Tweet

Organizovanje javnih rasprava pre svega povećava legitimitet donošenja budžeta. Omogućavanje javne rasprave pruža priliku da se čuje glas poreskih obveznika i da se na taj način budžet bolјe prilagodi njihovim potrebama. Samim tim, i eventualna korupcija, koja bi vodila ka trošenju javnih resursa suprotno potrebama naroda i razvoja zajednice, ima manje šanse da prođe kada takve javne rasprave postoje.

Sa druge strane, javna rasprava može da posluži i za iznošenje predloga koji nisu u skladu sa javnim interesom, već interesima uskih grupa koje pokušavaju da ih nametnu, lažno ih prikazujući kao nešto najbolјe što se može učiniti za opšte dobro. Uspešnost javnih rasprava zavisi, kao prvo, od faze u kojoj se takve rasprave sprovode. Ukoliko je građanima omogućeno da iznesu svoje ideje i pre nego što izvršna vlast formuliše svoj predlog budžeta, korisnost rasprava se povećava, kao i mogućnost da korumpirani interesi izađu na videlo. Ukoliko se pak građanima pruža prilika da se izjasne tek o predlogu budžeta, kada je objektivna mogućnost za krupnije zahvate znatno manja, jer bi poremetila već utvrđenu ravnotežu, onda se takve rasprave pre mogu smatrati korisnim sredstvom za informisanje poreskih obveznika o tome na šta se troše njihove pare, a manje prilikom da sami odrede na šta će se pare trošiti.

Drugi činilac koji utiče na uspešnost javnih rasprava u borbi protiv korupcije jeste pitanje obaveznosti pružanja argumentovanih odgovora na predloge koji se tokom rasprave iznesu. Dakle, nije svejedno da li će ministarstvo ili opštinski načelnik finansija morati da na svaki predlog odgovore u određenom roku (zašto ga uvažavaju ili odbijaju) ili će moći da jednostavno ignorišu one predloge koji se ne uklapaju u koncepciju budžeta koju ima izvršna vlast. Naravno, to ne znači da svaku sugestiju treba prihvatiti. Međutim, ako se javna rasprava već organizuje, osnovni je red da se svakome ko na njoj uzme učešća pruži argumentovan odgovor.

Treći činilac je način organizovanja takvih rasprava, uz koji ruku pod ruku ide pripremlјenost organizatora i učesnika. Javna rasprava o budžetu može dakle zaista biti masovni skup na kojem samo oni najuporniji mogu doći do reči, ali to može biti i uža stručna diskusija sa lјudima koji o pojedinim aspektima budžeta imaju određena predznanja. Najzad, to mogu biti i razni vidiovi komunikacije koji ne podrazumevaju živi kontakt između onih koji pripremaju budžet i onih koji o budžetu žele nešto da kažu. Tako se u širem smislu pod javnom raspravom mogu smatrati i slučajevi kada gradska izvršna vlast obavesti sugrađane gde mogu da dobiju bitne informacije o budžetu, i u kojem roku mogu da podnesu svoje predloge.

Pripremlјenost učesnika debate je takođe klјučna. Ako oni koji daju predloge nisu spremni i ne znaju da ih izlože ili „upakuju“ u oblik koji omogućava njihovo lakše uklјučivanje u odluku o budžetu, sigurno su manje šanse da će predlog biti usvojen. S druge strane, ako oni koji organizuju javnu raspravu ne omoguće potencijalnim učesnicima u debati pristup svim relevantnim materijalima, ili ako to ne učine na vreme, smanjuju se šanse da i građani i onaj ko pravi budžet od dobijenih predloga imaju koristi. Štaviše, u slučaju kada vlast ne omogući uvid u bitne dokumente (planovi rada, potrošnja u prethodnim godinama za određene namene, projektovani prihodi) na vreme, pogotovo kada je takva situacija kombinovana sa nepostojanjem obaveze da se odgovori na primlјene predloge, javna rasprava može da preraste u svoju suprotnost – pokriće vlastima da je nekakav proces konsultacije postojao, ali bez stvarne mogućnosti da rezultati javne rasprave utiču na tok stvari.

Ukoliko se pak organizuju javne rasprave koje ispunjavaju pobrojane uslove (pravovremenost, obaveza razmatranja sugestija, pripremlјenost) one mogu da utiču na smanjenje uticaja samovolјe, politički ili interesno motivisanih dogovora među nosiocima vlasti i rasipanja narodnih para na namene koje pružaju dobru priliku za nezakonitu zaradu onima koji te pare troše. Takve javne rasprave povećavaju odgovornost nosilaca vlasti prema građanima, smanjuje im prostor za diskreciono odlučivanje i narušava monopol vladajuće većine da odlučuje o tome šta je dobro za narod. Međutim, koliki će stvarni efekti javnih rasprava na tom polјu biti ne zavisi samo od vlasti, već i od zainteresovanosti i pripremlјenosti medija, građana i organizacijama u kojima su građani okuplјeni.

Na kraju, treba dodati još nešto. Dobre javne rasprave o budžetu i velika zainteresovanost građana za učešće u njima deluju protiv korupcije ne samo u vezi sa konkretnim planovima, prihodima i rashodima budžeta, već i dugoročno. Takve rasprave povećavaju interesovanje građana za javne poslove, a zainteresovano građanstvo, nasuprot apatičnom, je najbolјa garancija da će se vlast ponašati odgovornije ne samo kada pravi i troši budžet, već i kada donosi bilo koju drugu odluku.