drina

Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2020. godinu predviđaju se ukupni prihodi od 1.314,5 milijardi dinara i rashodi u visini 1.334,7 milijardi dinara. Iako ministar finansija ističe u medijima da se radi o razvojnom budžetu, u okviru razdela 25 – zaštita životne sredine, planirana su sredstva u iznosu od 7.900.287.000 dinara, što je u delu „zelene“ javnosti ali i Fiskalnog saveta ocenjeno kao nedovoljno da se zakrpe i postojeće „rupe“. Kako se onda ovakav budžet može okarakterisati kao „razvojni“ ?

U odnosu na ukupno planirane rashode republičkog budžeta u 2020. godini, za ekologiju je odvojeno 0,59%, a ukoliko se posmatra odnos sa bruto društvenim proizvodom iz 2018. godine, situacija je još poraznija, svega 0,155 %. Zabrinutost i nezadovoljstvo pretežno dolazi od strane dela „zelenog“ civilnog sektora i gotovo stidljivo od strane Fiskalnog saveta. Pored toga upućena je kritika na to što je najveći deo sredstava u ovoj oblasti opredelјen za intervencije, odnosno reaktivno delovanje, umesto preventivnog delovanja u ovoj veoma značajnoj oblasti.

Opredelјena sredstava u okviru razdela 25 – zaštita životne sredine, izgleda ovako:

  • podsticaji za ponovnu upotrebu i iskorišćenje otpada – 3.500.000.000 dinara
  • interventne mere u vanrednim okolnostima, zagađivanje životne sredine i druge interventne mere – 500.000.000 dinara
  • uređenje sistema upravlјanja otpadom – preko 300.000.000 dinara
  • programi upravlјanja zaštićenim prirodnim dobrima od nacionalnog interesa – 235.000.000
  • Agenciji za zaštitu životne sredine – 330.000.000

KARIĆ media centar

*foto - Media centar

Državni sekretar ministarstva za zaštitu životne sredine Ivan Karić između ostalog navodi da su Predlogom Zakona o budžetu za 2020. godinu, u okviru razdela 25, planirana sredstva u iznosu od 7.900.287.000 dinara, što je za 1.700.000.000 uvećanje u odnosu na prethodnu godinu i dodaje da ovo uvećanje i raspodela sredstava pokazuju želјu Vlade Republike Srbije i Ministarstva zaštite životne sredine da se intenzivnije i hrabrije uhvate u koštac sa nagomilanim ekološkim problemima.

fotka MIJAT

* foto - Pakt info

Sa druge strane, Miroslav Mijatović iz Podrinjskog anti korupcijskog tima (PAKT) kaže da bi ga bilo sramota da izlazi u javnost, da je kojim slučajem na mestu Karića :

Da Karić ima obraza i morala, podneo bi ostavku i priznao da nema kapaciteta da radi posao za koji je plaćen. Ovakva viđenja budžeta za životnu sredinu su neprihvatljiva sa stanovišta zdravog razuma, pa mi godinama čekamo na odgovor gde odlazi „ekološki novac“. Pazite, godišnje se u budžet republike slije 11,3 milijardi dinara od ekoloških taksi i naknada, a oni potom za zaštitu životne sredine opredele 7,9 milijardi. Gde je u međuvremenu nestalo skoro 3,5 milijardi niko ne daje odgovor. Da se razumemo, ništa bolja situacija nije ni na lokalu, a to potvrđuje i istraživanje naših kolega iz organizacije „Stanište“ koji su analizirali upotrebu „Zelenog fonda“ na lokalu. Kada ova dva podatka saberete, kao rezultat dobijamo trenutno stanje u kojem se Srbija nalazi po pitanju zaštite životne sredine. To je konstatovao i Fiskalni savet u svojoj analizi iz 2018. godine, ali očigledno se niko na to nije obazirao. Ne možemo pričati o razvoju, a tek o održivom razvoju, ako za ekologiju godišnje kao društvo izdvajamo tek 0,15% bruto društvenog proizvoda, to je prosto neshvatljivo!“

Siniša MALI istinomer

* foto - Istinomer

Ministar finansija Siniša Mali, istakao je da je ključna karakteristika budžetske politike u 2020. godini ravnomerna raspodela fiskalnog prostora na povećanje životnog standarda, odnosno na povećanje plata i penzija za oko 1,3 odsto BDP, podsticaj rastu kroz povećanje javnih investicija, i poresko rasterećenje rada.

Godine provedene u politici ostavile su traga na ministra finansija“ – ističe Mijatović i nastavlja,

„On ovde očigledno govori sa pozicije političara, a ne ekonomiste. Možemo diskusiju da vodimo šeretski, ali zapamtite, nema poboljšanja životnog standarda bez ekoloških standarda i gotovo da nema kapitalnih investicija bez investicija u životnu sredinu. Nema iskrene priče o razvoju dok raspravljamo o tome gde nestaju i na šta se troše 3,5 milijardi ekoloških dinara. Mi dakle nismo u stanju da u ekologiju vratimo samo ono što nam ona kroz takse i naknade na godišnjem nivou donese. Hoćemo u EU i stalno se nešto ljutimo na njih, spremni smo i da držimo pridike, a narod ne zna da ta ista EU prikuplja 2,3% njihovih nacionalnih dohodaka (BDP) ili nešto iznad 6% svih fiskalnih prihoda za zaštitu životne sredine. Pa sad samo uporedite gde smo tu mi sa naših 0,155 %. Nikako da shvatimo da ulaganje u ekološke standarde nije trošak već investicija u zdravlje nacije. Kako podstičemo zelenu ekonomiju ? Pa tako što se grupa ekoloških organizacija izborila za pozitivniji tretman zelenih javnih nabavki i tražila da se paralelno sa novim zakonskim odredbama odrede i indikatori pomoću koji bi se merili učinci. Znate li kako su zakonodavci reagovali na ovu incijativu? Pa tako što su stavili da indikator bude „jedna zelena javna nabavka“ sprovedena u toku kalendarske godine. Zamislite, umesto da pruženu šansu iskoristimo za podsticaj zelene ekonomije, mi smo spremni sve da izvrgnemo ruglu. To je Srbija danas, a pošto se svaka realna politika ocrtava kroz budžet, slobodan sam da kažem da u Srbiji trenutno nema politike za zaštitu životne sredine odnosno, ima je deklerativno, ali je nema suštinski, gotovo da je nema. I kao što neko skoro reče, mi moramo da osnivamo Ministarstvo odbrane životne sredine. Nema nam druge. Ali nekako ne mogu da se otrgnem utisku da svi ćute, od ministarstva pa sve do civilnog sektora.“

Odgovarajući na konstatacije Fiskalnog saveta da nisu predviđena ulaganja u razvoj komunalne infrastrukture odnosno postrojenja za pričišćavanje otpadnih voda, ministar Mali je rekao da komunalna infrastruktura u nadležnosti lokalnih samouprava, ali i da je u budžetu planiran kredit između 200 i 300 miliona evra kako bi se gradovima i opštinama pomoglo u tom smislu. I sve bi to bilo uredu da su problem samo pare. Srbija i njene lokalne samouprave imaju izražene probleme i u segmentu kadrovskih kapaciteta, dok na snazi i dalje ostaje aktuelna zabrana zapošljavanja.

 

Redakcija PAKT Info

ПОСТАВИ КОМEНТАР

ПОСТАВИ КОМEНТАР КАО ГОСТ

0
  • ТРЕНУТНО НЕМА КОМEНТАРА

prijaviproblem

cs4eu lat

Rad PAKT-a podržava Švedska u okviru programa Beogradske otvorene škole „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji"

 

                     

PUBLIKACIJA

publikacija

PUBLIKACIJA

anketa1

PUBLIKACIJA

anketa2

PUBLIKACIJA

anketa3