Pin It

Pored napred navedenih načela, koja je potrebno ostvariti bar u razumnoj meri da bi budžet kao proizvod mogao da se opravda, priprema i donošenje budžeta treba da se odvija blagovremeno. Hronologija pripreme budžeta zavisi od veličine i složenosti teritorijalno političke jedinice za koju se budžet donosi. Nije isto doneti budžet federalne države, regiona, velikog grada ili neke male opštine.

budžet 3

Pripreme za donošenje budžeta Evropske unije počinju oko 14 meseci pre početka godine za koje se budžet donosi, dok pripreme budžeta Republike Srbije počinju oko 8 meseci pre početka date budžetske godine. Za lokalnu samoupravu pripreme za donošenja budžeta počinju oko 6 meseci pre nastupanja budžetske godine. Ti rokovi se mogu smatrati razumnim, imajući u vidu da je Evropska unija zajednica 28 država i sa mnoštvom institucija i korisnika budžeta. Iskustvo kaže da je to dovolјan period, mada se u nekoliko navrata desilo da budžet Unije nije usvojen pre budžetske godine, pa se prešlo na privremeno finanansiranje. Slično se može reći za hronologiju budžeta Republike Srbije i opština u Srbiji. To je načelno dovolјno vremena da se postupak donošenja budžeta obavi. Ako se desi da se rok prekorači, to se obično događa usled izbornog ciklusa, blokade zakonodavnog tela (ili nadležne opštinske ili gradske skupštine), velikih i iznenadnih elementarnih nepogoda i nesreća ili promene vladajuće većine na lokalu i državi.

Na kraju treba reći da sem načela i hronologije postoje i neke druge stvari koje utiču na kvalitet budžetskog procesa. U zemlјama koje nemaju duže iskustvo tržišne privrede budžet standardno pati od nekoliko slabosti. Prva od njih je da je akcenat na sredstvima, a ne na postignutim rezultatima. Drugo, u standardne slabosti spada i težnja da se budžet pre svega vidi kao računovodstveni, a ne finansijski instrument. Jedna od posledica toga je da opštine imaju velike teškoće u dobijanju kredita od komercijalnih banaka, zato što je ovima potreban finansijski, a ne računovodstveni izveštaj. U sastavlјanju finansijskih izveštaja opštine u Srbiji su još uvek veoma nevešte. Treće, standardno se posvećuje malo pažnje transparentnosti i pitanjima revizije (nezavisne konrole kako su se budžetska sredstva trošila i kakvi su rezultati postignuti).

Četvrto, opštinske vlasti često pate od sindroma „da pitamo viši nivo“, a više vlasti pate od sindroma paternalizma („očinske brige“). Trebalo bi da ovi problemi slabe sa protokom vremena i uhodavanjem navika koje su normalne za tržišne demokratije u okviru vladavine prava.

logo INFORMISANJE                                                                                                 Veliki grb LOGO LOZNICA

ПОСТАВИ КОМEНТАР

ПОСТАВИ КОМEНТАР КАО ГОСТ

0
  • ТРЕНУТНО НЕМА КОМEНТАРА

prijaviproblem

cs4eu lat

Rad PAKT-a podržava Švedska u okviru programa Beogradske otvorene škole „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji"

 

                     

PUBLIKACIJA

publikacija2020

 PUBLIKACIJA

publikacija

PUBLIKACIJA

anketa1

PUBLIKACIJA

anketa2

PUBLIKACIJA

anketa3