izgradnja dozvoljena samo za određenu grupu objekata, ali ne i zaenergetske objekte, uključujući ovde i MHE, za koje je bilo neophodno izvršiti prenamenu ovog zemljišta u građevinsko zemljište, pod uslovom naravno, da je ovo u konkretnom slučaju moguće na osnovu primenljivih propisa i planske dokumentacije. Dodatno, pomenuti plan predstavlja samo planski osnov, dok je sam postupak izgradnje neophodno dodatno konkretizovati usvajanjem adekvatnih urbanističkih planova. Rešenje, kojim je investiroru „Hidro Sporea Živojin“ iz Bele Crkve, izdata građevinska dozvola na predmetnoj MHE, navedeno je da se, između ostalog, predmetna dozvola izdaje na osnovu lokacijske dozvole izdate od strane istog organa. Pomenutom lokacijskom dozvolom je, kao planski osnov za izdavanje lokacijske dozvole, a posredno kasnije i građevinske dozvole, naveden upravo PPO Bela Crkva.Članom 19. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se Prostorni plan jedinice lokalne samouprave donosi „za teritoriju jedinice lokalne samouprave i određuje smernice za razvoj delatnosti i namenu površina, kao i uslove za održivi i ravnomerni razvoj na teritoriji jedinice lokalne samouprave“. Ovim dokumentom se dakle, ne mogu određivati uslovi izgradnje konkretnih objekata na određenom području, jer isti sadrži samo smernice i uslove, rečju - definiše strateški pravac razvoja određenog prostora lokalne zajednice. Dalje, članom 28. istog zakona propisano je da plan detaljne regulacije, između ostalog sadrži granice plana i obuhvat građevinskog područja, podelu prostora na posebne celine i zone, detaljnu namenu zemljišta i kapacitete za saobraćajnu, energetsku, komunalnu i drugu infrastrukturu. S tim u vezi, logično je zaključiti da je za izgradnju koja se odvija na pomenutoj lokaciji, bilo neophodno doneti detaljniji planski dokument, preciznije, adekvatan urbanistički dokument na osnovu koga bi bili precizirani uslovi izgradnje, ali takođe i izmenjen PPO, koji bi omogućio usvajanje nižih planskih dokumenata koji bi ovo dozvolili.  Iz svega navedenog, može se zaključiti da MHE Jaruga nije mogla biti izgrađena na osnovu PPO na osnovu koga je izgrađena, i to iz najmanje dva razloga: izgradnja MHE na mestu na kome je podignuta nije bila predviđena prostornim planom; izgradnja nije ni mogla biti izvedena na osnovu PPO, već je bilo potrebno doneti detaljniji planski (urbanistički) dokument.

**

Vrlo slična situacija ovoj u Beloj Crkvi, događa se i sa izgradnjom MHE Ravni, na reci Prištavici, na teritoriji grada Užica. Naime, rešenjem kojim je izdata građevinska dozvola za izgradnju male hidrocentrale instalisane snage 470 kW u I fazi, propisano je da je ista izdata u skladu sa lokacijskim uslovima koje je izdao nadležni organa gradske uprave GradaUžica. Ovim dokumentom propisano je da je planski dokument koji se primenjuje na predmetnu lokaciju Prostorni plan Grada Užica iz 2010. godine. Shodno ovome, važi sve što je prethodno rečeno za izgradnju MHE na reci Neri, a u vezi sa hijararhijom planskih dokumenata i obaveznom izradom plana detaljne regulacije. Dodatno, Prostornim planom je predviđena mogućnost izgradnje malih hidoelektrana na rekama Đetinji, Bratešini, Konjskoj reci, Sušici, Volujcu, Derventi i Velikom Rzavu, ali ne i na Prištavici. PP grada Užica na još nekoliko mesta praktično onemogućava izgradnju MHE, osim na lokacijama gore navedenim, pa tako na strani 15. plana, izričito se navodi da je „angažovanje ovog vodnog zemljišta u bilo kakve svrhe (izuzev neposredne zaštite samih vodotokova) isključeno“, što isključuje mogućnost eksploatacije istog za potrebe funkcionisanja MHE. Prostorni plan dalje, u delu koji obrađuje pitanja „novih obnovljivih izvora energije“ propisuje da je „obaveza detaljnih istraživanja konkretnih mikrolokacija malih hidroelektrana, njihovih tehničkih karakteristika i uslova izgradnje, u skladu sa odgovarajućom studijskom i tehničkom dokumentacijom, predviđenom Zakonom“ , što praktično znači da su nadležni organi bili u obavezi da precizno utvrde uslove izgradnje MHE na navedenojlokaciji, kroz izradu detaljnijeg urbanističkog akta, do čega nikada nije došlo.

Može i gore - izgradnja MHE bez planskog osnova i bez građevinske dozvole

Nažalost, u praksi postoje i drastičniji primeri kršenja pozitivnih propisa od slučajeva Nere i Prištavice, a jedan od takvih slučajeva predstavlja izgradnja MHE „Jovanovići“ u selu Dobrača, na reci Panjici, opština Arilje. Izgradnja MHE „Jovanovići“ započeta je i vršena bez građevinske dozvole. Preduzimanje građevinskih radova bez građevinske dozvole predstavlja ozbiljno krivično delo (ako uopšte postoje druga) za koje je predviđena i kazna zatvora. Međutim, investor i izvođač ovako izvedenih radova, naknadno je dobio građevinsku dozvolu za izgradnju objekta, a da pritom nije ni sankcionisan na bilo koji način, što su ovlašćena lica iz nadležne građevinske inspekcije Arilja prokomentarisala kao svoju „blagonaklonost“ i „puštanje“ investitora, jer „nije poenta“ kažnjavati (?!?!). Radovi na izgradnji MHE „Panjica“ započeti su 2018. godine, a investitoru VSP Energy d.o.o. je prethodno u dva navrata odbijen zahtev za izdavanje građevniske dozvole u istoj godini. I pored ovoga, investitor je sa radovima započeo, a o čemu je već izveštavao i „Insajder“ u novembru 2018. godine.

Prilikom nelegalne gradnje na reci Panjici oštećeno je rečno korito, biljna vegetacija u okolini gradilišta, narušeno stanište divlje faune i ugrožene životinjske vrste kojima je reka prirodno staniše. Sve ovo je međutim trebalo biti sprečeno obaveznim definisanjem uslova realizacije projekta, koji bi bili definisani u građevinskoj dozvoli, odnosno tehničkoj dokumentaciji koja dozvolu prati, nakon čega bi bilo jasno utvrditi u kom delu je do propusta došlo i ko je za to odgovoran. Ovako – odgovorni su svi, a neće odgovarati po svemu sudeći – niko. Ako bi se zakon primenjivao u potpunosti i dosledno, kako bi zakon jedino i trebalo da se primenjuje, a zakonom je predviđeno da se nelegalno izgrađeni objekti ruše a odgovorna lica kažnjavaju zbog nelegalne gradnje, jasno da ovakav objekat u uređenom društvu gde se vladavina prava poštuje ne bi niko ni pomislio da izgradi, a ukoliko bi se nekim čudom i usudio da ga izgradi, isti bi odmah bio porušen, a investitor drastično kažnjen. Dodatno, nakon što je građevinska inspekcija konačno ipak izdala rešenje o zabrani radova, investitor je nastavio da gradi kao da se ništa nije dogodilo, a inspekcija je najavila da će slučaj proslediti policiji. Radovi su i pored svega nastavljeni. Naknadno, decembra 2018. godine, Opštinska uprava opštine Arilje je izdala građevinsku dozvolu za izgradnju prve faze MHE „Jovanovići“ na reci Panjici. Građevinska dozvola je izdata, kako je navedeno u rešenju, za izgradnju prve faze MHE „Jovanovići“. U rešenju se navodi, između ostalog, da se dozvola izdaje za izgradnju mašinske zgrade, vodozahvata sa ribljom stazom, taložnice i dovodnog cevovoda, odnosno za delove objekta koji su već izgrađeni bez građevinske dozvole.

Izgradnja MHE bez uslova zaštite prirode

Među drastične pojave kršenja propisa spada i izgradnja MHE bez odgovarajućih uslova zaštite prirode ili suprotno izdatim uslovima.

Zakonom o zaštiti prirode utvrđeno je da se aktivnosti i projekti u kojima se koriste prirodni resursi sprovode u skladu sa merama zaštite prirode utvrđenim u planovima, osnovama i programima i u skladu sa projektno-tehničkom dokumentacijom, na način da se izbegnu ili na najmanju meru svedu ugrožavanje i oštećenje prirode. Zakonom je takođe utvrđeno da se u postupku izrade planova, osnova, programa i projekata pribavljaju uslovi zaštite prirode koje izdaje nadležni zavod za zaštitu prirode. Izdavanje uslova zaštite prirode predstavlja preventivnu meru zaštite životne sredine i izvođači radova i investitori su dužni da se ovih usova pridržavaju tokom izgradnje i rada postrojenja. Logična posledica nepoštovanja odredbi Zakona o zaštiti prirode bila bi zabrana izgradnje ili zabrana rada postrojenja koja sa ovim uslovima nisu usklađena. Prikaz slučajeva koji slede utemeljen je na dokumentaciji Zavoda za zaštitu prirode i Ministarstva zaštite životne sredine i istraživanjima koja su obavile relevantne naučne institucije. Javnost je sa ovim slučajevima upoznata i zahvaljujući istraživačkom radu novinara Centra za istraživačko novinarstvo i Insajdera kao i zalaganjima lokalnih aktivista iz Jošaničke Banje iz Odbora za zaštitu i razvoj Jošaničke Banje. Na reci Jošanici i u slivu Jošanice izgrađeno je oko 15 MHE od kojih se neke nalaze u Nacionalnom parku „Kopaonik“. U derivacione cevi stavljeno je oko 27 km rečnih tokova. Na reci Jošanici, čiji glavni tok imadužinu od 48 km, u cevi je stavljeno oko 13 km vodotoka. Samo na reci Jošanici izgrađeno je 5 MHE. Izgradnja MHE na Jošanici i njenim pritokama predstavlja ilustrativan primer negativnih kumulativnih efekata izgradnje MHE. Negativan kumulativni efekat ovde je posebno izražen, jer nekoliko objekata nema vodozahvatne građevine, već se voda samo sprovodi cevovodom od jedne do druge mašinske zgrade (mašinska zgrada MHE „Kašići“ prima vodu iz mašinske zgrade MHE „Belci“; mašinska zgrada MHE „Marići“prima vodu iz mašinske zgrade MHE „Vladići“; mašinska zgrada „Velež 1“ prima vodu cevovodom iz mašinske zgrade MHE „Velež“; mašinska zgrada MHE „Velež“ dobija vodu cevovodom direktno iz mašinske zgrade MHE „Samokovka 1“; mašinska zgrada MHE „Samokovka 1“ prima vodu cevovodom dužine gotovo 5 kilometara). Na zahtev Odbora za zaštitu i razvoj Jošaničke Banje Zavod za zaštitu prirode je januara 2014. godine izvršio stručni nadzor na delu vodotoka reke Jošanice i došao do sledećih zaključaka: Za MHE „Drenje“, „Velež“ i „Belci“ izdate su građevinske dozvole bez odgovarajućih uslova Zavoda za zaštitu prirode, do je MHE „Županj“ izgrađena uprkos činjenici da su izdati negativni uslovi Zavoda za zaštitu prirode. Samo MHE „Marići“ i „Kneževići“ imaju izdate uslove Zavoda. Izvršenim radovima na navedenim MHE došlo je do ugrožavanja i oštećenja ekosistema Jošaničke reke u veoj meri i na širem prostoru.

UMESTO ZAKLJUČKA

Nema nikakve dileme da je pozitivnim propisima Republike Srbije izgradnja malih hidroelektrana dozvoljena i da je u potpunosti očekivano veliko interesovanje potencijalnih investitora za ovu unosnu i vrlo (za njih) primamljivu vrstu posla.

Međutim, ukoliko je država odlučila da krene ovim putem i to predstavlja njenu stratešku orjentaciju, neophodno je ustanoviti i što je još važnije poštovati i sprovoditi propise koji regulišu izgradnju i funkcionisanje MHE.

U praksi se pokazalo da to do sada nije bio slučaj i da su promene u pristupu neophodne. U narednih nekoliko crtica, iznosimo predloge na koji način bi se i u postojećim uslovima i sa trenutnim zakonskim rešenjima, proces izgradnje mogao unaprediti:

-          Svaka lokacija je priča za sebe i svaka reka specifična i bogata različitim biljnim i životinjskim svetom. Tako im treba i pristupiti: za svaku lokaciju i MHE neophodno je napraviti temeljne analize i ustanoviti da li je i pod kojim uslovima moguće na konkretnoj lokaciji izgraditi MHE;

-          Poštovanje planskog osnova – izgradnja se ne može obavljati na osnovu generalnih planskih dokumenata; neophodno je poštovati plansku dokumentaciju i gde je potrebno menjati ili usvajati nova detaljnija planska dokumenta, u skladu sa propisima, a onda poštovati uslove koji su planskim dokumentima diktirani;

-          Izdavanje dozvola svih vrsta mora biti u skladu sa propisima, na temelju prethodno urađenih studija i neophodnih saglasnosti koje se odnose na zaštitu reka i vodotokova, prirode, biljnog i životinjskog sveta i sl;

-          Učešće javnosti, a pre svega organizacija civilnog društva i aktivista koji se bave zaštitom životne sredine, u svim fazama postupka je od suštinskog značaja za kontrolu zakonitosti i praćenje postupka izgradnje;

-          Saradnja sa ljudima na terenu, meštanima sela u kojima se ove reke nalaze neophodna je, ali predstavlja i obavezu – to su njihove reke, a te reke su njihov život.

KOMPLET LOGO BOŠ

ПОСТАВИ КОМEНТАР

ПОСТАВИ КОМEНТАР КАО ГОСТ

0
  • ТРЕНУТНО НЕМА КОМEНТАРА

prijaviproblem

cs4eu lat

Rad PAKT-a podržava Švedska u okviru programa Beogradske otvorene škole „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji"

 

                     

PUBLIKACIJA

publikacija

PUBLIKACIJA

anketa1

PUBLIKACIJA

anketa2

PUBLIKACIJA

anketa3