Reč transparentnost se odomaćila u srpskom i potisnula domaće izraze – prozirnost, providnost, jasnoća. Zahtev transparentnosti ima internu (unutrašnju) i eksternu (spolјnu) stranu. Unutrašnja znači transparentnost za one koji donose budžet, spolјašnja važi za sve ostale, uklјučujući građane, organizacije, firme, itd. Prvi deo je lakše zadovolјiti, jer je profesionalna pretpostavka da oni koji stvaraju budžet razumeju i budžet i budžetski proces. Osim pretpostavke profesionalnosti, oni koji donose budžet imaju potrebne informacije.
Kada je u pitanju spolјašnja transparentnost, većina građana ima problema na obe tačke. Prvo, većina građana nisu ekonomisti, da bi mogli da shvate budžet. Ni oni ekonomisti koji rade u komercijalnim firmama ne moraju biti stručnjaci za budžet. Drugo, za razliku od onih koji učestvuju u donošenju budžeta, građani nemaju informacije o budžetu. Često je taj nedostatak rezultat nepostojanja interesovanja. Neki veruju da je to komplikovano, drugi da svejedno ništa ne može da se promeni, treći ne žele da gube vreme i novac, četvrti nemaju nikakvu alternativnu ideju za budžetske stavke, itd. Ovakva asimetrija između donosilaca budžeta i građana nosi određene rizike. Najveći je da izvršna i administrativna vlast zloupotrebe sredstva budžeta za svoje svrhe i da prenebregnu interese građana. Recimo da vlasti asfaltiraju ulice i obnove zelenilo u kraju gde stanuju najviši lokalni funkcioneri i njihovi prijatelјi, da daju poslove firmama koje će im dati proviziju, da učine svojoj rodbini i prijatelјima naručujući poslove kod njihovih firmi. Ili da sredstva usmere na usluge interesnim grupama, kako bi time „kupili“ glasove za izbore. Drugi rizik je da vlasti budžet ne shvate kao važno razvojno sredstvo.
Da bi se predupredili rizici, potrebno je osigurati spolјnu dimenziju transparentnosti, kako bi građani, interesne grupe i organizacije imali priliku da iznesu mišlјenje o budžetu i da ga po potrebi koriguju. Transparentnost i javnost u donošenju budžeta je više važna za predupređivanje zloupotreba, nego za lansiranje razvojnih i kreativnih ideja. Razlog je očit. Ako je budžet transparentan, moguće je uočiti zloupotrebe. Ali da bi se one uočile, potrebna je zainteresovanost i kvalifikovanost građana i organizacija. Ni jedno ni drugo nije lako postići. Za davanje dobrih ideja, oba ta svojstva moraju biti još izraženija. Zato je verovatnije da će transparentnost budžetskog procesa doprineti predupređivanju zloupotreba budžeta, nego pojačavanju razvojne funkcije. Još preciznije, to će učiniti da budžet bude više u funkciji građana.
Da bi se osigurala transparentnost budžetskog procesa, minimalni zahtev koji bi morao biti ispunjen značio bi javnost rasprave. Ona je, naravno, nužan, mada ne i dovolјan uslov transparentnosti. Usled toga, bilo bi potrebno da javna rasprava o budžetu bude obavezna prema zakonu. To je preporuka Evropske povelјe o lokalnoj samoupravi, a to je i praksa u više zemalјa Evropske unije. Konačno, to je jedna dobra praksa i kao takvu je treba imati u sopstvenom zakonu, nezavisno kakva su rešenja drugde u svetu. Javnost rasprave neće smetati onim lokalnim vlastima koje profesionalno i bez zloupotreba koncipiraju i sprovode budžet. Zakonska obaveza javne rasprave o budžetu mogla bi biti značajna prepreka za vlasti koje žele da zloupotrebe budžetska sredstva.
ПОСТАВИ КОМEНТАР
ПОСТАВИ КОМEНТАР КАО ГОСТ