Tweet

Javna rasprava je jedini način na koji javnost može steći neposredan uvid u budžet i njegove projekcije. Verovatno je to osnovni razlog što je obavezna javna rasprava zakonski standard u skoro svim civilizovanim zemlјama.Postoje i neka druga pitanja koja utiču na sadržaj i kvalitet budžeta. U zemlјi u kojoj nema tradicije građanskog učešća i inicijativa u javnim politikama proteći će mnogo vode, dok se ta navika ne promeni. Medijska pažnja je takođe važna okolnost, koja može da podstakne interes građana za donošenje opštinskog budžeta. Političari modernijih shvatanja su takođe faktor, pošto oni u osnovi teže da podstaknu učešće građana.

Opštinske vlasti takođe mogu i same da se potrude da zainteresuju građane, recimo tako što će proces donošenja budžeta biti predstavlјen na više načina. Da bi javna rasprava mogla da bude dobra i korisna, potrebno je da predlog budžeta bude objavlјen na različite načine. To znači, na internet prezentaciji opštine, u nekom pisanom mediju, odštampan na papiru ili objavlјen na CD-u. Takođe je potrebno da postoji kratak prikaz budžeta na jednoj strani formata A4, kao i u integralnoj formi. Potrebno je da uz tabele postoji pisano obrazloženje. Posebno je važno da se obrazloženje budžeta poveže sa važnijim budžetskim korisnicima, kako bi mogla da se prati svrha budžetskih rashoda, tj. kako bi budžet mogao da se prati po dubini. Takođe je vrlo korisno ako je projekcija budžeta za narednu godinu navedena uporedo sa budžetima najmanje od jedne prethodne godine. To pomaže u shvatanju budžeta i olakšava potrebna poređenja.

Okolnost da postoji javna rasprava ne mora garantovati njen kvalitet. Rasprava koja se sporvodi iz čisto formalnih razloga može odbiti i ono malo zainteresovanih i kvalifikovanih pojedinaca, koji su imali nameru da u njoj učestvuju. Sasvim je drugačije ako se osigura kvalifikovan govornik, koji će objasniti osnovne komponente budžeta i time omogućiti zainteresovanim građanima da ga bolјe shvate. Modeli javnih rasprava mogu biti različiti. Moguće je da to bude opšta javna rasprava, koja se odvija na jednom ili više mesta. Druga mogućnost je da se javna rasprava vodi prema teritorijalnom rasporedu. Treća mogućnost su javne rasprave koje se vode prema osnovnim budžetskim kategorijama i osnovnim interesnim grupama (komunalije, gradnja, zdravstvo, sport, kultura, obrazovanje...). Model javne rasprave ne bi trebalo zakonski propisivati, već bi gradovima i opštinama trebalo ostaviti mogućnost da ga sami biraju i po potrebi menjaju. Svaki od pominjanih modela javne rasprave ima neke prednosti, a i neke nedostatke.

Šta će pretegnuti u mnogome zavisi od pripremlјenosti i iskrenosti lokalnih vlasti pri sprovođenju javne rasprave. Na primer, ako vlasti uporno odbijaju sugestije iz javne rasprave, to teško da će motivisati pojedince da u njoj učestvuju. Sasvim je drugačija situacija ako građani vide da se neki njihovi predlozi iz rasprave usvajaju ili da se o njima bar ozbilјno raspravlјa. Slično tome, ako građani vide da je javna rasprava puka formalnost, biće im teže da ubede sebe u potrebu da u takvoj javnoj raspravi učestvuju. Opština ima na raspolaganju više mehanizama kako može da poveća zainteresovanost pojedinaca za raspravu. Može napraviti dobru internet prezentaciju budžeta, koja vas prosto poziva da učestvujete u javnoj raspravi. Može se zahvaliti putem lokalnih medija pojedincima za učešće i dobre sugestije, a autore najbolјih sugestija može i nagraditi. Može dati veliki publicitet predlozima građana iz javne rasprave o budžetu koji su usvojeni ranijih godina, itd.

Dakle, nije važno samo da postoji javna rasprava o budžetu, da se time otalјa jedna zakonska obaveza, nego i kako je ona sprovedena. Na to kako se sprovodi, veći uticaj u odnosu na građane imaju opštinske i gradske vlasti. Tek ako se javne rasprave budu sprovodile na valјan način moguće je očekivati da one utiču na pobolјšanje kvaliteta budžeta i načina korišćenja budžetskih sredstava, a time i javnih finansija uopšte.

Budžetski proces na lokalnom nivou u Srbiji je u stanju da zadovolјni neke zahteve, više hronološke, nego kvalitativne. Većina gradova i opština trenutno sprovodi javne rasprave, ali su one često formalne. Sagledavanje budžeta u modernom svetlu se tek polako probija u nekim lokalnim samoupravama i verovatno će biti potrebne mnoge godine da se budžetske prakse unaprede.

Odredbe o zakonskoj obaveznosti javnih rasprava o budžetu u opštinama i gradovima u Zakonu o budžetskom sistemu i Zakonu o lokalnoj samoupravi su važan korak ka bolјoj kontroli budžeta i budžetskog procesa. To važi npr. za povraćaj imovine opštinama, kreditni status i kreditni rejting opština, sekjuritizaciju kredita. Promenom regulative u pravcu tržišne demokratije u okvirima vladavine prava steći će se uslovi za promenu percepcije lokalnih samouprava i unapređenje budžetskog procesa. Biće to jedan dug i obiman proces individualnog, kolektivnog i institucionalnog učenja.