Tweet

Kada god razmišlјamo da li neka situacija pogoduje razvoju korupcije možemo se prisetiti formule koju je dao Robert Klitgard, a koja glasi:

Korupcija = monopol + diskrecija – odgovornost

Iz istih razloga navedenu formulu možemo koristiti i kada razmatramo pitanje efekta pojedinih antikorupcijskih mera. Pošto je korupcija uvek vezana za neki proces odlučivanja, i nastaje kao plod želјe da se utiče na to kakva će odluka biti doneta, monopol kao element stavka u formuli je monopol donošenja odluka. Drugim rečima, kada postoji samo jedna osoba ili samo jedna služba koja može da donese određenu odluku to neminovno utiče i na korupciju. Istina, efekat može biti dvojak. Ukoliko je toj jednoj osobi ili službi korupcija potpuno strana, takav monopol će predstavlјati branu od korupcije (i u tom slučaju će se formula pokazati kao netačna).

Međutim, ukoliko osoba ili služba koja ima monopol pozitivno reaguje na korupcionaške podsticaje, nastaće situacija slična monopolu u bilo kojoj drugoj oblasti. Dakle, cena koju treba platiti će porasti zato što nema nikakve konkurencije. I obrnuto, ukoliko takvog monopola nema, već postoji konkurencija među donosiocima odluka, cena koju treba platiti kaomito će opadati (osim kada su svi navodni konkurenti međusobno udruženi u formalni ili neformalni kartel).

Diskreciono odlučivanje takođe pogoduje razvoju korupcije. To ne znači da korupcije nema kada postoje propisana pravila i merila koje treba primeniti kod donošenja odluke. Naprotiv, svedočanstvo o tome nam pružaju mnogobrojni namešteni tenderi za javne nabavke ili konkursi za zapošlјavanje. Međutim, kada pravila i merila postoje, njihovo nepoštovanje može biti lakše uočlјivo, pa se samim tim može lakše roditi sumnja da je do odstupanja od pravila došlo zbog nedozvolјenog podsticaja sa strane. S druge strane, oni koji imaju priliku da odlučuju diskreciono, na osnovu sopstvenih slobodnih uverenja, u bolјoj su prilici da budu korumpirani a da to ostane neopaženo. Samim tim, logično je da će korupcije u takvim situacijama biti više.

Odgovornost može biti veoma raznovrsna. Donosilac odluka može biti odgovoran prema svojim pretpostavlјenima, ili prema onima koji su ga izabrali. Nјegovu odgovornost u procesu nadzora mogu utvrđivati inspekcije i razni drugi kontrolni organi, ili pak akteri van struktura vlasti. Odgovornost se ostvaruje kroz periodično polaganje računa, kroz iznenadne provere, stalni nadzor, kroz obavezu obrazlaganja odluka i obavezu ostvarivanja preuzetih obaveza i utvrđenih planova. Veća brojnost i efikasnost mehanizama za postizanje odgovornosti ima za rezultat da se korupcija teže može razviti ili da se lakše može otkriti.